понедељак, 23. јул 2018.

Сабор Светог архангела Гаврила, 26. јул, 2017.


Св. Архангел Гаврил. Овај велики архангел Божји празнује се 26 марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достојно јест.Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно". У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

     Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Нематеријално културно наслеђе Србије

    На изложби ће бити представљени елементи уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, биће отворена у Етнографском музеју у Бреограду 17. јула 2018. године. На изложби ће кроз фотографије, видео материјале и музејске предмете ће бити представљено 37 елемената уписних у Национални регистар, као и нематеријално културно наслеђе Србије уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства –  породична слава (уписана 2014. године као први елемент из Републике Србије) и коло, традиционалну народну игру, уписану у децембру 2017. године.
    Изложбу ће отворити др Данијел Синани, редовни професор на одељењу за етнологију и антропологију. Изложба Нематеријално културно наслеђе Србије, аутора Данијела Филиповић, биће отворена од 17. јула до краја августа 2018.

     извор: www.spc.rs

уторак, 17. јул 2018.

МОНАХ И СУМЊИЧАВИ ЧОВЕК

       Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Христово тело и крв?"
       Монах му одговори:
    „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином, то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Створитељ, моћнији од твога тела?"
    „Па, добро", рече човек, „а како може у тако маленом путиру да буде присутан читав Исус Христос?"
      Монах му поново одговори питањем:
    „Видиш ли предео који је пред тобом, пространа поља, реку, брда и високе планине у даљини?"
    „Видим", потврди човек.
    „Ето", настави монах, „и река, и долина, и брдо и планина, и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око."
     „Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христос у исто време да буде присутан у стотинама хиљада путира овде и широм света?"
     Монах рече:
     „На целу земаљску куглу се спушта сунчева светлост и топлина. Свака травка, свако живо биће од мајушних бубица и мрава до највећих животиња, као и човек, осећа и живи од те светлости и топлине. Као што се сунчева светлост и топлина распростире читавим светом, тако је и Дух Свети, треће лице Свете Тројице јединобитне и нераздељне, присутан у свим храмовима где се служи Света Литургија."
     Овај „неверни Тома", је после тог одговора заћутао и ништа више није питао.

    ''Светосавско звонце'',  бр. 5/2018.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ (Светосавско Звонце и Деца)

недеља, 15. јул 2018.

ВРЕДНИ ЉУДИ МОГА КРАЈА

Циљеви: Систематизација градива Природе и друштва путем амбијенталне наставе. Ученици имају улогу вршњачких едукатора и водича кроз природне и привредне локалитете свог места. Корелативно се повезују садржаји више наставних тема и предмета и тако формирају функционална знања. Рељеф, историјски и привредни ресурси наше Жиче приказани су кроз једноставну и забавну причу наших ученика.
Узраст ученика: 10 година. 
       Драги Крефовци, представљамо вам приказ нашег радног дана у коме смо заменили улоге са нашим ученицима. Вредни жички малишани представљају вам карактеристике нашег места као и производне и услужне делатности којима се баве мештани. Проводе нас кроз радионице и радни амбијент људи
који живе и раде у непосредној околини школе. Ученици су вршњачки едукатори и током амбијенталног дана обнављају и проширују знања стечена у учионици. Уживајте са нама!
     Сценарио и наратори: Вања Пантелић и Софија Кекерић. Сарадници на сценарију: ученици 3-1  и  3-3  ОШ "Живан Маричић" Жича
ментори: Горанка Марковић и Бранка Мићевић, јун 2018.године

понедељак, 09. јул 2018.

Анастасија Петковић, дипломски концерт, 2018.

Музичка школа "Др Војислав Вучковић", Чачак
Анастасија Петковић као појац на храмовној слави у манастиру Никоље, Пренос моштију Светог оца Николаја, 22. мај 2018.

Широм Србије: ЛИПАР

Манастир Липар

четвртак, 05. јул 2018.

МИЛИЦА ЈЕДНА У МАЈКЕ


Свети апостоли Петар и Павле - Петровдан, 12. јул

Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благоизволео назвати га Кифом, или Петром (Јов. 1,42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти си Христос, Син Бога живога" (Мат. 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен пред суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа -  и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији,по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, васкрсавао мртве, чак и од сенке његове исцељивали су се болесници...По заповести цара Нерона... Петар би осуђен на смрт..
Свети апостол Павле. Родом изТарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск.Крштен од апостола Ананије, прозван Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима.Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја, него Христос у мени", тада је посечен је у Риму, у време цара Нерона кад и апостол Петар.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.
Првопрестолници Апостола и учитељи Васељене, молите Господа свих, да дарује мир Васељени, а душама нашим велику милост.

Ивањдан, 7. јул

Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).


Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

уторак, 03. јул 2018.

Преподобна мати Анастасија Српска, 4. јул


   Православно хришћанско свето предање и света црква достојно прославља свете жене које су изабране од Господа да својим врлинским и подвижничким животом буду узор у својим породицама и благочестивом народу, и прославе Бога светошћу и савршенством. Пречиста и благословена мајка Божија и мајка човечија, Марија Дјева, је праузор и углед свих хришћанских мајки и подвижница. Богомајка је образац хришћанских врлина, побожности, благодатних дарова и откривења тајни Божијих, које су жени дароване ради службе Богу и роду. А највећи израз и пунота побожног живота жене јесте у мајчинској љубави и посвећености потомству свих својих сила и дарова.
    Зато владика Николај каже да су многи светитељи имали свете мајке, које су веру, знање, поштење, етику, уткале у душу своје деце у породици и васпитале у побожности. Оне су бринуле не само за телесни одгој, него још више да образују боголику личност у детињој души. А само боголика личност може рађати и развијати личност у другоме. Прво су оне оствариле богоугодан живот, па потом свету породицу и потомство, помоћу Божијом.
Подсетимо се житија светих Василија Великог и Григорија Ниског и њихове благочестиве мајке Емилије, Григорија Богослова и мајке Ноне, Јована Златоустог и мајке Антусе, цара Константина и мајке Јелене, деспота Стефана и мајке Милице, владике Николаја и мајке Катарине, Василија Острошког и мајке Ане, и многих, премногих, које заслужују да се нађу на овом списку. Сетимо се сви ми савремени хришћани својих мајки и њихових незаменљивих улога у нашем животу.
    Ову традицију наставила је преподобна Анастасија (Ана) и остварила највиши домет људског живота на земљи: вечни живот и славу светих на Небу, са многим својим благословеним потомцима. Како ли је блажена њена вечност, нашем уму ово је непојмљиво.
    Ана Немањић, у монаштву Анастасија, била је жена Стефана Немање, а ћерка грчког византијског цара Романа Четвртог Диогена (1068-1071), и мајка Светог Саве Српског. Рођена је 1125. године, а упокојила се 21. јуна 1200. године. Српска Православна Црква слави њен помен 21. јуна/ 4. јула.

Манастир Жича, ЗВОНА И КЛЕПАЛО

                               

ВЕРСКЕ НЕДОУМИЦЕ: СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА 1

У овој епизоди одговарамо на најчешћа питања везана за Св. Тајну Свештенства и то: 

1. Шта су Свете Тајне и колико их има у Цркви? 
2. На који начин се Света Тајна Свештенства сачувала до данас у Цркви ? 
3. Који је највећи степен свештенства ? 
4. Који степени свештенства данас постоје у Цркви ? 
5. Како се бира Епископ у Цркви ? 
6. Како се хиротонише (рукополаже) епископ у Цркви ? 
7. Ко су презвитери (свештеници) у Цркви и у чему се огледа њихова служба ?
8. Ко су ђакони у Цркви и у чему се огледа њихова служба ?   
Његово Преосвештенство Епископ жички Г. др Јустин
Манастир Никоље, Пренос моштију Светог оца Николаја, 22.5.2018.

СВЕШТЕНСТВО

   У православној цркви постоје три свештеничка чина: епископ (владика), свештеник (пресвитер, јереј и ђакон. То је Света тајна којој се приступа чином рукополагања (хиротоније).
   Свети апостоли и ученици исуса христа у педесети дан након Христовог Васкрсења примили су благодат Духа Светога, који су потом, чином рукополагања, преносили на епископе широм онда познатог света, а ови на свештенике. Тако се благодат Духа Светога преноси до данашњих дана.
   Чин рукополагања обавља се у олтару, на Литургији.
Његово Преосвештенство 
Епископ жички Г. др Јустин

   Епископ има највећу власт у епархији која му је поверена на управу. Он рукополаже свештенике, за одређене парохије, и ђаконе, који помажу у свештеничкој служби.
Епископе бира свети архијерејски сабор једне помесне цркве (нпр. СРпске Православне Цркве) и рукополаже их патријарх са епископима.
   У цркви постоје два реда: световни (мирски) и монашки. Епископи се бирају само из монашког реда. Ђакони у монашком реду зову се јерођакони, а свештеници јеромонаси.
   ПОчасно звање свештеника мирског реда су: протонамесник, протојереј и протојереј - ставрофор, а монашког: синђел, протосинђел, протосинђел, игуман и архимандрит.
   У епископском чину су следећа достојанства: митрополит, архиепископ и патријарх. Данас постоји и викарни епископ, који помаже епископу у одређеној епархији.

СВЕШТЕНИЧКА БЛАГОДАТ

  И свештеник је човек као и други људи, али он је рукополагањем добио благодат Духа Светога, тако да може обављати црквене Свете тајне. када указујемо поштовање свештенику, ми то радимо првенствено због благодати која је на њему, када му исказујемо непоштовање, ми се од те благодати удаљавамо.

ПРАВОСЛАВНИ ДЕЧЈИ КАЛЕНДАР, 2018

понедељак, 02. јул 2018.

Канонска посета Епископа Јустина Лучанима

     На дан када наша Света Црква прославља успомену на Свете мученике Леонтија, Ипатија и Теодула, лучански Храм Светог Саве посетио је Епископ жички Г. Јустин, а на радост верног народа и свештенства ове варошице као и целог Драгачева.
    Преосвећеном Владики саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протојереј-ставрофор Ненад Величковић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј-ставрофор Милисав Вујовић, умировљени парох лучански, протојереј Мирчета Крупњиковић, јереј Мирослав Миленковић, јереј Раде Марић, старешина храма у Лучанима, новорукоположени ђакон Небојша Вукадиновић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић.
    Епископ Јустин је у својој беседи говорио о нашем труду и подвигу задобијања Бога у овоме свету који, како Свети апостол Павле каже, сав у злу лежи. Господ каже да и Дух Свети сведочи о постојању Христовом али и ми смо данас сведоци Христови. Свет мрзи хришћане зато што је прво омрзнуо самог Бога, зато што свет не може да постоји без Њега. Једино што Господ Бог хоће је да сви људи дођу до познања истине и да се спасу. Хтео је и да наши прародитељи вечно живе и да заједно са Њим овај свет граде и изграђују. Да смрт коју су они изабрали својом слободном вољом не би била вечна, Господ је једном у времену страдао за нас и крвљу коју је пролио искупио све наше грехе.
     Потврда нашег постојања огледа се у другоме и не може постојати без другог и ван другог. Свето писмо нам говори и то да у овом свету постоји и непомјаник, свезли, лукави сатана. Он пак нема моћ да на силу натера човека да уради нешто ако то не жели, али може да га наговара, да му приказује искривљену стварност, да га обмањује. Ипак, ако смо се ми хришћани испунили силом Божијом он је немоћан. Постом, исповешћу и Светим Причешћем, ми душу своју спремамо за живот вечни. Они који су далеко од Бога, често припремају терен да ђаво уђе и направи велику штету. Господ као Цар царева и Господар господара победио је све и зато не треба да се бојимо, већ да своју наду полажемо на Њега и на Светитеље Божије. Нека Господ Бог удаљи све нечисте силе из душа наших, их породица наших, из отаџбине наше, да влада љубав према Богу и према ближњем и само тако припремаћемо се за Царство небеско које почиње још овде, на земљи. Ако је срце наше окренуто Царству небеском то ћемо добити, а ако се везало за било шта земаљско, ту му је место.
    Досадашњи ђакон косјерићки Небојша Вукадиновић рукоположен је у току Свете Литургије у чин презвитера.
     Након Свете Литургије, Његовом Преосвештенству се на послужењу а потом и на свечаном ручку који је уследио придружило свештенство и верни народ као и председница Општине Лучани Весна Стамболић. Домаћин, старешина јереј Раде Марић се захвалио Епископу на радости и благодати коју је донео својом посетом и позвао га да своју паству убрзо поново посети.

    Александар Јаћовић,
    ђакон гучки
    извор: eparhija-zicka.rs

Видовдане свети

Свети великомученик кнез Лазар
Holy Great-Martyr Prince Lazarus of Serbia

фото: www.facebook.com/filigranpokimica