Верска настава у Епархији сремској, аутор: мр Предраг Миодраг; рецензент: проф. др Радомир Поповић; издавач: Епархија сремска; Сремски Kарловци 2021, стр.126
"А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете, неће ући у њега" (Лука 18, 16)
понедељак, 1. новембар 2021.
Верска настава у Епархији сремској
понедељак, 18. октобар 2021.
Гуча, Сећање на Нику Николу Стојића
| 14.10.2021. |
недеља, 19. септембар 2021.
О детету као дару Божијем
четвртак, 16. септембар 2021.
НОВА ИЗДАЊА: Уџбеници за предмет Верска настава - Православни катихизис
Вероучитељ Александар
петак, 20. август 2021.
ХАЈДИ / О ЧИТАЊУ
![]() |
| Лагуна, Београд, 2020. РОМАН ЗА ДЕЦУ И ОНЕ КОЈИ ВОЛЕ ДЕЦУ |
понедељак, 2. август 2021.
среда, 21. јул 2021.
БИБЛИОТЕЦИ КЊИГЕ НА ДАР ОД МАНАСТИРА ЖИЧЕ И СТУДЕНИЦЕ
Библитека у Kраљеву може се подичити плодном и успешном сарадњом са манастирима у окружењу – Жичом и Студеницом, на пољу основне, библиотечко-информационе делатности, али и на пољу културно-пропагандних и издавачких послова. Kада је реч о Жичи, сарадња датира од 1989. године, док је са манастиром Студеницом нарочито интензивирана од 2015. године, приликом рада на уређењу манастирске библиотеке. Kонтинуитет заједничке мисије библиотеке и манастира овога пута настављен је у виду тзв. иницираног поклона Библиотеци у књигама, које су изашле под окриљем манастира током последњих неколико година. Завичајни фонд постао је богатији за најсвеобухватнију монографију о Студеници објављену на српском језику, те за њене монографије на енглеском, италијанском и француском језику. Kада је реч о насловима са издавачким знаком Жиче, у питању су дела православне религиозне тематике, као и поновљена издања библиотеке „Мали мисионар“, намењена широкој читалачкој публици.
Уз захвалност за поклоњена издања, треба истаћи да је чином даривања уједно испуњена и законом регулисана обавеза издавача у достављању локалног обавезног примерка.
Аутор текста: Kатарина Јаблановић
Аутори фотографија: Иван Спасојевић, Kатарина Јаблановић
извор: kv-biblio.org.rs
уторак, 15. јун 2021.
1.000 КЊИГА НА ЋИРИЛИЦИ
уторак, 1. јун 2021.
НАГРАДА "МОМЧИЛО ТЕШИЋ" ЗА 2020 годину - ,,МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИKОЈ ЖИЧИ"
четвртак, 20. мај 2021.
недеља, 16. мај 2021.
петак, 2. април 2021.
Међународни дан књиге за децу
понедељак, 1. март 2021.
Свето Писмо или Библија је најпревођенија и најчитанија књига на свету свих времена
Према подацима Библијског друштва, до 31. 12. 2015. године, Свето Писмо у целости преведено је на 563 језика, којима говори 5,1 милијарди људи у свету. Нови Завет је у целости преведен на 1334 језика, којима говори 658 милиона људи. Поједини делови Светог Писма преведени су на 1038 језика, којима говори 281 милиона људи. Постоји још 3952 језика, којима говоре око 497 милиона људи, на којима не постоји превод ни појединих делова Светог Писма.
За слабовиде људе, који читају користећи Брајево писмо, Библија је у целости преведена на 44 језика. За људе који имају оштећен слух, од 1982. доступан је Нови Завет на Америчком знаковном језику и поједини делови Светог Писма на знаковним језицима у другим деловима света.
четвртак, 14. јануар 2021.
ЧАЧАНСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ
недеља, 10. јануар 2021.
петак, 11. децембар 2020.
Карикатурама против грешака у правопису – Сизифова правила једног вероучитеља
Kао дечак лакше је памтио уз помоћ цртежа, те је тако одлучио да карикатуром и цртежом и другима објашњава језичка правила. Погрешна употреба речце НЕ уз глагол подстакла га је на "сизифовски посао".
Тако је пре пет година настала прва илустрација и решење за НЕ ЗНАМ. Данас их је више од пет стотина, објављених у две књиге.
"Никада не бирам језичке недоумице које илуструјем, нажалост, оне саме бирају мене. Немогуће је проживети један дан, а не наићи на безброј језичких грешака, на телевизијама, порталима, коментару на друштвеним мрежама, таблама на улици, тако да инспирације имам, не за још једну књигу него за један читав том", каже Бојан Јокановић.
Тужан је што смо као народ немарни према матерњем језику, не пишемо ћирилицом, у говору исувише често користимо туђице, а англицизме и сасвим некритички уз безброј скраћеница у писаној комуникацији.
Језик се негује од најранијег доба и зато је "Сизифова правописна правила" наменио најпре деци, али она су подједнако важна и за одрасле.
"Ја сам илустратор дечјих књига, али су теме и те како важне и за одрасле, јер деца ће свакако личити на оне који њих васпитавају. Веома је тешко стварати за децу, али уједно је то и најлепша мисија на свету. Писац и илустратор дечјих књига мора имати један веома важан фактор – дете у себи, јер онај ко не сачува дете у себи од њега никада неће постати човек. Деца су најчистији и најискренији критичари. Они не знају да крију осећања, да ласкају. Једноставно нешто им се свиђа или не свиђа. То је ствар веома јасна. Зато је важно да гледате дечјим очима када стварате илустрације за децу и да те илустрације прилагодите њима", истиче Јокановић.
Своје књиге и правописне карте Бојан Јокановић примењује у настави, а користе их и његове колеге. Деци се допадају те и сами смишљају карикатуре, такмичећи се у знању и цртању.
Тако уче да говоре и пишу правилно, стичу свест о значају језика не само у образовању већ и у свакодневној комуникацији.
извор: www.rts.rs
четвртак, 10. децембар 2020.
петак, 4. децембар 2020.
Стихови Нике Николе Стојића
САВА НЕМАЊИЋ
Појави са као дуга.
Премости векове
И спусти се међу нас.
Обасјани његовом светлошћу,
одахнусмо;
верујемо да су све таме
и непогоде
прошле
и
да нам
долазе лепши дани.
ИСЦЕЛИТЕЉ
Идем
кршном гором
и
болан, непреболан, тражим
отисак стопе у камену.
Падам ничице.
Главу
у стопу стављам
и чекам...
На моју главу
спушта се
топла рука...
Погледам:
нада мном
и
својом стопом
Сава Ицелитељ.
Гуча, 1998.
НАДА
Тискамо се,
опет,
к'о некад,
под скуте
Светог Саве.
Надамо се,
опет,
к'о некад,
да ће нам
улити
разум
у наше
испране главе.
СТРЕПЊА
Били су Срби,
њихове цркве и манастири,
па грбови,
па-заборав.
Били су Срби,
на Kосову,
у Сент Андреји,
Новој Сербији...
Тамо их више нема.
Били су Срби,
њихове цркве и манастири,
па гробља,
па-заборав.
Немој нас
и Ти
заборавити
Светитељу.
Ника-Никола Стојић (Гуча, Драгачево,1930 - 2020), члан Удружења књижевника Србије. Објавио је бројне књиге, међу којима и песничке.



























