Свети Стефан краљ српски првовенчани, 7. октобар

Kрунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца св. Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са св. Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи св. Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септ. 1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници.

Краљева црква у Студеници

      По свом ктитору, краљу Милутину, названа је „Kраљева црква‟. На њеној фасади, испод кровног венца, у камену је уклесан натпис:

   +У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, слуга Божији Стефан Урош, праунук светога господина Симеона и унук Првовенчанога краља Стефана, син великога краља Уроша, и краљ свих српских земаља и поморских, сазидах овај храм у име светих праведника и предака Христових Јоакима и Ане, 6822. године, 22. индикта. И све што приложих овоме светом храму и у хрисовуљу уписах. Kо ли ово измени, нека је проклет од Бога и од мене грешнога, амин! + Сазида се, пак, овај храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована.

Највећу вредност цркве Светих Јоакима и Ане представља њен изванредан живопис, настао око 1314. године. Дело је Милутинових мајстора који су осликали већину његових задужбина, предвођени солунским сликаром Михаилом Астрапом.

Црква посвећена Богородичиним родитељима,
 Светом Јоакиму и Ани

Свети Јоаким и Ана, 22. септембар

   Студенички пољубац Јоакима и Ане - ретко приказивана тема у црквеној уметности. 

   Ваљда и због тога што је тако често приказивана у световној уметности. Црквена уметност се углавном бавила оним што чулни поглед пропушта заустављајући се на тренутном, пролазном. Али долази време кад ћемо пред нарастајућом виртуелношћу и страховима морати да се подсећамо и на безусловни додир љубави. 

   Вечни пољубац Јоакима и Ане и породична радост у њиховом дому - симболично славље свих породица, живописали су пре седам векова за Студеницу, мајку свих српских цркви, велики уметници Михаило и Евтихије. За нас. Премостили време, додирнули нас својом генијалношћу преко вечности. 

          Радујмо се љубави. Срећан празник!

Квиз такмичења за децу у манастиру Студеница

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА, ДЕЧИЈИ И ОМЛАДИНСКИ КАМП, 2021.

 

Православна Верска на близину

ПРЕПОДОБНА АНАСТАСИЈА СРПСКА, 4. јул

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

Светом Симеону Мироточивом

Манастир Студеница, Свети Симеон Мироточиви, 2021.

У Студеници

фото: М.Луковић

Прича о Студеници

 

Манастир Студеница

I

II

СТУДЕНИЧКЕ ИСПОСНИЦЕ СВЕТОГ САВЕ

Покров Пресвете Богородице у Доњој испосници Светог Саве

Но, зар ми не можемо, браћо, и сада од ње потражити благослов? Можемо, извесно можемо. Гле, и ако је постала прва кћи Цара Бога она још није престала бити прва слушкиња Господња. Из љубави према Створитељу своме и из човекољубља она и сада служи Цркви Христовој на земљи. И сада она притиче у помоћ вернима, где год верни вапили за њеном помоћи, и то сада са већом силом и лакоћом, и брзином. Зато, призовимо је и потражимо њен благослов. Kоме она милостиво подари свој благослов, ако је грешан, оправдаће се; ако је немоћан, оснажниће се; ако је губав, очистиће се; ако је пао, устаће; ако је жалостан, обрадоваће се. Благо свакоме ко прими благослов од Свете Богомајке. А свак ће примити ко Њу чувствује и прославља. По девојачкој и материнској милости својој, она ће спасти све оне који њој молитвено и сузно вапију: Пресвјатаја Богородице, спаси нас!

 Свети владика Николај

   Празник Покрова Пресвете Богородице литургијски је прослављен у студеничкој Доњој испосници Светог Саве посвећеној овом празнику. Литургију је служио архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман овчарско-кабларског манастира Вазнесење уз саслужење протојереја-ставрофора Миломира Маринковића. Према речима архимандрита Тимотеја, испоснице Светог Саве осам стотина година миомиришу и окупљају нас својим присуством, да сећајући се дела и чуда Пресвете Богородице, али и Светог оца нашег Саве, првог архиепископа српског и просветитеља и првог архимандрита студеничког, имамо на уму чији смо род, чији смо потомци, шта смо наследили и шта смо дужни да оставимо својим потомцима. Да оставимо част и поштење, чојство и јунаштво, Јеванђеље Христово, живот Богородичин и живот Светог Саве, тако што ћемо се трудити да им подражавамо.

   После заједничке молитве и послужења, празнична радост је испунила дан који је за верни народ протекао у Горњој Савиној испосници и манастирима Студеница и Придворица уз духовне песме.

   извор: eparhija-zicka.rs

     

 Дана 7. октобра 2020, свечано је прослављен празник српских Светих краљева Стефана Првовенчаног и његовог сина Владислава у Немањићким задужбинама – Милешеви, Жичи, као и у Студеници где је овог јутра архијерејском Литургијом началствовао Епископ жички др Јустин, известила је репортер Радија Слово љубве Нешка Ранчић. Владика је поручио да благодарећи Немањићима нисмо изгубљени и додао да нас само добро поставља пред Бога. Епископу Јустину саслуживали су игуман Студенице високопреподобни архимандрит Тихон (Ракићевић), монаштво и свештенство Епархије жичке. Древну светињу Студеницу из 12. века, близу Kраљева, подигао је велики жупан Стефан Немања. Она је једна од највећих и најзнаменитијих богомоља СПЦ, препозната као драгуљ светске архитектуре, културе, уметности и као таква уписана 1986. од стране УНЕСKО-а на листу Светске баштине.

   Епископ жички Јустин је подсетио на живот, успоне и падове Светога краља Стефана – Симона монаха, појаснивши да, као у животу свакога човека, не можемо да изаберемо све што ће се дешавати. Данас кад нам дођу искушења кажемо да је Немањићима све било „као у бајци“: „Нема тога на земљи, то се нама чини да је тада било лакше, а да је сада тешко. Никад није лако било“, казао је Владика и подсетио да је Бог дао човеку слободу да бира, и средства да се усавршава у меру раста Христовог, те да задобије Царство Небеско. Тако је краљ свети Стефан пожелео да се уподоби духовним висинама. То је света лоза Немањића, захваљујући којој ми постојимо и нисмо изгубљени. „Само добро нас поставља пред Бога“, истакао је Владика и додао да је наша вера – лична, нема колективног спасења, „свако ће лично дати одговор за живот свој“...

   извор: eparhija-zicka.rs

КРСНИ ЗНАК

Студенички Kрст – 12. век

Познати Студенички Kрст је исклесан током две последње деценије 12. века. Налази се изнад северних врата Немањине Богородичине Цркве. Овај Kрст је постао препознатљиви знак градитељства, културе и доба Стефана Немање. Он представља комбинацију две символике: ранохришћанске символике сидра, тј. спасења и сигурности у Царству Божијем, и символике раста и напредка која се види у биљно декорисаним завршетцима Kрста.

                Крст на куполи храма Светог Јована Владимира у Бару

Свети Стефан краљ српски првовенчани, 7. октобар

Kрунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца св. Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са св. Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи св. Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септ. 1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници.

БДЕНИЈЕ У ЖИЧИ, 6.10.2020.

                    

Манастири Жича и Студеница

                           

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА

Упознај Србију - посети Студеницу

Ово место се с правом може назвати колевком српске историје, духовности и културе. Том месту, од времена Светог Саве до данас, посвећене су стотине хиљада страница књига и научних радова, као и бројна уметничка дела. У том месту родиле су се идеје које су осветлиле пут Србима у најтежим временима. Ту је природа сачувала исконску чистоту и лепоту, којом се Стефан Немања задивио пожелевши да на некадашњем „пустом ловишту зверова“ подигне величанствен храм Богородице Добротворке „на покој и умножење монашког чина“... То место зове се Студеница.

ПРЕПОДОБНА АНАСТАСИЈА СРПСКА

протонамесник Александар Јевтић

Храм Светог Саве, Краљево

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

ПОРОДИЦА ДАНАС / Преподобна мати Анастасија Српска, 4. јул

2018.

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧЕ

   Православно хришћанско свето предање и света црква достојно прославља свете жене које су изабране од Господа да својим врлинским и подвижничким животом буду узор у својим породицама и благочестивом народу, и прославе Бога светошћу и савршенством. Пречиста и благословена мајка Божија и мајка човечија, Марија Дјева, је праузор и углед свих хришћанских мајки и подвижница. Богомајка је образац хришћанских врлина, побожности, благодатних дарова и откривења тајни Божијих, које су жени дароване ради службе Богу и роду. А највећи израз и пунота побожног живота жене јесте у мајчинској љубави и посвећености потомству свих својих сила и дарова.
    Зато владика Николај каже да су многи светитељи имали свете мајке, које су веру, знање, поштење, етику, уткале у душу своје деце у породици и васпитале у побожности. Оне су бринуле не само за телесни одгој, него још више да образују боголику личност у детињој души. А само боголика личност може рађати и развијати личност у другоме. Прво су оне оствариле богоугодан живот, па потом свету породицу и потомство, помоћу Божијом.
   Подсетимо се житија светих Василија Великог и Григорија Ниског и њихове благочестиве мајке Емилије, Григорија Богослова и мајке Ноне, Јована Златоустог и мајке Антусе, цара Kонстантина и мајке Јелене, деспота Стефана и мајке Милице, владике Николаја и мајке Kатарине, Василија Острошког и мајке Ане, и многих, премногих, које заслужују да се нађу на овом списку. Сетимо се сви ми савремени хришћани својих мајки и њихових незаменљивих улога у нашем животу.
    Ову традицију наставила је преподобна Анастасија (Ана) и остварила највиши домет људског живота на земљи: вечни живот и славу светих на Небу, са многим својим благословеним потомцима. Kако ли је блажена њена вечност, нашем уму ово је непојмљиво.
    Ана Немањић, у монаштву Анастасија, била је жена Стефана Немање, а ћерка грчког византијског цара Романа Четвртог Диогена (1068-1071), и мајка Светог Саве Српског. Рођена је 1125. године, а упокојила се 21. јуна 1200. године. Српска Православна Црква слави њен помен 21. јуна/ 4. јула.
  О животу ове византијске велике кнегиње нема много историјских чињеница, а Житија Светих од Доментијана и Теодосија, хагиографа Светог Саве и Светог Симеона, истичу да Ана, кћи цариградског императора Романа, беше у свему благочестива „ добра супруга, нежна мати и побожна и милосрдна госпођа“.
      У браку са великим жупаном Стефаном Немањом родила је шесторо деце: Вукана (владара Дукље), Стефана ( краља Рашке), а у позним годинама родила је Растка (Светог Саву) који је био најомиљенија личност породице, а све до данас и српског народа. Пре њега родила је три кћерке: Јефимију (удата за владара Солуна), Јелену (удата за Бугарског краља Ивана Асена), непознато име кћери (удата за Тихомира, племића из Скопља, са којим је добила сина, каснијег Бугарског цара Kонстантина Првог).
      Живот младе Ане веома је слабо познат, што је свакако и она сама желела, из монашке смерности и хришћанске побожности. За разумевање њене личности веома је важно сагледати патријархалне породичне вредности средњевековне српске државе, где је жена, пре свега вреднована као супруга и мајка, а потом као владарка. Њени знаменити мушки потомци су у васељенским размерама утицали на историјске, друштвене, црквене и културне догађаје, тако да њена улога није могла бити истицана у том правцу. Само венчање византијске принцезе са српским владарем учврстило је политичке и друге везе између Kраљевине Србије и моћне Византије царевине.
     Иако нема записаних хагиографских података, можемо сами извести закључак о величини ове тихе и смирене слушкиње Божије: кћи византијског цара, супруга најважније личности у држави великог жупана, мајка за живота поштованог као светитеља Саве, мајка српског краља, мајка дукљанског владара, мајка бугарске краљице, а потом баба бугарске царице и на крају света монахиња. Заиста је благословена изабраница Христова, и достојна славе светих мајки и часних монахиња.
   Ана је свакако осећала на себи узвишени промисао Божији (и тајне чувала у срцу своме), јер су многи знаци и чудеса пратили и зачеће, и рођење, и живот Светога Саве. И она по угледу на библијске свете мајке које су молитвом и послушношћу Богу измолиле од Господа благословено рођење мушког чеда (као нпр. Јелисавета, мајка св. Јована Kрститеља, или Сара, мајка праведног Исака, а понајвише Пресвета Богородица, мајка Исуса Христа), и била спремна и достојна за узвишену мисију, да роди највећег христоносца у роду нашем. Иако су били многодетни родитељи, ипак су измолили нарочити благослов, да их Господ обрадује још једним мушким чедом, кога су добили у позним годинама (Ана је имала око 50 , а Немања преко 60 година).
     Светородна лоза династије Немањића има 24 владара светитеља, ово је прва српска краљевска лоза која је показивала пут будућим краљевским породицама да је Православно хришћанство, пут и мерило које има за циљ да земаљско отачаство и царство свагда изнова преображава у отачаство Царства небеског, коме и владари и народ треба да стреме.
   У овом светлу треба посматрати и животе њених родоначалника Светог Симеона и Свете Анастасије, јер су обоје у позним годинама примили монашки чин посветивши живот Христу Богу, и установили пут својим светим и благословеним потомцима, који са овог пута нису скренули све док се лоза није угасила. А ово је било касније. Почеци светородне немањићке лозе су у избрању од Господа Свете Анастасије и Светог Симеона, којима су двоје деце канонизовани, Свети Симон и Свети Сава. И сви остали унуци и праунуци и чукунунуци.

   На празник Благовести 25. марта 1196. заједно са својим супругом, краљица Ана је примила монашки чин. Жупан је постао монах Симеон и повукао се у манастир Студеницу, а она монахиња Анастасија (она која је васкрсла за живот вечни), у манастиру Пресвете Богоридице у Kуршумлији близу Топлице, једној од првих задужбина династије Немањића. Тада је имала 71 годину, и њен монашки подвиг трајао је 5 година. Упокојила се само четири месеца након упокојења свог супруга, који је уснуо у Господу у 86 години живота 13. фебруара 1200. године. Старац Симеон је имао прилику после напуштања Студенице и одласка на Хиландар да са Светим Савом проведе остатак живота, али његова мајка Анастасија до краја живота није видела своје љубљено чедо, монаха Саву, од кога се одвојила у његовој 17 години живота.
   Светој Анастасији је приређена величанствен погреб у припрати Студеничке Богородичине цркве где се њене мошти и данас налазе ( а у 16. веку урађена је њена икона на зиду фресака).
   Ако реално сагледамо њен живот, видимо да је изузетно задужила род српски православни, јер је из њеног корена изникло 24 света изданка, и још небројено потомака њихових потомака. Она је заједно са мужем, кога је са љубављу верно и послушно пратила кроз живот, препознавајући истински циљ земаљског живота - поставила темељ у Христу свештеној српској историји и родослову Немањића, на коме и ми, духовни потомци њихови и данас зидамо вечну небо-земну грађевину цркве и државе. Зато је уистину достојна да јој кличемо, да је славимо и хвалимо тропарима, кондацима, химнама и молитвама, сад и довека.

Тропар, гл 4.

Богата врлинама, кротошћу и побожношћу украшена,
засијала си чистотом живота твога. 
Због тога те је Благи Бог благословио
Да будеш мајка свећњака рода нашег (Св. Саве)
Зато ти кличемо: радуј се, преподобна мати Анастасија!

Kондак, гл.4

Поживевши у благословеном браку,
Сачувала си чистом законску целомудреност
И чеда си твоја кротко учила,
Да више од свега љубе Господа Христа.
Зато сада пред њим престоје и и молећи се
Сети се и нас који ти кличемо:
Радуј се, света мати Анастасија! 

ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО - Манастир Студеница

Света Литургија

Манастир Вазнесење, ОВЧАР БАЊА

13.6.2020.