четвртак, 12. април 2018.

Манастир Жича, ЛИТИЈА

Породица Ковачевић

Иако имају 11 деце није имала близаначке трудноће, а у улози мајке први пут остварила се у 25. години.
Трудноћа, порођај, дојење, па опет све у круг. Овако би се укратко могао описати живот храбре Маје из Краљева у последњих 12 година. Одувек је маштала о великој породици, а тај сан остварио јој се са њеним Рашом. Одгајају 11 деце, имају приватну фирму и не скидају осмех с лица.
Шест сати ујутру. У кући Ковачевића у селу Врдила код Краљева мир и тишина. Мама Маја устаје прва, брзо се спрема и пије кафу с ногу, а онда иде од собе до собе и разбуђује своју војску, њено 11 деце.
Неретко, пробуде се и сами и тад у секунди настаје хаос. Сви углас само вичу мама и нешто траже, а има и оних који би да се мазе. Увек неком нешто фали, па тако једнима недостају чарапе, другима тренерка или мајица, а они најмлађи негодују јер желе да им се промени пелена, пронађе дуда или направи млеко. А за прање зуба у тоалету малени Ковачевићи морају да чекају у реду.
– Јутро нам је најтежи део дана. Тад свима нешто треба у истом тренутку, а још њих шесторо жури да се спреми за школу. Али то траје до осам и после тога нам дан изгледа као у свим другим породицама. Старији су у школи, а ја и ови млађи спремамо ручак и обављамо друге обавезе – каже Маја (37), која је са супругом Радишом од своје 17. године.
Да би се сви засладили треба бар пола килограма чоколаде
Иако имају 11 деце није имала близаначке трудноће, а у улози мајке први пут остварила се у 25. години. Тад су добили Милицу, после које су се рађали само дечаци, а Маја је хтела бар још једно женско дете. Та жеља јој се остварила тек са седмим дететом кад је родила Ружицу. Признаје нам да је одувек маштала да има велику породицу, иако има само брата.
– Знате шта, кад жена поред себе има доброг мужа и доброг човека, онда може да има и десеторо деце. Само је битно да је он разуме и подржава, а мени се посрећило да нађем таквог мушкарца – искрено прича Маја о свом Раши и открива нам да је он тренутно у болници зато што је поломио кук.
У њиховој кући не постоји подела на мушко-женске послове, а и деца имају своје обавезе. Тако је Милош задужен да иде у продавницу, Милица води рачуна имају ли сви чарапице на ногама како се не би прехладили, Милан и Михаило брину о бебама и врло су пожртвовани и одговорни, иако су тако мали.
Ковачевићи ништа не препуштају случају и на време морају да мисле о свему јер организовати живот у једном тако великом домаћинству налик је организацији посла у мањем предузећу. Ипак, најгоре је кад закаже техника.
– Дешавало се да нам се поквари машина за веш и то нас потпуно паралише јер је укључујемо два-три пута дневно. Судове перемо нон-стоп, а само за један дан треба нам око седам векни хлеба и исто толико литара млека. Тај број се стално повећава – каже Маја, па скочи са кревета да помери несташног Миодрага, како му лампа не би пала на главу.
Открива нам и да морају да купе две чоколаде од 300 грама, које су довољне тек толико да се свако дете заслади, али не и наједе. Ипак, мали Ковачевићи су врло скромни и уместо играчкама највише воле да се играју једни са другима. Буде ту и кошкања, безазлене дечје кавге и задиркивања, али кад падне ноћ у кревет се не иде док се сви прво међусобно не изљубе.
За Васкрс фабрају 200 јаја
– Када крену припреме за празник, свако има своје задужење. Један део јаја бојимо у боју, а други део у луковину, зеље, цвеклу, скупљамо и цветиће којима украшавамо јаја – изјавила је раније Маја за Курир.
– За Васкрс устајемо рано и идемо на литургију. Главни проблем је што за празник деца полупају сва јаја и љуске су свуда, па кад неко сврати, немамо да га почастимо – прича мама уз осмех.

Нема коментара:

Постави коментар