СКАКАВАЦ

Скакавац је био једна од пошасти које су снашле Египћане, јер је фараоново срце отврдло против Речи Господње. Сходно томе, скакавац кога држи Богомладенац представља символ обраћења народа у хришћанство. Ово значење је такође изведено из Прича Соломонових, „Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом“ (Пс 30,27) одломак првобитно протумачен односи се на народе који раније нису имали Христа за свог Цара. Kаже се да се свети Јован Kрститељ хранио скакавцима.

   извор: vjeronauka.net

РИБА

Риба се најчешће користи као Христов символ. Ово је замисао за петицу, јер су пет грчких слова која чине реч „риба“ почетна слова пет речи: „Исус Христос, Син Божји Спаситељ“, у том смислу, символ рибе често се користио у ранохришћанској уметности и литератури. Риба се такође користи као символ крштења, јер, као што риба не може да живи осим у води, прави хришћанин не може да живи осим у водама крштења.

   извор: www.vjeronauka.net

Голуб

   У древној и хришћанској уметности голуб је био символ чистоте и мира. У потопу, голуб, којег је Ноје послао из лађе, донео је маслинову гранчицу да покаже да су се воде повукле и да се Бог помирио са човеком (1Мој, 8). У Мојсијевом закону голуб је проглашен чистим и из тог разлога је коришћен као принос за чишћење након рођења детета. Јосиф често носи два бела голуба у кошари у сценама  Христовог уласка у храм. „А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, Kао што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу, И да принесу жртву као што је *речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића. “ (Лк 2 22, 24). Kао знак чистоте, голуб се понекад појављује на врху Јосифовог штапа да покаже да је изабран за мужа Дјеве Марије. Голуба је видео отац свете Kатарине Сијенске изнад главе док је била у молитви.

   Међутим, најважнија употреба голуба у хришћанској уметности је као символ Светог Духа. Ова символика се први пут појављује у причи о крштењу Христовом. „ И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему“ (Јн 1,32). Голуб, символ Светог Духа, присутан је у приказивањима Свете Тројице, Kрштења и Благовести Марији. Седам голубова се користи за представљање седам духова Божјих или Светог Духа у његовим седмоструким даровима Благодати. То се односи на пророчанство „Али ће изаћи *Шибљика из стабла Јесејева, и Изданак из коријена његова изникнуће “ (Ис 11,1).

   Голуб је повезан и са животима неколико светитеља. То је атрибут Светог Бенедикта јер је видео душу своје мртве сестре Схоластике како лети у небо у виду беле голубице. Голуб се такође користи као атрибут Светог Григорија Великог, као знак Светог Духа који је седео на рамену Светог Григорија док је писао.

   извор: www.vjeronauka.net

ПЧЕЛА

   Пчела је због својих марљивих навика постала символ активности, марљивости, рада и доброг реда. Такође, због тога што пчела производи мед, прихваћена је као символ слаткоће и верске речитости. Стога је кошница препознатљив атрибут светог Амвросија, јер се каже да је њихова речитост била слатка попут меда. Пчелињак је на сличан начин символ побожне и јединствене заједнице. Свети Амвросије је упоредио Цркву са пчелињаком, а хришћанина са пчелом, радећи ревносно и увек верно кошници. Kао произвођач меда, који је Христов симбол, и због својих навика, пчела је коришћена да символизује девичанство Дјеве Марије.

   Будући да, према древној легенди, пчела никада не спава, повремено се користи као наговештај хришћанске будности и ревности у стицању врлине.

   извор: www.vjeronauka.net

МАГАРАЦ

   Магарац је често приказан у ренесансном сликарству, посебно на сликама жртвовања Исака, Рождества Христовог, Бекства у Египат и Христовог уласка у Јерусалим. Најпознатији приказ је у призорима Рождества, где се магарац редовно појављује. Магарац и во символишу да су најскромније и најмање значајне животињске творевине биле присутне кад се Исус родио и да су га препознали као Сина Божјег. Њихово присуство на Христовом рођењу односи се на пророчанство „Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије“ (Ис 1,3). Легенда о светом Антонију Падовском можда је повезана са овим тумачењем. Светитељ је узалуд покушавао да преобрати Јевреја. Напокон је изгубио стрпљење и узвикнуо је да би било лакше натерати дивљег магарца да клекне пред Светињом него учинити Јевреја да види истину ове чињенице. 

извор: www.vjeronauka.net

Гуча