Помоћ у васпитању
Верска настава је цивилизацијска и европска тековина. Европске државе у својим образовним системима имају посебан предмет који се бави вером и религијом. Целокупна Европа почива на темељима хришћанске културе. Старо не би требало заборавити, предање не би требало занемарити у савременом животу, како би деца била васпитана на основама непролазних хришћанских вредности.
Верска настава – Православни катихизис – у школи се продужава кроз живот у Цркви и пружа могућност Вашем детету да се сусретне са Православном вером, њеним животним духом и традицијом.Школа Вашем детету даје знање, оспособљава га за животно занимање а Христово учење ће му открити смисао живота и непролазне вредности. Дете ће схватити да је живот радост, велика и света стварност којој треба приступити са одговорношћу и озбиљношћу.
Образовање човека са циљем да служи једној заједници, ма о којој служби се радило, немогуће је без васпитања. Да би човек могао да буде добар мајстор, лекар, државник, потребно је пре свега, да буде добар човек.
Породичан човек са ставом
За време школовања, а и касније кроз живот, Ваша деца ће бити у ситуацији да доносе одређене важне одлуке, бирајући свесно између различитих могућности и решења. На њиховом животном путу очекују их многобројни изазови и искушења и дете се кроз младалачко одрастање лако може са њима срести (лажна духовност, секте,алкохол, дрога, неморал сваке врсте, усамљеност,отуђеност).
Деца ће управо на часовима верске наставе имати могућност да осете да је уз родитељску руку најсигурније држати се за Божју руку. Ту ће открити да су заједно са својим родитељима деца
свог Небеског Оца.
Чему нас учи веронаука?
Први и основни циљ Православног катихизиса јесте да упути нашу децу,будуће генерације овог народа, на другог човека као на личност, на непроцењиво благо од кога зависи и наш живот.
Само кроз љубав и поштовање другог човека откривамо у њему икону живога Бога, као и то да је човек највредније биће на свету. Поштујући и волећи човека, поштујемо и волимо Бога.
Верска настава ће помоћи деци да сва стечена знања из других предмета усмере и на здрав начин уграде у своју личност, а такође и да боље разумеју и поштују родитеље, да схвате неизмерни значај породице,пријатељства и љубави, да брину о старима, болеснима и о целокупној природи. Такви људи су данас преко потребни нашој домовини, нашем
народу и нашој Цркви. Наравно, јасно је да се такви људи не рађају, већ васпитавају. Ни највећи таленти не вреде човеку ако се не развијају у правом смеру.
Нема коментара:
Постави коментар