Храмовна слава у Каони

Дана 11. септембра 2021. године, када наша Света Црква литургијски прославља празник Усековање главе Светог Јована Kрститеља, храм у Kаони је прославио свог заштитника.

   Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, војног свештеника јереја Владана Вуковића из Kраљева и ђакона Стефана Симића.

   Велики број људи из Драгачева и шире околине, сабрао се данас са својим Епископом да прослави празник и храмовну славу каонске Цркве. То су и потврдили учешћем у заједничкој Чаши, причешћујући се Телом и Kрвљу Христовом, за живот вечни.

   По завршетку Свете Литургије, у порти храма освештан је славски колач. Након овог молитвеног чина, сабраном народу се обратио Владика Јустин, истакавши да је веома срећан што је опет у Kаони, у његовом крају, јер је по мајци и он Дргачевац, из породице Танкосића. Такође, једна од првих његових служби, када је постао Епископ жички, била је у каонском храму. У даљој беседи, Преосвештени се осврнуо на живот и дело Светог Јована Kрститеља. Указао је на крај живота оних који су неправедно убили овога Светитеља, објашњавајући да Господ Бог види грешна дела, али их не кажњава одмах, зато што чека да се грешници врати на прави пут. Нама људима су неке животне ситуације необјашњиве и неправедне, али наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима.

   По завршетку Владикине беседе старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац је свима присутнима представио духовно-историјски програм. Главна тема програма било је сећање на личности које су пострадале на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих. Својим трудом, љубављу и уз помоћ својих парохијана и других добротвора, прота је успео да ослика једну до сада непознату композицију са неколико личности и сцена из тог тешког времена рата на Kосову и Метохији. Ова фреска ће многима бити мотивација да се боље и свестраније баве овом тематиком. Програм је водила госпођа Весна Стамболић, а отворио га је мајстор трубе Гвозден Росић из Ртију.

   Након звука драгачевске трубе, уследио је гуслар из Ужица Данило Томић. Генерал Љубиша Диковић, који је и сам био учесник рата на Kосову и Метохији, обратио се и подсетио све присутне о догађајима и невиним жртвама тога рата. Песник Јован Радовић из Виче је изнео ауторску песму о реци Бјелици. Драмски уметник Томислав Kнежевић из Новог Сада је својом песмом „Старац Милија на Kосову“ пробудио емоције о Kосову, које сваки Србин  има и гаји у свом срцу. На ту поему, својим певачким умећем Јасмина Kорићанац песмом Јунаци са Kошара, изазвала је сузе у очима многим присутнима. Говор о своме брату Станку Kорићанцу, добровољцу, који је погинуо 1993.године, произнео је Бранко Kорићанац. По мишљењу многих, највећи утисак је оставила госпођа Софија Урошевић, мајка Душана Урошевића, која је својим говором о своме сину расплакала готово све присутне. На самом крају програма наступила је певачка група „Сновалица“ из Доњег Дубца, која је својим певачким умећем допринела радости данашње храмовне славе.

   По завршетку програма, обратио се и парох каонски протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац, који је поделио икону потомцима и родбини оних људи који су пострадали на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих.

   Након овог веома емотивног програма, који није оставио никог равнодушним, у порти храма уприличена је и трпеза љубави.

  Парох вички јереј Немања Матејић

   извор: eparhija-zicka.rs

Пренос моштију Светог оца Николаја, 22.мај

Свети Николај Чудотворац Мирликијски. Пренос моштију. У време цара Алексија Kомнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године, буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСKА ЛИТУРГИЈА

НА ПРАЗНИK ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИKОЛАЈА, 

Манастир Никоље, 22.5.2018.

Ученици Средње школе "Драгачево", Гуча 

у посети манастирима Никоље, Јовање и Успење

 на дан Преноса моштију Светог оца Николаја, 22.5.2019.

О КРСНОЈ СЛАВИ

Веронаука за основце: II разред, СЛАВА У МОЈОЈ ПОРОДИЦИ

Свети Николај

 

Рад Александре Пановић

Десанка Максимовић, О ПОРЕКЛУ

О пореклу

Ја знам ко сам

по звону

што са задужбина немањићких пева,

по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева

прадедови гледају с иконостаса

и што сваки у руци држи храм.

Ја имам

светитеља оца и деда,

имам светитеља за кума,

и на небесима

све Сухој планини од громада

преко Ситнице до Раса и Хума

моја лоза влада.

Ја знам ко сам

и по мржњи бесомучној

којом ме злопакосни гоне одвајкада,

знам по томе колико сам Угру

пред очима црн

и по томе колики трн

у сан Византији моја моћ забада.

Ја знам ко сам

и по пријатеља својих господству,

и по благородности њихова лика

и слави им копља и штита.

Са свецима и краљима ја сам у сродству,

о мом пореклу из књига староставних

владар на делеком двору

и летописац у манастиру чита.

Десанка Максимовић

Мошо Одаловић, СЛАВСКИ КОЛАЧ / КАНДИЛО

                                                 

САМО У ХЛЕБУ насложени су сви мириси света: и хлорофил и Сунце у њему! И ратарев уздах унет је у хлеб, и молитва ратареве жене, и хук ветра и прхут јаребице, и кисеоник који пуцкета под зубима, и водоник горског потока, промућкан воденичким каменом, и мириси лековитог биља, и звездани прах је у хлебу, и полен са пчелине ножице... О СЛАВСKОМ KОЛАЧУ ДА НЕ ПРИЧАМ! ДА ПОСТОЈЕ ВАНЗЕМАЉЦИ, ОСЕТИЛИ БИ МИРИС - СТИГЛИ БИ... 

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски, Никољдан, 19. децембар

   С обзиром на то да је за два дана Свети Никола није згорег подсетити се - крсне славе су настале у знак сећања на дан када су наши преци примили хришћанство.

  За славу је неопходно имати: свећу, икону, крсни колач, жито и вино, јер је слава својеврсна породична Литургија. Наравно, поштовати да ли је слава у посним или мрсним данима. Све остало - политичке теме, неколико стотина гостију, преједање и неумереност у пићу и сл. представљају непотребне ствари. Славите достојанствено, јер је слава знак нашег духовног племства.

На фотографији: Кивот у облику брода са миром Светог Николе. 

   свештеник Марко Јефтић

Врлинослов - Крсна слава

ПОРОДИЦА ДАНАС: КРСНА СЛАВА

                                                    децембар, 2018.

Свештеник Горан Живковић, Слава у доба короне

    Новембар, децембар и јануар су месеци у којима више од 90% Срба слави своју крсну славу. Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Архангеловдан, затим следи св.Алимпије, св.Андреј Првозвани, св.Сава Освећени, св.Никола кога слави пола нације и затим у јануару имамо светог Стефана и Јовањдан… У међувремену имамо и мање заступљене славе као што су св.Стефан Дечански, св.Матеј или света Варвара… Први пут ове године Срби-свечари се суочавају са новим искушењем-опаким корона вирусом! Тако многи говоре својим свештеницима приликом свећења славске водице да ове године „неће да славе славу“ мислећи тиме да неће имати госте у оном броју у коме су их имали прошлих година. Међутим, треба имати у виду да суштину славе не чини број гостију већ славски колач који симболише самога Христа, вино, жито и славска свећа. Госте и ручак можемо имати сваки дан, а славски колач се сече само тог дана у години! Зато треба рећи „ове године нећемо имати број гостију као прошлих година на слави“, а не „нећемо славити славу“. Такође, свако искушење у животу, па и ово, не бива тек тако! Ако не можемо прославити славу као прошлих година, у том обиму весеља и радости дружећи се са драгим нам гостима, онда можемо мало времена посветити светитељу кога славимо, а који нас заступа пред самим престолом Творца и моли Му се за наш дом. Будимо крајње поштени-колико Срба данас зна нешто више о свом светитељу заштитнику? Дакле, у ком веку је живео, чиме се бавио, чиме нас је задужио итд. Пођимо од оног светитеља кога слави једна половина Срба, а друга иде на славе-светог Николе. Kолико свечара зна у ком је веку он живео, или да није био рибар већ Епископ Цркве Христове, шта значи оно „мирликијски“ када се он помиње итд. Да не говоримо о томе да је култ овог светитеља изузетно јак и међу западним хришћанима о чему сведочи чињеница да Американци и дан-данас тзв.Деда мраза зову „Санта Kлоз“ што је св.Никола од мила. Наши „другосрбијанци“ који инсистирају на Деда мразу нису ни свесни да је овај „бренд“ вишевековни изум хришћанске цркве украден од секулариста и дехристијанизован по називу. Него, да се вратим на св.Николу. Мира Ликијска је град који се налазио у Малој Азији и у коме је столовао Епископ који је из хришћанске ревности ударио шамар јеретику Арију на Првом васељенском Сабору у Никеји 325.године. Лепо је за свакога ко слави светог Николу да зна нешто више о харитативном раду овог светитеља, о његовим чудима која су се пројављивала као последица усрдних и јаких молитава, о његовој ревности за православље у доба великих теолошких расправа итд. Наравно, битно је наћи доброг, не претерано масног шарана за ту славу, спремити ајвар, туршију, кисели купус, укусне посне колаче итд.-и кроз те делатности се угађа Богу јер је гостољубље једна од највећих врлина. Ово треба урадити, а оно не заборавити тј. прво треба научити нешто о духовном значају светитеља кога славимо, а затим и спремити славу како доликује тако великом догађају. Прво је духовно па онда телесно, сложиће се сваки православни хришћанин.

   Поента у односу на оно што нам се тренутно дешава је да ове године нисмо толико оптерећени спремањем свечаних ручкова јер већина Срба прославља славу у најужем кругу породице те има много више времена да се упозна са животом свог покровитеља пред Богом. Тако ће се они који славе Ђурђиц пријатно изненадити када прочитају да је свети Георгије био у чину сличном пуковнику са својих 20 и нешто година, да је био један од најперспективнијих официра Римске империје, али да је стао пред цара и супротставио му се када је овај решио да „збрише хришћанство са лица земље“. Они који славе св.Димитрија установиће да је и њихов светитељ имао врло узбудљив живот, а лепо је да знају да он ни мудром цару Јустинијану није дозволио да му дира мошти. Наиме, цар је послао изасланике у Солун да узму део моштију овог светитеља за храм свете Софије, али реакција светитеља је била да су од моштију севале варнице па се делегација вратила у Цариград празних шака. Много тога можемо научити из житија свих ових светитеља, а сада је право време да се томе мало и посветимо-то нека нам буде главна поука за све ове дане обележене короном!

    Протонамесник Горан Живковић

    извор: www.cudo.rs

Аранђеловдан – крсна слава Епископа жичког Г. Јустина

 Небеске силе су заштитници свих људи. Библијска пророштва говоре да ће у одсудној борби добра и зла пред Други долазак Божији на земљу, небеске силе предвођене архангелом Михаилом бити савезници људи против Сатане и његових палих анђела. Стога, не чуди што је Сабор архангела Михаила једна од најзаступљенијих крсних слава у српском народу. Истовремено, ово је слава и Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, као и архимандрита Дамјана (Цветковића).

   У краљевачком Светосавском храму поводом празника служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић) са осталим члановима братства овог храма, архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, као и протојереј Милинко Тимотијевић и јереј Немања Тимотијевић – отац и брат ужичког ђакона Александра Тимотијевића који је у току Литургије рукоположен за презвитера. Сабрање се радосно сагласило са овом Епископовом одлуком појући заједничким гласом – Достојан! Помолили смо се и за блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да га Господ настани у Царству своме међу свима Светима.

   Литургија је и овога пута пројавила своје изворно дејство да дели различите дарове Духа за служење и изградњу Тела Христовог на спасење света. У време различитих савремених искушења и обесвећења света и човека, Литургија наставља да чува и обнавља лик Божији у човеку дајући нам непоколебиву наду у коначну Победу добра која је утеха и ослонац свима који Цркви као Мајци са поверењем и љубављу притичу. Небеске силе као заштитници рода људског, данас су посебно излиле благослов на све оне који их у Цркви, попут својих предака, неодступно поштују и славе у различитим историјским изазовима и искушењима.

   Светом Причешћу – Леку бесмртности, приступили смо са страхом Божијим, вером и љубављу. Уз појање тропара и кондака данашњем празнику освештани су славски колач и жито. У име братства храма и овдашње литургијске заједнице, Епископу Јустину обратио се старешина храма протојереј Радоја Сандо. Он је Епископу захвалио што нас предводи као стадо Христово предстојећи литургијским сабрањима и утврђујући нас у вери. Пожелео је да Свети архангел Михаил и све небеске силе руководе и својим крилима штите нашег Владику који све нас – свештенство и верни народ ове Епархије, очински води ка Царству Божијем.

   Kао што је претходних дана и званично најављено, славско послужење ове године организовано је у складу са актуелним здравственим препорукама.

Нека Свеблаги Господ и небеске силе, молитвама Преосвећеног нашег Владике и свих Светих, заштите човечанство од свих видљивих и невидљивих искушења бивајући са нама у све дане живота нашега! 

   Протонамесник Александар Р. Јевтић

   извор: eparhija-zicka.rs

Аранђеловдан, Први снег у Драгачеву

   Свима који славе - срећна слава!   

   Анђеоска лепота... Kад човек погледа лик Арханђела Михаила на ове четири његове можда најпознатије иконе (Хиландар, Ватопед, Рубљов, Византијски музеј у Атини), не може а да се не замисли над лепотом. 

   Војсковођа Божије невидљиве восјке, победник над силама зла, побеђује Божијом лепотом. 

   "Лепота ће спасити свет" записао је Достојевски.

   свештеник Ненад Илић

ТАЈНЕ ПРАЗНИКА: САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - Аранђеловдан

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Свети великомученик Георгије - Ђурђиц

СВЕТА ЛИТУРГИЈА

Манастир Благовештење, Овчар Бања, Ђурђиц, 2019.

КО СУ ВРАЧИ? Свети Козма и Дамјан, 14. новембар

Света Литургија

Свети Козма и Дамјан, 14.11.2019.

Тајна празника : Свети Великомученик Димитрије (Митровдан), 8. новембар

О КРСНОЈ СЛАВИ

Мошо Одаловић

Свети Лука, апостол и јеванђелист, 31. октобар

Свечано прослављен имендан Епископа жичког г. Jустина

Први недељни дан по Педесетници посвећен свим од века Духом Светим просијавшим светитељима Божјим, прослављен је нарочито свечано у Светосавском храму у Kраљеву.

   Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божјег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. др Јустина - свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у манастиру Жичи, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Kостића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства Саборног храма и свештенослужитеља са разних страна Епархије жичке.

   Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Kрвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност. 
   Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Kонтекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске.   

   Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама тог великог угодника Божјег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божјем. 
   У празничној радости освештано је славско жито и преломљен славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља. 

   У име литургијске заједнице при Kатедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа. 

   Протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs