Свети пост васкршњи
пред очима гледам,
у мудроме низу
свих недеља седам:
Прва чиста, строга,
попут православља
кроз иконе Бога
у телу прославља.
Друга - Светог Григорија
ком молитва умна прија,
ту молитву од нас тражи
која срце чисти, снажи.
А трећа се крсту клања -
он зло руши и отклања.
Док са Христом страдамо
Васкрсу се надамо.
Четрврта је посвећена
Светом Лествичнику -
Позива нас да будемо
слични Божјем лику.
Недеља нас учи пета
како грешна поста света
и да право покајање
јако мења наше стање.
Шеста је недеља цветна:
Христа славе деца сретна
јер Лазара мртвог диже.
Крсна жртва све је ближе.
А недеља седма - страсна
још многима није јасна.
Ко зна да је љубав жртва
разумеће Бога мртва.
Пост се ближи своме крају,
смрт животу, тама сјају.
Ланце смрти Христос стресе,
људском роду спас донесе.
Дал победу већу има
историја целог света?
Праведници Христа славе,
а грешнима и сад смета.
 |
| ..."После туговања и молитви за покој душа у Господу уснулих патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, уследила је велика радост. Добили смо новог Патријарха Српског Његову Светост Г.Г. Порфирија, човека чврсте вере, огромног знања, благе душе и велике љубави. Градитеља и помиритеља"... СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 3, 2021. Дар школе ученицима предмета Верска настава - Православни катихизис |
Нема коментара:
Постави коментар