Приказивање постова са ознаком ПОСТ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ПОСТ. Прикажи све постове

субота, 14. август 2021.

Патријархова порука вернима на почетку поста: Друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју


    Браћо и сестре,

   Драги пријатељи,

   Осетио сам обавезу да вам се данас обратим, најпре да бих православнима пожелео благословен почетак поста  посвећеног Пресветој Богородици и славном догађају Њеног успења, односно крају њеног земног живота и пресељењу на Небо. Желим вам да предстојећих десетак дана, колико је то год могуће, проведете у миру, да у радости прославите предстојећи празник Преображења Господњег, а да молитве за ближње, за наш род и читав свет упутите Пресветој Богомајци чија душа је, како је и приказано на величанственој сопоћанској фресци, у рукама њеног љубљеног Сина, Спаситеља света.

   Други разлог је велико интересовање за страницу „Патријарх Порфирије“ која је са мојим благословом и учешћем отворена на Инстаграму. Заиста, искрено ме је обрадовало да је већ у првих неколико сати ту страницу почело да прати више од 10.000 заинтересованих. О томе се мноштво верних, затим новинара и других пријатеља, интересовало преко Информативне службе Цркве, преко моје канцеларије, а и код моје маленкости лично, те ћу одговорити користећи систематизована питања поштованог г. Слободана Маричића, новинара српске редакције ББЦ-а.

   1. На још непостављено питање „како је и због чега одлучено да патријарх отвори Инстаграм?“, прекјуче је речено је да „Патријарх жели да овим путем изађе у сусрет изразитом интересовању верних, али и целокупне домаће и иностране јавности, о његовом раду, ставовима и мишљењима“. Данас ћу одговор допунити опште познатим закључком да не само традиционални, линеарни медији (штампа, радио и телевизија), него чак и интернетски портали и сајтови по брзини, глобалној доступности, па и економичности што је исто тако важно, заостају за тзв. друштвеним медијима, а моје је мишљење да је у том смислу најефикаснији Инстаграм. Позваћу у помоћ и речи самог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт 10 27). Данас, су друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју.

   2. Новинара ББЦ-а г. Маричића и друге пријатеље занима и „какве ћемо садржаје тамо качити?“. Намера је да вернима Српске Православне Цркве, али и другим заинтересованим у нашим земљама и крајевима, али и широм света, кроз речи о било којој важној актуелној теми, и одговарајућим илустрацијама, пре свега упутим поруку Јеванђеља, спасоносну реч Христову, што представља основну улогу Цркве у свету.

   3. И, на послетку, са задовољством на питање „да ли су у плану и други слични кораци“, истичем да, заједно са сарадницима, намеравам да унапредим мисију Цркве користећи све алате које нам савремена технологија ставља на располагање.

   Ваш пријатељ у Христу,

   +Порфирије

   извор: www.spc.rs

Изношење Часног Крста, Макавеји (Почетак поста)


    Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Kрст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.

14/1. августа почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28/15. августа.

   извор: eparhija-zicka.rs

четвртак, 1. април 2021.

Лидија Поповић, ЧАСНИ ПОСТ

Свети пост васкршњи
пред очима гледам,
у мудроме низу
свих недеља седам:

Прва чиста, строга,
попут православља
кроз иконе Бога
у телу прославља.

Друга - Светог Григорија
ком молитва умна прија,
ту молитву од нас тражи
која срце чисти, снажи.

А трећа се крсту клања -
он зло руши и отклања.
Док са Христом страдамо
Васкрсу се надамо.

Четрврта је посвећена
Светом Лествичнику -
Позива нас да будемо
слични Божјем лику.

Недеља нас учи пета
како грешна поста света
и да право покајање
јако мења наше стање.

Шеста је недеља цветна:
Христа славе деца сретна
јер Лазара мртвог диже.
Крсна жртва све је ближе.

А недеља седма - страсна
још многима није јасна.
Ко зна да је љубав жртва
разумеће Бога мртва.

Пост се ближи своме крају,
смрт животу, тама сјају.
Ланце смрти Христос стресе,
људском роду спас донесе.

Дал победу већу има
историја целог света?
Праведници Христа славе,
а грешнима и сад смета.

..."После туговања и молитви за покој душа у Господу уснулих патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, уследила је велика радост.
   Добили смо новог Патријарха Српског Његову Светост Г.Г. Порфирија, човека чврсте вере, огромног знања, благе душе и велике љубави. Градитеља и помиритеља"...

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 3, 2021.
Дар школе ученицима предмета Верска настава - Православни катихизис

понедељак, 29. март 2021.

Ибарске новости: Ђакон Михајло Живковић, “Мобилни телефон и наше време“

 

   Свако откриће или да се изразимо језиком Цркве, све што Бог открије људима и да им на коришћење треба да служи на добро, да наш живот постане лакши, а ми задовољнији и захвалнији. Међутим, претерана употреба неког добра често ствара зависност од истог, а свет у ком живимо показује да није све на корист човеку. Свети апостол Павле говори да је човек слободно биће. Међутим, човек може изгубити слободу и може робовати како материјалним стварима, тако и душевним прохтевима. Штавише, робовање својим страстима, жељама, неоствареним сновима, идејама… често је снажније и дубље поробљава човека од везаности за неку материјалну – физичку ствар. Медицинским речником робовање је исто што и зависност.

   У наше време постала је опште позната зависност од мобилних телефона и интернета. О тој модерној појави желим да кажем неколико речи. Готово 80% корисника мобилних телефона свој живот више не може да замисли без њих. Поруке  се проверавају на сваких 6 минута, односно око 150 пута на дан. Потреба да се непрестано буде уз мобилни телефон је развила осећање да ће се нешто значајно пропустити ако нисмо непрестано присутни на друштвеним мрежама што је, према речима стручних лица, довело до нове врсте зависности – зависности од ,,паметних“ телефона.

  Ова зависност присутнија је код особа млађе популације – адолесцената – који су практично одрасли са ,,паметним телефонима“ те нису свесни потенцијалних негативних последица прекомерне употребе истих, али ни средовечни људи нису изузети. Овде се најпре ради о психолошкој (душевној) зависности која се пројављује као својеврсна „криза“ уколико је зависник неко време одвојен од уређаја који је повезан на друштвене мреже.

   Мобилни телефони омогућавају приступ интернету односно великој количини информација. Интернет је својеврстан вид комуникације са светом, а човек као биће заједнице има непрестану потребу да буде у међусобном односу са другима, очекујући тако повратну информацију на друштвеним мрежама. Отуд честа потреба да се човек представи другима у одређеном светлу, а од других се очекује одговор који се популарно назива ,,лајковање“. Kод младих често ово има негативних последица уколико број лајкова не задовољи очекивања јер се ствара осећај ниже вредности. Потреба да се некоме представимо усмерава нас на то да будемо непрестано упућени на коришћење мобилног телефона. Познато је истраживање на америчком универзитету у Индијани које је показало да 89% студената има осећај вибрирања мобилног телефона и пристизања нових порука у тренутку када се то не дешава.

   У данашњем времену мобилни телефон се безмало доживљава као део свога тела. До пре неколико година феномен је био одлазак са мобилним телефоном  у тоалет док је данас то уобичајена ствар. Велики број људи тражи свој телефон чак и док га држи у руци, прва ствар за коју се ухватимо ујутру када се пробудимо да видимо шта се значајно догодило претходне ноћи или последња ствар од које се одвојимо када кренемо да спавамо је телефон. Kада изгубимо мобилни телефон треба нам до 3 минута да то схватимо док рецимо новчаник и до неколико сати. У психологији овај проблем је назван номофобија (но мобиле). Телефон је постао прозор у свет. Уређај који нам треба и у пословном и у емотивном смислу. Kолико су људи постали зависни од телефона показује и чињеница да већина док вози аутомобил пише поруке и ако је тешко чак и ходати док пишеш поруку. Људи упадају у шахте, ударају у бандере, прелазе на црвено на семафору не обраћајући пажњу јер им је фокус усмерен на екран мобилног телефона.

   Један од проблема везаних за зависност од мобилних телефона је чињеница да млађи људи који одрастају на виртуелној телефонској комуникацији губе осећај за живи и непосредни однос са људима који их окружују. У дигиталној комуникацији не постоји вербална комуникација тј. не постоји однос са невербалним знаковима. Истраживања све више показују да млади људи не препознају израз емоција на лицима људи; не препознају страх, радост, бес, задовољство… што заправо представља боју нашег односа са људима. Отуда све већа асоцијалност међу младима.

   Мобилни телефон је очигледно постао неопходност, али чини ми се да ту постоји опасност преласка „црвене линије“ слободе, место да телефон буде нешто што служи нама, многи постају неспособни да живе свој живот без телефона. Мислим, да телефон треба да служи нама, а не ми њему.

   Да би се овај проблем решио неопходно је освестити се па кренути у постепено одвикавање (наравно, многи људи то не желе). Треба научити себе да ти не будеш слуга овом корисном уређају. Он нам је постао неопходан, али треба да остане слуга и да не постане господар. Не смемо му допустити да нам одузима време које можемо посветити својој породици и вољенима који нас окружују. Врло је значајно и да родитељи контролишу употребу мобилних телефона у животу своје деце (услед свести о негативним последицама). Треба да им неуморно објашњавају позитивне и негативне стране које он носи и да прате садржај који дете гледа. Друштвене мреже треба да нас повежу и да појачају нашу интеракцију једних са другима, а не да нас раздвајају и отуђују. Нека не буде само телефон ,,паметан“ будимо паметни и ми те га искористимо на чињење добра другима и себи.

   И, ми као хришћани, треба да се у ове посне дане подсетимо да наша привезаност за Бога који нам се открива треба да буде већа од наше привезаности за наш мобилни телефон. Господ би требало да нам буде Неко без кога нам нема смисла живети и без кога заправо не можемо. Узевши ово у обзир можда би могли мало да, осим хране, постимо и од мобилних телефона. Макар, у малој мери.


   Ђакон Михајло Живковић

Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“, петак, 26. март 2021. године

   извор: eparhija-zicka.rs

недеља, 20. децембар 2020.

Посне пројице са ајваром / ЧОКОЛАДНИ ПОСНИ КУГЛОФ

 300 гр кукурузног брашна

150 гр белог брашна

1 прашак за пециво

мало соли

100 мл уља

4 кашике ајвара

један издинстани лук

200 мл киселе воде

200 мл воде

Овим редом помешати састојке и излити у калупе за пројице. Посути сусамом или кимом. Пећи пола сата на 210-220 степени. Буде око двадесетак комада од ове количине.

И најважнији састојак: молитва! 

380 гр брашна

1 прашак за пециво

40 гр какаоа

250 гр шећера 

480 мл воде

160 мл уља

Пећи на 180-200 С педесет минута.

Чоколадна глазура:

100 гр чоколаде за кување се отопи са три кашике уља на лаганој ватри. Охлађени куглоф прелити врућом глазуром.

четвртак, 26. новембар 2020.

БОЖИЋНИ ПОСТ / КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ

Човек мора да зна циљ и смисао живота. То је најважније. Ако то зна, онда ће он моћи да употреби своје снаге и дарове на оно што је добро и племенито, и њему и породици, и његовом народу, свима.


Патријарх Павле

Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.

Свети Фотије патријарх Цариградски

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења
издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!
(14) 28. новембар - (24. децембар) 6. јануар
преузми везу:

Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
издвојено одељење Турица, XI 2020.
Браћо и сестре нека свима вама буде срећан почетак поста мир радост и свако добро од Господа желимо свима вама.У  времену који су пред нама битно је да сачувамо породице и да радост и утеху за све што нас мучи и боли нађемо у Господу. Молимо Господа за све што нам треба и он ће нам као добри отац све дати. Не ослањајте се на људе, не ослањајте се на никога осим на Господа.У данима поста и опроста  помиримо се пре свега сами са собом. Опростимо себи све оно што нас боли и сваку нашу патњу предајемо Господу. Господе ти си ми утеха помози ми ја не знам, не умем, не могу. Будите срећни. Радујте се. Благодарите Господу на свему. Желим да се и свима вама захвалим на љубави искрености и подршци према мојој породици. Радујте ми се и ми ћемо се радовати са вама.

Ковачевићи, Краљево

уторак, 11. август 2020.

УСПЕЊСКИ ПОСТ, 14-28. август


   Великогоспојински пост увек почиње на Свети Макавеји (14. августа) и траје 14 дана, а завршава се празником Успења Пресвете Богородице, 28/15. августа. Овај празник у народу је познат и као Велика Госпојина, по чему је овај пост добио име, мада се назива и Успењски или Богородичин пост.
   Великогоспојински пост увек траје две недеље, јер је још на Kонстатинопољском сабору, одржаном 1166. за све православне хришћане, сагласно древним поставкама, потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородичин пост од 14/1. до 28/15. августа. Некада су током овог поста, који спада у строге постове грађанским законима биле забрањене јавне приредбе и спектакли.
Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

преузми везу:
КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ?

понедељак, 15. јун 2020.

ПЕТРОВСКИ ПОСТ

Протонамесник Александар Р. Јефтић
Храм Светог Саве, Краљево
Протојереј Марко Мирковић
Храм Вазнесења Господњег, Чачак

иди на везу: