субота, 29. август 2015.

О веронауци

Настава веронауке не може имати пун успех ако је не подупире породично васпитање. Нажалост, и родитељи и дедови садашњих нараштаја премало знају о хришћанству, јер су прошли кроз антирелигиозну социјалистичку школу. Проблем се, стога, утростручава: верско васпитање је неопходно свим поколењима - колико деци толико и родитељима и дедовима. Само у богослужењу у коме учествују сви, учи се заборављена пјесан.

проф. Драган Недељковић(1925-2015)
Православље, 1. јул 2015.

четвртак, 27. август 2015.

КОСОВСКИ БОЖУРИ

Драгачево

Тропар Успенија Пресвете Богородице-Велика Госпојина


Тропар, глас 1. Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, Пресвета Богородице. Прешла си у живот, Мати Правог Живота, и Својим молитвама избављаш од смрти душе наше.

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успеније мира не оставила јеси, Богородице, Престатвами Твојими избављајевши от смерти души нашја.

Успеније Пресвете Богородице, 28. август

Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, - мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

Манастир Студеница
Господ Вишњи тако рече 
Из твог срца, Дево чиста, 
Вода жива да потече, 
Те да жедни пију Христа - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Те да жедни Христа пију: 
Горки Њиме да се сладе, 
Слепи Њиме да се мију 
И жалосни лече јаде - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Из вечности пиће стиже, 
Сух времена поток нали, 
И опет се к небу диже; 
Окрепи се свет сустали - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Слава теби, о Пречиста, 
Слава теби, Богомати! 
Ти нам роди Живог Христа, 
Живу воду благодати - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни!

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

С ВЕРОМ У БОГА: Кошаркаши Србије посетили Храм васкрсења Христовог у Јерусалиму


    Репрезентацији Србије учињена је посебна част јер су грчки монаси, мимо уобичајеног програма посете, увели наше кошаркаше у одају са реликвијама у којој се налази и реликвија часног крста.
   После утакмица са селекцијом Израела у Тел Авиву, у којима су забележили две победе, најбољи кошаркаши Србије су данашње слободно пре подне искористили да посете Јерусалим.
   Наши репрезентативци су били на Маслинској гори, одакле се пружа сјајан поглед на Стари град.
   Уследиле су затим посете Цркви Богородичиног гроба, Храму васкресења Христовог (Цркви Христовог гроба) и Зиду плача.

   извор: Курир, 24.8.2015.

петак, 21. август 2015.

Пре него што замолиш Бога...


За велику и малу децу

Буди јунак

Кад ти се молитва
Или рад не мили,
А ти буди јунак
Па себе присили.

Бог јунаке воли,
Помаже им јако,
А уз Божју помоћ
Све постаје лако.
Лек против свађе

Ко се мало моли
Тај се пуно свађа
И ружним речима
Душу брата гађа.

Ко се моли јако
Друге воли лако,
Љубављу их гости,
Све лако опрости.

Молите се скупа
И једни за друге,
Па ће бити ање
Нервозе и туге.

За лепши свет

Кад ти се молитва
Руке нек ти раде -
Ниси више мала!
Раде: Држе дршку
Мога огледала!

Почуј своју маму
И паметне људе:
Знам боље начине
Да свет лепши буде.

Премудри су они
И има их више,
Држи Свето Писмо -
Све у њему пише.

Лидија Поповић
Светосавско звонце", бр. 7, 2014.

четвртак, 20. август 2015.

Настављена археолошка ископавања Градине на Јелици

   Пре неколико дана настављена су археолошка ископавања Градине на Јелици које води Филозофски факултет у Београду под руководством професора др Михаила Милинковића, а уз финансијску подршку Минстарства културе и информисања Републике Србије.
   Радови се врше око горњег града и већ на самом почетку дошло се до занимљивих налаза који су дати на конзервацију у Народни музеј  у Чачку.
   Напомињемо да су недавно завршени архитектонски и конзерваторски радови на великој каменој грађевини при врху Градине на коме се сада налазе четири конзервирана објекта, међу којима су и остаци ранохришћанске цркве.
   Предвиђено је да радови трају до краја августа.
   Иначе, током досадашњег истраживања као најважнији су се показали остаци из 6/почетка 7. века. (рановизантијски период), када је на овом месту изнова подигнут утврђен град, и из раносредњовековног (оквирно 7.-8./почетка 9. века) периода. Градина привлачи пажњу љубитеља старина и истраживача од 1843. г., чиме представља једно од најраније познатих археолошких налазишта у Србији. Археолошка ископавања на овом месту почињу 1984. г. и са прекидима трају до данас, под руководством проф. др Михаила Милинковића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду.

   извор: ozonpress.net

понедељак, 17. август 2015.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Тропар Преображења Господњег


                                         
Тропар, глас 7. Преобразио си се на Гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама Пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!

Преображење Господње, 19. август

19/6. август

Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

четвртак, 13. август 2015.

Бора Дугић, Далека балерина


Свети владика Николај, ЗНАЦИ СНАГЕ

ВЕРА У БОГА знак је снаге, духовне, интелектуалне и моралне; вера у Бога знак је снаге а не слабости. Безверје је знак слабости.

ПОКАЈАЊЕ је знак снаге а не слабости. Јер се покајањем човек обнавља и препорађа те тиме постаје снажнији. Непокајаност је знак слабости, и води у трулеж, као све што се не обнавља.

МОЛИТВА је знак снаге а не слабости. Вера без молитве је као телефон у кући без жице, без везе, и без разговора. Молити се само људима, а не молити се Богу знак је слабости.

МИЛОСРЂЕ је знак снаге а не слабости. Милосрђе уноси у душу милосрдног светлост, радост и спокојство. Иза милосрдног стоји Бог, неисцрпан поверилац. Немилосрђе је знак слабости, и раслабљава човеку тело и душу немиром и страхом.

СЛОГА У ДОБРУ знак је снаге. Неслога у добру као и слога у злу знак је слабости.
ПОСМАТРАЊЕ СВЕТА, живота и свих догађаја у светлости Божјег Промисла, знак је снаге. А посматрати све то у мраку случајности знак је слабости и одводи лудилу.

ПОСТ је знак снаге а не слабости. Пост је увод у сва светла јунаштва. Страх од поста или избегавање поста је знак слабости.

РОДОЉУБЉЕ је знак снаге а не слабости. Неродољубље је нешто неприродно и лажно; извраћеност ума и срца, као и бетверство. Неродољубље је знак слабости.

СЛАВЉЕЊЕ СВЕТАЦА БОЖЈИХ знак је снаге, јер то је слављење најславнијих. Неслављење светаца Божјих знак је слабости, јер се замењује слављењем неславних и слабих пред лицем Божјим.

ПРИЧЕШЋИВАЊЕ Христом знак је снаге а не слабости. Јер ако се сједињује са Најснажнијим, свакако биће снажнији. Непричешћивање Христом знак је слабости јер одводи човека у друге ниже везе и савезе, који га чине слабијим.
   Ово је одговор наш онима, који по незнању или злоби говоре да Хришћанство а нарочито Богомољство, означава слабост.

среда, 12. август 2015.

Успенски пост, 14-28. август

Великогоспојински пост увек почиње на Свети Макавеји (14. августа) и траје 14 дана, а завршава се празником Успења Пресвете Богородице, 28/15. августа. Овај празник у народу је познат и као Велика Госпојина, по чему је овај пост добио име, мада се назива и Успењски или Богородичин пост. Великогоспојински пост увек траје две недеље, јер је још на Констатинопољском сабору, одржаном 1166. за све православне хришћане, сагласно древним поставкама, потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородичин пост од 14/1. до 28/15. августа. Некада су током овог поста, који спада у строге постове грађанским законима биле забрањене јавне приредбе и спектакли.

четвртак, 6. август 2015.

уторак, 4. август 2015.

БЕОГРАДСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ

Штампање прве књиге отиснуте у Београду, Београдског четворојеванђеља, довршено је, према наводима из саме књиге, 4. августа 1552. године.

О Патријарху Павлу, "Сведочим само..."

   На петогодишњицу од упокојења блажене успомене Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве поверио је свом Музеју да у изложбеном простору организује изложбу посвећену његовом животу и раду.
   Изложба у простору Музеја СПЦ у Патријаршији у Београду под називом:”Сведочим само …” , отворена је 27. новембра 2014. године и трајала је све до половине јануара месеца 2015. године. Поводом овог заиста јединственог културолошког догађаја, Радио телевизија Републике Српске направила је посебан тв прилог посвећен Патријарху Павлу.
   Приликом посете Патаријаршији обишли су и редакцију Светосавског звонца, где су у пријатном разговору са уредником званичног гласила СПЦ за децу Госпођом Радмилом Мишев, разговарали о животу и делу овог великог човека.
   Сведочим само... наслов је изложбе, и овим речима је све исказано: и прошло и садашње и будуће време.
Овом изложбом као да одговарамо поново на постављена питања: ко смо, шта смо, доакле смо, куда идемо...

   извор: Светосавско звонце

субота, 1. август 2015.

Тропар Светом пророку Илији

Тропар, глас 4. Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење.

Свети пророк Илија, 2. август

2. август/ 20. јул

Свети деспот Стефан Високи, 1. август

   Стефан Лазаревић (1377–1427), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, владао је Србијом у тешким временима после очеве погибије у Косовској бици, најпре као кнез, а од 1402. као деспот (висока византијска титула, по достојанству одмах иза цара). Мудром владавином и непревазиђеном војничком вештином, деспот Стефан је од вазалне кнежевине Србије, од државе на ивици пропасти, начинио пребогату деспотовину, у којој су цветале привреда, уметност и култура. За овај просперитет првенствено је било заслужно рударство, односно производња сребра. Град Ново Брдо на Косову, у коме се налазио истоимени рудник, био је у то време већи од Париза. У Србији су налазили уточиште учени монаси и уметници који су бежали пред Турцима, цветала је књижевност, а и сâм деспот, који је говорио неколико језика, остао је у средњовековној књижевности упамћен по својој песми у прози Слово љубве, коју је написао брату Вуку. Деспотова задужбина манастир Ресава (Манасија), прави  утврђени град, представља круну моравског стила у архитектури, а од запуштеног пограничног градића Београда деспот је начинио модерну утврђену европску престоницу проширивши га десетоструко.

   ВЕРА И ОБИЧАЈИ

   Светог Стефана Лазаревића, деспота српског, Српска Црква прославља заједно са његовом мајком, кнегињом Милицом, преподобном Евгенијом, 1. августа / 19. јула

   УМЕТНОСТ

   Сачувани су многи портрети светог деспота Стефана на фрескама у Раваници, Копорину, Каленићу, Љубостињи и у другим црквама и манастирима. Свуда је приказан са плавим очима и риђом коврџавом косом.

   ГЕОГРАФИЈА

   Поред манастира Манасије, сматра се да је ктитор манастира Копорин (код Велике Плане), а за готово сваку цркву и манастир у околини Београда постоји предање о ктиторству светог деспота Стефана.

   извор: СРПСКИ КОД

Београд у доба деспота Стефана Лазаревића

Споменик у Деспотовцу