петак, 08. новембар 2019.

Маја Ковачевић и „Света Петка“, или „Скаска о Светој Петки“

   ,,Са вером долази Христос у срце, а са Христом љубав“, речи су великог Светог владике Николаја Велимировића, највећег српског црквеног писца и беседника. Ова мисао је уткана у све оно што је до сада представљено у две издате књиге Маје Kовачевић са тенденцијом да се у даљој будућности изнедри читав циклус прича о најпопуларнијим личностима православља, онима који су својим животом и делима заслужили ,, ореол од сунца, светлости, доброте и љубави“.Да је владика жив, поносио би се Мајом Kовачевић, мајком једанаесторо деце, женом која се на више начина бори за опстанак традиционалних породичних вредности у српском народу. Један од њених начина јесте и-писање! Постигла је успех својом дивном књигом за децу, родитеље и све верујуће, ,,Света Анастасија Српска“, када је у форми скаске, успешно и маштовито надоместила недостатак података о детињству, одрастању и младости Свете Анастасије, мајке Светога Саве.
   Руководећи се истом идејом и жељом да деци и осталим читаоцима приближи свет православља на прикладан начин, Маја Kовачевић је написала још једну скаску, овог пута о омиљеној светици у нашем народу, Светој Петки.
   Избор није случајан јер многе српске породице славе ову светитељку као крсну славу. Иначе, Света Петка је веома поштована не само у Србији, већ и у свим земљама Балкана, те како каже мр Миодраг Алексић, етнолог  Завичајног музеја Јагодине, у предговору књиге ,,Kулт Свете Петке“ Н.Спасића, ,,… Света Петка је наша балканска мати која је загрлила сву муку, јад, срећу и несрећу живота на Балкану.“
   Излазак сунца једног петка изнад Епивата, града у тадашњем великом византијском царству, метафорична је порука о светлости којом је васељена обасјана рођењем девојчице Петке. У том тренутку, пролази поред куће њених родитеља млади просјак. Он се радује када чује плач новорођеног детета, детета које ће кад одрасте, одредити свој животни пут захваљујући и његовом сиромаштву. Остаће тај просјак да се спомиње за вјеки вјеков заједно са величанственим, несебичним поступком десетогодишње девојчице Петке када му дарује своју скупоцену хаљину, а затим облачи његове рите. Наравно, она то чини чистог срца и под утицајем божанске поруке из Јеванђеља коју је чула тог дана на литургији : ,,Kо хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.“ У том, за њу пресудном тренутку, Петка коначно одлучује шта ће бити када порасте – монахиња,  у славу љубави према Господу и Исусу Христу. Свети Дух је већ био био у њој, дарован верским поукама родитеља и посебно брата Јевтимија. Дирљива је сцена када Петка у раном детињству сазнаје од Јевтимија ко су свеци и како су заслужили ореол који их издваја од обичних  људи. Благословено семе Христољубља беше посејано још у раном детињству брата и сестре, а блаженопочивши родитељи су награђени посебном милошћу-да им оба детета постану свеци-међу онима који су најодличнији у крилу православља и цркве!
   Остављамо марљивим читаоцима да се до краја упознају са даљим животом девојчице Петке, у монаштву Параскеве, са њеним тешким подвизавањем у Јорданској пустињи по угледу  на Јована Kрститеља, Герасима Јорданског…
   Бранила се од нечастивих сила и искушења строгим постом и молитвом Господу да јој подари смиреност и чистоту душе. Њено подвижништво је трајало пуних четрдесет година, када се по заповести Божјој вратила у родни Епиват. Kруг приповедања, измаштаних и стварних догађаја се затворио:
   Залазак сунца изнад Епивата, киша и тмасти облаци прате тренутке умирања Свете Петке, напуштање овоземаљског живота и прелазак у окриље свеопште љубави, смирења и вечног живота у Оцу и Сину и Светом духу.
   Лепота и једноставност у излагању, искрене емоције љубави и поштовања према делу Свете Петке, функционалност  пејзажа у сврху што сликовитијег описа живота Светице у Јорданској пустињи, вечне васпитне поруке о племенитости, љубави према Богу и људима, красе ову књигу чинећи је занимљивим штивом не само за децу, већ и за одрасле, те је топло препоручујем свима, знајући да, по речима Светог владике Николаја Велимировића,оваква врста књиге ,,уздиже дух“.

                   Проф. Светлана Јанковић Митић
                   "Глас Србије", Краљево

Нема коментара:

Постави коментар