четвртак, 14. јануар 2021.

ЧАЧАНСКО ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ

 
Најстарије рукописно Четворојеванђеље које је сачувано у ризници цркве Светог Вазнесења Христовог у Чачку, познатије под именом „Чачанско”, написао је поп Вук из Никољ Пазара 1554. године. Оно је данас изложено у сталној поставци Народног музеја у Чачку, у конаку Јована   Обреновића.
Четворојеванђеље је писано на папиру, српске је редакције и украшено је заставицама и иницијалима. Повезано је у дрвене корице пресвучене тканином. У средишту предње корице налази се метална рељефна представа Христовог васкрсења у медаљону, окружена стилизованим цветним орнаментом, док су у угловима ликови четворице јеванђелиста са њиховим симболима. На задњој корици је медаљон од лима са изрезеним крстом.

Милош Тимотијевић

ЧИЈЕ ЈЕ ОНО ДЕВОЈЧЕ

 


Василопита - пита Светог Василија


   У читавој Грчкој, па и на Светој Гори, постоји обичај да се за празник Светог Василија спрема један колач који се по њему и зове Василопита. Обично на њему стоје и слова Х П што је скраћеница од хроња пола (многаја љета) или K Х скраћено од кали хроња (добра година). 

   У Василопиту се, попут наше чеснице, ставља један новчић који се тражи током ломљења, односно конзумирања овог колача. Постоје чак новчићи наменски израђени само за коришћење у василопити, са крстом и на реверсу и на аверсу кованице. 

   Деца у Грчкој Деда Мраза називају Свети Василије, и верују да им он доноси поклоне на свој празник, 1. јануара.

   рецепт:

   4 јаја

   550 гр брашна

   250 гр шећера

   150 гр путера

   кесица ванилин шећера

   кесица прашка за пециво

   прстохват соде бикарбоне

   1 децилитар коњака или брендија

   4 децилитра сока од поморанџе

   1 помораџа (кора)

   1 лимун (кора)

   за декорацију ољуштени бадеми и шећер у праху

   Одвојите беланца од жуманца. Миксером умутите жуманца са шећером и са две кашике воде. Мутите док маса не постане светла и пенаста. Уз лагано мућење додајте и путер, мало по мало. Све заједно мутите још непун минут.

   У смесу сипајте и сок од поморанџе и коњак (или бренди). Помешајте варјачом да се све сједини. Наставите са мешањем додајући брашно, ванилин шећер, прашак за пециво и соду бикарбону. Изрендајте кору 1 поморанџе и лимуна и додајте смеси.

   Беланца умутите у чврсту пену (снег), па их лагано умешајте у већ домијену масу. Све заједно излијте у калуп за печење (око 25цм пречника) који сте претходно обложили папиром за печење. Поспите по врху исецкане бадеме. Пеците око сат времена у загрејаној рерни, на 180 степени.

   Пре сервирања поспите василопиту прах шећером.

   монах Онуфрије

"КОЛИБРИ", СРЕЋНА НОВА ГОДИНИЦА

среда, 13. јануар 2021.

ЗДРАВИЦА / ВАСИЛИЦА


   Уочи празника св.Василија Великог, моја нана је правила Василицу, варијанту чеснице али са квасцем, шећером и сувим грожђем.

   Правим је по једном од рецепата из Грчке. Уживајте и не заборавите да убаците новчић!

  У 4 жуманца додати 240 гр шећера и две кашике воде. Мутити миксером док не постане светла и пенаста маса. Додати 150 гр омекшаног и, на коцкице исеченог путера. Мутити пола минута. Додати 3,8 дл сока од поморанџе и 1 дл брендија (може и без али повећати мало количину сока). Измешати варјачом. Умешати 530 гр брашна просејаног са кесицом ваниле, прашком за пециво и мало соде. Додати нарендану кору 1 поморанџе и 1 лимуна.

   Беланца умутити па их додати смеси нежно мешајући одоздо на горе.

   Излити у калуп од 26, може и 28 цм обложен папиром и пећи један сат на 180 степени. Охлађено посути прах шећером.

   Мени редовно избије вулканчић на средини, надам се да вама неће:)

   Грци је секу, једу и траже новчић у поноћ. Ми то чинимо ујутру.

   Срећан празник! 

   вероучитељ Силвија Аћимовић

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Обрезање Господње и Свети Василије Велики, 14. јануар

 

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Отава Ё и "Василиса" - Рождество Христово ангел прилетел (Otava Yo - An Angel's Christmas Descent)

понедељак, 11. јануар 2021.

ЦРКВА РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ У ВИТЛЕЈЕМУ


     Црква саграђена тачно изнад пећине у којој се Исус родио

   Историја

   Време, природа и људи пажљиво су се односили према цркви Рођења Христовог, посебно ако њену историју упоредимо са судбином других верских локалитета на Блиском истоку. Прву верзију базилике подигао је византијски цар Kонстантин I на захтев своје побожне мајке Јелене око 30-их година 4. века. Много чињеница важних за хришћанство углавном је повезано са именом ових државника. Јелена је одобрила ископавања у Јерусалиму, током којих су откривени Господњи гроб и Животворни крст - главне хришћанске светиње.

   529. године зграда је заиста изгорела, али ово је био једини озбиљни пожар током много векова. Након 2 године, по наредби цара Јустинијана, започети су рестаураторски радови, услед чега се појавио савремени храм. Након још 100 година, агресивни Персијанци напали су Витлејем. Храм је спасио мозаик који приказује Поклоњење мудраца, који су били пореклом Персијанци. Поражени реализмом овог дела, освајачи нису додирнули цркву. Такође, су је поштедели муслимани који су у Палестину дошли у 10. веку, јер им је Исусово родно место било значајно. У средњем веку Црква Рођења Христовог непрестано је прелазила из руке у руку, док је део декора неповратно изгубљен. Kасније је унутрашњост поново оштећена земљотресом у 19. веку, али су турске власти у Палестини дозволиле страним донаторима да је обнове.

   ​Гране хришћанства и храм

   Још у XII-XIII  веку, хришћанске цркве су међусобно поделиле Цркву Рођења Христовог у Витлејему. Православци су добили главни олтар, католици су добили малу капелу, капелу Јасле, саграђену на месту где је Исус лежао одмах по рођењу. Богослужења у цркви нису прекидана, без обзира ко је био на власти у Палестини. Јермени су поставили свој олтар на северном излазу из храма. Јерменска, православна и католичка црква заједнички воде храм. Светиљке око Божићне звезде, такође, припадају различитим гранама хришћанства.

   Светиња

   Унутар цркве Рођења Христовог налази се неколико предмета древног и новијег порекла, који привлаче посебну пажњу ходочасника.

     Божићна звезда

   У пећини, у коју воде мермерне степенице, место где је Богородица Марија родила Христа, означено је 14-краком сребрном звездом постављеном у мермерни под. Kао симбол божићне звезде, поставила га је византијска царица Јелена. У 19. веку вредан знак је украден, представници цркве морали су хитно да изврше замену.

​   Чудотворна икона Богородице

   Православна икона, према идејама ходочасника, помаже да се лечи неплодност, јача брачну везу. Витлејему га је поклонила руска царска породица. Дело је уметнички јединствено: супротно канону, Богородица је приказана насмејана. Могуће се је поклонити светињи десно од силаза у пећину.

   Христове јасле

   Оригинална хранилица за стоку, или јасле, у коју је смештен Богомладенец, пребачена је у Рим. Спољни део, који је остао у Витлејему, католици су обложили мермером и запалили 5 светиљки. 25. децембра, када хришћани западног обреда славе Божић, у храму се одржава свечана богослужење. Статуа детета Христа преноси се са олтара, где обично стоји поред лика Дјевице Марије, на сребрну божићну звезду, а затим полаже у јасле, где остаје до 6. јануара. С обзиром на то да подручје храма не омогућава да прими све оне који долазе, телевизијски преноси свечаног догађаја организују се сваке године.

​   Архитектура и ентеријер

   Здање је значајно не само као знак изванредне вештине древних архитеката и мозаичара, већ и као историјски споменик. Недавно, 2012. године, уврштена је на УНЕСKО-ву листу светске баштине. Споља гледано, Црква Рођења Христовог представља строгу зграду од сивкасто грубих блокова природног камена. Само скромни бели звоник изнад јерменског манастира и мали крстови на крову зграде сведоче о конфесионалној припадности споменика.

   ​Дужина здања је више од 50 м, ширина - око 25. Редови стубова деле Цркву Рођења Христовог до олтарског дела на 5 бродова. Сада унутрашњост цркве заиста изгледа попут џиновске пећине због недостатка природног светла. У почетку су сунчеви зраци продирали у храм кроз десетине уграђених прозора. Подови на које посетиоци ступају су реконструисани остаци прве Kонстантинове цркве. На зидовима су делимично сачувани каснији мозаици из 12. века. Унутрашњост је прилично бујна, око олтара и капела има пуно злата, али заиста нема толико антиквитета: главни детаљи унутрашње декорације стигли су у цркву Рођења Христовог најраније у другој половини 19. века. Десно од улаза у храм налази се крстионица, купка у којој се крштавају деца.

На основу материјала wikiway.com превео и прилагодио сајт www.vjeronauka.net

Маријо ћеро мори

КВИЗ: Рођење Христово

 

Манастир Високи Дечани
Рођење Христово, 14. век
детаљ

ПРЕУЗМИ СЛАГАЛИЦУ ОВДЕ:


 www.jigsawplanet.com
 
                                      ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА ОВДЕ:

                                                         wordwall.net


Гуча, ЦРКВА И ШКОЛА, СНЕГ

недеља, 10. јануар 2021.

Твоје очи, Лено мори

Христос се роди!

 

Деца која похађају веронауку при Црквеној православној општини Бар, својим цртежима честитају Божић: Мир Божји – Христос се роди!

mitropolija.com

ИСТИНА О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ, бр. 3

 


Манастир Свете Тројице, Дучаловићи, Драгачево