среда, 29. јун 2016.

ЖИВОТ У КАПИ ВОДЕ

Јавни час из веронауке, Епархија крушевачка, март, 2016.

Поводом Светског дана вода у ОШ „Јован Поповић“у организацији вероучитеља Марка Цветковића и наставника биологије Оливере Коларић, одржан јавни час из веронауке у корелацији са екологијом,на тему „Живот у капи воде“. Час је одржан уодељењу 7/1 а предавач је био професор енглеског језика и вероучитељица Љиљана Димитријевић.Епископ крушевачки Господин Давид је дао свој благослов,јер подржава подизање еколошке свести код младих.

УЧИТЕЉ ЈЕ...

уторак, 28. јун 2016.

Бјелошевац, Видовдан, 2016.

Драгачево

Храм Светог кнеза Лазара, Видовдан, 2016.

ВИДОВДАН

15/28. јун

Свети мученик Лазар, кнез српски. Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

ПОД КОСОВСКИМ НЕБОМ ХИЉАДЕ ОЛТАРА

Под косовским небом
хиљаде олтара,
о сваком се вечно
један анђео стара.

Срушили су цркву,
с земљом поравњали,
али је пред Богом
нису избрисали.

Некад беше црква,
а сад само трава,
ал' шта је Христово
зар не васкрсава?
На месту олтара
анђео стоји вечно
и стрпљиво чека
неко време срећно.

Вратиће се црква,
попут неке ласте.
Зло прође ко зима -
и црква порасте!

Процветаће опет
оно што се руши
из семена правде
у косовској души.

Лидија Поповић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2016.

КОСОВСКИ БОЖУРИ

понедељак, 27. јун 2016.

ПЕСМА КОСОВСКОГ ЈУНАКА

Не дирај ми,
ја те молим,
моју земљу
коју волим.

Моју веру,
којом дишем,
моје писмо
којим пишем.

Не дирај ми
жену, дете,
ни олтаре
цркве свете.

Родитеље,
мени драге,
којима су
слабе снаге...

Вођен мржњом
и похлепом
ка Косову
идеш лепом.

Ја у сусрет
идем јаћем
да вољено
браним мачем.

Лидија Поповић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2016.
Капела Свете Петке, Калемегдан

Свети владика Николај,ВЕРА НАША

ПЕТРОВСКИ ПОСТ, 27. јун - 12. јул

Назива се још и Петровдански пост, Апостолски пост, Пост Светих Апостола. Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима. Почиње у понедељак после Недеље свих Светих и траје до 28. јуна /12. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост. Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.

петак, 24. јун 2016.

Опленац

ИЗЛЕТ 

Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
и
Средња школа "Драгачево", Гуча и Лучани

23.6.2016.
Црква Светог Ђорђа

Непосредно по преузимању краљевске дужности 1903. године, Краљ Петар I Карађорђевић је похитао да у клими општег полета испуни аманет својих родитеља и о свом трошку изгради династичку гробницу Карађоревића по узору на многобројне сличне владарске маузолеје у Европи, а у складу са православном хришћанском традицијом. Краљ је изабрао сам врх брежуљка тзв. Малог Опленца који се са својих 337 метара висине и далеким пикторескним визурама готово природно наметнуо за идеално место будућег храма. Убрзо су геодети детаљно снимили и премерили простор на коме ће се градити храм како би олтар прецизно био позициониран на источној страни у складу са православном традицијом, а сви неопходни технички детаљи спремни за патећу конкурсну документацију. Већ 1. децембра 1903. године расписан је велики национални конкурс за изградњу цркве и гробнице владара са свим одликама свечаности овакве сложене намене и изришичитим захтевом да то мора бити монументални храм у српско-византијском стилу. Као и код многих других капиталних грађевинских пројеката у српској средини, ни овај није прошао без дуготрајних жустрих полемика и незадовољства првонаграђеним решењем од стране наручиоца. Мало се зна о току и резултатима првог конкурса за цркву на Опленцу, осим да је изазвао велику јавну расправу. Оно што је сигурно познато јесте да је међу 18 понуђених решења, прву награду однео рад Николе Несторовића, знаменитог градитеља и професора Универзитета. У међувремену, упркос несугласицама и јавној полемици, у присуству високих званица 27. септембра 1907. године положен је камен темељац, узидана ктиторска повеља и обављено освећење темеља будућег храма Светог Ђорђа на Опленцу.
Очигледно да Краљ није био задовољан понуђеним решењима првог конкурса, јер је неколико година касније 1909. расписан нови конкурс са готово истоветном оцењивачком комисијом. Прву награду однео је пројекат младог архитекте Косте Ј. Јовановића. Иако млад, испоставило се да је Коста Ј. Јовановић био спремно и простудирано приступио пројектовању династичког храма као осведочени познавалац српских старина. Његово инвентивно и раскошно петокуполно решење опленачке цркве у облику слободног крста задивило је Краља и зовољило строге критеријуме оцењивачке комисије. Убрзо је према његовим плановима 1. маја 1910. године започета је изградња краљевског маузолеја. До краја наредне године црква је убрзо била под куполним покривачем. Током изградње, донета је одлука да се фасада оплати по лепоти надалеко чувеним белим мермером са оближње планине Венчац. 23. септембра 1912. године архиепископ Димитрије је осветио цркву која је у грађевинском смислу била скоро готова. У складу са озбиљном политичком ситуацијом, у освит Балканских ратова, освећење је протекло у знатно скромнијим размерама од предвиђених. Само неколико дана касније, Краљ Петар је био на бојиштима балканског рата. У затишјима између балканских ратова 1913. године и Првог светског рата 1914. године наступио је застој у довршењу цркве. Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.
По повратку у ослобођену отаџбину и историјском стварању државне заједнице – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, Краљ Александар I Карађорђевић, лично се старао о њеном завршетку. Упоредо са крчењем источне падине за потребе сађења винограда отпочело је и инетнзивно пошумљавање густих садница дрвећа које је брзо напредовало и убрзо је белина храма била додатно истакнута у савршеном контрасту околног парка. После преуређења крипте, које је спровео Коста Ј. Јовановић,  уследило је постављање иконостаса, громобрана, новог бакарног крова са позлаћеним ребрима на кубетима, звона изливених код фирме браћа Пикар (Фрèрес Пиццард) из Анси ле Вјеа (Аннецy ле Виеуџ), мозаика за који су коцкице израђене у берлинској фирми Пул и Вагнер (Пхул & Њагнер), бронзаног полијелеја и потребних кандила израђених код фирме Лукс у Загребу. Сви детаљи раскошног уређења храма, спроводили су се под искусним надзором архитекте академика Николаја Петровича Краснова водећег државног архитекте Краља Александра и некадашњег руског царског архитекте.
8. септембра 1930. у присуству Краља, чланова краљевске породице и гостију патријарх Варнава је осветио цркву, а затим су Карађорђеви посмртни остаци свечано пренети из старе у Тополи у маузолеј династије.
Због својих изузетних вредности, храм Светог Ђорђа у Тополи је проглашен за споменик културе од изузетног значаја.

погледај виртуелну туру: 

Карађорђев град, саградио је у периоду од 1811 – 1813, Карађорђе Петровић вођа Првог српског устанка који као први владар обновљене Србије доноси економски и културни развитак Тополи. До данас је очуван: рестаурирани конак са кулом, црква са звоником и школа у којој се данас налази Народна библиотека “Радоје Домановић”.
У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални Карађорђев топ познат под именом “абердар”. На топу недостаје десна ручка коју је краљ Петар I Карађорђевић искористио као основу за све крунидбене инсигније желећи да симболично повеже своју владавину са славном владавином свога деде, Вожда Карађорђа.
Црква Пресвете Богородице, у народу позната под називом Карађорђева црква, једнобродна је грађевина са основом у облику уписаног крста. Грађена од ломљеног камена, а њен двосливни кров покривен је ћерамидом. Уз западни портал подигнута је спратна кула звонара, такође од камена, која је истовремено служила и као одбрамбена кула. Полукружна и витка, купола цркве прекривена је шиндром – плочама од храстовог дрвета. Купола је споља ортогонална, а изнутра полукружна. Црква делује прилично рустично, али се одликује изузетно складним пропорцијама. Споља је окречена белом бојом. Унутрашњост цркве, богато је осликана и са иконостасом у дуборезу, одаје утисак склада и префињености.
Карађорђева црква јесте својеврстан историјски споменик и доказ бурних догађаја у Тополском крају. У цркви, која се и данас сматра градском, свакодневно се одржавају богослужења.
Дом Карађорђевића у цркви је поставио спомен-плочу са именима ратника из овог краја, погинулих у балканским ратовима 1912. и 1913. године. Центром утврђеног града доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време, дело Петра Палавичинија.

уторак, 21. јун 2016.

ШТА МИ ЗНАЧИ ВЕРОНАУКА?


   Толико ми је топло око срца док стојим овде. Ова тишина и спокој ми пријају, очишћују моју душу. А око мене слике сећања. И после толико прохујалих година још су уз мене, прате ме као верни пси. Боже, колико је све другачије. Како сам пре изгледала уплашено, чудила се тишини и свим тим огромним зидовима који је окружују. Сећам се да сам помислила како више никада нећу доћи у ово огромно, хладно здање, чију вредност тада нисам знала, нисам ценила. Али то је био мој почетак, почетак ка разумевању и поштовању вере, моје и целог српског рода, наше православне вере.
Невена Гавриловић, Турица, издвојено одељење Основне школе "Академик Миленко Шушић", Гуча

ЗНАЧАЈ СПОРТА У ДЕЧИЈЕМ УЗРАСТУ

недеља, 19. јун 2016.

ЗЕЛЕНА БОЈА


Зелена боја је боја Духа Светога у хришћанству. Православни патријарси потписују се зеленим мастилом.

Манастир Свете Тројице (Драгачево), Тројице, 19.6.2016.

Манастир Свете Тројице подигнут је на западној страни планине Овчар. Први писани помен ове богомоље, за који се зна, онај је из турског дефтера који је настао 1572. године. Године 1844. подигнут је конак, који је сачуван. Не зна се тачно када је овај храм саграђен. Према предању зидали су га монаси манастира Сретења. Стручњаци, међутим, судећи по архитектури манастирске цркве, сматрају да је она можда и старија од сретењског храма. Црква је једнобродна грађевина, вероватно из прве половине XVII века, са развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни. Кубе се диже над централним делом храма. Црква се убраја у остварења рашке градитељске школе, што, такође, сведочи њену далеку прошлост и може се поредити, по архитектонским особеностима и вредностима, са црквом Вазнесења у Жичи или Светих апостола у Пећи. Од старих живописа остале су две фреске (Света Тројица и Богородица са дететом). Сачуване су и две значајне иконе из 1635. године-Христа са апостолима и Богородице с Христом. По својој лепоти и архитектонским решењима манстир Свете Тројице издваја се од осталих у Овчарско-кабларској клисури. Храм се убраја међу најлепша градитељска остварења у западној Србији.

Дан Васкрсења

ТРОПАР ПЕДЕСЕТНИЦЕ


Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

петак, 17. јун 2016.

ДУХОВДАН, ТРОЈИЦЕ, ПЕДЕСЕТНИЦА, 19/20/21. јун

   Дан када је Дух Свети сишао на апостоле у облику раздељених огњених језика назива се ДУХОВДАН, ТРОЈИЦЕ ИЛИ ПЕДЕСЕТНИЦА и празнује се 50. дан после Васкрсења Христовог.
   Наиме, у недељу 50. дан после Васкрса (односно десетог дана после Христовог Вазнесења на небо), сви апостоли су се окупили у једној кући на брду Сиону, изнад Јерусалима. Изнад куће "уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују" (Дап 2, 1-4).
   Испуњени Духом Светим, апостоли су се осећали као препорођени.
   Тада, апостол Петал одржи говор окупљеном народу и том приликом у Христа је поверовало и крстило се три хиљаде људи. Након што је Дух Свети сишао на ученике у виду огњених или ватрених језичака, они су почели, без имало страха, проповедати Христову науку по целом свету. Духови су покретан празник и слави се три дана. Овај празник сматра се рођенданом Христове Цркве.

Обичаји за Духовдан

  Обичај је да се на овај празник у наше храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвеће. У продужетку Свете Литургије чита се Молитва, Призив Светом Духу. За то време верни народ клечи и плете венце од траве и цвећа. Ови венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

Драган Ђурић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2016.

ДА ЛИ ЗНАТЕ?

1. У којем облику је Дух Свети сишао на апостоле?
    У облику.................................................................

2. Ко је сишао на апостоле?

3. Дан у који је Дух Свети сишао на апостоле?

4. Духови се празнују................................после Васкрса.

5. Други назив за празник Духови је...............................

6. Шта се зачуло изнад куће као хујање силнога ветра?.......


ПОНУЂЕНИ ОДГОВОРИ:

1. 50 дан,       2. хука,      3. Дух Свети,     4. огњених језика,     5. Тројице,           6.недеља


СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр.6, 2016.

Молитва Светом Духу

                                                
Одређене речи, у Молитви Светом Духу, су изостављене. Те речи су означене бројевима (од 1 до 11). Речи које су изостављене налазе се испод молитве и написане су црвеним словима

Царе (1)------------------------, Утешитељу,

(2)..............................................

који си (3)........................................

и све (4)..........................................

ризницо (5).....................  и даваоче

 (6)...............................................,

дођи (7)..........................................се у нас,

и (8)................................................нас од сваке

(9)............................................

и спаси, (10)...................................,

душе (11)...............................


НЕЧИСТОТЕ     ИСПУЊАВАШ       ЖИВОТА       ОЧИСТИ       ДОБАРА       НЕБЕСКИ       ДУШЕ       БЛАГИ      СВУДА      УСЕЛИ

Светосавско звонце, бр.6, 2016.


Мошо Одаловић, ЧЕКАЛИЦА

БАБА И ДЕДА НА ВРАТИМА
ЧЕКАЈУ НЕКОГ САТИМА
ШТА ДА ВАМ КАЖЕМ БЛИЖЕ:
УНУК НА РАСПУСТ СТИЖЕ.