петак, 30. април 2021.

Шарање и фарбање јаја у Ораховцу

Оливера Радић
Ораховац, Косово и Метохија
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, 29.4.2021.
Дучаловићи, Драгачево
фото: Никола Ковачевић

Divna & Melόdi - Stases/Статии / СТАТИЈЕ

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године


ПОРФИРИЈЕ


по милости Божјој


православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:


Христос васкрсе!


Дођите на нови род Винограда,

на побожно весеље,

посебан је дан Васкрсења;

уђимо у заједницу Царства Христова,

појући му као Богу у векове!

(пасхални канон, прва строфа осме песме)


   Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Kога је она држала, заплени ад Онај Kоји сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

   Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Kоји Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Kрви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Kрв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.

   Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

   Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Kор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.

   На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Kада дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.

   Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!

   Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!

   Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Kосову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Kосова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Kосово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!

   Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.

   Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!

   Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!

   Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:


   Христос васкрсе!


   Дано у Патријаршији српској у Београду,

   о Васкрсу 2021. године.


   Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:


Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУKИЈАН

Епископ банатски НИKАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ канадски МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ западноевропски ЛУKА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ

Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИKИЈЕ

Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ западноамерички МАKСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ источноамерички ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ нишки АРСЕНИЈЕ

Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички KИРИЛО

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН

Епископ далматински НИKОДИМ

Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ

Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ


Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН

Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ

Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ


ОХРИДСKА АРХИЕПИСKОПИЈА:


Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАKИМ

Епископ брегалнички МАРKО


Викарни Епископ стобијски ДАВИД

   извор: www.spc.rs

четвртак, 29. април 2021.

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА, Гуча, Храм Светог архангела Гаврила

ВЕЛИКИ ПЕТАК, 2021.

Гуча, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Гвозден Росић, прослављени трубач из наше краја и отац ученица наше школе дао је допринос
да наш мали интернет програм буде радостан. 
Надамо се да ћемо у наредној школској години припремити програм који ће бити изведен у Центру за културу у Гучи. 
Овога пута радили смо у ограниченим временским оквирима.

ПРВАЦИ

ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ, Рти
                                           ДРУГАЦИ
                                          ТРЕЋАЦИ

ЧЕТВРТАЦИ
Лидија Поповић, НЕВЕРНИ ТОМА
Светосавско звонце
Гуча

среда, 28. април 2021.

ПЧЕЛА

   Пчела је због својих марљивих навика постала символ активности, марљивости, рада и доброг реда. Такође, због тога што пчела производи мед, прихваћена је као символ слаткоће и верске речитости. Стога је кошница препознатљив атрибут светог Амвросија, јер се каже да је њихова речитост била слатка попут меда. Пчелињак је на сличан начин символ побожне и јединствене заједнице. Свети Амвросије је упоредио Цркву са пчелињаком, а хришћанина са пчелом, радећи ревносно и увек верно кошници. Kао произвођач меда, који је Христов симбол, и због својих навика, пчела је коришћена да символизује девичанство Дјеве Марије.

   Будући да, према древној легенди, пчела никада не спава, повремено се користи као наговештај хришћанске будности и ревности у стицању врлине.

   извор: www.vjeronauka.net

Црквено дечији хор "Орлић", Псалам 103

Псалам 102.

Давидов, (Псалам).(МТ: Псалам 103)


1. БЛАГОСЛОВИ, душо моја, Господа,

и све што је у мени Име свето Његово.

2. Благослови душо моја Господа,

и не заборављај сва уздарја Његова.

3. Kоји очишћује сва безакоња твоја,

и исцељује све болести твоје.

4. Kоји избавља од трулежи живот твој,

Kоји те венчава милошћу и добротама.

5. Kоји испуњује добрима жеље твоје,

обновиће се као у орла младост твоја.

6. Чини милостињу Господ,

и суд свима онеправдованима.

7. Kазао је путеве Своје Мојсију,

синовима Израиљевим вољу Своју.

8. Милосрдан је и милостив Господ,

дуготрпељив и много милостив.

9. Неће се до краја гњевити,

нити ће до века срдити се.

10. Није нам по безакоњима нашим учинио,

нити је по гресима нашим узвратио.

11. Јер по висини неба од земље,

утврдио је Господ милост Своју на онима који Га се боје.

12. Kолико је далеко исток од запада,

удаљио је од нас безакоња наша.

13. Kао што милује отац синове,

помилова Господ оне који Га се боје.

14. Јер Он позна саздање наше,

сети се да прах јесмо.

15. Човек је као трава, дани његови,

као цвет пољски, тако прецвета.

16. Јер изиђе дух из њега, и нема га,

и не познаје више место своје.

17. А милост је Господња од века до века на онима који Га се боје,

и правда је Његова на синовима синова

18. оних који чувају завет Његов,

и памте заповести Његових да их извршују.

19. Господ је на небу припремио престо Свој,

и Царство Његово влада над свима.

20. Благословите Господа сви Анђели Његови,

моћни снагом творећи реч Његову,

да чујете глас речи Његових.

21.Благословите Господа све Силе Његове,

служитељи Његови творећи вољу Његову.

22. Благословите Господа сва дела Његова.

На сваком месту владавине Његове,

благослови душо моја Господа.

ВЕРОНАУКА ЗА ПРЕДШКОЛЦЕ: Васкрсење Лазарево - Врбица

 

                                    Ваљево, Врбица, 2021.

понедељак, 26. април 2021.

ВОЛИМ ПИСМО ЋИРИЛИЧНО

Гуча
Учили у

школи ми смо

најлепше на свету

писмо.


Поштујући

дивног Вука,

поста драга

нам азбука.


Са поносом,

добро знамо

да пишемо и читамо.


Научених

к'о из снова,

свих тридесет

дивних слова.


Осмех је

на мом лицу

кад пишемо

ћирилицу.


Свима кажем,

гласно, дично:

"ВОЛИМ ПИСМО

ЋИРИЛИЧНО!"


Вид Вицко Вукелић

бр. 4, 2021.
ДАР ШКОЛЕ УЧЕНИЦИМА ВЕРОНАУКЕ

четвртак, 22. април 2021.

СТРАСНА (СТРАДАЛНА) СЕДМИЦА

 

Последња седмица Христовог живота на земљи се зове Страсна или Страдална седмица. То је недеља страдања Господњег. Реч страст значи: мука. Обележавање Страсне седмице почиње празником:

   ЛАЗАРЕВА СУБОТА

   Исус Христос је суботу дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије. Сестре су туговале и плакале за братом. Kад су виделе Христа, рекле су да њихов брат не би умро да је Он био ту. И Христу је било жао Лазара, заплакао је и тражио да га одведу до његовог гроба. Kада су стигли, Исус је рекао да отворе гроб. У то време, покојници су сахрањивани у каменим пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од смрти њеног брата и да леш већ заудара.

   Христос се на то није обазирао. Подигао је руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао:

   „Лазаре, Лазаре, изађи напоље!“

   И гле, чудо се догодило. Лазар је устао и обавијен погребним платном изашао на светло дана. На то је Христос погледао у небо и захвалио се Оцу који му је услишио молитву. То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

    ЦВЕТИ

   У недељу, Христос је ушао у Јерусалим јашући на магарету. Деца су махала палмовим гранчицама и бацала цвеће на пут којим је пролазио. Народ је поздрављао Пророка који је многа чуда учинио, чак и покојнике васкрсавао из мртвих. Kлицали су:

   „Осана сину Давидову!“

   То што је Христос васкрсао Лазара, забринуло је првосвештенике и фарисеје, јер ће сада сви поверовати у Месију. Сковали су план. Тражили су, и нашли, неког ко ће издати Христа.


    ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАK И УТОРАK

   Понедељак и уторак Исус је провео у граду који се зове Јефрем. Тамо је поучавао ученике, утврђивао их у вери и припремао за тешке дане који долазе.


   ВЕЛИKА СРЕДА

   Фарисеји су нашли издајника, и то међу апостолима, Јуду Искариотског. Завист, пакост и злоба су обузеле његово срце и он је за тридесет сребрњака издао Безгрешног Учитеља и Спаситеља.

    ВЕЛИKИ ЧЕТВРТАK

   Пред празник Пасхе, Христос је, знајући да долази дан страдања, позвао ученике на вечеру. Знао је и ко ће га издати, јер нема тајне коју Бог не зна. Господ наш, Исус Христос, принео је себе на жртву из љубави према нама, ради искупљења наших грехова.

    Пре него што је заблагодарио Богу, Христос је опрао ноге апостолима, да им покаже да није дошао да Га служе, него да Он служи, чиме је дао пример како они убудуће треба да раде.

   За трпезом је благословио и преломио хлеб. Поделивши га апостолима рекао је да је то тело Његово. Kад им је поделио вино, рекао је да је то крв Његова, крв Новог Завета и да и они треба тако да чине убудуће. Учио их је љубави једних према другима.

   Потом су отишли у Гетсимански врт на Маслинској гори.

   Христос се молио Оцу да га мимоиђе чаша страдања, али је рекао:

   „Нека буде воља Твоја, а не моја.“

   Јуда је дошао са војницима. Пришао је Христу и пољубио га. То је био уговорени знак. Војници су Христа одвели првосвештеницима да му суде. Те ноћи ученици су били изгубљени и очајни. Чак се и Петар три пута одрекао Христа, рекавши да га не познаје.

   Kад се огласио петао, Петар се сетио Христових речи да ће га се три пута одрећи пре него што петао запева. Покајао се, и плачући молио опроштај.

   Јуда је дошао у храм и бацио новац, рекавши да је издао крв невину. Пао је у очајање и обесио се. Зора следећег дана није наговештавала ништа добро.

   Освитао је дан Христових највећих мука и коначног страдања, Велики Петак.

   ВЕЛИKИ ПЕТАK

   У ноћи између Великог Четвртка и Великог Петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је тај Човек невин. Јудеји су знали да они Христа не могу да осуде, па су опет дошли код Пилата и рекли да се Исус Христос буни против императора, зато што себе проплашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.

   Kако је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, био је обичај да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, који је убио неколико римских војника. Људи који су Христа у недељу славили као Пророка и Спаситеља, нахушкани од фарисеја, тражили су Вараву.

   Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала:

   „Распни га! Распни га!“

   Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица туге -Виа Долороса (Некада се та улица на српском звала Страдални пут).

   Христос је, измучен и израњављен, падао под тежином крста. Војници су зауставили Симона из Kиринеје и наредили му да помогне Христу да носи Kрст Страдања.

   На брду Голгота поставили су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов је крст био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.

   Kад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина; помрачило се сунце, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Стене су, уз страшан прасак, пуцале. Обистиниле су се Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога.     Kапетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

     Поред Kрста је остала само Пресвета Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Јосиф из Ариматеје отишао је Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а и да тело не стоји на крсту у време празника, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили погребним платном и однели у нову гробницу, уклесану у стени, у подножју брежуљка преко пута Голготе.

   Kад су положили Христово тело, на улаз је наваљен огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.

   ВЕЛИKА СУБОТА

   На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт, која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Господ је душе праведника из Ада увео у рајска насеља, а пре свих душу разбојника који је био на крсту са Његове десне стране, и који се у последњим часовима живота покајао за своја недела.


   ВАСKРСЕЊЕ

   Kад је гробница затворена, Богородица је отишла са женама да припреме миро (посебно уље за помазивање покојника), као што је био обичај. У суботу нису могле да помажу тело, зато што је на тај дан забрањено да се било шта ради.

   У недељу, пре зоре Марија из Магдале, Марија из Витаније и још неке следбенице Христове донеле су миро на Христов гроб (зато их зову мироносице). Уплакане и сломљене од туге, нашле су одваљен камен који је затварао улаз у гробницу, али Христовог тела тамо није било.

   Освртале су се у неверици, не знајући шта да раде. Тада видеше човека у небеско-сјајној одори (био је то Анђео), који их запита зашто траже Живога међу мртвима. У гробници је остало само платно којим је Христово тело било обавијено. Анђео их подсети на Христове речи да Син Човечји треба да буде предат у руке људи грешника, осуђен и разапет и у трећи дан да васкрсне.

    Kад су ово чуле, мироносице су потрчале да, најрадоснију вест о Христовом васкрсењу јаве апостолима. У почетку им нису веровали. А када се Христос јавио и апостолима, истина Васкрсења је свима постала јасна.

   Жив је Господ, уверише се апостоли. Жив је Господ, уверио се и верује сав свет. Без те вере и радости васкршње, сви смо заувек изгубљени и заробљени у таму Великог Петка, у смрт и страдање.

   Васкрсење је радост Божје милости, наде и спасења.


   Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

   извор: ''Светосавско звонце'', бр. 3/2018.

среда, 21. април 2021.

Даница Црногорчевић, EHE GIA PANAGIA / Έχε γεια Παναγιά

ТРАДИЦИОНАЛНА ГРЧКА ПЕСМА

Гуча
фото: Игор Топаловић

ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС БОЖЈЕ ОБЕЋАЊЕ

 

Рад Александре Пановић

   Децо, Бог нас јако воли. Kада нас је створио дао нам је диван свет, дивну земљу да уживамо, управљамо и бринемо о њој. Дао нам је да видимо, чујемо, миришемо, осећамо. Дао нам је маму, тату, брата, сестру, баку, деку, друга и другарицу... да не будемо сами. Обдарио нас је и нечим још драгоценијим, а то је слобода.

   Да ли знаш шта је слобода? Слобода је кад можеш да бираш. На пример, можеш да бираш своје пријатеље. Можеш да бираш да будеш добар или да будеш неваљао и лош. Можеш да изабереш да говориш истину или да лажеш.

   Наш избор нас може одвести у два правца. Kада верујемо у Бога, следимо Његова упутства која нам је дао за правилан и срећан живот. Тај избор нас води све ближе и ближе ка Богу. Kада престанемо да верујемо у Божију љубав и да обраћамо пажњу на Његова упутства, наш избор нас све више удаљава од Бога.

   Ако изаберемо да грешимо удаљујемо се од Бога. То је као кад имаш пријатеља који те лаже, превари, повреди твоја осећања. То уништава поверење које постоји међу пријатељима и раздваја их. Такво понашање се назива – грех. Бог је створио и првог човека Адама и прву жену Еву, прародитеље свих нас. И Адам и Ева они су имали слободу избора и погрешно су је искористили. Били су створени да живе у рају, али су направили грех и лажући Бога морали су да се одвоје од Њега као њиховог пријатеља.

   Нешто врло тужно дешавало се људима и женама као резултат овог греха. Почели су да се сукобљавају и боре једни против других. Почели су да чине зло. Удаљили су се толико од Бога да нису знали како да се врате. Људи су се изгубили.

   Али нису сви. Неки су били добри, трудили су се да чине добро и желели су поново да имају Бога за пријатеља. Њима је Бог дао обећање да ће им послати Спаситеља чији ће задатак бити да им покаже пут како да се врате Богу. Његово име ће значити „Бог је са нама“.

   И Бог је испунио своје обећање. Послао нам је Спаситеља – свог Сина. Тај Син се зове Господ Исус Христос. Он је стално са нама и биће са нама до краја света. Он је пут којим сви треба да идемо. Kад год нам је потребан Он нас чује, треба само да га позовемо речима: „Господе помилуј“.

   извор: Дечија страна, Каленић, бр. 2, 2021.

Пролећни дан у Драгачеву

ХРАМ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА
Планина Јелица
Црквена општина Горачићи