Kао дечак лакше је памтио уз помоћ цртежа, те је тако одлучио да карикатуром и цртежом и другима објашњава језичка правила. Погрешна употреба речце НЕ уз глагол подстакла га је на "сизифовски посао".
Тако је пре пет година настала прва илустрација и решење за НЕ ЗНАМ. Данас их је више од пет стотина, објављених у две књиге.
"Никада не бирам језичке недоумице које илуструјем, нажалост, оне саме бирају мене. Немогуће је проживети један дан, а не наићи на безброј језичких грешака, на телевизијама, порталима, коментару на друштвеним мрежама, таблама на улици, тако да инспирације имам, не за још једну књигу него за један читав том", каже Бојан Јокановић.
Тужан је што смо као народ немарни према матерњем језику, не пишемо ћирилицом, у говору исувише често користимо туђице, а англицизме и сасвим некритички уз безброј скраћеница у писаној комуникацији.
Језик се негује од најранијег доба и зато је "Сизифова правописна правила" наменио најпре деци, али она су подједнако важна и за одрасле.
"Ја сам илустратор дечјих књига, али су теме и те како важне и за одрасле, јер деца ће свакако личити на оне који њих васпитавају. Веома је тешко стварати за децу, али уједно је то и најлепша мисија на свету. Писац и илустратор дечјих књига мора имати један веома важан фактор – дете у себи, јер онај ко не сачува дете у себи од њега никада неће постати човек. Деца су најчистији и најискренији критичари. Они не знају да крију осећања, да ласкају. Једноставно нешто им се свиђа или не свиђа. То је ствар веома јасна. Зато је важно да гледате дечјим очима када стварате илустрације за децу и да те илустрације прилагодите њима", истиче Јокановић.
Своје књиге и правописне карте Бојан Јокановић примењује у настави, а користе их и његове колеге. Деци се допадају те и сами смишљају карикатуре, такмичећи се у знању и цртању.
Тако уче да говоре и пишу правилно, стичу свест о значају језика не само у образовању већ и у свакодневној комуникацији.
извор: www.rts.rs
Нема коментара:
Постави коментар