недеља, 27. мај 2018.

ХИЛАНДАРСКА ЛОЗА


                                            

ДУХОВДАН, ТРОЈИЦЕ, ПЕДЕСЕТНИЦА: 27, 28 и 29. мај

    Дан када је Дух Свети сишао на апостоле у облику раздељених огњених језика назива се ДУХОВДАН, ТРОЈИЦЕ ИЛИ ПЕДЕСЕТНИЦА и празнује се 50. дан после Васкрсења Христовог.
   Наиме, у недељу 50. дан после Васкрса (односно десетог дана после Христовог Вазнесења на небо), сви апостоли су се окупили у једној кући на брду Сиону, изнад Јерусалима. Изнад куће "уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују" (Дап 2, 1-4).
   Испуњени Духом Светим, апостоли су се осећали као препорођени.
   Тада, апостол Петал одржи говор окупљеном народу и том приликом у Христа је поверовало и крстило се три хиљаде људи. Након што је Дух Свети сишао на ученике у виду огњених или ватрених језичака, они су почели, без имало страха, проповедати Христову науку по целом свету. Духови су покретан празник и слави се три дана. Овај празник сматра се рођенданом Христове Цркве.

   Обичаји за Духовдан

  Обичај је да се на овај празник у наше храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвеће. У продужетку Свете Литургије чита се Молитва, Призив Светом Духу. За то време верни народ клечи и плете венце од траве и цвећа. Ови венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

   Драган Ђурић
   СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2016.
Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

ШТА СЕ ОНО ЗЕЛЕНИ

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча
Тројице, 27.5.2018.

понедељак, 21. мај 2018.

Литија, Лучани, 20.5.2018.

Тијањска река (Драгачево)

Стазама Светог Саве – Испосница Светог Саве

Ученици ОШ "Милун Ивановић" кренули су са наставницом верске наставе у обилазак доње и горње Савине Испоснице. Кренули смо из Ушћа у седам сати ујутру и до Савошнице дошли аутобусом. После је следило занимљиво пешачење кроз шумовиту стазу. Покушавали смо да замислимо како је овај терен изгледао у време Светог Саве. Наставница нам је дочаравала време и начин живота пре много векова. Краћи одмор у доњој Испосници значио нам је много. Освежили смо се на извору и скупили снагу за даљи пут. Били смо одушевљени природом која нас је окруживала. У горњој Испосници нас је сачекао јеромонах који нас је причестио. Повратак до аутобуса је био бржи и краћи, провели смо га уз причу и фотографисање.

   Коста Богојевић VI разред
   ОШ "Милун Ивановић", Ушће
   извор: veronautikablog

среда, 16. мај 2018.

Вазнесење Господње - Спасовдан, 17. мај


2.3.2016.
Гуча, 6.4.2016.

Вазнесење Господње празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Поново се певају радосна стихови: «Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...» и «Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему...».
Након Васкрсења, Исус се 40 дана јављао ученицима, говорећи им о Царству Божијем. Запеведио им је да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају да се испуни обећање: "И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек" (Јн. 14, 14), "јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана" (Дела Ап. 1, 5). Онда је апостоле и Пресвету Богородицу повео на Маслинску гору, и "док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију његових" (Дела Ап. 1, 9). Уто им приђоше два анђела и рекоше: "Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо" (Дела Ап. 1, 11).

Крштење у реци Студеници

   Река Студеница која протиче надомак истоименог манастира била је у суботу, уочи Ђурђевдана, освећено место у којем је почетак свог хришћанског живота и улажења у Цркву као Царство Божије учинио Иван Алексић из Београда.
   Поверовавши у Исуса Христа као Сина Божијег, који је све наше грехе узео на себе и отворио нам рајска врата, Иван је храбро, уз подршку својих пријатеља, дошао на реку која ће за њега постати бањом обновљења и рађања за живот вечни. На лепом сунчаном дану, уз хук реке и цвркут птица орило се: „Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Алилуја“. Благодат Светога Духа је све облиставала и испуњавала радошћу дајући се новокрштеном као залог спасења, као семе које ће се временом разрасти у њему ако настави да ходи ка Христу кроз испуњавање заповести Божијих и постојан живот у Цркви.
   Подсећање да на Небу бива велика радост када на свет долази нови хришћанин и да су крсним знамењем побеђени Божији непријатељи дато је свим учесницима ове Свете тајне кроз необичну појаву облака у виду крста што је кроз објектив фотоапарата запазило једно будно око.

   парох студенички јереј Александар Бојовић
   фото: Горан Михаиловић
    извор: studenicainfo.rs

субота, 12. мај 2018.

Свети Василије Острошки, 12. мај

Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

Свети Василије, Божји угодниче,
И од сваке муке чудни целебниче,
Силом Христа свога Ког возљуби много,
Најтеже болнике ти си лечит’ мог’о,
То и сада можеш сваком ко те штује
И у живог Бога ко тврдо верује.
Не престај помагат’, славо српског рода,
Не престај за грешне молити Господа.
Ти си светац Божји у небеској слави
А свеци су људи духом цели, здрави.
У теби видимо ми правог човека,
Слободног од греха, и препуног лека,
У ком огањ гори Духа Свесветога,
У ком љубав стоји Христа Васкрслога.
Захвални смо теби, и Богу свесилну,
Што кроз Тебе лије милост преобилну,
Кроз Свог свеца чудна и ангелолика –
Василија српског, Божјег угодника!

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
фото: Марина Луковић

петак, 11. мај 2018.

Слава Храма Светог Саве, Лучани, 10. мај 2018.

Моја ћирилица – ликовна радионица у Манастиру Студеница, ОШ „Милун Ивановић“, Ушће

    Две ликовне радионице одржане су у среду 9. маја у Манастиру Студеница. Олгица Стефановић у сарадњи са Библиотеком града Краљево, Аном Гвозденовић и вероучитељицом Јеленом Драгојловић одржала је две радионице у Манастиру Студеница. Прва радионица одржана је у 10 ч за ученике ОШ „Стефан Немања“, Студеница. Друга радионица је одржана у 15 ч за ученике ОШ „Милун Ивановић“, Ушће. Ликовне радионице су одржане у дивном амбијенту и пријатном окружењу нашег Светог Манастира. За реализацију радионица дугујемо велику захвалност Игуману Манастира, Оцу Тихону, који је увек расположен да изађе у сусрет активностима које доприносе развоју личности наше деце. Он зна колику лепоту и радост деца могу понети из нашег Светог Манастира. Зато се радујемо и надамо сваком идућем сусрету са онима који нас воле и који нам дају печат Љубљеног Оца нашег небеског.
Ученици ОШ „Милун Ивановић“, Ушће написали су реч БОЖИЈА, тако да заједно са ученицима из Студенице имамо синтагму МАТИ БОЖИЈА.
   Коста Богојевић VI разред, износи своје искуство: „Одлазак у Студеницу увек представља велико задовољство, али и обавезу. Да ли смо дорасли обавезама које су постављене пред нас? Требало је дати скромни допринос и учествовати у ономе што су славни Немањићи давно почели. Наша наставница верске наставе, изабрала је баш нас, ученике ОШ „Милун Ивановић“ да мешајући боје и нијансе осликамо наше најлепше речи! Хвала свима који су веровали у нас! Уживали смо у раду и пријатном окружењу, као и у чудесној тишини овог манастира“.

    извор: veronautikablog.wordpress.com

четвртак, 10. мај 2018.

ЈЕКТЕНИЈА (Светосавско звонце и Деца)

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча

БОЈАНКЕ




Свети Сава, 1219.


                               

Спаљивање моштију Светог Саве, 10. мај

Преузми текст ОВДЕ

Од Жиче до Жиче

Ако залуташ на друму, мој путниче,
само се сети Жиче, седмоврате светиње,
што крај пута, поносна и румена, ниче
вољом Стефана Првовенчаног,
овенчаног славом и богољубљем.

Ту где багреми личе на додоле
и Царска лавра вековима истрајава,
наћићеш сва питања и све одговоре,
који одвајкада море заврљале у таштини.
Прекрсти се и уђи у смерној тишини.

Отвориће крунидбено свето здање
и у теби светлости врата
и вратиће те на прави пут, мој путниче.
Јер живот није ништа до круг
који води од Жиче до Жиче.

Љиљана Браловић, Звона Светог Симеона, Глас Србије, Краљево, 2017.
Душко Милошевић, Из стварања "Жичке куле"

уторак, 1. мај 2018.

ВРБО, ВРБИЦЕ

Дивна Љубојевић

СРПСКИ ДОМАЋИН


Српски Домаћин: две скупе речи,
изговориш их па јечи кроз времен
и одзвања кроз векове,
лекове од њих да сачиниш
за срдобољу и невољу.
У њима су звона Светосавска
и земља крвава, косовска
и опанак од штављене коже
што може Албанију да пређе пешке.
Тешке су те речи, ономе ко их носи,
јер зна да историју носи
и косу да неправду покоси
и старе ране још неопеване.
То нису хвалоспеви и оде,
шупље речи у берићетне дане,
већ вага са тачнм тасовима
што кантари по Богу
и његовој мери.

Српски домаћин, нису кровови од злата
ни темељи од дуката,
нису ни ливаде ни њиве
већ речи живе и ћирилица
и бадњак и чесница,
Савина Крмчија,
Павлова мантија –
Српски домаћин то је Србија!

Љиљана Браловић