четвртак, 28. јул 2016.

Света мученица Марина, Огњена Марија, 30. јул

Црква Свете Марине, Атеница, Чачак, 30.7.2015.
Свети владика Николај, Песма Светој Марини
фото: М.Л.
30/17. јул

Св. муч. Марина. Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12. својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.“ И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Црква Мариница

У селу Дојиновиће, на јужном обронцима планине Голије, налази се једна од најмањих цркава у Србији. Посвећена је Светој великомученици Марини. Стручњаци Завода за заштиту споменика, који су је уврстили на списак добара од великог културног значаја, утврдили су да је саграђена средином 17. века. Спољашње димензије цркве су четири са 2,62 метра, стреха је од тла удаљена 1,80 метара. Фреске из 17. века су очуване, а 1968. и 2008. године зидови и кров реконструисани су и конзервирани. Према предању, турски ага дозволио је градњу цркве под условом да буде на неприступачном месту и онолика колика може да буде саграђена за дан и ноћ. Зато се до ове цркве може доћи само пешке.
One of the smallest churches in #Serbia is in the village of Dojinoviće, on the southern slopes of Mount #Golija. It is dedicated to the Holy Great Martyr Marina. Experts from the Institute for Protection of Monuments, which included the church on the list of cultural goods of great cultural importance, found that it was built in the mid 17th century. The outer dimensions of the church are the 4 x 2.62 meters, and the ceiling is 1.80 meters high. The frescoes from the 17th century are preserved, and in 1968 and 2008 the walls and the roof of the church were reconstructed and preserved. According to tradition, the Turkish Aga allowed the construction of a church on the condition that it's located in an inaccessible place and that it can be built in one day and one night. Therefore, the church can be reached only by foot.

Photo source/извор слике: Блиц
Photographer/ фотограф: Ђорђе Којадиновић

извор:Meet the Serbs

ЖУТА ДУЊА

недеља, 24. јул 2016.

КОЛО

Кнез Михаилова, Београд
Снежана Костић, Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева

Икона Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јул

У Хиландару се чувају неке од највреднијих икона у православном свету – Богородица Тројеручица, коју је Свети Сава донео из Свете земље, мозаичка Богородица Одигитрија из XII века, икона Христа Пантократора (Сведржитеља) из прве половине XIV века и друге.
 Тропар Икони други, глас 1.

 Као светлозарна звезда из Србије, на Атон чудесно дође свечасна Икона Твоја Тројеручица. Побожно је примивши као Божанствени Дар с висина, обитељ Хиландарска Тебе слави, Владичице, и усрдно вапије Ти: Не удаљи милост Твоју од нас, него буди с нама у векове.

Сабор Светог архангела Гаврила, 26. јул

Слава цркве у Гучи
26/13. јул

Св. Архангел Гаврил. Овај велики архангел Божји празнује се 26 марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достојно јест.Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно". У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

четвртак, 21. јул 2016.

Зашто гледам Телевизију Храм?

извор:ТВ ХРАМ

Ноле

Храмовна слава у селу Тијање, Свети Прокопије, 21. јул

8/21. јул

 Св. вел. муч. Прокопије. Рођен у Јерусалиму од оца хришћанина и мајке незнабошке. Најпре му беше име Неаније. По смрти очевој мајка васпита сина потпуно у духу римског идолопоклонства. Кад одрасте Неаније, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. У трећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?“ у великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да те познам.“ У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји“. И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом“. Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их св. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње св. Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 год.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

понедељак, 18. јул 2016.

ТЕСЛА

   Презиме Тесла настало је по истоименом дрводељском оруђу. По казивању самог Николе Тесле, његово презиме потиче од једне наследне особине коју су имали готово сви чланови тог дела породице, а то су веома широки истурени средњи зуби, који су личили на истурено сечиво дрводељске секире.
   Никола Тесла је највећи српски геније свих времена и један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 1856. у селу Смиљане код Госпића у Лици, у породици српског свештеника. Умро је 1943. у Њујорку (САД).
   Његов систем наизменичних струја омогућио је знатно лакши и успешнији пренос електричне енергије на даљину. Имао је више од седам стотина проналазака, због чега га многи људи у свету сматрају човеком који је „изумео двадесети век“. Без његових достигнућа тешко је замислити живот у модерној цивилизацији. Тесла је друго име за допринос српског народа напретку цивилизације и културе. Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је сиромашан и заборављен, у 87. години. Није се много старао ни о заштити својих патената. Тек после његове смрти доказано је да је управо он најзаслужнији за откриће радија и икс-зрака, важних тековина наше цивилизације, за које су други уместо њега добили велике награде и признања. Добар део његовог огромног наслеђа још увек није у потпуности истражен.

Осврт на значај Николе Тесле за Цркву

   Услед многобројних упита који се све учесталије постављају Српској Православној Цркви у вези са духовношћу и надахнућем чувеног проналазача и научника Николе Тесле, Српска Православна Црква жели да подсети на неколико чињеница које јасно указују на његов однос према духовности и у том смислу значај за Цркву.
   Иако је обимна литература посвећена овом питању, вероватно је основни узрок недоумица и незнања мали број извора доступан на интернету.

   Никола Тесла: „Сила трења која највише успорава људски напредак је незнање”

Треће Спортско сабрање Свете Србије

извор: ТВ ХРАМ

Спортско сабрање Свете Србије је пројекат спортског, породичног, духовног, дружељубивог, културног, забавног, едукативног и патриотског карактера, протканог љубављу и Јеванђељем ,који је прошле године у оквиру свог рада и активности покренуло Православно Спортско Друштво ”Света Србија”. Због великог значаја и успеха овог код нас до сад не виђеног пројекта, који је на једном месту окупио преко 10.000 људи и у чијој реализацији су узеле учешћа готово све релевантне институције Државе и Цркве, он је ушао у званични календар годишњих догађаја Града Београда и ЈП ”Ада Циганлија”.

четвртак, 14. јул 2016.

среда, 13. јул 2016.

САБОР СВЕТИХ ДВАНАЕСТ АПОСТОЛА - ПАВЛОВДАН, 13. јул

Иако сваки од дванаест великих апостола има свој нарочити дан празновања у години, ипак је Црква одредила овај дан као саборни празник свих Светих апостола. Ово су имена и дани посебног празновања свете Дванаесторице:

 Петар - 12. јул/29. јуна и 29. јануар/16. јануара

 Андреј - 13. децембар/30. новембра

Јаков Заведејев - 13. мај/30. априла

Јован Богослов - 9. октобар/26. септембра и 21. мај/8. маја

 Филип - 27. новембар/14. новембра

Вартоломеј - 24. јун/11. јуна и 7. септембар/25. августа

Јаков Алфејев - 22. октобар/9. октобра

Тадеј (или Јуда Јаковљев) - 2. јул/19. јуна

Симон Зилот - 23. мај/10. маја

Матија - 22. август/9. августа

Павле - 12. јул/29. јуна.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

ИЗ УСТА ДЕЦЕ...

...- А, видиш, он о теби мисли - са смешком му рече Василије Васиљевич. - И шаље ти...
   Раскопчао је капут и из унутрашњег џепа извадио пакетић увијен у папир, затим га пажљиво одмотао. Аљоша и његов тата угледаше прелепу икону на којој је био коњаник који је копљем пробадао аждају. Дракон се пакосно, али ипак немоћно, превијао поред коњаникових ногу.
   - То је Свети Великомученик и Победоносац Георгије - рече тихо Василије Васиљевић. - Ту икону је сам баћушка урадио. Баш си ти, Аљоша, неки срећник.
   Аљоша је, наравно, много пута видео икону Светог Георгија Победоносца, али је никада није нешто посебно загледао. Сада је његов поглед, ко зна због чега, одмах пао на светитељеву руку, и то ону којом је држао копље. Па зар се тако држи копље?
   Навикао је да на разним сликама види како војници својим снажним рукама стишћу копље, а светитељеви прсти на икони уопште нису били стиснути, па је копље просто клизило из његових руку. Аљоша није могао да издржи а да не упита:
   - А зашто је рука овако нацртана?
Аљоша се, на крају распуста, тешка срца растао од својих другара, и вратио кући, у град.
Али, ускоро у посету стиже друга бака, Тоња, и нема баш много разумевања за Аљошину веру! О томе да бити Хришћанин није нимало лако, али јесте дивно и узвишено, говори нам писац у другој књизи - "Нови пријатељи".
   - А, рука?! Добро си приметио. Браво, Аљоша! - похвали га василије Васиљевић. - Рука је тако нацртана заато што Свети Георгије зло не побеђује злом, него добром. И не страшћу, него бестрашћем. И не силом, него љубављу. Је л' разумеш?
   - Значи да он ни нема потребу да копље стишће?
   - Управо тако! Баћушка ти шаље ову икону са жељом да и ти на исти начин побеђујеш злом и силом, него бестрашћем и љубављу. И да своју веру носиш кроз живот као праву светињу. Шта велиш, хоћеш ли се трудити?
   - Хоћу!
   Василије васиљевић се окрену према Николају Александровичу и рече:
   - А вама и Наталији Сергејевној баћушка шаље топле поздраве уз његов дубоки наклон. Жао му је што Аљоша данас није био у цркви. Веома би желео да и вас тамо види. Можда се ипак наканите?
   - Не знам баш - премишљао се Аљошин тата. - Отац Генадије ми се, наравно, веома допао, али да би неко ишао у цркву, требало би да...
   - Шта треба?
   - Па требало би да верује...
- Па онда верујте!
   - Шта, зар да поверујем у Бога?
   - И у Бога! И у Пресвету Богородицу, нашу заступницу пред Богом! И у човекову душу! У то да наша душа постоји међу свим тим артеријама и венама, плућним крилима и бубрезима, и међу свим тим навртњима и завртњима...Али и у то да је наша душа бесмртна.
   - Не знам баш - замишљено понови Аљошин тата. - Чини ми се, да би неко веровао морао би у себи да има нешто посебно...Ма, нешто детиње и наивно...
   - Ех, како сте то добро рекли - рече с осмехом Василије Васиљевић. - И Сам христос нас у Јеванђељу баш то учи: Будите као деца...Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско...А требало би ући. Аљоша, а желиш ли ти да уђеш у Царство небеско?!
   - И те како желим - одлучно му одговори дечак.
   - Из уста деце...! - рече Василије Васиљевић, па се сва тројица слатко насмејаше.

Владимир Јурјевич Маљагин, Нови пријатељи (Повест о Аљоши), Дуга, Сремски Карловци, 2007.

недеља, 10. јул 2016.

ДВА БРАТА

Анимирани филм рађен по народној приповетци о несебичној љубави два брата. Рад деце Креативне радионице Сунце, децембар 2014, Центар за културу Ваљево.
Ментор: Хелена Гранић.

Свети апостоли Петар и Павле - Петровдан

 12.јул/29. јун

Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благоизволео назвати га Кифом, или Петром (Јов. 1,42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Христос, Син Бога живога" (Мат. 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен пред суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа -  и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији,по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, васкрсавао мртве, чак и од сенке његове исцељивали су се болесници...По заповести цара Нерона... Петар би осуђен на смрт..
Свети апостол Павле. Родом изТарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск.Крштен од апостола Ананије, прозван Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима.Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја, него Христос у мени", тада је посечен је у Риму, у време цара Нерона кад и апостол Петар.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.
Првопрестолници Апостола и учитељи Васељене, молите Господа свих, да дарује мир Васељени, а душама нашим велику милост.

субота, 9. јул 2016.

Kaко је неписмена мајка одгајила научника

   Олимпијада, мајка славног научника из Идвора, за сина је веровала да је дар од Бога и учила га да је знање златна лествица која води у небеса. Била је неписмена, али разборита, морална, снажна и веома побожна.
   Независно где се налазио: на пашњаку крај Тамиша, пред својом кућом у широком банатском сокаку, у учионицама Панчева или Прага, на фарми фармера или фабрици двопека у Њујорку, у ложионици али и лабораторијумима Колумбија универзитета, Кембриџа и Берлина… свуда је тражио очи своје мајке, стварно оштрог али благотворног погледа, очи које су га упућивале на благорође и стваралаштво. Није случајно да Михајло Пупин своје путеве, кроз тако трновит живот, редовно прати саветима које је добијао од мајке, размишљањима о томе шта би му на то рекла мајка, питањима које би му поставила гледајући га право међу зенице.”

Богородица

Чисто, чисто, чисто и вером саткано,
светло, светло, светло је Богу пријатно.
Девојка чиста, образа светлог, молитве топле коју Бог слуша
постаде део тајне спасења уснулих грехом људских душа.

Постаде свима Небеска Лествица и Мајка Светлости- Богородица.

Чисто, чисто, чисто...
Никакав призив земаљских сласти не би могао да је спречи.
Пуна смирења Гаврилу рече- нека ми буде по твојој речи.

И поста Божја служитељица и Мајка Светлости- Богородица.

Чисто, чисто, чисто...
Гледајућ Сина распетога утиша с болом срце што тужи,
те с пуно љубави људима верним и по уснућу радосно служи.

Наша пред Богом Заступница и Мајка Светлости- Богородица.
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

О РАЗГОВОРУ СА БОГОМ

У молитви ми разговарамо с Богом, у светом писму Бог разговара с нама..

Блажени Августин

петак, 8. јул 2016.

Манастир Стјеник, Ивањдан

Песма каже:

Цркву граде три Мрњавчевића
У Стјенику кршу великоме,
У колијевци бјелих соколова.
Цркву граде собом надгледају
Бан Угљеша и војвода Гојко
И са њима Тришо неимаре
Дању зида ноћу не почива
Већ довлачи пјесак и камење
Хоће браћа у бој са Турцима
Па им ваља војску да причесте
...
НЕТРУЛЕЖНО БОГАТСТВО
Певница при храму Светог Саве Београд
протојереј Радован Стевановић, Црква Светог архангела Гаврила, Гуча
   На левој обали потока Ладна вода, испод брда Стјеника, огранка планине Јелице, налази се Манастир Стјеник у ком почивају мошти св. Јована Стјеничког, који се подвизавао у једној пећини изнад данашњег манастира.
   Због снажног извора који избија у непосредној близини, испод праве као зид стене, Манастир се од почетка звао Истник – Источник, Извор. Истник је био метох Манастира Јежевице. По народној традицији верује се да су га подигли браћа Мрњавчевићи, нешто пре Маричке битке 1371. у којој су и страдали.
   Св. Јован Стјенички недвосмислено припада синаитско-исихастичком монашком покрету. Монаси синаити су не само они који су живели на Синају, већ и они многобројни који су били носиоци синаитског начина монашког живљења. Овај тип монаштва заснован је на сиромаштву, личном труду, одрицању од света, усмерен на молитвено самовање, на непрестану молитву и духовно усавршавање.
   Српске везе са Синајем потичу још од св. Саве. Приликом свог другог путовања на Исток, Свету Четрдесетницу проводи на Синајској Гори у посту и молитви. У то време се бележи присуство српских монаха на Синају. На пример у „Псалтиру“ српске рецензије из 13. века из манастира св. Екатерине на Синају, налази се херувимска песма писана ћирилицом.
   Везе Србије са Синајем продужиле су се кроз цео немањићки период. Неко време су лавру св. Саве Освећеног држали српски монаси у својим рукама. Српске везе са Синајем постале су још интензивније за време цара Лазара због његове посебне наклоности према светогорском и палестинско-сиријском монаштву, и наставиле су се у време царице Милице, Стефана Високог и Ђурђа Бранковића и остале непрекинуте до 18. века. 
Исихасти, делатељи Исусове молитве, синаитско-светогорског типа, јављају се у Србији већ у време цара Душана. Делимично повољнији политички услови у Србији за културну и духовну активност, у односу на Византију и Бугарску крајем 14. и у првој половини 15. века, допринели су да моравска Србија за време Лазаревића и Бранковића постане место окупљања најдинамичнијих носилаца духовног препорода овог времена.
   Духом синаитско-исихастичког покрета надахнути су не само монаштво и духовни живот овог времена, него и црквена и државна политика, архитектура, уметност и књижевност, тачније живот друштва уопште. Само покрет такве врсте целосно заснован на вери, сав у потрази за вечним, био је у стању да удахне нови живот и осигура континуитет друштву чије су структуре из темеља уздрмане због кризе изазване спољашњим ударима и унутрашњим немирима.
   За моравску Србију покрет синаита јесте продужетак кирило-методијевске и светосавске мисионарске традиције. Ови су крајеви до тог времена били на веома ниском ступњу духовног развоја и просвећености. У њима се једва може назрети постојање црквеног живота. Подручје које са југа затварају Западна Морава и Нишава, са истока Тимок, са запада Дрина, а са севера Сава и Дунав, затечено је у време цара Лазара готово без цркава и манастира.
   Због велике несигурности која је завладала после Маричке битке 1371, дошло је до масовног досељавања монаштва у Србију. Тако су отпочела ницати бројна духовна средишта. Прво новонастало духовно језгро био је Манастир Раваница. Ове монашке насеобине нису биле само општежића, као до тада, него су поред њих ницале пустиножитељске насеобине.
                                                                                                                                                
Манастир Стјеник: св. Јован Стјенички, Чачак, 2007.

Кондак Рођења Светог Јована Претече

Дивна Љубојевић и хор "Мелоди"
Манастир Стјеник

среда, 6. јул 2016.

Литургија 13

Манастир Студеница, Света Анастасија, 4.7.2016.

Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, Ивањдан, 7. јул

Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Тропар, глас 4.

Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда.

О ЧИТАЊУ

уторак, 5. јул 2016.

Изложба "Свети Сава Српски" у Музеју историје Србије

   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио изложбу "Свети Сава Српски" у Музеју историје Србије у Београду
   У сусрет великим годишњицама - 800 година од кад је Србија стекла степен краљевста (2017.) и осам векова од самосталности Српске Цркве коју је издејствовао Свети Сава (2019.) - у Музеју историје Србије отворена је изложба о српском светитељу и просветитељу, великом Божјем угоднику и подвижнику, монаху и државнику, организатору и дипломати, како се настоји овом изложбом да прикаже наш Свети Сава. Изложба траје од 5. јула до 28. новембра 2016. госине. Музеј историје Србије (Трг Николе Пашића 11) отворен је сваког дана од 12 до 20 часова, сем понедељка. Изложба је организована под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Прослављен свештени спомен Свете Анастасије у манастиру Студеници, 3/4. јул 2016.


На дан када Света Црква прославља спомен Свете Анастасије, мајке Светог Саве, у манастиру Студеници је посебна радост. Свете мошти ове дивне светитељке српског рода почивају у наосу централног манастирског храма. Оне су велика нада и утеха мноштва верног народа који им притиче тражећи молитвену помоћ и утеху.
Ове године, манастирско братство, свештенство и верни народ су сабрани око Архијереја Епархије жичке Г. Јустина литургијски прославили спомен Свете Анастасије.

извор: eparhija-zicka.rs

субота, 2. јул 2016.

Преподобна Анастасија, мајка Светог Саве, 4. јул

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
Супруга Стефана Немање. Мајка Вукана, Стефана и Растка.Гркиња пореклом, кћи византијског цара Романа. У браку са Немањом родила три сина: Вукана, Стефана и Растка. Своју децу васпитавала је у хришћанској вери и побожности. Под њеним благотворним утицајем, најмлађи син Растко одлази у Свету Гору да се изнова духовно роди и препороди и да израсте у духовног горостаса који ће постати духовни отац целог једног народа за сва времена. Пред крај живота, благочестива Ана се повукла у своју задужбину манастир Косаницу на левој обали Топлице, замонашила се и добила монашко име Анастасија. Ту се представила у миру 4. јула(21. јуна) 1200 године.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.
                               
Чланови хора цркве у Александровцу
Хор "Света Анастасија Српска", Требиње

 видео: М.Луковић, Студеница, Света Анастасија Српска, 2013.