понедељак, 26. август 2019.

Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина, 28. август


Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, - мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

Господ Вишњи тако рече 
Из твог срца, Дево чиста, 
Вода жива да потече, 
Те да жедни пију Христа - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Те да жедни Христа пију: 
Горки Њиме да се сладе, 
Слепи Њиме да се мију 
И жалосни лече јаде - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Из вечности пиће стиже, 
Сух времена поток нали, 
И опет се к небу диже; 
Окрепи се свет сустали - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни! 
Слава теби, о Пречиста, 
Слава теби, Богомати! 
Ти нам роди Живог Христа, 
Живу воду благодати - 
Источниче живоносни, 
Ми смо тобом сви поносни!

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Манастир Вазнесење, Овчар Бања

петак, 23. август 2019.

4K - Manastir Žiča / Манастир Жича

„Света Жича – свети животворни и свеживотворни извор свих великих светиња Српских, као неразорива небеска лађа Христо-чежњиво носи сваку српску православну душу ка Свеистини, ка Свељубави, ка Сверадости = ка чудесном и чудотворном Сладчајшем Господу Христу, том једином Истинитом Богу, том Једином Истинитом Човеку, том Једином Истинитом Човекољупцу.“

                                           Свети Јустин Ћелијски, 1967.

Нови број „Православног мисионара“

 Из јулско-августовског 368. броја Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, чија је централна тема Поштуј оца и матер своју, издвајамо:

Реч уредника: Поштовање родитељâ и одговорност родитељства, Реч пастира: Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима: Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!, Сећања: Крвава бајка у Долима пивским, Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом. Тема броја: Катихета Владимир Пекић: Од поштовања ка љубави, Драган Поповић: Родитељи као слика Божја на земљи, Небојша Ћосовић (превод са руског): О правилном односу према сродницима, дипл. теол. Милан Ивковић: Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење, Др Ђорђе Вуковић: Свети краљ Милутин о својим родитељима, Кристина Давидовић: О породичним вредностима, Вишедетне хришћанске породице: Николићи из Мељака.

   извор: www.spc.rs

субота, 17. август 2019.

СИЛО НЕБЕСКА / Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа


Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

Да ли знаш oд ког празника се једе грожђе?

петак, 16. август 2019.

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Преображење Господње, 19. август


Љуба Ненадовић, ПОЛЕТЕЛА ДВА СОКОЛА, 1874.


Манастир Острог

ДРАГАЧЕВО И ЊЕГОВИ СЛАВНИ СИНОВИ: Свештеник Милисав Протић Гучанин

 
   На данашњи дан, 16.08.1910. године рођен је у Гучи Милисав Д. Протић Гучанин. Основну школу завршава је у Гучи, а пет гимназијских разреда у Чачку. Богословију је завршио у Битољу.
  Свештенички чин је примио је 21. децембра 1930. у Чачку. Службовао је у манастиру Клисура код Ариља од 1930 до 1937, а од тада до 1955. у Јежевици код Чачка. Године 1955. постављен је за секретара југословенског Удружења православних свештеника, а две године касније за пароха четврте парохије у цркви Светог Николе на Новом Београду где је остао све до смрти 1979. Бавио се и научним и књижевним радом.
   Најважнија дела су му: Под Бањицом црква Јежевица (1937), Драгачево и његови славни синови (1940), Јеличанке ,Књига о ђакону Авакуму и необјављени рукописи Историја Чачка и околине, Овчарско-кабларска средњевековна преписивачка школа.
   "Све је за време, а Бог довека", забележио је народну изреку протојереј Милисав Д. Протић у својој књизи Јеличанке. Проповедао је православну веру по Драгачеву. Драгачевце вери и Светом јеванђељу учио, а од њих народну мудрост слушао, бележио и потомству оставио.
   Милисав Потић Гучанин, по свом делу је један од најзначајнијих људи које Драгачево изнедрило у ХХ веку.

   Вечнаја памјат+

  Извор: "Историја Чачка" Горан и Данијела Давидовић;
  Д. Антонић, лист "Печат" бр. 447.
  извор: www.facebook.com

среда, 14. август 2019.

Деца са Космета у посети Савиној испосници


Боравити у манастиру Студеница један сат или један дан је велики благослов, а провести неколико дана у току лета, то остаје у срцу за цео живот.
   По благослову Игумана студеничког, архимандрита Тихона, манастир је и ове године угостио  14 малишана из енклава са Косова и Метохије. Деца су ученици основне школе „Свети  Сава“  из Клокота општина Витина у околини Гњилана.
   Деца су у недељу посетила Савину испосницу.
   Свети Сава је на каменим литицама између Радочела и Чемерна сазидао две испоснице, од којих је посебно позната Горња. У њој је Сава, по предању, написао Студенички типик и Житије Светог Симеона.
   Незабораван доживљај употпунила је и топла добродослица драгог монаха оца Августина који живи у испосници.
   Деца из најугроженијих енклава су осетила огромно гостопримство Игумана, монаха као и особља манастирског конака. Сви су се заиста потрудили да деци буде пријатно током боравка у конаку и манастиру.
   Дечија радост у загрљају Студенице ће се памтити и чувати у срцу, а благослов наших Немањића остаје са њима ма где год се налазили!

   извор: studenicainfo.rs

Конзервација појаса „акичара“ из Ризнице манастира Студеница

 
   Народни музеј Краљево, већ седму годину, ради уређењу Ризнице манастира Студеница, кроз низ пројеката, који представљају фазе поступног рада, како на уређењу простора, тако и на конзервацији материјала. Међу многим вредним предметима је и појас од коже, тзв. „акичар“ чију је конзервацију ове године, обавила Народна библиотека Србије.
   Појас од коже, с металним апликацијама, украшен је полудрагим каменом, а настао је у некој од балканских радионица, током XVIII века. Формиран је тако што су на широки кожни пас аплициране правоугаоне плочице од бронзе, проламане у виду звезда. Ексери с кружним полулоптастим главама, металне розете и кругови, чине део декорације, али је главна целина на предњем делу. Начињена је употребом полудрагог камена, ахата и карнеола, смештеним у металне фасунге који су распоређени тако да формирају мотив крста, а појас је допуњен ливеним привесцима у облику точка са крстом и каменом у средини. По својој намени, био је женски.
   Кожа појаса је била пресушена, осипала се и крунила, па је Народни музеј Краљево преузео предмет из Студенице. Конзервација је уговорена са Народном библиотеком Србије, која је експертна за третман коже, али је укључен Народни музеј у Београду, за консултације за металне делове. Појас је комплетно третиран у Народној библиотеци Србије, чији тим конзерватора су чинили Тијана Васиљевић и Звонимир Ратковић , док је препоруке за третман метала дао Милан Чоловић, конзерватор Народног музеја у Београду.

   извор: Народни музеј Краљево

уторак, 13. август 2019.

ТАМО ДАЛЕКО, Херцег Нови, 12.8.2019.

Хуманитарни концерт "За наше Косово и Метохију"

Пост у част Пресвете Богородице, 14-28. август

   У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.
   Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: "Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.
   Свако помињање поста подразумева и истицање нераскидиве везе са Светом Евхаристијом, јер је сваки пост саставни део литургијског живота. Сваки подвиг Хришћана у посту и молитва своју пуноћу добија у активном учествовању у Светој Литургији, будући да пост сâм по себи никада није био индивидуални чин, већ је увек био поткрепљен литургијским опитом Цркве, добијајући у евхаристијском сабрању своју круну.

   Бранислав Илић, теолог
   извор: www.spc.rs


   преузми везу: Како треба деца да посте

ФИЛИГРАН: ПРВИ ЦИКЛУС, ДРУГА ЕМИСИЈА

Звучни запис преузми овде: www.beseda.rs

понедељак, 12. август 2019.

О МОЛИТВИ

Епископ ваљевски Г. Милутин

ФОКУС ГЕНЕРАЦИЈА: ОТЕТА

ИСТОРИЈА ПИСМА

Данас у свету постоји више од 5.000 живих језика и сви се састоје од само 40 звукова које људски говорни апарат може да артикулише. Овај фасцинантни податак уводи нас у причу о језику и писму у документарној емисији немачке продукције. Од сумерске културе на Тигру и Еуфрату, првим подацима о писму на таблама од глине, клинастом писму развијеном из пиктограма и слика коришћеном 1400. године пре нове ере до феничанског, грчког, етрурског писма и египатских хијероглифа, а затим и до Гутенберга и нове глобалне ере у којој са страхом постављамо питање шта ће се десити са језиком и писмом, да ли ће нас дигитално доба укинути као интелектуална бића која говоре и пишу. Могуће одговоре дају стручњаци у овој изванредној емисији.

среда, 07. август 2019.

ЖИЧА

"Тешко је замислити раздобље дуго осам векова, а камоли у њему потпуно сагледати трајање једног манастира. А баш толико је прошло од подизања Жиче, време испуњено непоновљивим полетом, на чијем почетку стоји оснивање српског краљевства и српске цркве, време у које су своју моћ и своје духовне снаге уткали најзнаменитији и најумнији људи онога доба, али и време силних разарања и вечитих обнова."

Проф. др Бранислав Тодић, Светлости тиха- Осам векова манастира Жиче

Драган Хамовић, ЗМАЈ СА МАГЛИЧА


Из књиге у припреми РОЂЕН КАО ЗМАЈ ("Пчелица", Чачак, илустратор Младен Анђелковић)


Кад год се поврати с тврђаве Маглича
Штошта би могао змај да нам наприча.

Као надзорника Ибарској клисури
Далеки владалац овај град истури.

Град Маглич, надређен стрмом околишу,
Одатле змајеви терен контролишу.

Ноћи на том месту чуда производе:
Искоче из земље, из горе, из воде.

Сваки час, одасвуд, могу те напасти
Шишмиш ескадриле, пискаве сабласти.

Свакакве прилике змају се причине
До јутра и брујне звоњаве Жичине.

Тукле су некада напасти реално,
О том се причало, још више певало.

Одбрана горе је – а будно зло доле,
Змајеви осташе, тврђава одоле.

Али ток времена, његове навале
Парче по парче зидина развале,

Време камен глође и нема помоћи,
Град висок надзире чувар даноноћни.

Змај ћути: што данас видиш на Магличу
За тужну је песму и није за причу.

ПОЛИЈЕЛЕЈ

Милошћу Божијом, а трудом и радом наших парохијана, чије вредне руке направише лустер (полијелеј), наш лепи храм постаде још лепши.

извор: Храм Св. архангела Гаврила Гуча - St Archangel Gabriel Church Guča

ШАРЕНИЦА: Студеница

"АКО СЕ НЕ ОБРАТИТЕ И НЕ БУДЕТЕ КАО ДЕЦА, НЕЋЕТЕ УЋИ У ЦАРСТВО НЕБЕСКО" (Мт.13,3)

 Малишани чисте порту након непогоде која је задесила Гучу.
извор: Храм Св. архангела Гаврила Гуча - St Archangel Gabriel Church Guča

недеља, 04. август 2019.

ФОКУС ГЕНЕРАЦИЈА: ДРУШТВЕНА МРЕЖА

ДЕЦА И ИНТЕРНЕТ

Више од 70 одсто деце у Србији самостално користи интернет уређаје и проводи време на нету, а родитељи и васпитачи нису довољно стручни да их заштите и усмере како да безбедно користе интернет и уређаје. Интернет је деци на располагање ставио веће могућности за образовање и забаву, али је, с друге стране, повећао потенцијалне ризике излагања садржајима непримереним њиховом узрасту, дигиталном насиљу и разним врстама злоупотребе деце.

ДЕТИЊСТВО ЈУЧЕ И ДАНАС

   Деца не желе да одрасту. Недавно сам дошао до овог запањујућег открића. До сада сам био уверен у то да сваки дечарац у одговор на питање одраслог: „Шта ћеш бити кад одрастеш?“ поносно одговара: „Космонаут!“ или: „Алпиниста!“, или неко други из јуначког дела човечанства. Није случајно што девојчице кад мама није код куће обувају њене ципеле и тако ходају и смешно мажу своја дечја лица шминком. Није случајно ни што момци журе да обрију своје прве паперјасте бркове како би се они што пре претворили у праве. Деца желе да буду одрасла. И чак кад су несрећни дечаци 1990-их година хтели да буду или „посланици“ или „мангупи“, а девојчице њихове „сапутнице“ из пословне пратње (захваљујући телевизору и општој атмосфери у земљи) свеједно су се у томе угледали на одрасле и хтели да изађу из детињства. Међутим, дошло је време кад на питање: „Шта желиш да будеш кад одрастеш?“ човек у одговор може да чује: „Па не желим да одрастем.“

Света Марија Магдалина, 4. август

   Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе! У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4. август). Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.

   Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.