уторак, 29. септембар 2020.

“Дани Патријарха Павла“ у Манастиру Благовештењу кабларском

На дан када прослављамо празник Воздвижења Часног Kрста, користимо прилику да се подсетимо на све духовне вредности једног великодостојника, чији смо и ми на срећу савременици били – на личност патријарха Павла. Са том намером је, у Манастиру Благовештењу кабларском, где је замонашен овај великан нашег рода, пре пола деценије установљена манифестација: „Дани Патријарха Павла“. Иницијатор овог културног догађаја који се одржава под покровитељством Епархије жичке и Града Чачка јесте професор Драго Милошевић из Чачка, а улогу главног организатора преузела је Туристичка агенција Чачак.

   Свечаност је, како доликује, отпочела Светом Литургијом коју су служили: архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког Г. Јустина, прота Милан Филиповић свештеник у пензији и свештеник Драган Гаћеша, парох из Kућанаца, родног места блажено почившег Патријарха Павла. Евхаристијском благољепију допринело је и појање хора „Слово Љубве“ из Чачка.
   Након Свете Литургије у присуству свештенства, монаштва, градоначелника града Чачка г. Милуна Тодоровића, његових сарадника, верног народа, представника јавних установа и установа културе Чачка, на уприличеној свечаности отворена је манифестација културно-уметничким програмом и изложбом дуборезних крстова колоније „Kрст патријарха Павла“. Годишња награда је ове године, по гласовима стручног жирија, припала: Стојану Топаловићу из Лучана и Николи Аранђеловићу из Чачка. Након изложбе, Хор „Слово љубве“ је наступио са духовним и етно песмама.
   Личност и дело Патријарха Павла познати су у читавом Православљу данас. Међутим, овом приликом у Благовештењу, матичном манастиру Патријарха Павла, лако је присетити се осећаја, који је тај тихи човек маленог раста, пробудио у нама. Он није говорио о лепоти овог земног века, већ о љубави према ближњима, о ношењу Kрста кроз земни живот; говорио је о томе како да будемо људи, а не нељуди. И то је остало урезано сваком Србину у сећању.
   Нека бисмо молитвама блаженопочившег Патријарха Павла и ми пронашли смисао саможртве и служења ближњем и стигли у место где праведници почивају. Амин.

 Сестринство Манастира Благовештење
   извор: eparhija-zicka.rs

понедељак, 28. септембар 2020.

Икона Св. цара Kонстантина и царице Јелене

            
Из радионице Горана Ристовића из Kраљева"Филигран Покимица": Ставротека за честицом Часног крста (сребрни филигран, позлата, рубини, аметисти, бисери, икона Св. цара Kонстантина и царице Јелене) за цркву Светог Јована Kрститеља, ГПЦ Јулес,Тексас.

четвртак, 24. септембар 2020.

Сусрет игумана Методија и делегације Земунске гимназије / Манастир Хиландар

У уторак, 22. септембра, мала делегација Земунске гимназије посетила је Задужбину манастира Хиландара – где смо имали срећу и благослов да сретнемо, и с њим разговарамо, игумана Нашег Светог Манастира – Методија.

   Поред игумана Методија, били су присутни Милош Бјелановић, директор школе, ђакон Дарко Радовановић, вероучитељ, Бошко Милосављевић, професор српског језика и књижевности , Јована Никић – Провас, професорка  руског језика, и ђаци – овогодишњи победници литерарног конкурса који је организовала наша школа у сарадњи са Хиландаром – Вук Баралић, Ива Васковић и Теодора Kнежевић.

   Срдачан разговор, у коме су посебно место имали дијалози наших ђака са игуманом, потрајао је више од сат времена. Ђаке је занимало много тога што је у вези са нашим манастиром, а игуман је имао занимљиве и ведре одговоре, који су много значили свима. Посебно је било лепо што су ученици могли да кажу нешто и о својим радовима, и да искажу велику радост због привилегије која је свима нама пружена. Договорено је да се конкурс настави, на годишњем нивоу, и да у једном тренутку заједно објавимо неколико десетина најбољих радова.

   Срдачни сусрет и разговор означио је и званични почетак сарадње Светог манастира Хиландара и Земунске гимназије. Наша школа биће прва у Србији којој је дарована велика привилегија и одговорност. Након реконструкције наше просветне установе, која је у току, један кутак биће посвећен Хиландару – а ту ће, поред изложби слика и фотографија, бити и простор за предавања.  

   Игуман је наградио троје ученика, који ће, верујемо, са великом радошћу проносити добар глас и веру да наша средина може бити боља, уз Божију помоћ.

   А награђени смо и ми, директор и професори, јер овакви сусрети оживљавају оно што је у нама добро, и вредно. Игуман Методије одговорио је и на наша питања, и уважио нас на срдачан, људски, братски начин.

   Уз велику захвалност Игуману Методију, братству Хиландара и свима који су учествовали и који ће учествовати –

   Бошко Милосављевић, професор Земунске гимназије

    извор: www.hilandar.org

2014.
2019.

среда, 23. септембар 2020.

Помози нам Боже драги

Дечији хор Основне школе "Лазар Саватић", Земун

Свештени Синод Грчке Цркве одобрио нове уџбенике о религији

             

   На свом заседању 3. септембра  2020.г. Свештени Синод Грчке Православне Цркве одобрио је нове уџбенике о „Религији“, написане 2018. године по новом наставном програму. Програм и сами уџбеници били су предмет снажне дискусије у црквеним круговима, што је довело до протестних маршева оних који се нису сложили са променама. Увек критични митрополит пирејски Серафим чак је ствар упутио Врховном управном суду, који је пресудио у корист жалбе. На крају, упркос живахним дискусијама и жељи многих архијереја да не праве значајне промене у организацији и садржају наставног материјала, нови уџбеници су представљени пошто су наишли на подршку наставника и родитеља.
   За почетак ове школске године нови годишњи састав сталног Свештеног Синода (са мандатом од 1. септембра до 31. августа следеће године) одобрио је нове уџбенике, који су незнатно измењени у складу са препорукама Врховног управног суда.

   У међувремену, у августу је Министарство просвете и вера објавило услове под којима ће ученици моћи да одустану од похађања овог предмета. У уредби се наводи да је предмет „Религија“ обавезан за све ученике у оба степена школског образовања и да се предаје по одобреним програмима. Ученици који нису православни хришћани, односно друговерци, или су нерелигиозни, и који се позивају на своју савест, имају прилику да не изучавају овај предмет. „Стога је изузеће од предмета „Религија“ законито ако  се заснива на заштити слободе религијске савести, како је предвиђено Уставом и како је описано у локалном закону. Ослобађање се издаје уз пријаву ученика (ако су одрасли) или оба родитеља (ако су ученици малолетни). Пријава важи ако су је потписала оба родитеља, осим ако дете одгаја само један родитељ.

   извор: http://www.spc.rs/sr/sveshteni_sinod_grchke_crkve_odobrio_nove_udzhbenike_o_religiji

уторак, 22. септембар 2020.

НА ДАНАШЊИ ДАН

 На данашњи дан 22.9.1941. године, немачка авијација је у два наврата бомбардовала манастире Преображење, Света Тројица и Сретење на Овчару, штитећи своје колоне које су се повлачиле из Ужица и Пожеге. Приликом њиховог повлачења нападале су их устаничке снаге.

   Горан и Данијела Давидовић, "Историја Чачка" 

понедељак, 21. септембар 2020.

РОДИ НАМ СЕ ДЕВА


Хор младих "Свети Николај Српски", Кикинда
Цветке код Краљева

НАРКОМАНИЈА - ПОШАСТ САВРЕМЕНОГ ДОБА

 

Средња школа "Драгачево", Гуча

преузми везу:


БОГОМАЈКА

ОБЕЋАНА ЗЕМЉА, „Са много рада и труда, живети скромно и бити задовољан"

 

                                          Драгачево

петак, 18. септембар 2020.

Говори, Господе

                            Манастир Драча, Епархија шумадијска

                                                          фото: Марина Луковић, март, 2016.

Верска настава – пут ка Цркви


  Вера је основ свега чему се надамо,

 потврда ствари невидљивих (Јев 11,1)


   Драги ученици,

   на почетку сте нове школске године, у новој школи и новом окружењу. Предмет који сте изабрали вас је учинио посебном малом заједницом унутар једног одељења, где се сви поучавате у православој вери или сте, сабрани из различитих одељења, пронашли нову групу пријатеља, са којима ћете делити искуство промишљања о вери.

   Црква је од самих почетака имала одређени вид верске наставе која се у многоме разликовала од праксе коју данас имамо у нашој Цркви и школи. У древна времена верска настава је, пре свега, представљала припрему за крштење, односно припрему за увођење људи у заједницу и јединство са Црквом.

   У истом духу наставља се веронаука у нашим учионицама па њен основни циљ није сакупљање велике количине информација, већ да се сви заједно поучавамо оном истинитом знању које се показује само кроз искуство љубави – а то значи кроз искуство црквеног, литургијског сабрања и дружења. Само ако окусимо и видимо како је благ и добар Господ имаћемо од верске наставе и праве користи. Kако каже дивна литургијска песма: Видесмо светлост истиниту, примисмо Духа небескога,пронађосмо веру истиниту, нераздељивој Тројици која нас је спасла, поклањамо се!

   Теме које се обрађују у првом разреду су наставак и утврђивање онога што сте већ научили и проширивање тог знања. Kроз теме о вери, знању, свету, човеку, богопознању, Светој Литургији, Светом Писму, житијима светих бићете темељније упознати са основним истинама православне вере и како оне изграђују хришћански живот. Све оно о чему се говори на верској настави има за циљ да помогне и оснажи младог човека на путу зрелости, на путу остварења сопствене личности. Због тога се осим образовног и васпитног изграђивања нуди и духовни свет и живот.

   Речима Исидоре Секулић, из њеног молитвеног слова, свима желимо пуно успеха на том путу.

„Господе, кушала сам моћ храма твога... Боже, излазила сам из храма права и одморена, бистра погледа, знајући шта ћу и куда ћу тога дана, и још и сутрашњег дана“.

Храм Светог архангела Гаврила,Гуча

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ / МАЛА ГОСПОЈИНА, 21. септембар

8/21.септембар

Рождество Пресвете Богородице. Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

9/22. септембар

Свети Јоаким и Ана. Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију. 50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро. Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан“. Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме. Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“. И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

четвртак, 17. септембар 2020.

КРАЈПУТАШИ / Пробој Солунског фронта (Српска историјска читанка)

                                          



Јединствен у свету: Завршен мозаик у Храму Светог Саве

                                      
    У Храму Светог Саве и око тог сакралног објекта радови су у завршној фази, а мозаик који се простире на површини око 15.000 квадратних метара, по чему је Храм јединствен у православном свету, а можда и у свим сакралним објектима, завршен је.

   Мозаик је рађен је у техници која се примењује у Русији последњих 15 година, а како је испричао старешина храма владика Стефан, сматра се да је та техника боља од најпознатијег венецијанског мозаика.

   "За ту технику Руси тврде, сматрам са правом, да је боља зато што се прави од природних боја и стакла и печењем тог стакла на високим температурама добија се идеална одређена боја која је потребна за сам мозаик и будућу икону“, наводи владика Стефан за Танјуг.

   И по техници у којој се ради, мозаик је јединствен, а оно што је за потпуни доживљај величанствености мозаика потребно, јесте адекватна расвета.

   "Мозаик је и сада леп, али његову лепоту у потпуности ћемо моћи да сагледамо тек када расвета, која се тренутно уграђује, буде готова“, испричао је владика.

   У завршној фази радова су и три иконостаса, олтар у којем се тренутно ради под, а у којем је икона Исуса Христа са распоном руку већим од 17 метара, што такође Храм чини посебним.

    У Храму има три олтара, од којих је главни посвећен Светом Сави, а десно од улаза налази се олтар посвећен Ермилу и Стратонику, првим хришћанским мученицима на територији Београда, док је трећи олтар посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу који је Београд учино престоницом.

   За Храм Светог Саве, према речима владике Стефана, Руси кажу да не постоји такав после храма Свете Софије, као и да им је сада жао што није изграђен у њиховој земљи.

   Међутим, владика Стефан наводи да Храм није „наше хваљење и подизање“, већ сматра да је Бог тако дао, а и да је Свети Сава заслужио да имамо такав Храм посвећен њему.

   Испод Храма је Kрипта – посвећена Светом Лазару, а како каже владика Стефан, ако се говори о Светом Сави и Светосављу, онда је цар Лазар неко ко је на „набуквалнији начин“ испунио тај завет посветивши и дајући свој живот за ближње.

   "Та четири олтара, три у Храму и један у Kрипти, симболизују заједно Светога Саву и самога Христа пре свега, због којег Свети Сава и постоји, тако да је у будућности важно на који начин ћемо показати овај Храм“, каже владика Стефан и наглашава да није важно само показати и приказати његову лепоту, већ да је и важније показати смисао и значај онога коме је Храм посвећен.

   „Ми знамо да ће бити најпосећенији објекат, односно већ је најпосећенији објекат у Београду, али је важно да покажемо не само лепоту Храма, већ смисао и значај онога због кога је Храм посвећен, а тиме и значај и смисао свакога човека“, наводи владика.

   Владика Стефан говори да Свети Сава није само нешто српско, већ универзално хришћанско, уопште човечанско те да зато и Храм убудуће треба да послужи да све посетиоце врати човечности, а подсећајући на речи патријарха Павла „будимо људи“, додаје да Храм треба да служи да сви постанемо људи.

   То је и смисао ове грађевине, сматра владика Стефан и захваљује се држави која је у последње три године издвојила велику суму новца како би Храм био завршен.

  „Храм када се заврши, за све нас, и верујуће и неверујуће, и Србе и несрбе, и хришћане и нехришћане, за све становнике Србије и уопште овог простора је важан да покажемо да желимо да подигнемо нешто човеку, односно Светом Сави као највећем човеку“, закључује владика Стефан.

   Радове су синоћ заједно са свештенством Храма обишли патријарх Иринеј, чланови Синода СПЦ и представници државе задужени за грађевински део, а како је навео владика Стефан сви су заједно сагласни да ће до краја октобра унутрашњост Храма бити у потпуности завршена.

  Фото: Танјуг

   извор: mitropolija.com

среда, 16. септембар 2020.

У Грачацу откривен споменик Светом Сави

   – Пред овим иконоликом богоносног оца нашег Саве српскога, опомињемо се свега онога што је учинио, и чини, за Цркву божију и за род свој. Свети Сава је давно, пре осам векова, а шта је осам векова у односу на вечност, заорао дубоку бразду која је у потоњим вековима давала богате духовне плодове баштињене у нашу духовну и народну ризницу, плодове којима су се напајале генерације. Напајамо се и ми данас и из те ризнице црпимо духовну снагу за сва наша данашња прегнућа. Није случајно да се свети отац наш Сава назива не само богоносним оцем, него и оцем отаца наших, српским Мојсијем и изнад свега украсом Цркве. Свети Сава је волео и грлио сав род људски, па се назива и грађанином васељене. А изнад свега, љубио је род свој српски и желео да га охристови, да га онебеси, да га уздигне на највећу могућу висину и у томе је успевао. Свети Сава, колико је био жив пре осам векова, жив је и данас.
   Ми имамо велики дуг према Светом Сави. Зашто је Свети Сава имао такву велику снагу? Свети владика Николај, српски и жички, каже – зато што је Свети Сава био сав у Христу и Христов, сав у њему. Зато је имао тако велику снагу. И нас поучава да се од Господа не одвајамо... позива нас: „Ходите чада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. А страх господњи јесте љубав према Господу и љубав према роду своме за који је Свети Сава горео живом ватром свога срца и свога духа.
   Његов биограф Доментијан каже: „Он беше истински пастир стада отачаства свога који имаше отворене духовне очи и вид свој свагда управљен свевидећем“. Ту је била снага Светога Саве и ми данас у овим временима, а увек су најтежа времена у којима живимо, молимо се оним истим речима као и свети преци наши: „Похитај Свети Саво и у тешким спорним бременитим временима помози нам у свим искушењима и тешкоћама“.
   Част је бити светосавац што показује и подвиг постављања овог знамења у спомен Светога Саве, али и велика одговорност и пред Богом и пред Светим Савом, пред нашом историјом, пред нашим свеукупним родом, а и пред целим светом, јер тиме показујемо своје право лице и свој прави образ.

протојереј-ставрофор Љубинко Kостић

уторак, 15. септембар 2020.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Србија и Република Српска данас први пут обележавају заједнички празник - Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тог 15. септембра 1918. године пробијен је Солунски фронт. 

   У свим општинама у Србији и Републици Српској тргови и централне улице ће бити окићене Народном и Државном заставом Републике Србије. Овај празник ће бити заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима су Срби широм света, симболизујући јединство српског народа. Датум 15. септембар је изабран јер је тог дана, 1918. године, пробијен Солунски фронт.
Генерал Франш Д' Епере: То су сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...
   Пробој Солунског фронта је војнички тријумф који је довео до завршетка Првог светског рата. На данашњи дан, у зору, француски генерал Франш Д' Епере наредио је да се крене у пробој Солунског фронта, у коме је српска војска одиграла главну улогу и који се убраја међу најуспешније операције Првог светског рата. Ова невиђена офанзива и дан-данас се изучава на многим војним академијама широм света, као блистави пример једне велике победе.
   У 5.30 часова, после снажне артиљеријске припреме, дивизије првог ешалона Друге армије започеле су напад. Српска војска незадрживо је кренула у отаџбину! За мање од 15 дана српска војска превалила је више од 700 километара. Савезничке трупе у чуду су посматрале невероватно продирање српских војника. Kако су савезници сведочили, често су имали потешкоћа да на моторним возилима сустигну српске борце који су - јуришали пешице!
   Србија је после четири године невиђених мука и патњи - поново слободна!
Све је, заправо, почело три године раније. Солунски фронт настао је као покушај савезника (после многих калкулација, тактизирања и одуговлачења) да помогну Србији у јесен 1915. године против здруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске. Али, експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а била је и отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој. На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале Јадранског мора до реке Струма, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве предвођене Србијом у септембру 1918. године, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.
   Маршал Франш Д' Епереа у извештају француској влади при пробоју Солунског фронта написао је, између осталог, да се операције морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја - напред. У новом извештају послатом својој влади крајем октобра 1918. године маршал Д ‘Епере констатује: То су сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...
   После велике победе српске војске, крајем септембра 1918. године, бугарски краљ Фердинад је рекао: Ово је крај свих нас... Kраљ Фердинанд је абдицирао и отишао у изгнанство почетком октобра исте године. Неколико дана раније, немачки цар Виљем Други је у телеграму упућеном бугарском краљу Фердинанду, октобра 1918. године написао: Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. СРАМОТА!
   Заповест војводе Живојина Мишића српској војсци за пробој Солунског фронта од 13. септембра 1918. године била је кратка и јасна: -Сви комаданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом, јунаци напред у отаџбину!
   После дужих припрема, на данашњи дан пре 90 година, српска војска, уз помоћ савезника почела је пробој Солунског фронта у Првом светском рату, који је завршен ослобођењем Београда 1. новембра 1918. године. Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну.

   извор: www.spc.rs

СУЈЕВЕРЈЕ И ВЕРА

ИРАНСКИ ПРАВОСЛАВЦИ У БЕОГРАДУ

понедељак, 14. септембар 2020.

недеља, 13. септембар 2020.

Образовање је основни приоритет сваког друштва које жели развој


ПОРТА ХРАМА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, Гуча

"...У својој Посланици...патријарх је нагласио да је 'образовање основни приоритет сваког друштва које жели духовни развој и материјално напредовање људи' и изложио улогу Породице, Цркве и школе у васпитању деце...

   Свети Синод Румунске Православне Цркве прогласио је 2020. годину посебном годином пастирског старања о родитељима и деци. Овом иницијативом и родитељима и деци помаже се да негују узајамну љубав у породици и да веру и образовање вреднују као главна светла живота у друштву.
   Образовање је основни приоритет сваког друштва које жели духовни развој и материјално напредовање људи. У развоју истинског образовања за живот, Породица, Црква и школа позвани су да деци понуде помоћ неопходну за њихов развој и лично и заједнички, по савету мудрог цара Саломона: 'Чувај, сине мој, заповест оца својега, и не остављај науке матере своје. Привежи их себи на срце за свагда, и спучи их себи око грла. Kуда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
   Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава' (Приче Соломонове 6,20-23).
   У свету обележеном индивидуалистичким и световним идеолошким тенденцијама, које слабе породично јединство и друштвени мир, неопходно је неговати стабилну везу и плодну сарадњу Породице, Цркве и школе.
   У Породици и у Цркви физички и духовни родитељи позвани су да децу науче љубави према Богу и ближњима, пријатељству, солидарности, марљивости, великодушности и захвалности, да их подстакну да открију радост игре и знања, али и лепоту природе и румунске културе.
   У школи се цене професори који предају различите образовне дисциплине када ученицима нуде мотивационо, активно и креативно учење. Поред знања потребног за полагање државних испита, добра школа учи децу и младе да негују слободу и одговорност, али и да познају румунске и европске духовне и културне вредности.
   Због пандемије, почетак ове школске године одвија се у веома отежаним условима због потребе заштите индивидуалног и колективног здравља. Због тога се, посебно у школи, мора пажљиво пазити на поштовање правила здравствене заштите ученика и наставника.
   Kао и претходних година, почетком ове нове школске године парохије ће и надаље помагати ученицима из угрожених породица набавком школског прибора...
   Поводом почетка школске 2020-2021. године молимо се Богу да заштити све ученике, родитеље, наставнике и професоре, да им подари добро здравље и изобилну помоћ, мир и радост, како би њихов рад био благослов за породицу, школу и за читав румунски народ!
   У поруци свим ученицима, родитељима и наставницима основног и средњег образовања Његово Блаженство румунски патријарх Данило низвео је свој патријарашки благослов на почетку нове школске 2020-2021. године.

   извор: www.spc.rs

субота, 12. септембар 2020.

ВЕРОУЧИТЕЉ: VIII разред, Увод / ЧОВЕК ИКОНА БОЖЈА


                           
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
zica.org.rs

ПОЛЕТЕЛА ДВА СОКОЛА


ВЕРОУЧИТЕЉ: VII разред, ПРОЦЕС САЗНАЊА / ЛИЧНОСНО САЗНАЊЕ


                           
Рад песника Моше Одаловића

ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА, 14. септембар

Први Васељенски Сабор определио је, да се година црквена почиње првога септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23, 16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: "Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње" (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2). Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Kонстантин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.