О ПРАВОПИСНИМ ПРАВИЛИМА

ђакон Бојан Јокановић,
СТО СИЗИФОВИХ ПРАВОПИСНИХ ПРАВИЛА,
Вулкан, Београд

Међународни дан писмености, 8. септембар

 

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. 

   Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права. 

   Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСKО-а говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

   У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према неким подацима у Србији је више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година. Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5% има факултетску диплому. 

   Kонцепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања. 

   Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др). 

   Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике. 

   Kрајем 20. и почетком 21. века на светску сцену „ступа“ и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива "Масс Селф Цоммуницатион" (МСЦ), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МСЦ је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима. 

   На прагу 2022. године, жељно ишчекујући податке са новог пописа становништва, Србија овај Дан писмености дочекује са два писма – ћирилицом и латиницом и више од 2 % неписменог становништва, далеко више него остале земље у региону. Нажалост, сведоци смо да је наше најстарије писмо ћирилица, која је вековима била стуб и основ српског националног идентитета, озбиљно угрожено, а тиме се неминовно доводи у питање и постојање нашег народа, наша култура и писменост. Нека ово буде својеврстан апел свима, а симболично на данашњи дан: Сачувајмо ћирилицу, сачувајмо свој идентитет у овом времену свеопште отуђености и глобализације! 

   Јована Радоњић, проф. српског језика и књижевности

   Средња школа "Драгачево", Гуча

ВОЛИМ ПИСМО ЋИРИЛИЧНО

Гуча

Учили у

школи ми смо

најлепше на свету

писмо.

Поштујући

дивног Вука,

поста драга

нам азбука.

Са поносом,

добро знамо

да пишемо и читамо.

Научених

к'о из снова,

свих тридесет

дивних слова.

Осмех је

на мом лицу

кад пишемо

ћирилицу.

Свима кажем,

гласно, дично:

"ВОЛИМ ПИСМО

ЋИРИЛИЧНО!"

Вид Вицко Вукелић

бр. 4, 2021.
ДАР ШКОЛЕ УЧЕНИЦИМА ВЕРОНАУКЕ

НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК / Моје жеље, моји снови

2017.

Гуча, 2021.

2019.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА, 21. фебруар

2021.

САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ

Основна школа "Милан Благојевић", Лучани

Рад Олгице Стефановић

БОЖИЋНИ ПРАВОПИС

Трационални божићни поздрав православних хришћана гласи: „Христос се роди“ „Ваистину се роди“.

   Уз честитке мало правописа.

   Правописна норма допушта, поред препорученог облика Христос (у номинативу) и облик Христ. У осталим падежима срећу се краћи облици – од Христа, Христу, с Христом. 

   Помало заборављени Божић Бата пише се великим почетним словом обеју речи, попут Деда Мраза, Снешка Белића и др. Бата овде не значи ни брат, ни делија, ни друг, што све ова именица може значити у српском језику. Бата је у овом изразу облик глагола батати – „лупати, ударати“, што се јасно може видети из народне песме:

Божић штапом бата,

носи сува злата

од врата до врата.

Варијанта ове песме гласи:

Божић, Божић бата 

на обоја врата,

носи киту злата

да позлати врата.

Заборављени глагол батати утицао је на то да се глаголски облик бата почео повезивати са именицом бата па је од исказа Божић бата (Божић удара, куца) настало име Божић Бата.

Рада Стијовић

Карикатурама против грешака у правопису – Сизифова правила једног вероучитеља

Бојан Јокановић, теолог и вероучитељ, али и талентовани илустратор и музичар који живи и ради у Добоју, пронашао је забаван и једноставан начин да се бори за очување српског језика и ћирилице. Описмењује карикатуром, а свој рад обједињује насловом "Сто Сизифових правописних правила".

   Kао дечак лакше је памтио уз помоћ цртежа, те је тако одлучио да карикатуром и цртежом и другима објашњава језичка правила. Погрешна употреба речце НЕ уз глагол подстакла га је на "сизифовски посао".

   Тако је пре пет година настала прва илустрација и решење за НЕ ЗНАМ. Данас их је више од пет стотина, објављених у две књиге.

   "Никада не бирам језичке недоумице које илуструјем, нажалост, оне саме бирају мене. Немогуће је проживети један дан, а не наићи на безброј језичких грешака, на телевизијама, порталима, коментару на друштвеним мрежама, таблама на улици, тако да инспирације имам, не за још једну књигу него за један читав том", каже Бојан Јокановић.

   Тужан је што смо као народ немарни према матерњем језику, не пишемо ћирилицом, у говору исувише често користимо туђице, а англицизме и сасвим некритички уз безброј скраћеница у писаној комуникацији.

   Језик се негује од најранијег доба и зато је "Сизифова правописна правила" наменио најпре деци, али она су подједнако важна и за одрасле.

   "Ја сам илустратор дечјих књига, али су теме и те како важне и за одрасле, јер деца ће свакако личити на оне који њих васпитавају. Веома је тешко стварати за децу, али уједно је то и најлепша мисија на свету. Писац и илустратор дечјих књига мора имати један веома важан фактор – дете у себи, јер онај ко не сачува дете у себи од њега никада неће постати човек. Деца су најчистији и најискренији критичари. Они не знају да крију осећања, да ласкају. Једноставно нешто им се свиђа или не свиђа. То је ствар веома јасна. Зато је важно да гледате дечјим очима када стварате илустрације за децу и да те илустрације прилагодите њима", истиче Јокановић.

   Своје књиге и правописне карте Бојан Јокановић примењује у настави, а користе их и његове колеге. Деци се допадају те и сами смишљају карикатуре, такмичећи се у знању и цртању.

   Тако уче да говоре и пишу правилно, стичу свест о значају језика не само у образовању већ и у свакодневној комуникацији.

   извор: www.rts.rs

8. септембар, МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

 

Књига ђакона Бојана Јокановића, Добој,
РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЋИРИЛИЦА - СРПСКИ ЗНАК

После више од хиљаду година живота ћириличко писмо се налази на ивици опстанка, у потпуности надвладано једним другим, туђим писмом – латиничким. До нестанка је доведен један од најпрепознатљивијих знакова наше националне духовне вертикале, а са њом и темељна идентитетска вредност српског народа – Азбука. На њој ћириличко писмо темељи свој, како историјски, тако и модерни израз. О коренима из којих је изникла наша писменска и идентитетска урушеност, као и узроцима који су до ње довели, сведочи филм ''Ћирилица – српски знак''.

Ћирилица-српски знак (трејлер)

НАЈАВА: ОД РАНОГ ЧИТАЊА ДО РАДОСТИ САЗНАЊА, Чачак, уторак, 10.3.2020.

21. фебруар - ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА: Чувајмо српски језик и ћирично писмо увек и свуда!

Добрица Ерић, МОЈЕ СЕЛО

То ти је моје село,

ко још такав врт има?

То није село, већ бело

стадо са воћњацима!

Сред села: дом и школа.

Над кровом ружа плови.

Нови пут, шарена кола.

У дољи - јабланови.

Кроз село река хрли

и носи сличице кућа.

Мостић јој дрвени грли

обале пуне прућа.

Кад јутро румена лица

очи прозора отвори -

у селу уместо фрулица

забрује транзистори.

У сумрак моје село

запали златне свице.

Село је стадо бело

а деца – љубичице.

 Српски књижевник, песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић преминуо је у 83. години.

САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ, Лучани

Међународни дан матерњег језика

Широм света обележава се Дан матерњег језика. Говори се око 6.000 језика, а према прогнозама, до краја 21. века више од половине ће одумрети. Ниво језичке културе и писменост у Србији веома слаби, упозоравају лингвисти.

   Чланице Организације УН за образовање, науку и културу, УНЕСКО, 21. фебруар прогласио је Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.
   У Србији Дан матерњег језика обележава се у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића, а у Ковачици ће, тим поводом, бити отворена изложба сликара наиве.

   Програмом обележавања Међународног дана матерњег језика предвиђено је да у понедељак, 22. фебруара, у свим основним школама у Србији на првом часу матерњег језика буде прочитана порука генералног директора УНЕСКО-а Ирине Бокове.
   У свету се говори око 6.000 језика, а према прогнозама лингвиста, до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети.
   Сваке две недеље угаси се по један језик. Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима, подсећа професор Ранко Бугарски.
   Статус матерњег језика и књижевности у основним и средњим школама у Србији, дуго није мењан.
   "У скандинавском моделу имате по седам или осам часова недељно. У Грчкој имате безмало девет часова. Код нас је то од првог до петог разреда пет часова недељно, од шестог до осмог четири часа недељно, у средњој школи, гимназијама најчешће четири часа,док је у стручним школама још запостављенији", рекао је професор Филолошког факултета у Београду, Вељко Брборић.

   Слаб ниво језичке културе 

   У свету око 12 милиона људи говори српски језик, који је стандардизован, са граматиком, речницима, институционалном подршком.
   Према Брборићевим речима, потребно је да и укупна литература било уџбеничка било приручна, а било и она обавезујућа, повремено доживи извесне допуне, мање измене, извесне корекције.
   "Језик је жива категорија, језик се развија и све то треба пратити, ни ту не претерујемо, наиме то је задатак просветних власти, да организују повремено иновирање", истакао је Брборић.
   Лингвисти упозоравају да је ниво језичке културе и писменост веома слаб и да има доста вербалних испада.
   "Прво није довољно развијена свест да се језик негује, да се језик чува и да се о томе води рачуна, и наравно ту је и велики задатак медија, они јесу и репер и говорне културе и укупног изражавања", навео је професор.
   У Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика. Законом им је загарантована употреба матерњег језика.

   Успешнија настава на српском 

   Министар за дијаспору Срђан Срећковић изјавио је да је један од најважнијих задатака  министарства што успешније и квалитетније спровођење наставе на српском језику у дијаспори.
   Рекао је да је очување српског језика и ћириличког писма кључ за очување националног идентитета нашег народа у расејању.
   Навео је да је свеобухватан и делотворан начин да се побољша и осавремени учење матерњег језика у дијаспори израда интерактивног веб портала чије је покретање један од приоритета у раду Министарства за дијаспору . Позвао је компетентне стручњаке у овој области, да се укључе у тај пројекат и доставе министарству своје предлоге и сугестије.
   Најавио је и да ће ресорно министарство наставити да широм света дистрибуира уџбенике и букваре да би деца у дијаспори учила српски језик.
   "У 2010. години биће реализован пројекат "Мала библиотека" за децу у дијаспори којим је планирано да се десет одсто увећа набавка и дистрибуција уџбеника, књига, и дидактичког материјала за учење српског језика у односу на прошлу годину", рекао је Срећковић.

   Програм посвећен лепоти говора

   Поводом Међународног дана матерњег језика, сутра ће ученици лозничких основних и средњих школа приредити програм посвећен лепоти говора испред Вукове спомен куће у Тршићу.
   Програм који почиње у 12 часова организује Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице, а предвиђено је да ђаци говоре брзалице, загонетке, приповетке и басне које је забележио реформатор српског језика Вук Караџић.
   "Тиме ћемо истаћи лепоту наше матерње мелодије, али и позвати све одговорне да се о језику, граматици, књижевности, лепоти говора поведе додатна стручна брига", рекла је новинарима директорка Центра Дајана Ђедовић.
   Ђедовић је навела да је "брига о матерњем језику начин доказивања свести културне елите народа о властитом идентитету, али и веома остељиво место њене толеранције према другима".

   извор: www.rts.rs

МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК

О ЋИРИЛИЦИ

  

ПЕСМА О ЋИРИЛИЦИ

Дечији црквени хор "БЛАГОСЛОВ"