четвртак, 26. новембар 2020.

Даница Црногорчевић, БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО

   Богородице дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.

   Богородице Дјево, радујсја благодатнаја Марије, Господ с Тобоју. Благословена Ти в женах и благословен плод чрева твојего, јако Спаса родила јеси душ нашим.

ПОРОДИЦА ДАНАС: КРСНА СЛАВА


                                                    децембар, 2018.


БОЖИЋНИ ПОСТ / КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ

Човек мора да зна циљ и смисао живота. То је најважније. Ако то зна, онда ће он моћи да употреби своје снаге и дарове на оно што је добро и племенито, и њему и породици, и његовом народу, свима.


Патријарх Павле

Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.

Свети Фотије патријарх Цариградски

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења
издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!
(14) 28. новембар - (24. децембар) 6. јануар
преузми везу:

Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
издвојено одељење Турица, XI 2020.
Браћо и сестре нека свима вама буде срећан почетак поста мир радост и свако добро од Господа желимо свима вама.У  времену који су пред нама битно је да сачувамо породице и да радост и утеху за све што нас мучи и боли нађемо у Господу. Молимо Господа за све што нам треба и он ће нам као добри отац све дати. Не ослањајте се на људе, не ослањајте се на никога осим на Господа.У данима поста и опроста  помиримо се пре свега сами са собом. Опростимо себи све оно што нас боли и сваку нашу патњу предајемо Господу. Господе ти си ми утеха помози ми ја не знам, не умем, не могу. Будите срећни. Радујте се. Благодарите Господу на свему. Желим да се и свима вама захвалим на љубави искрености и подршци према мојој породици. Радујте ми се и ми ћемо се радовати са вама.

Ковачевићи, Краљево

среда, 25. новембар 2020.

Крст на Каблару

Свештеник Горан Живковић, Слава у доба короне

    Новембар, децембар и јануар су месеци у којима више од 90% Срба слави своју крсну славу. Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Архангеловдан, затим следи св.Алимпије, св.Андреј Првозвани, св.Сава Освећени, св.Никола кога слави пола нације и затим у јануару имамо светог Стефана и Јовањдан… У међувремену имамо и мање заступљене славе као што су св.Стефан Дечански, св.Матеј или света Варвара… Први пут ове године Срби-свечари се суочавају са новим искушењем-опаким корона вирусом! Тако многи говоре својим свештеницима приликом свећења славске водице да ове године „неће да славе славу“ мислећи тиме да неће имати госте у оном броју у коме су их имали прошлих година. Међутим, треба имати у виду да суштину славе не чини број гостију већ славски колач који симболише самога Христа, вино, жито и славска свећа. Госте и ручак можемо имати сваки дан, а славски колач се сече само тог дана у години! Зато треба рећи „ове године нећемо имати број гостију као прошлих година на слави“, а не „нећемо славити славу“. Такође, свако искушење у животу, па и ово, не бива тек тако! Ако не можемо прославити славу као прошлих година, у том обиму весеља и радости дружећи се са драгим нам гостима, онда можемо мало времена посветити светитељу кога славимо, а који нас заступа пред самим престолом Творца и моли Му се за наш дом. Будимо крајње поштени-колико Срба данас зна нешто више о свом светитељу заштитнику? Дакле, у ком веку је живео, чиме се бавио, чиме нас је задужио итд. Пођимо од оног светитеља кога слави једна половина Срба, а друга иде на славе-светог Николе. Kолико свечара зна у ком је веку он живео, или да није био рибар већ Епископ Цркве Христове, шта значи оно „мирликијски“ када се он помиње итд. Да не говоримо о томе да је култ овог светитеља изузетно јак и међу западним хришћанима о чему сведочи чињеница да Американци и дан-данас тзв.Деда мраза зову „Санта Kлоз“ што је св.Никола од мила. Наши „другосрбијанци“ који инсистирају на Деда мразу нису ни свесни да је овај „бренд“ вишевековни изум хришћанске цркве украден од секулариста и дехристијанизован по називу. Него, да се вратим на св.Николу. Мира Ликијска је град који се налазио у Малој Азији и у коме је столовао Епископ који је из хришћанске ревности ударио шамар јеретику Арију на Првом васељенском Сабору у Никеји 325.године. Лепо је за свакога ко слави светог Николу да зна нешто више о харитативном раду овог светитеља, о његовим чудима која су се пројављивала као последица усрдних и јаких молитава, о његовој ревности за православље у доба великих теолошких расправа итд. Наравно, битно је наћи доброг, не претерано масног шарана за ту славу, спремити ајвар, туршију, кисели купус, укусне посне колаче итд.-и кроз те делатности се угађа Богу јер је гостољубље једна од највећих врлина. Ово треба урадити, а оно не заборавити тј. прво треба научити нешто о духовном значају светитеља кога славимо, а затим и спремити славу како доликује тако великом догађају. Прво је духовно па онда телесно, сложиће се сваки православни хришћанин.

   Поента у односу на оно што нам се тренутно дешава је да ове године нисмо толико оптерећени спремањем свечаних ручкова јер већина Срба прославља славу у најужем кругу породице те има много више времена да се упозна са животом свог покровитеља пред Богом. Тако ће се они који славе Ђурђиц пријатно изненадити када прочитају да је свети Георгије био у чину сличном пуковнику са својих 20 и нешто година, да је био један од најперспективнијих официра Римске империје, али да је стао пред цара и супротставио му се када је овај решио да „збрише хришћанство са лица земље“. Они који славе св.Димитрија установиће да је и њихов светитељ имао врло узбудљив живот, а лепо је да знају да он ни мудром цару Јустинијану није дозволио да му дира мошти. Наиме, цар је послао изасланике у Солун да узму део моштију овог светитеља за храм свете Софије, али реакција светитеља је била да су од моштију севале варнице па се делегација вратила у Цариград празних шака. Много тога можемо научити из житија свих ових светитеља, а сада је право време да се томе мало и посветимо-то нека нам буде главна поука за све ове дане обележене короном!

    Протонамесник Горан Живковић

    извор: www.cudo.rs

уторак, 24. новембар 2020.

ВЕРОНАУКА ЗА ОСНОВЦЕ: VIII разред, ПОСТ

                                

ДАРОВИ: Душица М. Филиповић

 

Тв Храм, 2017.


Некадашњи ђак Основне школе 
"Академик Миленко Шушић, Гуча

..." и зато у фигури, држању и говору српска мајка има тако много измирено човечног и савладано достојанственог. Она српска мајка коју сам нешто мало описала, и која ми често стаје пред очи, чини ми се, овако на размак и у симболу, као нека врста моралне отаџбине читавој једној држави и генерацији..."

Исидора Секулић, "Похвала српској мајци" (1936)

Додела ордена "Мајка девет Југовића" као мајци четворо деце
Манастир Грачаница на Косову и Метохији