среда, 10. фебруар 2016.

Од вере нико није постао гори човек

   Важно је да ученици имају веронауку у школи зато што је то реалност европског образовања. Она се изучава широм Европе. У многим државама као обавезан, у већини као конфесиналан предмет који уређују цркве и верске заједнице. Као такав не смета секуларности, поштовању различитости, већ управо одражава демократичност друштава. У немачке школе се поред обавезне хришћанске уводи и исламска веронаука.
   Зато што родитељи од рођења деце брину о њима и уче их својим вредностима. Европски је стандард да имају право да децу образују и у вери којом сами живе.
   Зато што су људи без правог познавања религије полуобразовани. Религија је била и јесте срце свих цивилизација и епоха, као најважнија се појављује и у овој нашој, постмодернистичкој.
   Зато што у Србији о својој вери, нажалост, не знају ни родитељи, па деца не могу научити у породици, а још мање из медија који им се нуде.

   Зато што је школа ту да понуди одговоре на важна питања живота, а на зрелом човеку је шта и колико од тога ће у будућности применити. Неће сви ученици постати музичари, сликари, или инжењери, али се ти предмети изучавају у току школе, За ученике којима је вера важан садржај живота веронаука је потребна у целом периоду одрастања, јер се питања и теме мењају у раном детињству, адолесценцији и у зрелом добу.
   Зато што веронаука не може да се предаје као пука информација, већ је за ученике важно да им се тај предмет пренесе на аутентичан начин од особе која веру разуме и која тим искуством живи. Макар онако као што о неком уметничком делу нико не може да прича на аутентичан начин, ако и сам није једним делом одушевљени љубитељ уметности.
   Зато што је плитко размишљање да су наука и вера у сукобу. Вера се тиче питања духа, смисла и љубави, а не добијања информација о свету и објашњења његових законитости.
   Зато што од вере нико није постао гори човек. Ако и јесте, онда за то није крива вера, већ он сам. Све вере подстичу љубав према себи и ближњем, а управо непознавање вере и њено погрешно тумачење води у екстремизам и фанатизам.
   Зато што веронаука у школи има и своју улогу у спречавању насиља и наркоманије, што развија боље односе међу ученицима, подстиче солидарност и доброту.
   Зато што колико год да је важно да имамо добре стручњаке, зналце из различитих области, макар исто толико је битно и то да ти стручњаци буду одговорне личности, непоткупиви, часни људи. Да буду спремни да служе не само себи, већ да се жртвују за друге, за свој род, за своју државу. Да би нам вредносни оријентир деце био макар мало изнад етике телевизијских ријалити програма.
   Зато што у Србији традиционалне цркве и верске заједнице законом имају право на верску наставу. То је решење преузето из уставног права европских држава, и није никаква српска измишљотина.
   Зато што је традиција српског друштва да се религија изучава у школи. Од оснивања државе, посебно од Светог Саве држава је повезана са Црквом. Од Пећке патријаршије у турском ропству, до Карловачке митрополије. Од Карађорђеве Велике школе и Обреновића, до Краљевине Југославије веронаука је део образовног система.
   Зато што веронаука није постојала у школи само за време комунистичког режима. После Другог светског рата прво је премештена из распореда у поподневне часове и ван школе, а онда Уредбом 1952. и Законом 1953. потпуно избачена. Она је у свим посткомунистичким земљама одмах после демократизације враћена у образовне системе и нигде се не разматра њено поновно укидање.
   Зато што нас предлози које чујемо данас подсећају на комунистичко време, а једноумље није добро за демократију.
   Зато што постоји велико истраживање ефекта предмета, које је по наруџби Министарства просвете 2014. радио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. Резултати су позитивни, министар просвете може да их погледа, или ако жели може да наручи неко ново - по његовој мери.
   Зато што деца воле веронауку, што се радују часовима, што желе да чују о својој вери, што тренутно преко 50 0дсто ученика Београда и много већи број у другим деловима земље похађа православну веронауку, и њено укидање би било насиље над слободним избором већине грађана Србије.
   Зато што је државотворно одговорније да се разматра да веронаука добије бројчану оцену, да се напокон реши статус вероучитеља који 15 године немају иста права као остали наставници, да се побољшају наставни програми и уџбеници.
   Зато што је она потребна грађанима, доприноси квалитетнијем образовању, ствара боље људе, одговорније грађане ширих погледа на свет, зато што подстиче добре међуљудске односе и једном речју - пут је моралне обнове нашег друштва.

  Предраг Ђукнић
  вероучитељ и члан Одбора за верску наставу
  Архиепископије београдско-карловачке
  "Данас", Савиндан, 2016.

Нема коментара:

Постави коментар