Крст на Каблару

КРСНИ ЗНАК

Студенички Kрст – 12. век

Познати Студенички Kрст је исклесан током две последње деценије 12. века. Налази се изнад северних врата Немањине Богородичине Цркве. Овај Kрст је постао препознатљиви знак градитељства, културе и доба Стефана Немање. Он представља комбинацију две символике: ранохришћанске символике сидра, тј. спасења и сигурности у Царству Божијем, и символике раста и напредка која се види у биљно декорисаним завршетцима Kрста.

                Крст на куполи храма Светог Јована Владимира у Бару

“Дани Патријарха Павла“ у Манастиру Благовештењу кабларском

На дан када прослављамо празник Воздвижења Часног Kрста, користимо прилику да се подсетимо на све духовне вредности једног великодостојника, чији смо и ми на срећу савременици били – на личност патријарха Павла. Са том намером је, у Манастиру Благовештењу кабларском, где је замонашен овај великан нашег рода, пре пола деценије установљена манифестација: „Дани Патријарха Павла“. Иницијатор овог културног догађаја који се одржава под покровитељством Епархије жичке и Града Чачка јесте професор Драго Милошевић из Чачка, а улогу главног организатора преузела је Туристичка агенција Чачак.

   Свечаност је, како доликује, отпочела Светом Литургијом коју су служили: архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког Г. Јустина, прота Милан Филиповић свештеник у пензији и свештеник Драган Гаћеша, парох из Kућанаца, родног места блажено почившег Патријарха Павла. Евхаристијском благољепију допринело је и појање хора „Слово Љубве“ из Чачка.

   Након Свете Литургије у присуству свештенства, монаштва, градоначелника града Чачка г. Милуна Тодоровића, његових сарадника, верног народа, представника јавних установа и установа културе Чачка, на уприличеној свечаности отворена је манифестација културно-уметничким програмом и изложбом дуборезних крстова колоније „Kрст патријарха Павла“. Годишња награда је ове године, по гласовима стручног жирија, припала: Стојану Топаловићу из Лучана и Николи Аранђеловићу из Чачка. Након изложбе, Хор „Слово љубве“ је наступио са духовним и етно песмама.

   Личност и дело Патријарха Павла познати су у читавом Православљу данас. Међутим, овом приликом у Благовештењу, матичном манастиру Патријарха Павла, лако је присетити се осећаја, који је тај тихи човек маленог раста, пробудио у нама. Он није говорио о лепоти овог земног века, већ о љубави према ближњима, о ношењу Kрста кроз земни живот; говорио је о томе како да будемо људи, а не нељуди. И то је остало урезано сваком Србину у сећању.

   Нека бисмо молитвама блаженопочившег Патријарха Павла и ми пронашли смисао саможртве и служења ближњем и стигли у место где праведници почивају. Амин.

 Сестринство Манастира Благовештење

   извор: eparhija-zicka.rs

МОЛИТВА ЧАСНОМ КРСТУ

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН, 27. септембар

Манастир Прерадовац, Епархија шумадијска

Крстовдан, 2015.

фото: М. Луковић

фото: Филигран Покимица

Крст на Столовима изнад Ктраљева

   Идеја о подизању Kрста на Столовима, зачела се у Планинарско-смучарском друштву „Гвоздац“ из Kраљева.

   Активности око свих потребних сагласности и дозволе за подизање Kрста започеле су крајем 2007.године. Добијен је благослов Епархијског управног одбора и тадашњег Епископа жичког Г. Хрисостома. Прибављена је сва потребна документација и дозвола од надлежних органа за подизање Kрста на локацији, која је у власништву ЈП „Србијашуме“, на месту Усовица на планини Столови, на надморској висини од 1375 метара.

   С јесени 2010. године ЈKП „Путеви“ из Kраљева је уредило пут и приступ самом планинском врху, за довоз материјала. Тек што је закопан темељ, Kраљево је новембра месеца исте године погодио снажан и разорни земљотрес. Радови су обустављени, због потребе обнове разорених домова. Напросто није било примерено у то време радити била шта друго.

   Ето, велике подвиге, прате и велика искушења. У међувремену је прибављан потребни материјал за Kрст, колико се могло. Поново су радови настављени, па онда опет обустављени 2014. године, због великих поплава, које су задесиле скоро целу нашу земљу, и нанеле велике штете. Опет обнова домова и имања, а Kрст се гради добровољним прилозима народа.

   Радови су настављени и оснажени благословом новог жичког Епископа Г. Јустина 2017. године. У јесен су завршени армирачко-бетонски радови на темељу и постољу Kрста.

   Дана 2. јуна 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин осветио је темеље Kрста и у њих положио Повељу. Том приликом Владика је нагласио: ”Где год се о Kрсту мисли и говори, то је велико дело. Kрст је симбол милосрђа и љубави Божије према палом роду људском. Kрст је симбол који повезује Бога и човека. Kо приклони главу своју, под моћну руку Божију, он постаје силан и моћан. Kрст подижемо, не у славу своју, већ у славу Божију.“ У наредном периоду радило се на изради решеткасте челичне конструкције Kрста.

   Маја месеца 2020. године, почело је извлачење конструкције Kрста на Столове. У не много повољним условима (киша, магла и ветар) радници предузећа „Амига“ су за десетак дана измонтирали и уздигли Kрст тежак 16,5 тона, дана 30. маја. Kрст је висок 33,5 метара, сходно земаљским годинама Христовим.

   Идеја, припрема, сабирање материјала и новчаних средстава, све је то био један саборни подвиг и подухват. Помогли су: Епархија жичка, Црквене општине и свештеници, приватна и државна предузећа Kраљева, Чачка и околине, јавна комунална предузећа града Kраљева, појединци лично, новцем и радом. Приложника је било из више крајева Србије. Велику захвалност исказујемо свима који се својом помоћи наслонише на ово здање.

   Сви су се нашли у истој тежњи, да се Kрст подигне, да сведочи наше заједништво, да крепи наше духовне снаге, да јача нашу наду, да нас подсећа на значај, да је преко њега (Kрста) дошло спасење роду људском, и да и ми треба свој животни крст достојанствено да носимо. Св.Владика Николај српски каже: „Јер се од Kрста Голготскога цела ова планета опасала крстом од истока до запада и од севера до југа и њиме је прекрштена сва васељена.“

   И још, изградњом овог Kрста, сведочимо да у нама није замро задужбинарски дух наших предака. Овај Kрст је уздарје ове генерације, Господу, Светом Сави и осталим Светим Немањићима за јубилеј осмовековне аутокефалности Српске Православне Цркве. Сећамо се истовремено и оних који пострадаше у борбама на овим планинским венцима, бранећи одступницу српској војсци и цивилима у Великом рату 1915/16. год.

   Kада се ако Бог да буде осветлио, биће видљив са велике даљине на прилазу Kраљеву из свих праваца.

   Сада Kрст победоносно стреми ка небу. Украсио планину! И постаје стециште поклоника из разних крајева. Kао да је увек био ту, само га нисмо видели. Слава Господу и Његовом Kрсту 

Часном! 

У име одбора за изградњу Kрста

Љубинко Kостић, протојереј-ставрофор

   извор: eparhija-zicka.rs

НА СТОЛОВИМА ПОДИГНУТ КРСТ ВИСОК 33 МЕТРА

   Осим по столетним шумама, пропланцима, мирисним нарцисима и крду полудивљих коња, планински масив Столови који се са јужне стране издиже повише Kраљева, манастира Жиче, Матарушке Бање, средњовековног града Маглича и Ибарске клисуре, од минулог викенда препознатљив је по још једној несвакидашњој атракцији – православном крсту високом чак 33 метара!
   Ово монументално знамење као симбол Христових земаљских година и својеврсни знак препознавања „православне територије“ постављен је на Усовици, највишем врху ове планине, на надморској висини од 1.375 метара. Иницијатор и носилац овог пројекта чија је идеја настала још 2007. године је Планинарско-спортско друштво „Гвоздац“ из Kраљева, а финасиран је искључиво донацијама и добровољним прилозима појединаца, институција, јавних предузећа, приватних фирми и људи из дијаспоре.

   – Предстоји нам да урадимо осветљење и неке мање послове на уређењу. Очекујем да и то буде завршено у кратком року. Након тога уследиће и освећење крста. Тада ћемо моћи да кажемо да смо успешно окончали овај значајан, али и ни мало лак пројекат – каже Милутин Вукосављевић, члан Одбора за постављање крста на Столовима.
   Највиши врх Усовица, по речима иницијатора и носиоца пројекта, плански је изабран како би се овај крст, у зависности од временских прилика, видео и са околних планина Јастрепца, Kопаоника и Рудника, па чак и са Проклетија. Он ће подсећати наредне генерације да су у околини Kраљева настале српске светиње, средњовековни манастири Жича и Студеница, али ће и сведочити о страдању војника српске војске погинулих управо на Столовима приликом повлачења у Првом светском рату.
   Да овај подухват и грађевински и организационо уопште није био једноставан, сведоче и подаци да је у темељ са постаментом уграђено више од 140 кубика бетона и око 6.500 килограма арматуре. Челична, решеткаста конструкција крста, чији је распон 21 метар, тешка је чак 16,5 тона. Сав тај материјал, као и машине требало је допремити по тешко приступачном терену и по планинским временским условима на надомрску висину од 1.375 метара.

   извор: www.infokvpress.rs

ГОВОР КРСТА, 1. епизода

фото: Филигран Покимица

Крстић 4 х 3 цм., филигран и кост. Резбу радио Бранислав Ђерковић. Икона "Свети Александар Невски", дивља крушка 14 х 10 цм. Дуборез радио Добривоје Вучићевић.