Манастир Свете Тројице, Успење Свете Ане, 7.8.2018.

Манастир Свете Тројице налази се недалеко од Гуче. Подигнут је на западним шумовитим падинама Овчара. Није тачно утврђено ко је ктитор манастира, нити период изградње. Према предању зидали су га монаси манастира Сретење, међутим стручњаци, судећи по архитектури храма, сматрају да он ипак потиче из XIII века, због типичних карактеристика рашке градитељске школе. По њиховом мишљењу настао је у периоду владавине Уроша И Немањића. Први писани траг о овој богомољи потиче из турског пописа из 1572. године. Црква манастира Свете Тројице је једнобродна грађевина у основи, са развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни док се кубе диже над централним делом храма. Због своје упечатљиве лепоте сматра се једним од најлепших градитељских остварења у овом делу Србије. Од старих живописа сачуване су две фреске: ,,Света Тројица“ и ,,Богородица са дететом“. Такође, у манастирској ризници почиваку и две иконе из 1635. године – Христа са апостолима и Богородице са Христом.

Псалам 148

Хвалите Господа на небесима,
хвалите Га на висини.
Хвалите Га, сви Анђели Његови,
хвалите Га, све војска Његове!
Хвалите Га, сунце и месече,
хвалите Га, све звезде сјајне!
Хвалите Га, небеса над небесима
и водо над небесима!
Нека хвале Име Господње,
Јер Он заповеди, и створише се.
Постави их засвагда и зававек,
даде наредбу, која неће проћи.
Хвалите Господа на земљи,
велике рибе и све бездане;
Огањ и град, снег и магла,
ветар силни, који извршује реч Његову.
Горе и сви хумови,
родна дрвета и сви кедри,
звери и сва стока,
бубиње и птице крилате,
цареви земаљски и сви народи,
кнезови и све судије земаљске;
момци и девојке,
старци и деца,
нека хвале Име Господње;
Јер јер је само Његово име узвишено,
слава Његова на земљи и на небу.
Он је узвисио рог народа Свог,
Славу свих светаца Својих,
синова Израиљевих, народа који је близу Њега.

Псалам 145

ПСАЛТИР

" П с а л т и р  н и к а д а  н е  п р е с т а ј е " 

  Свети Сава Српски

   Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама , него и у свој религиозној књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Ипак главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви сустижу и завршавају у Христу.