четвртак, 21. октобар 2021.

"Лебац сутра немојте послати" / Десанка Максимовић, КРВАВА БАЈКА

21. октобра 1941. године извршен је покољ грађана у Крагујевцу

                                     "Лебац сутра немојте послати"

   Овом поруком књиговођа Јаков Медина, ухапшен 18. а стрељан 20. октобра, опростио се од породице.
   Десет дана раније, Франц Беме, генерал Вермахта у окупираној Југославији издао је наредбу да се за сваког убијеног немачког војника у Шумадији стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. Јединице Првог батаљона 724. пешадијског пука и Трећег батаљона 749. пешадијског пука немачке окупационе војске, под командом мајора Паула Кенига, побиле су у Крагујевцу и околини хиљаде цивила, укључујући и школску децу, као одмазду за 10 убијених и 26 рањених немачких војника.
Беме у наређењу, између осталог, каже:
1. Становништво у низији између Дрине и Саве прикључило се покрету отпора. Жене и деца прикупљају вести и брину се о снабдевању банди које се ту крећу. Целокупно становништво тиме учествује у устанку.
2. Безобзирним поступцима мора се постићи да застрашујући пример закратко постане познат у целој Србији. Све који на било који начин учествују у борби сматрати за одметнике и поступати с њима као с таквима. Сва насеља, и она у њиховој близини из којих су гађане немачке трупе, или је у њиховој близини нађено оружје односно муниција, треба да се спале. Целокупно мушко становништво између 15 и 60 година ухапсити и одвести у сабирни логор. Целокупно женско становништво мора да се одведе на присилни рад.
Јединицама је поручио: Ваш задатак је да на једном појасу земље спроведете освету, где су 1914. текли потоци немачке крви због подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници мртвих. Мора се створити застрашујући пример који ће сво становништво Србије најтеже погодити. Свако ко покаже благост огрешиће се о живот својих другова. Он ће бити, без обзира на личност, позван на одговорност пред ратним судом.
Ухваћен је у 1945. године Норвешкој. Суђено му је у Нирнбергу за покољ невиних српских цивила. Када је изручење победничкој Југославији постало извесно, бацио се с прозора ћелије на 4. спрату затвора. Сахрањен је у Грацу, на Гробљу Светог Леонарда. Нама је остало 350 хектара ливада, шума и јаруга у којима се сваког октобра сетимо Крваве бајке. Села око Крагујевца – Грошница, Станово, Белошевац, Мечковац, Маршић, Корман, Ботуње, Доње и Горње Комарице, дуго су била пуста...

Десанка Максимовић

КРВАВА БАЈКА

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

А педесет и пет минути
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке...
и тако редом.

Мисли су им биле пуне истих бројки
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.

Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског последњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта. 

   Године 1941,  21. октобра, на полеђинама ђачких књижица, коверата и неких личних докумената, дрхтавим рукама исписане су поруке оних чији су животи само неколико сати касније прекинути у стрељачком воду. 

   "Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је.“ 

   Отац и син, Никола и Александар Симић, стрељани су заједно. Никола, инжењер, у својој поруци каже: „Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози.“

   Александар, осамнаестогодишњи гимназијалац пише: „Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу.“

   Гимназијалац Павле Ивановић, стрељан 20. октобра, писао је оцу, не знајући да је он већ у топовским шупама и да ће бити стрељан само дан након њега: „Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата иди код директора ако вреди.“

   Поруку је оставио и ученик Љубиша Јовановић, такође не знајући да му је отац на истом месту где и он. Стрељани су обојица, истог дана.

"Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша"

   Једна штура порука, на први поглед без икаквог емотивног набоја, вероватно је најпотреснија од свих. Kњиговођа Јаков Медина, ухапшен 18, а стрељан 20. октобра, кратко је написао: „Лебац сутра немојте послати.“ У тој краткој реченици садржана је сва трагика живота у злом времену: „лебац“ као симбол живота, основна храна, али и ратне сиротиње оног доба, оне која брине о сваком комадићу хлеба и ништа не баца, јер за бацање нема.

   "Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене", написао је човек,  вероватно својој ћеркици. 

   "Мир вашем пепелу крај друмова прашних, 

   Покој вашој души после мука страшних! "

Светим мученицима Крагујевачким

Грачанице, од злата јабуко!

 

У суботу, 16. октобра 2021. године, обележен је значајан јубилеј за сав српски народ – 700 година од подизања манастира Грачанице на Kосову и Метохији, задужбине Светог краља Милутина.

   У Дечјем културном центру Београда одржана је свечана академија овим поводом, под називом „Грачанице, од злата јабуко!“, у организацији Друштва ветерана фолклора „Споменар“, употпуњена драмским и културно-уметничким програмом у извођењу многобројних уметника, али и деце, која су својим присуством уобличила свечаност. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј је одржао беседу окупљеном народу, коју у целости преносимо:

   -Поздрављам Вас и преносим благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. У исто време, и у своје лично име, честитам вам што сте организовали ово вече посвећено јубилеју манастира Грачанице. Нажалост, веома често смо немарни према својим јубилејима. И јубилеј саздатеља Грачанице, као да пролази готово шапатом. Надамо се, искрено, да то неће само тако проћи и да ћемо га и на вишем, државном нивоу, достојно прославити.

   Али Грачаницу, упркос нашег пословичног институционалног немара, народ не може заборавити. Не може му бити истргнута из срца, из мисли. Она, мада од камена, већ се вазнела и на небеса и у недрима греје наше душе, душу сваког православног Србина, а верујем и сваког ко има осећај за лепо. Јер, макар за мене лично, нема лепшег храма на кугли земаљској од Грачанице. У свим мојим београдским годинама и данима, младићким и оним потоњим, када би ми се срце и душа зажелели лепоте, враћао сам се на широку ташмајданску алеју, од Правног факултета и упијао лепоту цркве Светог Марка, Београдске Грачанице. И слику те лепоте, увећане али верне реплике косовске Грачанице, носио сам и у мисли ми је долазила где год сам путовао, слично Свети Мандићу и његовим мислима о милешевском анђелу. Верујем да у томе нисам усамљен ни нарочито оригиналан, јер чикашки Срби имају Нову Грачаницу и носе је у свом срцу где год да крену. Дивна је и требињска Грачаница на Црквини над Требињем. Још има храмова, а и песама, надахнутих овом најлепшом српском светињом:


Мируј Грачанице,

пусти нека горе свеће

нек’ осветле песнике

што се смерно моле

ћути,

не ридај Грачанице,

њихове те песме воле.


   Говори Загорка Стојановић... А Шантић пева:

   Покривена небом Грачаница блиста

   И сјај с крста сипље… Трепте даљне међе –


   И још:

   На молитву! Звони. Одјеци се хоре –

   Сва се Грачаница у гримизу купа.

   Тако, исто, и ви, који сте се потрудили и организовали ово вече, испевали сте још једну песму о Грачаници, насликали још једну велику слику. И та слика и та песма, коју ћемо вечерас видети ми овде окупљени у Дечјем културном центру, а све захваљујући нашем драгом организатору друштву „Споменар“, надамо се да ће подстакнути и друге да спевају своју оду овој најлепшој српској светињи.

   извор: ww.spc.rs

Поздрав из Аустралије!


среда, 20. октобар 2021.

ЈЕСЕН СТИЖЕ РАНА

Дучаловићи, Драгачево
фото: др Никола Ковачевић

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ДРАГАЧЕВСКОГ КРАЈА

Гуча, 2019.

ПОКЛОН ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ "ДРАГАЧЕВО" ДРУГАЦИМА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ "АКАДЕМИК МИЛЕНКО ШУШИЋ"
ОКТОБАР 2021.

..."НЕПОЗНАТА СУ МЕСТА ГДЕ СУ СЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ НАЛАЗИЛЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕГ ДРАГАЧЕВА. ТУРСКИ КАТАСТАРСКИ ПОПИСИ ( ДЕФТЕРИ) ИЗ 15. и 16. ВЕКА НЕ ПОМИЊУ ЦРКВЕ, ВЕЋ ПОИМЕНИЧНО СВЕШТЕНИКЕ. СТАРЕ ЦРКВЕ НАЛАЗИЛЕ СУ СЕ НА ДАНАШЊИМ ЦРКВИНАМА, РАСУТИМ ШИРОМ ДРАГАЧЕВА, ОКО КОЈИХ СЕ ПЛЕТУ РАЗНЕ ЛЕГЕНДЕ. ТО СУ СВЕТА МЕСТА, ПОРЕД КОЈИХ СУ СЕ, НА ДАН ОБЕТИНА, ЗАУСТАВЉАЛЕ КРСТОНОШЕ И ПЕВАЛЕ МОЛИТВЕ. О ЊИМА СВЕДОЧЕ И ДАНАС САЧУВАНИ НАЗИВИ - ЦРКВИШТА ( РАЖИШТЕ-ДЉИН, ЦРКВИНЕ-ЛИСИЦЕ, РОГАЧКИ МАНАСТИР У РОГАЧИ, ЦРКВИШТЕ-ЗАТРПАНА ЦРКВА У ГОРАЧИЋИМА, ГРАБОВАЦ У ВИЧИ, МАНАСТИРИШТЕ У КОТРАЖИ). НЕМА САЧУВАНЕ ЦРКВЕ ИЗ ПЕРИОДА ПРЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА. У ВРЕМЕ УСТАНКА И ПОСЛЕ 1815. ГОДИНЕ ПОЧИЊЕ ОБНАВЉАЊЕ СТАРИХ И ПОДИЗАЊЕ НОВИХ БОГОМОЉА."

уторак, 19. октобар 2021.

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Свети апостол Тома

МОНАХ И РАЗБОЈНИЦИ

    Једног дана крену монах из манастира да обави послове. Пошто их обави, крену назад. међутим, у неком тренутку залута.

   "Шта да радим", рече он и поче да се моли. "Боже мој, помози ми!"

   Убрзо сретне неке пролазнике и замоли их да му покажу пут којим треба да иде.

Гуча, IV1

"Добро", рекоше, "прати нас."
   Ти људи бејаху разбојници. Видевши га самог и непознатог хтедоше да га одвуку са пута како би га опљачкали.
   На једном, из реке се устреми један крокодил на разбојника. Овај се толико уплаши да оста непомичан. Монах, будући присебан, брзо га повуче и спасе од ове звери.
   Разбојник замоли монаха да се опрости, а монах заблагодари Богу што га је спасио. Разбојник постаде монах и не чињаше више зла дела.

понедељак, 18. октобар 2021.

Гуча, Сећање на Нику Николу Стојића

14.10.2021.

                          

САВА НЕМАЊИЋ

Појави са као дуга.
Премости векове
И спусти се међу нас.

Обасјани његовом светлошћу,
одахнусмо;
верујемо да су све таме
и непогоде
прошле
и
да нам
долазе лепши дани.


ИСЦЕЛИТЕЉ

Идем
кршном гором
и
болан, непреболан, тражим

отисак стопе у камену.

Падам ничице.
Главу
у стопу стављам
и чекам...

На моју главу
спушта се
топла рука...

Погледам:
нада мном
и
својом стопом
Сава Ицелитељ.


Гуча, 1998.

МАЈКА БОЖИЈА/ Гуча, ПРВАЦИ О ЉУБАВИ


Горан Мићић, свештеник
МАЈKА БОЖИЈА

   Мајка Божија пример је свим мајкама које страже над својом децом. Скромна и смерна, тихо и послушно прихватила је вољу Божију, глас анђела. Родила је божанско Дете Господа Исуса Христа. Довољно је погледати Њен божански лик и видети са колико љубави и пажње у рукама држи своје мило чедо.
   Она, Пресвета Богородица, највећа међу мајкама, до последњег тренутка била је уз свога Сина, и када су Га ружили, гонили и – на крају – распињали; Она је проживљавала страхоте и понижења и до краја храбро и достојанствено остала чврста и непоколебљива, чак и у најтежем часу смрти свог Сина.
     Тај најприснији однос Сина и Мајке, може се само једним именом назвати – Љубав. Божанска љубав излила се Духом Светим и зачела у утроби Пресвете Богородице Богочовека Исуса Христа, који је до краја овоземаљског живота био и остао у рукама Пресвете Богородице. Вечна, нераскидива родитељска веза између сина и мајке дирљиво је представљена као однос прожет највећом љубави, а преноси се на сва поколења која у Пресветој Богородици виде своју заступницу и молитвеницу пред Сином Њеним. Управо Она помаже свакоме ко јој се искрено обрати за помоћ. Гледа све људе својим прелепим очима, право у дубину душе свакога, и благим и топлим осмехом даје снаге и уздиже изнад свих искушења. Kолико је само оних који су пред ликом Мајке Божије духовно прогледали, осетили Њену моћну мајчинску руку и пробудили се из дубоког сна
      И она је заспала, уснула и вазнела се ка вољеном Сину, Господу и Спасу Исусу Христу, а остала је вечити пример жртве и љубави, божанске љубави на којој почива читав свет.

Каленић, бр. 5.
Часопис Епархије шумадијске
КАДА ВОЛИМ ОНДА И СЛУШАМ
ДАРИВАЊЕ ЈЕ ИЗРАЗ ЉУБАВИ

Храм Светог пророка Илије у Вичи, ОСВЕЋЕЊЕ НОВИХ КРСТОВА

Дана 17. октобра, мештани парохије вичке са својим надлежним свештеником, имали су велики духовни догађај и радост, јер су том приликом освећени нови Kрстови за храм Светог пророка Илије у Вичи.

    Молитвени чин освећења Kрстова, извршио је архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, уз саслужење пароха гучког јереја Милуна Стефановића, и умировљених крстоносних прота Милисава Вујовића из Лучана и Бранка Kеркезовића из Чачка.

   Овом значајном догађају присуствовао је велики број парохијана, али и гостију из других места. Својом беседом намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић подсетио је сабрани народ  о значају Kрста. Он је између осталог рекао да су свака среда и петак посвећени Часном Kрсту, среда као сећање на Јудино издајство, петак када су Христа разапели. Једна седмица у Великом посту посвећена је Часном Kрсту. Kрст је неодвојив од Христа, Његовог страдања, али и васкрсења. Он има велики значај за све хришћане, и зато му се и обраћамо молитвом „О божанска сила, о непобедива сило славнога и животворнога  Kрста, сачувај нас грешне“. На крају своје беседе намесник је пожелео да све присутне и храм новоосвећени Kрстови сачувају од свакога зла.

                                                 

   Након молитвеног чина, надлежни парох јереј Немања Матејић се обратио свим присутнима. Он се захвалио браћи свештеницима на молитви, као и верном народу, који се данас сабрао око овог храма да заједно принесу молитве. Затим је свештеник у својој беседи одао захвалност своме парохијанину Младомиру Маричићу, који је био главни актер и иницијатор да се постојећи Kрстови замене новим. Такође, свештеник се захвалио и свим добротворима, који су помогли ову богоугодно дело, желећи да благослов Божји пребива са свима њима.

   Временски услови су учинили да су се постојећи Kрстови оштетили. Љубављу према Цркви и ажурношћу коју је показао брат Младомир, успели смо да заменимо старе новим Kрстовима, који ће још више красити наш храм.

   Свештенство и верујући народ, целивао је нове Kрстове и примио благослов. Након молитве, уприличена је трпеза љубави, коју су припремили чланови црквеног одбора са својим свештеником.


  Парох вички,

  јереј Немања Матејић

   извор: eparhija-zicka.rs

четвртак, 14. октобар 2021.

среда, 13. октобар 2021.

Патријарх Павле, Да ли је Исус и Бог и човек?

О ВАСПИТАЊУ

Утицај добрих жена је највећа сила после милости Божје, која формира добре мушкарце.

Света Александра Фјодоровна Романова

Малу децу треба почети васпитавати од самих пелена, јер се само у најмлађем узрасту деца лако предају сваком поучавању. Њихова душа је мека као восак, у њу се упечаћује све - како ваши лоши примери, тако и побожне речи и сваки светли и чисти пример.

Свети Лука Kримски

понедељак, 11. октобар 2021.

Гуча, Веронаука у Дечјој недељи

Овогодишња Дечија недеља обележана је  низом активности у основним школама „Академик Миленко Шушић“ у Гучи и „Милан Благојевић“ у Лучанима.

   У реализацији активности су учествовали и наставници верске наставе и њихови ученици са циљем да и на тај начин покажу да Црква и верска настава одувек и заувек проповедају и поучавају да је брига о најмлађима и  ближњима, врлина која краси сваког хришћанина.

    Ученици трећег и петог разреда у Основној школи „Академик Миленко Шушић“су цртањем, бојењем, писањем, певањем и рецитовањем на тему „Свет је створен за тебе, чувај га!“, пожелели добродошлицу низу садржајних активности посвећених  дечијим правима, међу којима је и  право на сопствену културу, језик и религију.

   Ученици трећег и четвртог разреда су посетили цркву Светог архангела Гаврила у Гучи где су их дочекали  протојереј-ставрофор Милун Ивановић и јереј Милун Стефановић. Имали су прилику да виде презвитерске и ђаконске одежде уз објашњења свештеника.

Учешће у изради паноа ученика  другог разреда у матичној школи у Гучи и издвојеном одељењу у селу Турица, као и посета парохијском храму у Гучи били су посвећени теми „Моје место у Цркви“ . У реализовању планираних садржаја за ову тему, коришћена је и публикација „Цркве и манастири драгачевског краја“, поклон ученицима од Туристичке организације општине Лучани.

    У лучанској Основној школи „Милан Благојевић“, учитељица Станојка Јаћимовић и наставник верске наставе Дарко Стевановић су одржали заједнички час верске наставе и грађанског васпитања, пружајући пример корелације верске наставе и других предмета.

   

    Марина Луковић, наставник верске наставе

      извор: eparhija-zicka.rs  и  www.spc.rs

недеља, 10. октобар 2021.

Сестре Пајић, БОЖУР ЛАВЉЕГ СРЦА

Песма посвећена блаженопочившем владики Атанасију Јевтићу


Божуре цвијете из камена љутог

Божуре цвијете из камена љутог

што без воде и земље узраста

насеље твоје пречисте душе 

сада је небеска Божија башта.


Никад те неће оче прекрит` заборав

никад те неће Старче прераст` трава

наш је Божур благодатни увијек у цвату

наш Лав је будан никад не спава.


Пазите мутава моја дечице

наше Свето Kосово да нас збраја

образ се чува срцем стражи се

душе ће ваше дотаћи раја.


Памтимо чесно учење твоје

растанак са тобом јако боли

ал` ипак радост у нама расте

јер Деда дечицу бескрајно воли.


Музика: Анастасија Пајић

Текст: Б. Пајић

Жељко Степановић, хармоника

Милош В. Николић, кавал

Бранко Kопривица, гитаре и бас

Никица Kосијер, дарабука

Александар Бањац, микс и постпродукција

Снимано у студију Трећи Рог, Нови Сад

Снимак кавала, микс и мастеринг: Александар Kовачевић, АK Соунд Студио, Београд

Видео: Срђан Гуровић, Живко Драпић, 3D Медиа Требиње

ПРИЧА ЗА СВЕ: "БОЖИЈИ ЧОВЕК", у биоскопима од 14. октобра

        У животима светих људи проналазимо снагу – њихове муке и борбе представљају огледало наших борби, њихов тријумф над људском слабошћу улива нам наду. Прича о вери и нади чини окосницу филма „Божји човек“.
     Живот светог Нектарија Егинског из Грчке обележио је прогон. Био је свештеник обичног народа, а његово смирење сметало је охолим клирицима. Његов узорни живот код њих је пробудио сумње и  оклеветан је. Парохијани су га волели, и поред тога што је одбачен од црквених власти и прогнан из Египта.
     Током целог живота, вера у Бога му је била најбоља одбрана. За разлику од његових претпостављених, којима су на уму биле једино световне почасти и моћ, свети Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио сељаке да читају и пишу, својим примером надахњивао младе људе да приме свештенички чин, писао је књиге и држао проповеди које су људе приближавале вери. Упркос напорима да га дискредитују, свети Нектарије је основао манастир на Егини, неплодном и сиромашном острву, који и данас  представља светионик ходочасницима.
      Чак је и последње тренутке свог земаљског живота посвећивао другима: на самрти је своју поткошуљу дао парализованом човеку који је лежао у болничком кревету до његовог, након чега је човек устао и проходао.

Верска настава - Православни катихизис: СМИРЕЊЕ И ЉУБАВ СУ НЕЗАМЕНЉИВЕ МЕТОДЕ У РАДУ СА ДЕЦОМ

   Без познавања религија и хришћанске традиције не могу се схватити музичка и ликовна уметност, књижевност, историја и остале друштвено-хуманистичке науке.

   Добија се целовитије опште образовање и општу култура.

   Верска настава пружа деци етичке, поучне, духовне и социјалне садржаје, јер учи децу да поштују и чувају свој живот и здравље као Божије дарове, да поштују своје родитеље и ближње, да буду вредни, морални, исправни људи који ће бити вредни поштовања и успех родитеља.

   На верској настави деца постављају озбиљна и необична питања која их занимају, а која не постављају другим наставницима.

   Деци је потребно да им се објашњавају духовне ствари, смисао живота и врлина. Да им се помогне код дилема које доносе одрастање и сазревање. У недостатку тога, настају велики проблеми у пубертету са агресијом, депресијом, алкохолизмом,

опијатима, лутањем кроз пороке, секте и странпутице.

   Kроз песме, приче, духовне поуке, етичко-педагошки приступ, кроз креативност и разноврсне садржаје деца уживају у детињству и учењу; науче много тога кроз игру.

   Овакав разноврсни, креативни начин рада рано открива таленте деце.

   Деца воле да им се читају приче, да их илуструју, да причају о њима и да их тумаче.

   Воле да певају, да глуме, да чују нове ствари, да питају и да их неко саслуша.

   Диван је осећај кад дете себе доживи као биће Божије које је Бог створио баш таквог и као таквог га Бог воли; да је створено као јединствена и непоновљива личност која има посебне таленте и способности. То доприноси дечијем самопоуздању и

самопоштовању, бољем учењу и развоју.

   Да нам деца буду бољи људи!

Основна школа "Вељко Дугошевић", Београд
                        

петак, 08. октобар 2021.

100 најзнаменитијих Срба: СВЕТИ СИМОН МОНАХ ( Краљ Стефан Првовенчани)

   Манастир Жича, 6/7. октобар 2021.

   Од Бога изабран, од оца благословен, од прве жене несхваћен... у туђини примљен и још много тога знано и незнано о њему, али најбитније је да је Богу био и остао мио. У целој причи то га је крепило и вукло роду своме да би на крају био први овенчан краљевском круном у здању које је заједно са братом принео Христу Спасу Сведржитељу.

То здање и та прича и данас стоји и сведочи вековима. Та прича је стара, али увек нова. Та прича је Жича. Увек лепа и сјајна. Увек са својим краљем и ктитором Стефаном Првовенчаним чији спомен данас празнујемо.

КРАТКО ЖИТИЈЕ СВ. СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ СА ИЛУСТРАЦИЈАМА

Данас, наша Црква слави Св.Сергија Радоњешког. Тим поводом доносимо вам кратко житије са илустрацијама.

   Преподобни Сергије (у свету - Вартоломеј) рођен је 1314. године код Ростова. Његови родитељи били су побожни бојари Kирило и Марија, који су јечака васпитавали у хришћанској вери. Дани помена- 18. јул и 8. октобар.

     Kада Вартоломеј наврши седам година, родитељи га дадоше да се учи књизи. Заједно са њим учаху се и два брата њихова, старији Стефан и млађи Петар. Док се браћа учаху лепо и показиваху велике успехе, дотле Вартоломеј далеко заостајаше за њима, јер се тешко учио; иако се учитељ веома усрдно трудио око њега, ипак је он врло мало напредовао. Зато су га родитељи грдили, учитељ кажњавао, другови исмејавали.

     Вартоломеј се усрдно молио Богу да му подари дар разумевања. Једном у шуми срео је анђела у лику старог монаха. Сазнавши за његову тугу, старац је благословио дечака и рекао да ће од сада Вартоломеј разумети учење књиге боље од других. Тако се и догодило. ​И стварно, Вартоломеј тог часа стаде течно читати псалме. - Родитељи се силно удивише тако брзој промени код њиховог сина. 

   Након смрти својих родитеља, Вартоломеј   и његов брат Стефан отишли ​​су у шуму да живе у дивљини. Изградили су келију и храм у име Свете Тројице.

   Пошто није могао да издржи суров живот у дубокој шуми, Стефан се преселио у московски Богојављенски манастир, а игуман, по имену Митрофан,  постриже Вартоломеја у монашки чин у двадесет трећој години живота, на дан светих мученика Сергија и Вакха, због чега Вартоломеју и би дато име Сергије. Глас о необичном пустиножитељу - подвижнику поче се ширити. Kасније је слава подвижника окупила око себе 12 монаха, а преподобни је постао игуман. Тако је започела историја велике Сергијеве лавре Свете Тројице која се налази у Сергијевом Посаду и сада је позната у целом свету.

   У то време руска земља је страдала од татарског јарма. Велики кнез Дмитриј Донски тражи благослов од преподобног Сергија као помоћ у у борби против непријатеља.

   Свети Сергије га наоружа благословом и молитвом, и изрече му овакво пророштво о победи: "Иди против варвара; ни најмање не сумњај, Бог ће ти помоћи и ти ћеш победити непријатеља и здрав се вратити".

   - Велики кнез, уздајући се у помоћ Божју и у молитве светог угодника Божјег Сергија, крену са војском у рат, и на Kуликовском пољу страховито потуче непријатеља 8. септембра 1380. године

   Преподобни Сергије је умро у дубокој старости, завештајући браћу да очувају духовну чистоту и страх пред Богом. Наиме, навршивши седамдесет осам година и провидевши свој одлазак к Богу, он на шест месеци прије тога сазва к себи братију и предаде старешинство своме ученику Никону.

   У последњим тренуцима свога земаљског живота преподобни се причести светим Тајнама Христовим. Затим подигавши руке своје он са молитвом предаде Господу свету душу своју. Чим светитељ издахну, неисказани миомир разли се по његовој келији; лице му бјеше светло и сијаше небеским блаженством. Братија горко оплакаше свога учитеља и наставника, и чесно тело његово погребоше, положивши га у цркви Животворне Тројице, са десне стране.

   Тридесет година после престављења преподобног Сергија бише откривене његове свете мошти. 

   Преподобни Сергије Радоњешки означио је почетак нове ере руског монаштва. Његови ученици су основали многе манастире и храмове, који су познати до данас.

   Цртежи Екатерине Гаврилове

   Извор: фома.ру

   ​Превод: www.vjeronauka.net