среда, 9. јул 2014.

Блаженије је давати него примати: СЕЈАЧ СРЕЋЕ

Православни дечји часопис "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ", бр. 7/2013.

   Једног дана видеше дечаци неког старца како иде улицом са великом корпом на рамену, препуном блиставих звезда. Лаганим замахом руке он би с времена на време зграбио звезде из корпе и замахнуо као да сеје.
   Тада би много прекрасних звездица залепршало око њега као јато варница.
   -Што то радите? - упиташе дечаци горећи од знатижеље.
   - Сејем срећу! - одговори човек и мирно настави свој посао док су му се међу прстима пресијавали прекрасни драгуљи из којих су дечаке гледале дугине боје топле и јасне попут сунчевих зрака.
   Освојени том лепотом, малишани сместа појурише да ухвате срећу, али узалуд. И они најхитрији и најокретнији остајали би празних руку.
   -Узалуд је то што чините - осврнуо се тајанствени старац - тако је никада нећете уловити.
   - Зашто? - упиташе зачуђено дечаци.
   Насмешивши се, старац је тихо рекао:
   - Тек кад се научите сејати радост и лепоту око себе, бићете позвани на жетву среће. Онај ко граби све само за себе, никада неће ухватити срећу.
   Срећа се узима раширених руку.

Нема коментара:

Постави коментар