Ми смо, тих дана, на своје велико изненађење, постепено почели да откривамо да су све значајне личности светске и домаће историје, које смо упознавали током школовања, којима смо веровали, које смо волели и поштовали, потпуно другачије размишљали о Богу. Једноставније речено, испоставило се да су сви они веровали у Бога. Међу њима су Достојевски, Kант, Пушкин, Толстој, Гете, Паскал, Хегел, Лосјев... да не говоримо о начницима као што су Њутн, Планк, Лине, Мендељејев, Пупин, Тесла, Миланковић, и готово их је немогуће све набројати. За већину њих питање вере било је најважније али и најтеже у животу.
С друге пак стране, људи који код нас нису изазивали никакве симпатије и који су били повезани са оним што је најмрачније и најстрашније у судбини читавог света и нас као што су Маркс, Хитлер, Лењин, Тито, Стаљин... и остали рушиоци револуционари, сви одреда били су атеисти. Тада нам се и јасно наметнуло и питање које је сам живот формулисао: да ли су људи попут Пушкина, Достојевског, Њутна, Тесле и Пупина... били толико примитивни и ограничени и просто сувише глупи да би могли да схвате тај проблем или смо пак глупи ми и наше револуционарне вође? За наше младе умове то је представљало озбиљну тему за размишљање.
Из књиге "Несвети а свети"
Нема коментара:
Постави коментар