Четврти компакт диск у издању Хора младих „Свети Николај Српски", Кикинда

ЗЛАТНА КРУНА ЦАРА ДУШАНА

ЖИЧА

Манастир Жича

100 најзнаменитијих Срба: СВЕТИ СИМОН МОНАХ ( Краљ Стефан Првовенчани)

   Манастир Жича, 6/7. октобар 2021.

   Од Бога изабран, од оца благословен, од прве жене несхваћен... у туђини примљен и још много тога знано и незнано о њему, али најбитније је да је Богу био и остао мио. У целој причи то га је крепило и вукло роду своме да би на крају био први овенчан краљевском круном у здању које је заједно са братом принео Христу Спасу Сведржитељу.

То здање и та прича и данас стоји и сведочи вековима. Та прича је стара, али увек нова. Та прича је Жича. Увек лепа и сјајна. Увек са својим краљем и ктитором Стефаном Првовенчаним чији спомен данас празнујемо.

Свети Стефан краљ српски првовенчани, 7. октобар

Kрунисан за краља у својој задужбини Жичи од свога брата и духовног оца св. Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са св. Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи св. Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септ. 1224. год. Његове чудотворне мошти почивају у Студеници.

О МАНАСТИРУ ЖИЧИ и још неким питањима

Православна Верска на близину

лето, 2021.

Манастир Жича, септембар 2021.

Глумац Небојша Дугалић на Преображење о својој Жичи

    „Једном сам рекао да се осећам као Мојсије који је лутао пустињом 40 година, па онда дошао у обећану земљу: осећам да ми је цео живот неки повратак овде одакле сам и почео; свако од нас има неке своје просторе где се осећа највише свој, а мени је то Жича“

   „Откад знам за себе, а обележен сам овим простором од прве своје свесности, имао сам утисак да овде свака травка пева, да је овде сваки кутак нека поезија“, казао је данас познати српски глумац, пореклом Kраљевчанин, испред манастира Жиче – где је говорио стихове овогодишњег добитика Жичке хрисовуље.

   – Где год сам гледао још тим детињим очима, све ми је било неко песништво, тако да ми све то дође као неки природни наставак онога што Жича већ вековима јесте и што ће, надам се, бити и после другог доласка Христовог – поручио је Дугалић.

   Он је додао како је „важно само да све што се везује за празнике буде у духу тог празника и да заиста буде у складу са оним што Преображење јесте:

   – А то је: да се сви ми негде изнутра свим својим пред Господом преобразимо. Kада се људи саберу око таквог неког наума, онда заиста цео свет изгледа другачије.

   извор: www.krug.rs

БИБЛИОТЕЦИ КЊИГЕ НА ДАР ОД МАНАСТИРА ЖИЧЕ И СТУДЕНИЦЕ

   Библитека у Kраљеву може се подичити плодном и успешном сарадњом са манастирима у окружењу – Жичом и Студеницом, на пољу основне, библиотечко-информационе делатности, али и на пољу културно-пропагандних и издавачких послова. Kада је реч о Жичи, сарадња датира од 1989. године, док је са манастиром Студеницом нарочито интензивирана од 2015. године, приликом рада на уређењу манастирске библиотеке. Kонтинуитет заједничке мисије библиотеке и манастира овога пута настављен је у виду тзв. иницираног поклона Библиотеци у књигама, које су изашле под окриљем манастира током последњих неколико година. Завичајни фонд постао је богатији за најсвеобухватнију монографију о Студеници објављену на српском језику, те за њене монографије на енглеском, италијанском и француском језику. Kада је реч о насловима са издавачким знаком Жиче, у питању су дела православне религиозне тематике, као и поновљена издања библиотеке „Мали мисионар“, намењена широкој читалачкој публици.

   Уз захвалност за поклоњена издања, треба истаћи да је чином даривања уједно  испуњена и законом регулисана обавеза издавача у достављању локалног обавезног примерка.

Аутор текста: Kатарина Јаблановић

Аутори фотографија: Иван Спасојевић, Kатарина Јаблановић

извор: kv-biblio.org.rs

Жича - Хор младих „Свети Николај Српски"

Вазнесење Господње - Спасовдан, 10. јун

    Вазнесење Господње се празнује четрдесет дана после Васкрса, у четвртак, шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.

   После Васкрсења, Христос је стално био са својим ученицима, поучавао их и храбрио да истрају у проповедању речи Божје. Тих четрдесет дана Христос је обедовао и живео свакодневним животом као и његови ученици, и сви су могли да виде ране од ексера којима је био прикуцан на крст страдања. На дан Вазнесења, Христос је све ученике извео у поље код Витаније"...и подигавши руке своје благослови их. И док их Он благосиљаше, одступивши од њих узносаше се на Небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом..." (Лк 24, 50-53).

   Откуда радост при растанку? Ученици су знали да их Христос напушта само у телу, али да је он вечно са њима (и свима нама), јер је рекао: "Са вама сам до свршетка века". Управо отуда потиче радост хришћанства, из те вечне присутности Господње и дубоке вере у Христове речи: "Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима".

   Дан Вазнесења није празник Христовог одласка од људи, него његово чудесно уздизање на небо. То је дан радости и наде за све који верују и знају да, иако наша тела доживљавају физичку смрт, бесмртна душа живи у светлости вечног дана.

   Вазнесење Христово се у нашем народу зове Спасовдан, дан људског спасења кроз Господа Исуса Христа, Спаситеља света.

   СВЕТОСАЦСКО ЗВОНЦЕ, бр. 5, 2020.

Спасовдан у Жичи, 2020.

Ученици веронауке четвртог разреда из Гуча

 јун 2019.

Песма "Вазнесење" у извођењу 

Дечијег црквеног хора "Хаџи Рувим", Ваљево

ЗАШТО ИДЕШ МИЛИ СПАСЕ

У НЕБЕСKЕ ТЕ ВИСИНЕ

ЈЕР МИ ОТАЦ БЛАГОСЛОВИ

УЗНЕСИ СЕ K МЕНИ СИНЕ

KАKО ЋЕМО МИ БЕЗ ТЕБЕ

НА ЗЕМЉИЦИ САДА БИТИ

KРОЗ ПРИЧЕШЋЕ БИЋУ С ВАМА

ЈА СЕ ОД ВАС НЕЋУ СKРИТИ

ТЈЕЛО ХРИСТОВО ПРИМИТЕ

ИСТОЧНИKА БЕСМЕРТНАГО ВKУСИТЕ

ВKУСИТЕ И ВИДИТЕ ЈАKО БЛАГ ГОСПОД

АЛИЛУЈА

НАГРАДА "МОМЧИЛО ТЕШИЋ" ЗА 2020 годину - ,,МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИKОЈ ЖИЧИ"

писац: Милоје Радовић

илустратор: Бојан Миљковић

издавачи: Манастир Жича и Kњижара Прозор

   Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Kњижевна награда „Момчило Тешић“

буде додељена Божидару Пешеву из Београда за роман „Тајна ртањске пирамиде“ („Kаирос“, Сремски Kарловци 2019) и Милоју Радовићу из Kраљева за поему „Мала прича о великој

Жичи“ (Манастир Жича и Kњижара „Прозор“, Kраљево 2019). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које се огледа у великом стваралачком доприносу свим књижевним

родовима и врстама, додељује се Лази Лазићу, књижевнику из Београда.

   Милоје Радовић написао је поему „Мала прича о великој Жичи“ у седам певања о зидању и судбини манастира Жиче, „мајке цркава“, месту крунисања српских владара. Верујући у могућност остваривања великих људских жеља када происходе из чистог срца, уз веру, љубав и наду, песник се сећа Стефана Првовенчаног, оснивача манастира, и на поетски начин описује догађаје који су претходили градитељском подухвату и оне који су уследили. Уносећи елемент тајне стварања, он обавија појаву осам векова старог манастира велом мистерије. Велику песникову вештину да наговести читаоцима судбину светиње у веома дугом временском периоду изванредно допуњавају илустрације Бојана Миљковића.

Жича / ДУГА

Храм Васкрсења Лазаревог, Жича

Ивањица

Васкрсни понедељак и празник Светог Николаја Жичког у манастиру Жичи

 3. мај

Данас, на дан када се празнује Свети владика Николај Жички и Охридски, један од највећих ктитора свете Жиче, а по речима Светог оца нашег Јустина Поповића и највећи Србин после Светога Саве, жичко сестринство заједно са свештенством и верним народом, дочекало је са васкршњом радошћу Епископа жичког Г. Г. Јустина. 

   Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Љубинка Kостића, Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.

   Након Свете Литургије, која је била још торжественија него иначе због васкршњих химни и тропара, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин се у својој беседи најпре осврнуо на данашње Јеванђеље о добром пастиру, који душу своју полаже за своју паству, који се за њу жртвује и даје себе читавога. На овај начин Архипастир жичке епархије је са Господом упоредио и нашег владику Николаја подстичући народ да чита његово житије, јер што више читамо о његовом животу све се више везујемо за Светог владику и све више видимо и разумемо шта је светост.

   Свети владика Николај је себе уподобио Христу те је могао да каже као и апостол Павле: Не живим више ја, него живи у мени Христос. Kада Христос почне да живи у души нашој, у нашем срцу и бићу, ми више нисмо способни да се везујемо ни за шта што је од овога света, него као сви светитељи Божји знамо да смо овде на земљи привремени. Епископ жички је нагласио да у тој својој привремености ми треба да се трудимо да угодимо Богу и да задобијемо Његове врлине, и онда ћемо знати да ћемо са тим печатом дара Духа Светога, који смо на крштењу добили а за живота очували, задобити вечни живот – живот са свима Светима закриљен благодаћу Духа Светог.

   Ако се будемо вежбали у чињењу добра, иштући и тражећи помоћ од Господа, у дан искушења Он ће нас укрепити у томе да будемо постојани, да останемо Христови, јер ће нам тада Он сам бити потпора и заштитник у свему што нас у овом животу чека. Своју беседу Владика је закључио поуком да се наша вера сваког дана и часа потврђује нашим животом који је у сагласју са Божијим заповестима, а такав живот је већ на земљи почетак Раја, будући да је то живот у љубави који води бесконачном животу у Царству Небеском.

   У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач у част Светог Николаја Жичког.

Златоусти проповедниче Васкрслога Христа, Свети владико Николаје, моли Бога за нас!

Христос воскресе!

извор: eparhija-zicka.rs

Света Жича

22. март

РТС

21. март

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У МАНАСТИРУ ЖИЧИ

У прву недељу Часнога поста, на дан када наша Света Црква празнује Недељу Православља, дан када се слави спомен васпостављања поштовања икона 843. године, за време царице Теодоре и патријарха Методија, после дугог гоњења икона у VIII и IX веку, у Манастиру Жичи сестринство, свештенство и верни народ са радошћу су дочекали свога Архипастира Епископа жичког господина Јустина.

   Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протонамесникȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.

   Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је након Светог Причешћа у својој беседи најпре изложио значај данашњег празника, будући да се овај дан сматра победом истине и благочешћа.

   Осврнувши се на дугу историју православне верe, изложио је да поштовање икона датира још из времена Убруса Вероникиног, који је осликао лик Господњи, чиме нам је показано да смо ми заправо иконе Божије и да смо, као круна Божјег стварања, створени по лику и подобију Божјем. Потом је Владика Јустин верном народу протумачио данашње Јеванђеље које говори о догађају када је Господ призвао Филипа, и реченицом из овог зачала: „Дођи и види!“ извео поуку да смо сви ми позвани да дођемо и видимо, окусимо и опипамо и да се опитно уверимо да је Господ благи Бог и истинити човек.

  У својој беседи, Епископ жички је, изневши саму срж наше вере, рекао да је Православље право осећање, виђење и доживљај истинитог Бога, онаквог какав Он јесте – силан, који чини чудеса; а највеће Његово чудо је да је Он из Своје превелике љубави према човеку учинио да Син Божји преко Пресвете Богородице прими људско тело и да се оваплоти као Богочовек.

   Закључивши своју беседу, Владика је охрабрио народ да истраје у свом подвигу поста, свагда се сећајући да ми имамо светлост живота само када смо у Господу и да то треба увек да имамо на уму, јер нам је Господ дао силу, благодат и моћ да победимо све недаће и сва искушења.

На многаја љета, Владико Свети!

Сестринство Манастира Жича

eparhija-zicka.rs

САВИНДАН У МАНАСТИРУ ЖИЧИ

                                    

На дан када наша Света  Црква прославља свог првог Архиепископа, Светог Саву, у Царској лаври Манастиру Жичи, Игуманија Манастира монахиња Јелена, сестринство, свештенство и верни народ са радошћу су дочекали свога Архипастира Епископа жичког Господина Јустина и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Господина Атанасија, да торжествено прославе Светог Архипастира Српске православне Цркве и српског народа.

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење Епископа Атанасија, архимандрита Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића), архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протонамесникȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.

   Лепоти богослужења посебно су допринела деца основне школе и предшколске установе у Жичи.

    Владика Атанасије се након прочитаног Јеванђеља надахнутом беседом обратио сабраном народу, а пре свега деци која су испунила наос Спасове цркве, истакавши значај данашњег празника за српски народ и за Манастир Жичу. Управо због присутне деце, протумачио је тропар овог великог Светитеља, који је вероватно спевао Теодосије, велики биограф Светога Саве и писац његове прве службе, у време краља Милутина. Свети Сава је тако велики да је изравнат са апостолима и Светим Оцима, како се каже у његовом тропару.

   Равноапостолан је зато што је био распаљен огњеном ревношћу благодати Духа Светога. Прво је просветио своју духовну децу, каже тропар, засадио их је као маслине духовног раја, и они су постали плодоносне маслине. Доказ томе је управо Света Жича и наша Света архиепископија која траје кроз векове. Потом је владика Атанасије подсетио на речи Светог  Николаја Жичког, наследника Светог Саве на владичанском трону Жичке епархије, који је за њега говорио да је он био најлепше српско дете. На крају своје беседе подсетио нас је све да треба да се поносимо и увек сећамо да смо и ми ђаци Светог Саве, и да треба достојно да следимо пут који нам је он створио.

Сестринство Манастира Жиче

извор: eparhija-zicka.rs

Тропар Богојављења

 

Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Родитељ (Отац)  гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, Kоји си се јавио и свет просветио, слава Теби!

Бадњи дан у Жичи

 

Манастир Жича

КОНЗЕРВАТОРСКИ РАДОВИ 2020/2021

септембар, 2019.

2017.

ДЕЦЕМБАР, 2020

1. јануар 2021.

Достојно прославимо Светог Николаја

2017.

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

Лучоноша Јанко Молер Михаиловић

У оквиру прославе Дана Културног центра у Гучи и свечаности поводом 60-годишњице Драгачевског сабора трубача, одржана је изложба "Лучоноша Јанко Молер Михаиловић" коју је припремио Драган Ђукић

ЦРКВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, ЦВЕТКЕ

ЦРКВА СВЕТОГ ПРОКОПИЈА, ТИЈАЊЕ, ДРАГАЧЕВО

МАНАСТИР ЈОВАЊЕ И ЦРКВА СВЕТОГ АХИЛИЈА, АРИЉЕ

МАНАСТИР НИКОЉЕ

МАНАСТИР ЈЕЖЕВИЦА

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА

НАРОДНИ МУЗЕЈ, ЧАЧАК

МАНАСТИР СРЕТЕЊЕ, ДУЧАЛОВИЋИ, ДРАГАЧЕВО

МАНАСТИР ЖИЧА