недеља, 18. април 2021.

О КРСНОЈ СЛАВИ

Претраживач културног наслеђа бележи пораст посетилаца

   Претраживач културног наслеђа Републике Србије намењен популаризацији националне културе и уметности у последњих 6 месеци бележи константан пораст публике. Од октобра 2020. године забележено је преко 32 хиљаде нових корисника, док је у месецу марту број нових корисника био 8.800. Током протеклог месеца је остварен приступ Претраживачу из укупно 108 земаља света, из чега можемо закључити да се повећава интересовање за портал и у српској дијаспори.

   Први национални претраживач културног наслеђа Србије је интернет портал Министарства културе и информисања који омогућава да разноврсни дигитализовани фондови буду доступни и пруже информације о наслеђу које чувају наше библиотеке, архиви, музеји, галерије, заводи за заштиту споменика, што га чини алатом за разумевање и јачање културног идентитета, привлачење нове публике и популаризацију културе и уметности у нашем друштву.

   извор: www.kultura.gov.rs

понедељак, 12. април 2021.

Епископ Фотије, "Шта је песма"

 

Песма је као умивање у зору

Песма је као ход кроз росу

Песма је као дечији осмех,

Али и као људски лелек.


И кад смо голи и кад смо боси

И кад нас вера на крилима носи

И када тужне вести чујемо

И кад се радујемо, све је у песми.


Песма је живота слика

Зато певајмо има прилика

Да нам живот у песму се створи

Јер нам песма о свему збори.


Све наше људске муке и радости

Све грубе злобе и пакости

Песма никада ништа не крије

Без песме као да нас није.

среда, 07. април 2021.

НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК / Моје жеље, моји снови

2017.
Гуча, 2021.
2019.

Благовештењско јутро у Гучи / Слава Богу


Храм Светог архангела Гаврила

БЛАГОВЕСТИ - ИСТИНСKИ ДАН ЖЕНА

   Kада се 8. марта сећамо жена које су се избориле за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца, боље би било сетити се још значајнијег, дана за сваку жену - Благовести.

   На Благовести је Марија Дјева слободно изабрала да роди Христа, а у својој (од Бога дарованој слободи) је могла и да одбије. Овај пример је важан подсетник за сваку хришћанку и за сваког хришћанина, јер показује да смо кроз ЉУБАВ и СЛОБОДУ у Цркви равноправни и да ограде и поделе долазе само од нас и од недостатка љубави.

   Срећан празник!

   свештеник Марко Јефтић

Благовести, фреска у куполи Дечанске цркве, око 1338.

понедељак, 05. април 2021.

У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом....


   Живиш у великом граду ? Изађи на авеније у којима су поређани дрвореди, раскрснице, паркове и вртове. Слушај шуштећи шапат лишћа у поветарцу. Поветарац је дах Божији, животворни Дух Свети. Лишће говори о мудрости Творца. Погледај на влати траве, скоро безбројне у броју, али никад као број милости Божијих. Гледај у лице цвећа, свако је порасло из семена чудом, свако различито, као лица човечанства која гледају у Бога. Kолико год мудар човек може порасти, колико год његових радионица и лабораторија, никада неће бити у стању да створи један лист, или једну влат траве, или један цвет.

   Шуме и поља, планине и потоци, брда и језера, океани и мора, цела Творевина је само огледало силе и лепоте Божије.

   У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом.

   Усамљен си ? Зашто ? Никада ниси сам, јер где год пођеш, војска Творца иде са тобом.

   Депресиван си ? Зашто ? Kакав год те бол, нанесен људима, сада мучи, твоја душа ће ускоро кренути иза времена у топлину Божанске Љубави.

   Одагнај тугу ! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио.

   Отац Андреј Филипс 

Гуча
17.4.2016.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
Епископ жички Г. Јустин
Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

БЛАГОВЕСТИ, 7. април / Свети владика Николај, О РАДОСНЕ ВЕСТИ

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Веронаука за основце: VI разред, Пресвета Богородица, Благовести, БОГОРОДИЧИНИ ПРАЗНИЦИ

Пресвета Богородица

БОГОРОДИЧИНИ ПРАЗНИЦИ

СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛ, 8. април / Даница Црногорчевић, СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ ГАВРИЛУ

                       
Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж – Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања. Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).


Свети владика Николај, Охридски пролог

Турица, НА ЧАСУ ВЕРОНАУКЕ

Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
Издвојено одељење у Турици

петак, 02. април 2021.

Јована Барац, ЗАСПО ЈАНКО ПОД ЈАБЛАНОМ

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, Гуча

Недељко Попадић, МОЛИТВА

фото: Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево

Међународни дан књиге за децу


Данас је Међународни дан књиге за децу, установљен пре више од пола века, а обележава се на дан рођења Ханса Kристијана Андерсена, како би се послала порука о магији читања и важности развијања љубави према писаној речи још у најранијем детињству.
Из школске библиотеке, Гуча

четвртак, 01. април 2021.

ХРИСТОВА ЧУДА


ЗВОНЦЕТОВА ГАЛЕРИЈА

Патријаршија у Београду
Редакција часописа "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ"

извор: svetosavskozvonce

Лидија Поповић, ЧАСНИ ПОСТ

Свети пост васкршњи
пред очима гледам,
у мудроме низу
свих недеља седам:

Прва чиста, строга,
попут православља
кроз иконе Бога
у телу прославља.

Друга - Светог Григорија
ком молитва умна прија,
ту молитву од нас тражи
која срце чисти, снажи.

А трећа се крсту клања -
он зло руши и отклања.
Док са Христом страдамо
Васкрсу се надамо.

Четрврта је посвећена
Светом Лествичнику -
Позива нас да будемо
слични Божјем лику.

Недеља нас учи пета
како грешна поста света
и да право покајање
јако мења наше стање.

Шеста је недеља цветна:
Христа славе деца сретна
јер Лазара мртвог диже.
Крсна жртва све је ближе.

А недеља седма - страсна
још многима није јасна.
Ко зна да је љубав жртва
разумеће Бога мртва.

Пост се ближи своме крају,
смрт животу, тама сјају.
Ланце смрти Христос стресе,
људском роду спас донесе.

Дал победу већу има
историја целог света?
Праведници Христа славе,
а грешнима и сад смета.

..."После туговања и молитви за покој душа у Господу уснулих патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија, уследила је велика радост.
   Добили смо новог Патријарха Српског Његову Светост Г.Г. Порфирија, човека чврсте вере, огромног знања, благе душе и велике љубави. Градитеља и помиритеља"...

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 3, 2021.
Дар школе ученицима предмета Верска настава - Православни катихизис

Патријарх српски Порфирије примио потпредседника Владе г. Бранка Ружића

 

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 31. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду првог потпредседника Владе Републике Србије и министра просвете, науке и технолошког развоја г. Бранка Ружића.

   У срдачном разговору Његова Светост Патријарх је истакао значај добре сарадње Српске Православне Цркве и Министарства просвете, науке и технолошког развоја нарочито у циљу унапређења квалитета наставе веронауке и положаја вероучитеља. Патријарх је посебно нагласио да је Црква изградила темеље српске народне просвете коју је вековима развијала под сводовима манастира, богословија и других црквено-просветних завода, а што је крунисала оснивањем Православног богословског факултета, једног од оснивача Универзитета у Београду, који управо обележава стогодишњицу постојања.

   Министар Ружић је Његовој Светости срдачно честитао избор и устоличење у трон предстојатеља Српске Православне Цркве и истакао да је сарадња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Српске Православне Цркве од драгоцене важности за очување идентитета, традиције и историјских вредности које баштини српски народ.

   Пријему су присуствовали викарни Епископ ремезијански г. Стефан, државна секретарка гђа Маријана Дукић Мијатовић, саветник за верска питања г. Милета Радојевић и шеф Kабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

   извор: www.spc.rs

понедељак, 29. март 2021.

Ибарске новости: Ђакон Михајло Живковић, “Мобилни телефон и наше време“

 

   Свако откриће или да се изразимо језиком Цркве, све што Бог открије људима и да им на коришћење треба да служи на добро, да наш живот постане лакши, а ми задовољнији и захвалнији. Међутим, претерана употреба неког добра често ствара зависност од истог, а свет у ком живимо показује да није све на корист човеку. Свети апостол Павле говори да је човек слободно биће. Међутим, човек може изгубити слободу и може робовати како материјалним стварима, тако и душевним прохтевима. Штавише, робовање својим страстима, жељама, неоствареним сновима, идејама… често је снажније и дубље поробљава човека од везаности за неку материјалну – физичку ствар. Медицинским речником робовање је исто што и зависност.

   У наше време постала је опште позната зависност од мобилних телефона и интернета. О тој модерној појави желим да кажем неколико речи. Готово 80% корисника мобилних телефона свој живот више не може да замисли без њих. Поруке  се проверавају на сваких 6 минута, односно око 150 пута на дан. Потреба да се непрестано буде уз мобилни телефон је развила осећање да ће се нешто значајно пропустити ако нисмо непрестано присутни на друштвеним мрежама што је, према речима стручних лица, довело до нове врсте зависности – зависности од ,,паметних“ телефона.

  Ова зависност присутнија је код особа млађе популације – адолесцената – који су практично одрасли са ,,паметним телефонима“ те нису свесни потенцијалних негативних последица прекомерне употребе истих, али ни средовечни људи нису изузети. Овде се најпре ради о психолошкој (душевној) зависности која се пројављује као својеврсна „криза“ уколико је зависник неко време одвојен од уређаја који је повезан на друштвене мреже.

   Мобилни телефони омогућавају приступ интернету односно великој количини информација. Интернет је својеврстан вид комуникације са светом, а човек као биће заједнице има непрестану потребу да буде у међусобном односу са другима, очекујући тако повратну информацију на друштвеним мрежама. Отуд честа потреба да се човек представи другима у одређеном светлу, а од других се очекује одговор који се популарно назива ,,лајковање“. Kод младих често ово има негативних последица уколико број лајкова не задовољи очекивања јер се ствара осећај ниже вредности. Потреба да се некоме представимо усмерава нас на то да будемо непрестано упућени на коришћење мобилног телефона. Познато је истраживање на америчком универзитету у Индијани које је показало да 89% студената има осећај вибрирања мобилног телефона и пристизања нових порука у тренутку када се то не дешава.

   У данашњем времену мобилни телефон се безмало доживљава као део свога тела. До пре неколико година феномен је био одлазак са мобилним телефоном  у тоалет док је данас то уобичајена ствар. Велики број људи тражи свој телефон чак и док га држи у руци, прва ствар за коју се ухватимо ујутру када се пробудимо да видимо шта се значајно догодило претходне ноћи или последња ствар од које се одвојимо када кренемо да спавамо је телефон. Kада изгубимо мобилни телефон треба нам до 3 минута да то схватимо док рецимо новчаник и до неколико сати. У психологији овај проблем је назван номофобија (но мобиле). Телефон је постао прозор у свет. Уређај који нам треба и у пословном и у емотивном смислу. Kолико су људи постали зависни од телефона показује и чињеница да већина док вози аутомобил пише поруке и ако је тешко чак и ходати док пишеш поруку. Људи упадају у шахте, ударају у бандере, прелазе на црвено на семафору не обраћајући пажњу јер им је фокус усмерен на екран мобилног телефона.

   Један од проблема везаних за зависност од мобилних телефона је чињеница да млађи људи који одрастају на виртуелној телефонској комуникацији губе осећај за живи и непосредни однос са људима који их окружују. У дигиталној комуникацији не постоји вербална комуникација тј. не постоји однос са невербалним знаковима. Истраживања све више показују да млади људи не препознају израз емоција на лицима људи; не препознају страх, радост, бес, задовољство… што заправо представља боју нашег односа са људима. Отуда све већа асоцијалност међу младима.

   Мобилни телефон је очигледно постао неопходност, али чини ми се да ту постоји опасност преласка „црвене линије“ слободе, место да телефон буде нешто што служи нама, многи постају неспособни да живе свој живот без телефона. Мислим, да телефон треба да служи нама, а не ми њему.

   Да би се овај проблем решио неопходно је освестити се па кренути у постепено одвикавање (наравно, многи људи то не желе). Треба научити себе да ти не будеш слуга овом корисном уређају. Он нам је постао неопходан, али треба да остане слуга и да не постане господар. Не смемо му допустити да нам одузима време које можемо посветити својој породици и вољенима који нас окружују. Врло је значајно и да родитељи контролишу употребу мобилних телефона у животу своје деце (услед свести о негативним последицама). Треба да им неуморно објашњавају позитивне и негативне стране које он носи и да прате садржај који дете гледа. Друштвене мреже треба да нас повежу и да појачају нашу интеракцију једних са другима, а не да нас раздвајају и отуђују. Нека не буде само телефон ,,паметан“ будимо паметни и ми те га искористимо на чињење добра другима и себи.

   И, ми као хришћани, треба да се у ове посне дане подсетимо да наша привезаност за Бога који нам се открива треба да буде већа од наше привезаности за наш мобилни телефон. Господ би требало да нам буде Неко без кога нам нема смисла живети и без кога заправо не можемо. Узевши ово у обзир можда би могли мало да, осим хране, постимо и од мобилних телефона. Макар, у малој мери.


   Ђакон Михајло Живковић

Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“, петак, 26. март 2021. године

   извор: eparhija-zicka.rs