петак, 11. јун 2021.

ВЕСЕЛИ СЕ СРПСКИ РОДЕ

ДАН ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ, 
Концерт Данице Црногорчевић
Лучани, 10.6.2021.

Спасовдан у Чачку

СПАСОВДАНСКА ЛИТИЈА У БЕОГРАДУ, 10.6.2021.

                                                                                    
Ученици ОШ "Вук Караџић", Београд

   Захвални Богу, Цркви, родитељима и деци на овом дивном дану и литијској, молитвеном и свенародном дружењу у вери, јединству и слози. 
   Нашему мудром патријарху Порфирију на многе и добре године, што је веома успешно и благовремено благословио и организовао достојанствену литију поводом славе града Београда!

У видеу се користи мелодички и појачки Спасовданска химна - 
тропар гласа 4. Вазнесењу Господњем:

ЦСЛ:

Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш,
радост сотворивиј учеником,
објетованијем свјатаго Духа,
извјешченим им бившим благословенијем,
јако Ти јеси Син Божји,
Избавитељ мира.

СРП:  

Вазнео си се у слави Христе Боже наш,
радост учинивши ученицама,
обећањем Духа Светога,
пошто их претходно утврди благословом,
јер Ти си Син Божији,
Избавитељ света.

Вероучитељ Милош

www.spc.rs

уторак, 08. јун 2021.

ИСПОВЕСТ И БРАТСКИ САСТАНАК ДРАГАЧЕВСКОГ НАМЕСНИШТВА У ГУЧИ

Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Пожеги

ХРАМОВНА СЛАВА
Свети цар Константин и царица Јелена
3.6.2021.

Светом Божанственом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), архијерејског намесника пожешко-ариљског Драгана Стевића, протојереја Боже Главоњића, јереја Kрсте Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића. Током Свете Литургије, Епископ Јустин произвео јереја Kрсту Лазића у чин протојереја.

понедељак, 07. јун 2021.

ШТА ЈЕ ЛИТИЈА? / СПАСОВДАНСКА ЛИТИЈА У БЕОГРАДУ, 2021.


Вича код Гуче
Духови, 2020.
Гуча, Литија
фебруар, 2020.





Ана Ивановић и "Фенечки бисери", РАДУЈ СЕ

Вазнесење Господње - Спасовдан, 10. јун

    Вазнесење Господње се празнује четрдесет дана после Васкрса, у четвртак, шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.

   После Васкрсења, Христос је стално био са својим ученицима, поучавао их и храбрио да истрају у проповедању речи Божје. Тих четрдесет дана Христос је обедовао и живео свакодневним животом као и његови ученици, и сви су могли да виде ране од ексера којима је био прикуцан на крст страдања. На дан Вазнесења, Христос је све ученике извео у поље код Витаније"...и подигавши руке своје благослови их. И док их Он благосиљаше, одступивши од њих узносаше се на Небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом..." (Лк 24, 50-53).

   Откуда радост при растанку? Ученици су знали да их Христос напушта само у телу, али да је он вечно са њима (и свима нама), јер је рекао: "Са вама сам до свршетка века". Управо отуда потиче радост хришћанства, из те вечне присутности Господње и дубоке вере у Христове речи: "Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима".

   Дан Вазнесења није празник Христовог одласка од људи, него његово чудесно уздизање на небо. То је дан радости и наде за све који верују и знају да, иако наша тела доживљавају физичку смрт, бесмртна душа живи у светлости вечног дана.

   Вазнесење Христово се у нашем народу зове Спасовдан, дан људског спасења кроз Господа Исуса Христа, Спаситеља света.

   СВЕТОСАЦСКО ЗВОНЦЕ, бр. 5, 2020.

Спасовдан у Жичи, 2020.
Ученици веронауке четвртог разреда из Гуча
 јун 2019.

Песма "Вазнесење" у извођењу 
Дечијег црквеног хора "Хаџи Рувим", Ваљево

ЗАШТО ИДЕШ МИЛИ СПАСЕ
У НЕБЕСKЕ ТЕ ВИСИНЕ
ЈЕР МИ ОТАЦ БЛАГОСЛОВИ
УЗНЕСИ СЕ K МЕНИ СИНЕ

KАKО ЋЕМО МИ БЕЗ ТЕБЕ
НА ЗЕМЉИЦИ САДА БИТИ
KРОЗ ПРИЧЕШЋЕ БИЋУ С ВАМА
ЈА СЕ ОД ВАС НЕЋУ СKРИТИ

ТЈЕЛО ХРИСТОВО ПРИМИТЕ
ИСТОЧНИKА БЕСМЕРТНАГО ВKУСИТЕ
ВKУСИТЕ И ВИДИТЕ ЈАKО БЛАГ ГОСПОД
АЛИЛУЈА

субота, 05. јун 2021.

Слава Тебје Господи

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, Гуча

РИБА

Риба се најчешће користи као Христов символ. Ово је замисао за петицу, јер су пет грчких слова која чине реч „риба“ почетна слова пет речи: „Исус Христос, Син Божји Спаситељ“, у том смислу, символ рибе често се користио у ранохришћанској уметности и литератури. Риба се такође користи као символ крштења, јер, као што риба не може да живи осим у води, прави хришћанин не може да живи осим у водама крштења.

   извор: www.vjeronauka.net

Православни мисионар: Ликови жена у Библији

У данима попразништва Празника над празницима обрадовани смо новим бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај мајско-јунски, 379. број посвећен је теми „Ликови жена у Библијиˮ.

                       

   У наведени број уводи нас презвитер др Оливер Суботић својим уредничким уводником под насловом Ликови библијских жена и наше време. У оквиру свог надахнутог казивања наш уредник је истакао богобојажљивост, светост и спремност на свецело служење библијских жена, те указао да је њихов благословени пример светлост и звезда водиља и свим мајкама и женама нашег времена.

   Kо може проповедати Јеванђеље? Наслов је текста схиархимандрита Авраама Рејдмана, чији превод са руског језика доноси наш сарадник Небојша Ћосовић. О хришћанском животу и личном примеру сведочења, као најбољем виду проповеди и мисије архимандрит Авраам вели: Можемо да не говоримо ништа, али ако људи увиде нашу доброту, кротост, смирење, чистоту, трезвеност, онда ће то бити за њих најбољи доказ да је хришћанство она сила која је кадра да промени човека.

   О значају црквене уметности на простору Српске Православне Цркве, посебно на територији Епархије рашко-призренске, као и о значају Свете новомученице Босиљке из села Пасјана надомак Гњилана, разговарали смо са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу. Др Ивана је за релативно кратко време оставила велики траг на пољу истраживања црквене уметности, и то пре свега оне која се развијала у деветнаестом веку на територији данашњег Kосова и Метохије, односно Рашко- призренске епархије. На крају надахнутог и надасве поучног разговора, наша саговорница је упутила поруку читаоцима: Уместо да себе мучимо постављањем питања на која немамо одговоре, нарочито сада када својим очима гледамо неочекивану трансформацију света и сопствених живота, мислим да би требало да научимо да уживамо у ономе што имамо, да ценимо ствари које можда више и не примећујемо. Да се окренемо себи, духовном миру и снази, али без отуђивања од људи који нас окружују, истакла је др Ивана Женарју-Рајовић са којом је разговарао катихета Бранислав Илић.

   Од овог броја Православног мисионара отворена је нова стална рубрика под називом Из острошке ризнице, коју ће водити мр Раде С. Булајић, архивар манастира Острог. Први текст у новоотвореној рубрици носи наслов Преподобни Исаија од Оногошта.

   Наш оперативни уредник Срећко Петровић и у овом броју наставља казивање о Охридском Прологу Светог владике Николаја, доносећи историју преводâ овог знаменитог дела српског златоуста.

   У оквиру једне од најстаријих рубрика у нашем часопису, др Александар Милојков пише о идеји себичности.  Тамо где Докинс завршава са аксиомима бесмртности и себичности, ту, иза тих аксиома, тек почиње велика прича коју је човеку испричао јављени Бог, истиче аутор текста.

   Тематски део часописа отвара ђакон Владимир Пекић, текстом под насловом: Библијске хероине. Према речима аутора, због поступака које им библијски писци приписују, многе од жена у Старом и Новом Завету су кроз историју биле пример за хришћане и мерило на основу којег процењују и своју смелост и храброст пред Богом.

   Библијски ликови жена као образац служења Христу, наслов је текста протопрезвитера Слободана Лукића, пароха будванског. Жене које помиње Јеванђеље су на разне начине послужиле Христу и Његовом прослављењу. Једне су посвједочиле Исуса као Месију (Јелисавета, пророчица Ана, жена Самарјанка), друге су у сусрету с Њим пружиле образац дубоке вјере (Хананејка, крвоточива жена), треће Му указују почасти, наглашава прота Слободан подстичићи читаоце да добље проникну у тајну библијских ликова жена.

   Тематски део овог броја употпуњен је текстом под насловом Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу, у оквиру којег је потписник ових редова указао да су у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима. Иако су, према речима Светог Апостола Павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је Васкрсли Господ удостојио да прве приме и благовесте вест о Његовом славном Васкрсењу, закључио је аутор овог текста.

   У наставку тематског дела овог броја налази се и текст у оквиру којег је указано на значај Руте и њене велике љубави: Својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, Рута је задобила велики благослов од Бога. Део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог Овида.

   Др Ђорђе Вуковић пише о лику Марије, сестре Аронове у старој српској уметности, закључујући овом темом средњи део нашег часописа.

   У оквиру рубрике Мисија, наш сарадник Небојша Ћосовић доноси превод одговорâ истакнутих мисионара који су указали на основе црквене мисије, одговоривши на често питање са којим се сусрећемо и ми данас: Шта недостаје савременим мисионарима?

   Рубрика Вишедетне хришћанске породице, доноси нам исцрпну причу и сведочанство о породици Арамбашић са тридесеторо унучади.

   Свадба ова у Kани Галилејској, предслика је и икона – саме Богочовечанске љубавне заједнице – Цркве Христове, коју ће управо Он – Господ наш основати. Односно, слика свих нас у Цркви, речи су из беседе протопрезвитера-ставрофора Милосава Радојевића, коју смо објавили у овом броју нашег мисионарског гласила Српске Православне Цркве.

   О Манастиру Светог Лазара, Марте и Марије у Витанији, пише Јелена Јонић, док о Новом Скиту на Светој Гори, пише наш сарадник др Немања Јонић.

   Љубав и вера као лек на примерима светих жена, наслов је текста др Марије Лазаревић, која вредно води рубрику Хришћанство и медицина.

   О поетици Ивана Лалића пише наш сарадник Дејан Војводић, и истиче да у Лалићевом песништву Византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, Грчком.

   На крају овог мајско-јунског, 379. броја „Православног мисионараˮ, редакција је упутила благодарност медијским делатницима Српске Православне Цркве, коју доносимо у целости:

   „Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове. Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубве, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске. Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима. Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13)ˮ.

   Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs

   Kатихета Бранислав Илић,

   Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ  задужен за односе са медијима

   извор: www.spc.rs

среда, 02. јун 2021.

Манастир Свете Петке, Стубал

Манастир Свете Петке у селу Стубал препознатљив је по  библијском парку у коме се налазе реплике пећине у којој се родио Исус, реплика Голготе, Христовог гроба и др. Налази се на двадесетак километара од Kраљева.

 Фото: Дарко Михаиловић

Веронаука за основце: VII разред, Свети цар Константин и крштење царства

 

ЧАСОВИ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРОНАУКЕ
Загреб
Београд

ХРАМ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ, Пожега
Ових дана је завршен мурал у порти храма

уторак, 01. јун 2021.

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Тајна Празника), 3. јун


ХОРИЋ "СВЕТИ СИМЕОН БОГОПРИМАЦ" (Београд) У МАНАСТИРУ ТУМАНЕ

16.5.2021.

НАГРАДА "МОМЧИЛО ТЕШИЋ" ЗА 2020 годину - ,,МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИKОЈ ЖИЧИ"

писац: Милоје Радовић
илустратор: Бојан Миљковић
издавачи: Манастир Жича и Kњижара Прозор

   Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Kњижевна награда „Момчило Тешић“
буде додељена Божидару Пешеву из Београда за роман „Тајна ртањске пирамиде“ („Kаирос“, Сремски Kарловци 2019) и Милоју Радовићу из Kраљева за поему „Мала прича о великој
Жичи“ (Манастир Жича и Kњижара „Прозор“, Kраљево 2019). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које се огледа у великом стваралачком доприносу свим књижевним
родовима и врстама, додељује се Лази Лазићу, књижевнику из Београда.
   Милоје Радовић написао је поему „Мала прича о великој Жичи“ у седам певања о зидању и судбини манастира Жиче, „мајке цркава“, месту крунисања српских владара. Верујући у могућност остваривања великих људских жеља када происходе из чистог срца, уз веру, љубав и наду, песник се сећа Стефана Првовенчаног, оснивача манастира, и на поетски начин описује догађаје који су претходили градитељском подухвату и оне који су уследили. Уносећи елемент тајне стварања, он обавија појаву осам векова старог манастира велом мистерије. Велику песникову вештину да наговести читаоцима судбину светиње у веома дугом временском периоду изванредно допуњавају илустрације Бојана Миљковића.

О НАПРЕДОВАЊУ У РАДОСТИ