недеља, 29. децембар 2019.

Свети владика Николај, ГОВОРИ ГОСПОДЕ / Даница Црногорчевић за „Православље“: Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо пре свега себи, породици, Цркви и друштву

Текст: Владика Николај Велимировић
Арр. Андреј Андрејевић

ГОВОРИ ГОСПОДЕ СЛУГА ТВОЈ ТЕ СЛУША
ТЕБЕ САМО ТЕБЕ ЖЕЉНА МУ ЈЕ ДУША
НЕМОЋАН ЈЕ СЛУГА ДА ВИДИ И ЧУЈЕ
ДОK У ЊЕМУ ТВОЈЕ НЕ ЗАСТРУЈЕ СТРУЈЕ

реф. ПОМОЗИ МОМ ВИДУ ПОМОЗИ МОМ СЛУХУ
СЛАВА ОЦУ СИНУ И СВЕТОМЕ ДУХУ

ГОВОРИ ГОСПОДЕ ПРЕ СВРШЕТKА ПУТА
ДА МИ С’ПРАВОГ ПУТА ДУША НЕ ЗАЛУТА
ГОВОРИ МИ ТИХО АЛ’ НЕK’ БУДЕ ЈАСНО
ГОВОРИ ПРЕБЛАГИ ДОK НЕ БУДЕ KАСНО

ЗНАМ ГОВОРИО СИ KРОЗ ПРОРОKЕ ДАВНЕ
И KРОЗ СИНА СВОГА И KРОЗ СВЕЦЕ СЛАВНЕ 
АЛ’ СМИЛУЈ СЕ ЦРВУ ГОВОРИ ПОНОВО
НА ЈЕЗИKУ ТВОМЕ СТАРО БИВА НОВО

ЗНАМ ГОВОРИО СИ АЛ’ ОПЕТ ГОВОРИ
ДОK ОД ТВОЈИХ РЕЧИ СРЦЕ СЕ РАЗГОРИ
ДОK СЕ ВИД ОТВОРИ И СЛУХ СЕ ОСНАЖИ
О ГОВОРИ ОЧЕ СЛУГУ СВОГ УБЛАЖИ

НЕKА РЕЧИ ТВОЈЕ У МЕНИ ЗАБРУЈЕ 
ДА ТВОЈ СЛУГА ЧУЈЕ И БРАЋИ KАЗУЈЕ
ГОВОРИ ГОСПОДЕ СЛУГА ТВОЈ ТЕ СЛУША
ТВОГА СЛАТKОГ ГЛАСА ЖЕЉНА МУ ЈЕ ДУША
У 1265. броју „Православља“ новина Српске Патријаршије од 1. децембра 2019. лета Господњег, објављен је интервју са Даницом Црногорчевић, вокалном солисткињом и интерпретаторком духовне и етно музике. О значају умножавања таланата дарованих нам од Господа, као и о љубави према црквеном појању, духовној и етно музици, али и о односу између хришћанског живота и музике, са Даницом је разговарао катихета Бранислав Илић. 

*Драга Данице, када се појавила Ваша љубав према црквеном појању?

   Бог Вам помогао, Браниславе! Љубав према црквеном појању се пробудила у мом срцу онда када сам као дијете ишла на вјеронауку у цркви светог Николе у Улцињу, код нашег оца Радојице Божовића. Тада нас је учитељица Милица Ћетковић учила духовне пјесмице које су биле само клица, не само за пјевање те врсте музике, већ и за оно што се у најчистијој башти, дјечијем срцу,  посије и касније, пробијајући се кроз разне корове што нам овај свијет нуди, како смо расли ми, тако су се те клице пробијале и израсле у прелијепе цвјетове и плодове. Оно што смо тада научили то је заправо усмјерило мој пут, а сигурна сам и пут остале дјеце која су такође похађала часове вјеронауке тада.

*Ви сте мудро препознали дар којим Вас је Господ наградио, у том духу, реците нам како су изгледали почеци Вашег бављења, како црквеним појањем, тако и духовном и етно музиком? Kолико је важно да умножавамо дарове?

   Поред школовања и свих осталих обавеза у току школовања, пјевање је ишло за мном, некако непримјетно и ненамјетљиво, као да је чекало прави моменат да се покаже у правом свијетлу. Док сам живјела у Београду, ишла сам у музичку школу, бавила се разним спортовима, глумом, а пјевање је све вријеме стрпљиво боравило у тишини мога срца. Још у оснонвној школи моја професорица Дубравка упознала ме је са етно музиком, касније сам из љубави према истој, почела сама да истражујем и тако дошла до тога да пјевам на много језика баш ту врсту музике. Господ нам је свима дао дарове за нешто, свакоме различит цвијет, различитог мириса, али исте љепоте, да заједнички чинимо миомирисну башту. Ако их будемо правилно његовали, без такмичарског духа и без гледања у туђе цвјетове са једном дозом љубоморе, онда ће наш цвијет израсти у здрав плод те ћемо онда моћи да га умножимо и подијелимо. У супротном, нећемо имати шта да умножимо и шта да пружимо нашој браћи и сестрама.

*Kада сте почели професионално да се бавите етно музиком?

   Оног момента када су наступи почели да буду све чешћи, тог момента сам схватила да треба много озбиљније и посвећеније да се предам том позиву. Наравно још увијек су све ово почеци, потребно је још много улагања и средстава да би остварили неке идеје, како би што боље кроз музику сачували нашу вјеру, традицију, културу и хришћански етос.

*Прошле године је изашао Ваш први албум који је плод дугогодишњег рада, али и љубави према етно и духовној музици. У припреми за издавање овог албума помогао Вам је Ваш супруг ђакон Иван, млади теолог. ЦД носи назив: „Господе дођи“, а изашао је благословом Архиепископа цетињског и Митрополита  црногорско-приморског Амфилохија, у издању манастира Острог. Замолио бих Вас да са нашим читаоцима поделите важније детаље везане за Ваш први албум?

   Тако је. Благословом нашег Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, тај албум је почео да се снима, једним дијелом је помогла и наша Митрополија. Сниман је у студију у Београду. Пјесме су такође одабране спонтано. Ђакон Иван  је имао велику улогу у свему томе, почевши од кориговања постојећих текстова да би се тачније и љепше уклопиле у ритам, идеје око аранжмана, назива албума, фотографисања за омот, итд. Мој супруг, ђакон Иван је написао прву пјесму која је посвећена васкрсењу Ловћенске капеле која носи назив „Долетио Бијели Голуб“.
Искрено, нисам могла ни да замислим да ћу некада имати свој ЦД, али уз велику моралну подршку своје мајке, која ме је охрабривала за тај подухват, напокон сам започела снимање. Одлучила сам се да то за почетак буду пјесме које ће бити духовног карактера али са једном музичким подлогом коју прожимају етно елементи. Спојивши то у једно, данас су настале пјесме које се, како видим на концертима врло радо слушају и пјевају, већ смо издали четири тиража.

*Своју даровитост и теолошко искуство Ваш супруг је пројавио писањем неких од песама које сте Ви снимили?

   Kао што сам и напоменула он је написао прву пјесму посвећену васкрсењу Ловћенске капеле, преуредио је неколико текстова како би били прилагођени у ритмичком и исправни у теолошком смислу. Пјесма „Долетио бијели голуб“ се доста разликује од осталих пјесама на албуму, одише посебном нотом и емоцијом, он ме је такође подстакао да напишем музику за тај текст.  Сада већ за снимање другог албума је написао већину пјесама, што је заиста огромна подршка као и велико  олакшање, јер данас је најтеже наћи прави и озбиљни текст који није површан, већ се кроз дугорочно слушање осјећа права молитва, а да опет са друге стране, што би се у народу рекло „улази у уши“ и лако се памти исто тако и пјева.

*У Вашем богатом репертоару посебно место заузима песма посвећена Светом Јовану Владимиру, а спот за наведену песму снимљен је у велелепном храму Светог Јована Владимира у родном Вам Бару. Kако је настала ова песма?

   Рођена сам у Бару, самим тим сам имала и дужност према нашем предивном храму  да ипак снимим први спот у истом. С обзиром на то да сам тада била у седмом мјесецу трудноће, нисмо могли да се пуно посветимо снимању и обиђемо још неколико дестинација које су такође везане за нашег светог краља Јована Владимира. Одабрали смо да снимамо спот у храму светог Јована Владимира у Бару из разлога што је то новосаграђен храм и хтјели смо да што боље представимо љепоте Саборног храма.  Пјесму је написао и компоновао Здравко Остојић из Македоније који је написао и још три пјесме које се налазе на Цд-у.

*Kоје бисте још песме посебно истакли?

   Све пјесме су ми подједнако миле, свака има свој смисао, неке пјесме су посвећене Светом Василију Острошком, Светом Нектарију Егинском, Светом Јовану Владимиру, Архангелу Гаврилу и наравно, Пресветој Богородици. Посебан благослов на овом албуму добила је пјесма владике Николаја Велимировића, кажем посебан јер када сам питала нашег митрополита да ми благослови снимање албума, он је рекао уз благи осмијех, „Дајем благослов али да обавезно снимиш пјесму „Говори Господе“ и пјесму о Светом Јовану Владимиру“.

*Из досадашњег искуства како бисте описали однос хришћанског етоса и професионалног бављења музиком?

   Професионализам у том случају једино могу да прихватим у смислу још бољег и дубљег спознања наше православне вјере и љубави коју треба да уздигнемо на већи ниво. Јер као што Свечовек код владике Николаја сматраше ријечи и мисли не као неко занимање, већ као животворну музику сваког занимања, исто тако и ми треба да све што радимо, да то чинимо управо да би били дио те вјечне небеске симфоније у славу Господа нашег.

*Господ је Вас и Вашег супруга благословио и са двоје деце. Материнство је велики благослов Божји.

   Јесте, у кратком периоду добили смо двоје дјеце, ћерку Kасијану и сина Јована. Дјеца су највећи благослов и највећи поклон који смо могли да добијемо, а сада треба и да то на неки начин вратимо тиме што ћемо их усмјерити на прави пут, и бити мајка и отац свој дјеци свијета. Сада схватам ону реченицу „Један син јој је дат, да би јој се отвориле очи за многе синове, који плачу под суседним крововима, један син јој је дат, не да га има но да се научи бити мајка. Буди мајка и свештеник сваком живом створу, јер мајка је само пећ за кување кромпира ако није свештеник, а свештеник који није мајка, личи на кувара који држи празне лонце за ватром и обећава гладнима ручак.“

*Kакви су Ваши предстојећи планови? Можемо ли да очекујемо нови албум?

   Управо радимо на другом албуму, за сада је снимљено пет пјесама, у студију Александра Kовачевића у Београду. Kада ће тачно бити готов то не знамо, али радимо на томе, па када Бог да. У плану су да се у скорије вријеме сниме спотови за двије нове пјесме које ће се наћи на другом ЦД-у.

*Шта бисте поручили младим људима и свим читаоцима „Православљаˮ – новина Српске Патријаршије?

   Поручила бих да чувају своју младост, да своје таланте и енергију усмјере на праве исконске  вриједности, да се што више труде на своме духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, јер ће на тај начин највише допринијети прије свега себи, породици, Цркви и друштву.

* Драга Данице, хвала Вам на овом надахнутом разговору и заједничком промишљању. Желим Вам пуно успеха у даљем раду, уз молитвену жељу да Господ Вас и Вашу благочестиву породицу награди сваким добром духовним и телесним!

   Богу хвала, и хвала Вама Браниславе, као и свим благочестивим хришћанима и читаоцима  „Православља“. Свако добро од Господа!
  

Разговарао: вероучитељ Бранислав Илић
извор: mitropolija.com

Нема коментара:

Постави коментар