Приказивање постова са ознаком СВЕТ КЊИГЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком СВЕТ КЊИГЕ. Прикажи све постове

понедељак, 1. новембар 2021.

Верска настава у Епархији сремској

Верска настава у Епархији сремској, аутор: мр Предраг Миодраг; рецензент: проф. др Радомир Поповић; издавач: Епархија сремска; Сремски Kарловци 2021, стр.126

     Са благословом Епископа сремског г. Василија и уз свесрдну подршку данас  блаженопочившег Милете Радојевића, саветника за верска питања у Министарству просвете и образовања, дугогодишњег директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, из штампе је изашао зборник радова и практичних разматрања везаних за верску наставу која је у Србији враћена у основне и средње школе пре две деценије.
    „Старањем мр Предрага Миодрага који је цео свој животни и радни век провео у црквено-духовној просвети као професор у Богословији и на Богословском факултету, појављује се ово дело – Верска настава у Епархији сремској као плод његовог труда последњих година у својству координатора веронауке у Епархији сремској. Приложено је неколико стручних радова наших познатих педагога: протојереја-ставрофора др Драгомира Санде, проф. др Александра Јовановића, Славице Ракић, самосталног саветника у Министарству просвете и научно-технолошког развоја Републике Србије и члана Владине комисије за верску наставу у школи и самог аутора Предрага Миодрага. Они веронауку сагледавају у контексту општеобразовних и сродних предмета, као што су књижевност, историја, философија, језици, уметност. Ова разматрања несумњиво показују незаменљиву улогу духовног и верског образовања у сагледавању и поимању опште културе ученика у нашим школама,“ пише у својој рецензији проф. др Радомир Поповић.
   У књизи су дати текстови настали из панел дискусије: вероучитељ мастер Николе Ерцег (Основна школа „Вук Kараџић“ Сурчин, 2020.); др Љиљана Јовановић, вероучитељ у Медицинској школи Београд; јереј Вукашин Цветојевић (управник Kатихетског одбора Епархије осјечко-пољске и барањске); ђакон Павле Божовић (вероучитељ у Саборном храму у Подгорици); ђакон Петар Николић (Филолошка гимназија у Сремским Kарловцима) и Александра Гаруновић (ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ у Сремској Митровици). Предлог унапређења верске наставе чини трећи део књиге, о чену читалац сазнаје од мр Предрага Миодрага који пише о Плану и програму веронауке - Православни тип и образац свештеника и вероучитеља.
      Серјожа и Злата Попов пишу на тему Представљање уџбеника из веронауке о подсећају на прву књигу петотомника под оригиналним називом „Закон Божји“ односно „Веронаука“ објављену први пут 1956. године у Паризу. Реч је о једној од најбољих књига за децу од 8 до 12 година, а саставила га је група руских богослова емиграната. Објављен је и Извештај о раду координатора верске наставе Епархије сремске са састанка са Епископом сремским г. Василијем у присуству осам намесника одржаног 4. јуна 2020. године. Са конкретним предлозима и идејама Kако унапредити верску наставу, бави се проф. енглеског језика Сања Симић де Граф из ОШ „Вук Kараџић“ у Лозници. Kњига Верска настава у Епархији сремској завршава се прилозима о наградама, радовима и признањима Игора Јовановића, студента Информатичке академије Београд; Милоша Јефтића, наставника верске наставе у Техничкој школи „Миленко Веркић Неша“ у Пећинцима, као и ученице генерације те школе Александре Бакић.
 
   извор: www.spc.rs

понедељак, 18. октобар 2021.

Гуча, Сећање на Нику Николу Стојића

14.10.2021.

                          

САВА НЕМАЊИЋ

Појави са као дуга.
Премости векове
И спусти се међу нас.

Обасјани његовом светлошћу,
одахнусмо;
верујемо да су све таме
и непогоде
прошле
и
да нам
долазе лепши дани.


ИСЦЕЛИТЕЉ

Идем
кршном гором
и
болан, непреболан, тражим

отисак стопе у камену.

Падам ничице.
Главу
у стопу стављам
и чекам...

На моју главу
спушта се
топла рука...

Погледам:
нада мном
и
својом стопом
Сава Ицелитељ.


Гуча, 1998.

недеља, 19. септембар 2021.

О детету као дару Божијем

"...Веома распрострањена појава у наше време је душевна зависност родитеља од деце, која се најчешће очитује у виду неразумне родитељске љубави, када отац и мајка не разумеју циљ свог и дететовог живота и немају јасну представу како треба да га васпитавају, сводећи све на удовољавање дететовим прохтевима и трудећи се да га сачувају од свих тешкоћа, да му пруже безбрижан живот.
   Према православном схватању, дете је дар Божији. С обзиром да је дете дао Господ, родитељи су дужни да га приведу Богу. То одређује циљ и конкретан садржај васпитања. Православни хришћанин прилази Богу тако што улази у окриље Цркве. Васпитање може бити дефинисано као процес уцковљења. Дете не можемо научити ономе што ни сами не знамо. Атмосфера благодатног црквеног живота у породици услов је правилног развоја и духовног обликовања детета. Дете треба да навикавамо да живи по вољи родитеља, да учи да трпи, да слуша, да поднпси непријатности. Родитељи не треба да измишљају искуство нити да се користе  искуством других, већ да од мајке Цркве и њених светих уче како живети и како сачувати душе свпје деце неповређенима.
   Родитељи заборављају да је дар слободе дат не само деци, него и њима самима. Дете има право да тражи, а родитељ да не дозволи. Дете је дужно да то прихвати, да поштује родитељско право на своје мишљење и свој живот. Православну породицу чине слободни људи, свесни свога места у њој, својих обавеза и одговорности за живот и за своје ближње..."

Игуман Георгије Шестун, ПРАВОСЛАВНА ПЕДАГОГИЈА, Каленић, Крагујевац, 2013.

четвртак, 16. септембар 2021.

НОВА ИЗДАЊА: Уџбеници за предмет Верска настава - Православни катихизис

Стигли су ауторски примерци уџбеника за Православни катихизис за гимназије и средње стручне школе у Републици Хрватској! Ако Бог да, када се оконча законска процедура, ови уџбеници ће бити штампани и у Србији за наше гимназије и средње стручне школе. Имао сам част да будем један од аутора. Много је људи који су помогли својим фотографијама, илустрацијама, дизајном... Свима се захваљујем, а у првом реду мојој највећој сатрудници у овом великом пројекту - Милица Петровић чије не само теолошко већ и педагошко образовање ми је било велики ослонац у овом заједничком труду. Трудили смо се својски. Сада је време да се са правом радујемо. 

Вероучитељ Александар

петак, 20. август 2021.

ХАЈДИ / О ЧИТАЊУ

...Када су овога дана деца са својих кревета посматрала сјајне звезде, рекла је Хајди:
   - Зар ниси данас целога дана могла да мислиш како је добро што добри Бог не попушта лако, ма како се ми усрдно молили њему, само ако он зна да ће друкчије бити боље?
   - Зашто ми то кажеш, Хајди? - упитала је Клара.
   - Зато што сам се у Франкфурту од свег срца молила Богу да одмах идем кући. А што нисам могла да одем, мислила сам да ме Бог не чује. Али, знаш, да сам брзо отишла од вас, ти никад не би дошла овамо и не би оздравила на планини.
   Клара се замислила.
   - Али, Хајди - казала је она - онда уопште не бисмо морали да се молимо, јер Бог увек боље зна шта треба да се уради него што ми знамо и што умемо да му се молимо.
   - Шта, Кларо, зар тако ти мислиш? - рекла је хајди жустро. - Свакога дана треба да се молимо Богу за све, све. Јер он треба да чује да ми нисмо заборавили да све од њега добијамо. Ако ми Бога заборавимо, заборави и он нас. То је казала твоја баба. И знаш, ако онда не добијемо што желимо, не смемо да мислимо да Бог није чуо и не смемо да престанемо с молитвама, него морамо овако да се молимо: сад већ знам, драги Боже, да ти нешто боље намераваш и већ се радујем што ће бити по твојој вољи.
   - Како ти је то све пало на памет, Хајди? - запитала је њу Клара.
   - Баба ми је то прво објаснила, па се онда тако и догодило, и сад знам. Али ја мислим, Кларо - наставила је Хајди устајући у постељи - данас морамо Богу још да захвалимо што нас је обдарио том великом срећом да ти сада можеш да идеш...
Лагуна, Београд, 2020.
РОМАН ЗА ДЕЦУ И ОНЕ КОЈИ ВОЛЕ ДЕЦУ


Интегрално, нецензурисано издање, први пут на српском језику након објављивања оригиналног превода 1942. године.

среда, 21. јул 2021.

БИБЛИОТЕЦИ КЊИГЕ НА ДАР ОД МАНАСТИРА ЖИЧЕ И СТУДЕНИЦЕ


   Библитека у Kраљеву може се подичити плодном и успешном сарадњом са манастирима у окружењу – Жичом и Студеницом, на пољу основне, библиотечко-информационе делатности, али и на пољу културно-пропагандних и издавачких послова. Kада је реч о Жичи, сарадња датира од 1989. године, док је са манастиром Студеницом нарочито интензивирана од 2015. године, приликом рада на уређењу манастирске библиотеке. Kонтинуитет заједничке мисије библиотеке и манастира овога пута настављен је у виду тзв. иницираног поклона Библиотеци у књигама, које су изашле под окриљем манастира током последњих неколико година. Завичајни фонд постао је богатији за најсвеобухватнију монографију о Студеници објављену на српском језику, те за њене монографије на енглеском, италијанском и француском језику. Kада је реч о насловима са издавачким знаком Жиче, у питању су дела православне религиозне тематике, као и поновљена издања библиотеке „Мали мисионар“, намењена широкој читалачкој публици.

   Уз захвалност за поклоњена издања, треба истаћи да је чином даривања уједно  испуњена и законом регулисана обавеза издавача у достављању локалног обавезног примерка.

Аутор текста: Kатарина Јаблановић

Аутори фотографија: Иван Спасојевић, Kатарина Јаблановић

извор: kv-biblio.org.rs

уторак, 15. јун 2021.

1.000 КЊИГА НА ЋИРИЛИЦИ


За нашу децу, за њихову писменост, словесност и морално васпитање .... подржавајући ову акцију помажете формирање библиотеке у месту Риђани у Далмацији за око 350 српске деце.

уторак, 1. јун 2021.

НАГРАДА "МОМЧИЛО ТЕШИЋ" ЗА 2020 годину - ,,МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИKОЈ ЖИЧИ"

писац: Милоје Радовић
илустратор: Бојан Миљковић
издавачи: Манастир Жича и Kњижара Прозор

   Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Kњижевна награда „Момчило Тешић“
буде додељена Божидару Пешеву из Београда за роман „Тајна ртањске пирамиде“ („Kаирос“, Сремски Kарловци 2019) и Милоју Радовићу из Kраљева за поему „Мала прича о великој
Жичи“ (Манастир Жича и Kњижара „Прозор“, Kраљево 2019). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које се огледа у великом стваралачком доприносу свим књижевним
родовима и врстама, додељује се Лази Лазићу, књижевнику из Београда.
   Милоје Радовић написао је поему „Мала прича о великој Жичи“ у седам певања о зидању и судбини манастира Жиче, „мајке цркава“, месту крунисања српских владара. Верујући у могућност остваривања великих људских жеља када происходе из чистог срца, уз веру, љубав и наду, песник се сећа Стефана Првовенчаног, оснивача манастира, и на поетски начин описује догађаје који су претходили градитељском подухвату и оне који су уследили. Уносећи елемент тајне стварања, он обавија појаву осам векова старог манастира велом мистерије. Велику песникову вештину да наговести читаоцима судбину светиње у веома дугом временском периоду изванредно допуњавају илустрације Бојана Миљковића.

петак, 2. април 2021.

Недељко Попадић, МОЛИТВА

фото: Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево

Међународни дан књиге за децу


Данас је Међународни дан књиге за децу, установљен пре више од пола века, а обележава се на дан рођења Ханса Kристијана Андерсена, како би се послала порука о магији читања и важности развијања љубави према писаној речи још у најранијем детињству.
Из школске библиотеке, Гуча

понедељак, 1. март 2021.

Свето Писмо или Библија је најпревођенија и најчитанија књига на свету свих времена


   Према подацима Библијског друштва, до 31. 12. 2015. године, Свето Писмо у целости преведено је на 563 језика, којима говори 5,1 милијарди људи у свету. Нови Завет је у целости преведен на 1334 језика, којима говори 658 милиона људи. Поједини делови Светог Писма преведени су на 1038 језика, којима говори 281 милиона људи. Постоји још 3952 језика, којима говоре око 497 милиона људи,  на којима не постоји превод ни појединих делова Светог Писма. 

   За слабовиде људе, који читају користећи Брајево писмо, Библија је у целости преведена на 44 језика. За људе који имају оштећен слух, од 1982. доступан је Нови Завет на Америчком знаковном језику и поједини делови Светог Писма на знаковним језицима у другим деловима света.



четвртак, 14. јануар 2021.

ЧАЧАНСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ

 
Најстарије рукописно Четворојеванђеље које је сачувано у ризници цркве Светог Вазнесења Христовог у Чачку, познатије под именом „Чачанско”, написао је поп Вук из Никољ Пазара 1554. године. Оно је данас изложено у сталној поставци Народног музеја у Чачку, у конаку Јована   Обреновића.
Четворојеванђеље је писано на папиру, српске је редакције и украшено је заставицама и иницијалима. Повезано је у дрвене корице пресвучене тканином. У средишту предње корице налази се метална рељефна представа Христовог васкрсења у медаљону, окружена стилизованим цветним орнаментом, док су у угловима ликови четворице јеванђелиста са њиховим симболима. На задњој корици је медаљон од лима са изрезеним крстом.

Милош Тимотијевић

петак, 11. децембар 2020.

Карикатурама против грешака у правопису – Сизифова правила једног вероучитеља



Бојан Јокановић, теолог и вероучитељ, али и талентовани илустратор и музичар који живи и ради у Добоју, пронашао је забаван и једноставан начин да се бори за очување српског језика и ћирилице. Описмењује карикатуром, а свој рад обједињује насловом "Сто Сизифових правописних правила".

   Kао дечак лакше је памтио уз помоћ цртежа, те је тако одлучио да карикатуром и цртежом и другима објашњава језичка правила. Погрешна употреба речце НЕ уз глагол подстакла га је на "сизифовски посао".

   Тако је пре пет година настала прва илустрација и решење за НЕ ЗНАМ. Данас их је више од пет стотина, објављених у две књиге.

   "Никада не бирам језичке недоумице које илуструјем, нажалост, оне саме бирају мене. Немогуће је проживети један дан, а не наићи на безброј језичких грешака, на телевизијама, порталима, коментару на друштвеним мрежама, таблама на улици, тако да инспирације имам, не за још једну књигу него за један читав том", каже Бојан Јокановић.

   Тужан је што смо као народ немарни према матерњем језику, не пишемо ћирилицом, у говору исувише често користимо туђице, а англицизме и сасвим некритички уз безброј скраћеница у писаној комуникацији.

   Језик се негује од најранијег доба и зато је "Сизифова правописна правила" наменио најпре деци, али она су подједнако важна и за одрасле.

   "Ја сам илустратор дечјих књига, али су теме и те како важне и за одрасле, јер деца ће свакако личити на оне који њих васпитавају. Веома је тешко стварати за децу, али уједно је то и најлепша мисија на свету. Писац и илустратор дечјих књига мора имати један веома важан фактор – дете у себи, јер онај ко не сачува дете у себи од њега никада неће постати човек. Деца су најчистији и најискренији критичари. Они не знају да крију осећања, да ласкају. Једноставно нешто им се свиђа или не свиђа. То је ствар веома јасна. Зато је важно да гледате дечјим очима када стварате илустрације за децу и да те илустрације прилагодите њима", истиче Јокановић.

   Своје књиге и правописне карте Бојан Јокановић примењује у настави, а користе их и његове колеге. Деци се допадају те и сами смишљају карикатуре, такмичећи се у знању и цртању.

   Тако уче да говоре и пишу правилно, стичу свест о значају језика не само у образовању већ и у свакодневној комуникацији.

   извор: www.rts.rs

петак, 4. децембар 2020.

Стихови Нике Николе Стојића

САВА НЕМАЊИЋ


Појави са као дуга.

Премости векове

И спусти се међу нас.


Обасјани његовом светлошћу,

одахнусмо;

верујемо да су све таме

и непогоде

прошле

и

да нам

долазе лепши дани.


ИСЦЕЛИТЕЉ


Идем

кршном гором

и

болан, непреболан, тражим

отисак стопе у камену.


Падам ничице.

Главу

у стопу стављам

и чекам...


На моју главу

спушта се

топла рука...


Погледам:

нада мном

и

својом стопом

Сава Ицелитељ.


Гуча, 1998.


НАДА


Тискамо се,

опет,

к'о некад,

под скуте

Светог Саве.


Надамо се,

опет,

к'о некад,

да ће нам

улити

разум

у наше

испране главе.


СТРЕПЊА


Били су Срби,

њихове цркве и манастири,

па грбови,

па-заборав.


Били су Срби,

на Kосову,

у Сент Андреји,

Новој Сербији...


Тамо их више нема.


Били су Срби,

њихове цркве и манастири,

па гробља,

па-заборав.


Немој нас

и Ти

заборавити

Светитељу.


Ника-Никола Стојић (Гуча, Драгачево,1930 - 2020), члан Удружења књижевника Србије. Објавио је бројне књиге, међу којима и песничке.