уторак, 14. август 2018.

Рача украј Дрине

    Манастир Рача

    Манастир је удаљен од Бајине Баште 6 километара, а исто толико и од реке Дрине. Налази се на десној обали речице Раче, Дринине притоке, на висоравни окруженој са свих страна огранцима планине Таре, обраслих шумом. О ктитору и времену подизања манастира говори запис: „В лето тисућ двесто седамдесет шесто млади краљ Драгутин, праунук Немање, син Уроша первог, избра ово место и на њему созда Рачу, свето здање…“.
   Велика сеоба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године повукла је за собом многе монахе, па је манастир сасвим опустео. Турска војска га је затим запалила, као и Георгијевски скит са црквом „Бањом“. Георгијевски скит се налази око два километра од манастира Раче када се иде узводно уз речицу Рачу. Данас на том месту једино се познају темељи црквице и ћелија монаха, рачанских преписивача. Георгијевски скит са црквом Бањом, посвећеној Светом великомученику Георгију, био је центар српске преписивачке школе све до одласка рачанских монаха у Угарску. Данас имамо лепо уређену пешачку стазу до рушевина Георгијевског скита.
     Од 1690. до 1795. године манастир Рача био је у рушевинама. При поласку јеромонаха Мелентија Стефановића из манастира Троноше у Свету Земљу у Јерусалим, његов духовни учитељ архимандрит Стефан Јовановић наменио му је, поред хаџилука, и другу улогу. Снабдео је Мелентија довољном свотом новца и наложио му да при повратку из Јерусалима сврати у Цариград и код Порте (султанова влада) издејствује дозволу за обнову манастира Раче. Препоруком Васељенског патријарха успео је да добије одобрење. По повратку у Троношу јеромонах Мелентије одмах приступа припремама за обнову манастира Раче заједно са јеромонасима Јосифом и Исаијом. Њих тројица су руководили започетим радовима 1795. године и позвали на сарадњу све сељаке који су о свом трошку на дрвеним колима довлачили камен и грађу. Нова црква је била завршена 1796. године, на темељима старе. На Божић исте године храм је освешен, а пре тога је Хаџи-Мелентије добио чин архимандрита. После пропасти Првог српског устанка 1813. године са Карађорђем и другим војводама Хаџи-Мелентије прелази у Аустрију. Братство манастира Раче, оставши без свог игумана, живело је у сталном страху од турске освете, знајући да Турци не могу опростити Хаџији што их је истерао из Соколске нахије, па се свакодневно надало њиховој одмазди. И заиста, није се дуго чекало. 16. октобра 1813, Мемшир-ага из Сребренице с војском пређе Дрину и опколи манастир. Неки монаси су се разбежали, а у цркви се затекао игуман Исаија и ђакон Игнатије. Турци упадну у цркву па на каменој часној трпези одсеку им главе. Затим сруше иконостас, а иконе и све дрвене ствари набацају на њихова тела и запале цркву и све околне манастирске зграде, а дрвеће и воће около посеку. Тако је манастир Рача, после непуних 18 година од своје прве обнове 1795. године, 1813. поново спаљен. Неколико преживелих монаха нашли су уточиште у Троноши, али је и она спаљена годину дана касније. Неки се потом враћају у Рачу и подижу привремену капелицу, подносећи оскудицу крај срушеног манастира.
   Кад је после успешно завршеног Другог српског устанка Србија ослобођена и Милош Обреновић постао врховни кнез, Хаџи-Мелентије се налазио у Аустрији. Знајући да га, као Карађорђевог пријатеља, нови кнез неће радо гледати, није журио да се врати у отаџбину. Међутим, превагнула је жеља да види манастир Рачу и да га из пепела поново подигне. У пролеће 1816. године прешао је Саву и дошао кнезу Милошу и рекао да жели да обнови манастир. Кнез му је издао писмено Објавленије у коме је навео да сваког ко буде помагао на било који начин у обнови манастира Раче, ослобађа пореза. Дошавши на згариште, Хаџи-Мелентије проналази двојицу јеромонаха и одмах приступа обнови цркве. Кнежевом „објавленију“ народ се одазвао, али усред беде и сиромаштва није могао много помоћи. Хаџи-Мелентије је морао да се обрати кнезу Милошу за новчану помоћ. После извесног времена кнез је дао помоћ за завршетак градње цркве. У наредних шест година Хаџи-Мелентије није хтео никога да моли за помоћ, тако да је црква остала без иконостаса и живописа. Умро је 27. марта 1824. године у малој ћелији манастира. Покопан је у манастирској порти, где је његово тело лежало сто година. 1924. године је тадашњи игуман ископао кости и пренео их у изграђену гробницу уза сами зид храма са јужне стране. Изнад гробнице уза зид цркве постављена је плоча од белог мермера, са баљерефом Хаџије у природној величини. Спомен-плочу израдио је Гргур Ковачевић. Иконостас у храму Вазнесења Христовог у манастиру Рачи урадио је сликар из Шапца Георгије Бакаловић 1840. године за 450 талира, како се погодио са ужичким владиком Никифором. Може се рећи да овај иконостас спада међу најлепше у Србији. 1854. године завршено је осликавање унутрашњости храма. Са Димитријем Посниковићем радио је живопис Милија Марковић, сликар из Пожаревца. Звоник је завршен 1849. године. За време аустријске окупације 1915-1918. године окупатор је скинуо и збацио звона са звонаре. Данас се у звонику налазе три звона. Почетком немачке окупације 1941. године манастирски конак је служио за смештај избегле деце из Босне. Током 1941. године Немци су опљачкали манастир. 16. октобра 1943. године казнена експедиција, састављена од Бугара, дошла је преко Калуђерских бара и запалила све зграде у манастирском кругу. Манастир је претрпео велику штету. На месту старог конака подигнут је нов 1969. године, са капелом. Конак је подигнут уз помоћ Завода за заштиту историјских споменика Републике Србије, под чијом је заштитом манастир. На Калуђерским барама на Тари изграђена је 1975. године двоспратна зграда, подешена за пријем гостију. У њеном саставу је капела посвећена Сабору српских светитеља. Ова зграда је метох манастира Раче, налази се на манастирском имању и под управом је манастира.

ВРЕЛО ЛАЂЕВАЦ

Врело Лађевац је алкално-термално врело крашког порекла и има сталну температуру од 17 степени Ц преко целе године . Издашност извора је 50 л/с. Вода је минерална, лековита за очи и нерве.

Водопад настаје од три извора чија се вода прелива преко блокова стена.

Ансамбл "КОЛО", ИГРЕ ИЗ ШУМАДИЈЕ

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча
58. Драгачевски сабор трубача

уторак, 07. август 2018.

Манастир Свете Тројице, Успење Свете Ане, 7.8.2018.


Манастир Свете Тројице налази се недалеко од Гуче. Подигнут је на западним шумовитим падинама Овчара. Није тачно утврђено ко је ктитор манастира, нити период изградње. Према предању зидали су га монаси манастира Сретење, међутим стручњаци, судећи по архитектури храма, сматрају да он ипак потиче из XIII века, због типичних карактеристика рашке градитељске школе. По њиховом мишљењу настао је у периоду владавине Уроша И Немањића. Први писани траг о овој богомољи потиче из турског пописа из 1572. године. Црква манастира Свете Тројице је једнобродна грађевина у основи, са развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни док се кубе диже над централним делом храма. Због своје упечатљиве лепоте сматра се једним од најлепших градитељских остварења у овом делу Србије. Од старих живописа сачуване су две фреске: ,,Света Тројица“ и ,,Богородица са дететом“. Такође, у манастирској ризници почиваку и две иконе из 1635. године – Христа са апостолима и Богородице са Христом.

недеља, 05. август 2018.

МАНАСИЈО ЛЕПА, МАНАСИЈО ДИВНА

Моравска Србија: Шест векова Манасије

    Поводом јубилеја 600 година од изградње манастира Манасије, Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма приказује емисију посвећену овом величанственом споменику и последњој владарској задужбини средњовековне Србије. Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и кнегиње Милице који данас почива у својој задужбини. Емисија под називом "Шест векова Манасије" део је серијала "Моравска Србија", посвећеног владавини Лазаревића и Бранковића у периоду од 1371. до 1459. године. Зашто је Манасија јединствена међу српским средњовековним манастирима, колико је дуго трајала градња импозантног утврђења са храмом, одакле је довлачен камен и други материјал за зидање утврђеног манастира, зашто је црква Свете Тројице бисер средњовековне архитектуре, ко су били мајстори фрескосликари, где је радила чувена Ресавска школа и ко је заиста био деспот Стефан Лазаревић?
    Ово су само нека питања на која ће у емисији одговоре дати стручњаци: мр Гордана Симић, др Даница Поповић, проф. др Зоран Ранковић, др Бранислав Цветковић, др Татјана Стародубцев, проф. др Ирена Шпадијер, др Владан Тријић, мр Марко Алексић, Смиљана Додић и Вук Обрадовић.Улогу наратора-професора тумачи драмски уметник Милан Цаци Михаиловић. У емисији су статирали: студенти и предстваници витешких група из Крушевца, Сталаћа, Смедерева и Београда.

Главни и одговорни уредник КУП: Небојша Брадић
Уредник и сценариста: Светлана Илић
Извршни продуцент: Светлана Бандић
Главни организатор: Срђан Бољевић
Мајстори звука: Миљан Ђукић, Драган Ушендић
Дизајнер звука: Александар Зоричић
Дрон оператер: Добривоје Каитовић
Директор фотографије: Периша Ђинђић
Монтажер и графички дизајнер: Бојан Филиповић
Редитељ: Филип Чоловић

петак, 03. август 2018.

четвртак, 02. август 2018.

"Свети деспот Стефан Лазаревић", кратки филм

Кратак филм снимљен за учешће на конкурсу "Корени", православног дечјег часописа "Светосавско звонце". Учествују ученици Основне школе "ХРШ" из Смедеревске Паланке. Аутори филма: Сава Самарџић, наставник историје и Милош Јелић, вероучитељ.

среда, 01. август 2018.

Света царица Милица

Свети пророк Илија, ИЛИНДАН, 2. август


Св. пророк Илија. Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење.
Црква Светог пророка Илије, Рти (Драгачево)

Свети Стефан, деспот српски

понедељак, 23. јул 2018.

Сабор Светог архангела Гаврила, 26. јул, 2017.


Св. Архангел Гаврил. Овај велики архангел Божји празнује се 26 марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достојно јест.Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно". У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

     Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Нематеријално културно наслеђе Србије

    На изложби ће бити представљени елементи уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, биће отворена у Етнографском музеју у Бреограду 17. јула 2018. године. На изложби ће кроз фотографије, видео материјале и музејске предмете ће бити представљено 37 елемената уписних у Национални регистар, као и нематеријално културно наслеђе Србије уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства –  породична слава (уписана 2014. године као први елемент из Републике Србије) и коло, традиционалну народну игру, уписану у децембру 2017. године.
    Изложбу ће отворити др Данијел Синани, редовни професор на одељењу за етнологију и антропологију. Изложба Нематеријално културно наслеђе Србије, аутора Данијела Филиповић, биће отворена од 17. јула до краја августа 2018.

     извор: www.spc.rs

уторак, 17. јул 2018.

МОНАХ И СУМЊИЧАВИ ЧОВЕК

       Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Христово тело и крв?"
       Монах му одговори:
    „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином, то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Створитељ, моћнији од твога тела?"
    „Па, добро", рече човек, „а како може у тако маленом путиру да буде присутан читав Исус Христос?"
      Монах му поново одговори питањем:
    „Видиш ли предео који је пред тобом, пространа поља, реку, брда и високе планине у даљини?"
    „Видим", потврди човек.
    „Ето", настави монах, „и река, и долина, и брдо и планина, и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око."
     „Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христос у исто време да буде присутан у стотинама хиљада путира овде и широм света?"
     Монах рече:
     „На целу земаљску куглу се спушта сунчева светлост и топлина. Свака травка, свако живо биће од мајушних бубица и мрава до највећих животиња, као и човек, осећа и живи од те светлости и топлине. Као што се сунчева светлост и топлина распростире читавим светом, тако је и Дух Свети, треће лице Свете Тројице јединобитне и нераздељне, присутан у свим храмовима где се служи Света Литургија."
     Овај „неверни Тома", је после тог одговора заћутао и ништа више није питао.

    ''Светосавско звонце'',  бр. 5/2018.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ (Светосавско Звонце и Деца)

недеља, 15. јул 2018.

ВРЕДНИ ЉУДИ МОГА КРАЈА

Циљеви: Систематизација градива Природе и друштва путем амбијенталне наставе. Ученици имају улогу вршњачких едукатора и водича кроз природне и привредне локалитете свог места. Корелативно се повезују садржаји више наставних тема и предмета и тако формирају функционална знања. Рељеф, историјски и привредни ресурси наше Жиче приказани су кроз једноставну и забавну причу наших ученика.
Узраст ученика: 10 година. 
       Драги Крефовци, представљамо вам приказ нашег радног дана у коме смо заменили улоге са нашим ученицима. Вредни жички малишани представљају вам карактеристике нашег места као и производне и услужне делатности којима се баве мештани. Проводе нас кроз радионице и радни амбијент људи
који живе и раде у непосредној околини школе. Ученици су вршњачки едукатори и током амбијенталног дана обнављају и проширују знања стечена у учионици. Уживајте са нама!
     Сценарио и наратори: Вања Пантелић и Софија Кекерић. Сарадници на сценарију: ученици 3-1  и  3-3  ОШ "Живан Маричић" Жича
ментори: Горанка Марковић и Бранка Мићевић, јун 2018.године