ПРИЧА ЗА СВЕ: "БОЖИЈИ ЧОВЕК", у биоскопима од 14. октобра

        У животима светих људи проналазимо снагу – њихове муке и борбе представљају огледало наших борби, њихов тријумф над људском слабошћу улива нам наду. Прича о вери и нади чини окосницу филма „Божји човек“.

     Живот светог Нектарија Егинског из Грчке обележио је прогон. Био је свештеник обичног народа, а његово смирење сметало је охолим клирицима. Његов узорни живот код њих је пробудио сумње и  оклеветан је. Парохијани су га волели, и поред тога што је одбачен од црквених власти и прогнан из Египта.

     Током целог живота, вера у Бога му је била најбоља одбрана. За разлику од његових претпостављених, којима су на уму биле једино световне почасти и моћ, свети Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио сељаке да читају и пишу, својим примером надахњивао младе људе да приме свештенички чин, писао је књиге и држао проповеди које су људе приближавале вери. Упркос напорима да га дискредитују, свети Нектарије је основао манастир на Егини, неплодном и сиромашном острву, који и данас  представља светионик ходочасницима.

      Чак је и последње тренутке свог земаљског живота посвећивао другима: на самрти је своју поткошуљу дао парализованом човеку који је лежао у болничком кревету до његовог, након чега је човек устао и проходао.

извор: skoladragacevo.edu.rs

ХРИСТОВА ЧУДА

Свети Герасим Јордански, 17. март

Превод на српски се може подесити (You Tube)

Манастир Хиландар доделио стипендију Биљани Чекић – Дари из Јасеновца

Биљани Чекић, која је пред филмским камерама оживела лик мале Даре из Јасеновца, са благословом игумана Светог манастира Хиландара архимандрита Методија, уручена стипендија коју ће добијати до завршетка школовања.

   Стипендију је 9. марта 2021. године у просторијама Задужбине Хиландара у Београду уручио директор Задужбине Миливој Ранђић. У пратњи Биљане Чекић били су њен отац Радован, сестра Дајана, брат Стефан и продуцент филма Макса Ћатовић.

   Манастир Хиландар је овим гестом желео да ода признање и изрази захвалност Биљани Чекић на упечатљивој улози мале Даре. Она је својом потресном улогом допринела да се о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома, а посебно деце, у усташким логорима смрти коначно упознају и они који до сада о томе ништа нису знали или су преко те чињенице олако прелазили.

   Братство Хиландара се нада да ће стипендија помоћи Биљани да се успешно школује и да преброди све тешкоће са којима данас сусрећу она, њена породица и српски народ који живи на страдалном подручју Kозарске Дубице.

   извор: www.spc.rs

ПАТРИЈАРХ / Мој програм је Јеванђеље

Данас када, уз помоћ Божију, добијамо новог Патријарха неколико чињеница из живота српске Цркве. Да се подсетимо и нешто научимо:

1. Српска Црква постоји од 1219. године и први поглавар је био Свети Сава са титулом Архиепископа српских и приморских земаља;

2. Од Светог Саве српска Црква је имала 56, од данас ће имати 57 поглавари. Првих 12 су носили титулу Архиепископа, а 45, од данас 46, су носили титулу Патријарха. Да не буде да не знам да сабирам - први патријарх је до избора био архиепископ;

3. Први патријарх био је Свети Јоаникије II, који је носио титулу архиепископа од 1338-1346, а од 1346-1354. титулу патријарха свих српских земаља и поморских;

4. Падом Србије под османску власт 1459. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена 1557. године, да би коначно била укинута од стране султана Мустафе III 1766. године;

5. Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Kарловачка митрополија са седиштем у Сремским Kарловцима;

6. Стварањем Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење. Од 1920. године средиште српске Цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је 1922. године признала уједињење покрајинских српских цркава (Kарловачке митрополије, Београдске митрополије, Цетињске митрополије итд.) и стварање патријаршије посебним томосом;

7. Први патријарх уједњене српске Цркве био је Димитрије Павловић;

8. Некада је Патријарха одређивао или потврђивао владар, некада је биран већином гласова на Сабору, а данас бирају сви Епископи тако што гласају за Епископа који је на Епархији дуже од 5 година. Гласа се док један не добије више од половине гласова. И тако док не добијемо три имена. Онда се три имена стављају у коверте и позива се најстарији игуман српске Цркве да уз помоћ Духа Светог извуче име оног који је најдостојнији од тројице кандидата, за које је гласало више од половине Епископа, да постане Патријарх;

9. Од 1920. године српски Патријарх носи на глави белу пану (платно преко црне камилавке) са крстом као симболом патријарашког достојанства (види фотографију испод). 

10. Званична титула српског Патријарха гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски ( име ).

о. Марко Јефтић

ИСТИНА О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ, бр. 3

 

ИСТИНА О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ, бр. 2

Јерусалим

ИСТИНА О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ, бр. 1

ВЕЧАН СПОМЕН, БЛАЖЕНА УСПОМЕНА НАШЕМ СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ. ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

   У својој полувековној историји постојања "Светосавско звонце" је увек грађено са посебном љубављу и пажњом Свајатјејших Патријараха. Од Патријарха Германа, по чијој идеји и благослову креће са оснивањем и радом 1967/68. године и живи свој мисионарски рад међу децом и омладином током тешких комунистичких времена, па преко Блажене успомене Патријарха Павла, са чијим благословом је вођен на разделу два века: 20. и 21. када сатрудује са вероучитељима као помоћно наставно (дидактичко) средство у раду децом која слушају православну катихетику. Под Благочестијем Патријарха Иринеја, "Светосавско звонце" долази до заокруживања својих мисионарских активности што се огледа најпре кроз достизања тиража од 40.000 по броју, што га чини најтиражнијим часописом СПЦ, затим покретања двојезичног билингвалног издања (упоредни српски и енглески) за нашу децу у далеким земљама расејања енглеског говорног подручја, покретања анимиране видео продукције цртаног серијала, затим образовно документарних емисија, до постављања техничких услова за рад инетернет дечје телевизије “ТВ Звонце”, као и покретање Школског центра “ЗВОНЦЕ” при Патријаршији СПЦ за рад са талентованим ђацима. Такође под будним око Патријарха Иринеја, долази и до покретања и развоја мисионарских пројеката "Светосавског звонца" великог развојног капацитета као што су: “Стопама наших предака”, “Светониколајевска Академија”, “Божићни пакетићи за децу угроженог социјалног статуса”, а сво време се развијају и велики Kонкурси међународног карактера за дечију креативу: писање, сликање, музику итд.

   Свјатјејшиј патријарх Иринеј, имао је слуха за све ове развојне мисонарске активности "Светосавског звонца", будно и са великим инетересовањем је пратио сваки њихов сегмент и пружао свесрдну подршку и охрабрење редакцији да настави у том правцу свој рад и развој овог изузетног важног мисионарског подухвата наше Свете Мајке Цркве.

Ваша Светости, хвала Вам на подршци, охрабрењу, заступништву и благослову са којим су нам се сва врата на која смо наилазили отварала. Дали сте нам и показали личним примером, како и на који начин да се боримо за Нашу Живу Цркву мали народ  који израста у велике људе.

    ☦️Вечан помен и Царство Божије.

      извор: www.facebook.com

преузми везу:

Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја

Ушће из дечјег угла

4.10.2020.

Његово Преосвештенство Епископ г. Јустин освештао је темеље новог храма Сретења Господњег у Ушћу.

Ученици веронауке из Ушћа, 2002.

Ушће векова, извор младости

2018.

Будући храм у Ушћу

Градња Храма Светог Саве, Београд

   Након 85. година од почетка ближи се крај изградње Храма Светог Саве на Врачару.

   На фотографији се налази унутрашњост Храма Светог Саве и мозаици које су радили руски академик Николај Мухин и његови сарадници.

   Израдом оваквих мозаика Мухин је желео да створи игру светла која је веза са светлошћу којом је блистао Христос.

  

      

Сусрет игумана Методија и делегације Земунске гимназије / Манастир Хиландар

У уторак, 22. септембра, мала делегација Земунске гимназије посетила је Задужбину манастира Хиландара – где смо имали срећу и благослов да сретнемо, и с њим разговарамо, игумана Нашег Светог Манастира – Методија.

   Поред игумана Методија, били су присутни Милош Бјелановић, директор школе, ђакон Дарко Радовановић, вероучитељ, Бошко Милосављевић, професор српског језика и књижевности , Јована Никић – Провас, професорка  руског језика, и ђаци – овогодишњи победници литерарног конкурса који је организовала наша школа у сарадњи са Хиландаром – Вук Баралић, Ива Васковић и Теодора Kнежевић.

   Срдачан разговор, у коме су посебно место имали дијалози наших ђака са игуманом, потрајао је више од сат времена. Ђаке је занимало много тога што је у вези са нашим манастиром, а игуман је имао занимљиве и ведре одговоре, који су много значили свима. Посебно је било лепо што су ученици могли да кажу нешто и о својим радовима, и да искажу велику радост због привилегије која је свима нама пружена. Договорено је да се конкурс настави, на годишњем нивоу, и да у једном тренутку заједно објавимо неколико десетина најбољих радова.

   Срдачни сусрет и разговор означио је и званични почетак сарадње Светог манастира Хиландара и Земунске гимназије. Наша школа биће прва у Србији којој је дарована велика привилегија и одговорност. Након реконструкције наше просветне установе, која је у току, један кутак биће посвећен Хиландару – а ту ће, поред изложби слика и фотографија, бити и простор за предавања.  

   Игуман је наградио троје ученика, који ће, верујемо, са великом радошћу проносити добар глас и веру да наша средина може бити боља, уз Божију помоћ.

   А награђени смо и ми, директор и професори, јер овакви сусрети оживљавају оно што је у нама добро, и вредно. Игуман Методије одговорио је и на наша питања, и уважио нас на срдачан, људски, братски начин.

   Уз велику захвалност Игуману Методију, братству Хиландара и свима који су учествовали и који ће учествовати –

   Бошко Милосављевић, професор Земунске гимназије

    извор: www.hilandar.org

2014.

2019.

Свети Стефан, деспот српски, 1. август

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

Спомен Стевана Високог, сина св. кнеза Лазара српског и кнегиње Милице. Заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Оснивач красних задужбина Манасије и Kаленића. После многих трудова и невоља скончао 19. јула 1427. године.

Апостол Павле - путовање од Дамаска до Акропоља

ЛИТУРГИЈА, Епизода 9, ХРИСТОВО ТЕЛО И КРВ

ХРИСТОВО ТЕЛО И KРВ
Причешће

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 
Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

2018.

Манастир Свете Тројице, Дучаловићи (Драгачево)
Тројице, 7.6.2020.

ЋИРИЛИЦА - СРПСКИ ЗНАК

После више од хиљаду година живота ћириличко писмо се налази на ивици опстанка, у потпуности надвладано једним другим, туђим писмом – латиничким. До нестанка је доведен један од најпрепознатљивијих знакова наше националне духовне вертикале, а са њом и темељна идентитетска вредност српског народа – Азбука. На њој ћириличко писмо темељи свој, како историјски, тако и модерни израз. О коренима из којих је изникла наша писменска и идентитетска урушеност, као и узроцима који су до ње довели, сведочи филм ''Ћирилица – српски знак''.

Пренос моштију Светог Саве, 19. мај

   Године 1237. мошти Светог Саве су пренете из Трнова у манастир Милешеву. Овога дана установљено је у нашој светој Српској Православној Цркви да се празнује пренос моштију светог и богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља Српског.
   Пренос моштију Светитеља Саве I би за време благочестивог краља српског Владислава.

ЛИТУРГИЈА, Епизода 5, ОСТАВИМО СВЕ ЗЕМАЉСКЕ БРИГЕ

ОСТАВИМО СВЕ ЗЕМАЉСKЕ БРИГЕ
Велики вход

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

16.3.2019.

ГУЧА

ВРЛИНЕ - ПОЗДРАВ ОД ЧЕТВРТАКА! / Четврти цртани филм - Дечији старечник /

ГУЧА

Нови цртани филм! Нови поклон за наше најмлађе читаоце! Требао је да осване на Благовести али Божја воља била је да одоцнимо и да га објавимо тек ове недеље, на дан Светог владике Николаја. Верујем да то нимало није случајно. Јер све нас, учеснике у изради овог остварења, својевремено су очарала чудесна писана дела овог српског Златоуста, потом и призвала у празне српске храмове. Сви ми скупа, писци, сликари, аниматори, добротвори, па и дечица која читају стихове, представљамо резултат величанственог духовног устанка који је он покренуо пре стотину лета, и који ће, по речима аве Јустина, трајати до Страшнога суда. Зато овај цртани филм и објављујемо у његову част, надајући се да ће српским малишанима донети духовне радости, снаге и полета са којима ће они сами, једнога дана, дизати николајевске буне и устанке, стварати неку бољу Србију, неки лепши и слободнији свет. Амин. (На дан Светог владике Николаја, 3.5. 2020).

ЛИТУРГИЈА, Епизода 4, Анђели и људи се уједињују

Манастир Вазнесење, Овчар Бања

4.5.2019.

АНЂЕЛИ И ЉУДИ СЕ УЈЕДИЊУЈУ
Мали вход и Еванђеље

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА
фото: ђакон Александар Јаћовић