"А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете, неће ући у њега" (Лука 18, 16)
субота, 26. септембар 2015.
Воздвижење Часног Крста - Крстовдан, 27. септембар
Крстовдан. Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.
Спаси, Боже, људе своје,
Спаси Господи,
Крстом часним Ти нам светли,
Крстом на води!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Спаси, Боже Патријарха
И Владика српских збор
Дај му снаге да послужи
Твом Крсту часном!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Спаси, Боже и све оне
Што су на власти,
Крст пресвети нек их чува
Црне пропасти!
Крст је сила и знамење.
Крст је спасење.
Спаси, Боже и сав народ
Што Ти се моли.
Нека Крстом свакој муци
Брзо одоли!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Свети владика Николај,Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Спаси Господи,
Крстом часним Ти нам светли,
Крстом на води!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Спаси, Боже Патријарха
И Владика српских збор
Дај му снаге да послужи
Твом Крсту часном!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Спаси, Боже и све оне
Што су на власти,
Крст пресвети нек их чува
Црне пропасти!
Крст је сила и знамење.
Крст је спасење.
Спаси, Боже и сав народ
Што Ти се моли.
Нека Крстом свакој муци
Брзо одоли!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Свети владика Николај,Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
петак, 25. септембар 2015.
среда, 23. септембар 2015.
ПУТИР ИЗ ЦРКВЕ У КАОНИ
извор: Филигран Покимица
Мадам Пијано, Тјело Христово
уторак, 22. септембар 2015.
Црква Рођења Пресвете Богородице у Прилипцу, 21.9.2015.
Црква у Прилипцу(драгачевском селу у саставу општине Пожега) посвећена је Рођењу Пресвете Богородице.
Историјат храма није свестраније проучен. Због тога су о њему драгоцени подаци Милисава Д.Протића Гучанина, који је забележио народно предање о томе да је цркву у Капицама(некадашњи назив за село Прилипац) подигао кнез Лазар Хребељановић. Народно предање, каже он, сведочи да се одсудан бој између кнеза Лазара и Николе Алтомановића одиграо испод овог храма, у Пилатовачком пољу. Протић бележи: "Како у његовој држави није био Прилипац, његово место рођења...у знак захвалности Богу, кнез Лазар подиже цркву у капицама и посвети је Рођењу Пресвете Богородице...по једнима, дану када се он родио, а по другима дану када је потукао Николу, назвавши је Прилипцом, местом свога рођења". Све до 1877. године црква је носила име Прилипац, а село - Капице. Од тада, међутим, и село је променило име у Прилипац.
Предање каже да је овај храм најпре био - манастир, који је три пута рушен и паљен од стране Турака. Последњи пут 1806. године, у време битке између српских устаника и Турака у оближњем селу Лопашу. Храм је обновљен 1811. године заузимањем Милована Протића, свештеника из Гуче, Године 1848. продужен је, а над храмом је озидано кубе. У црквеним зидовима уочавају се надгробне плоче и споменици из римског периода.
Иконостас није свестрано проучен, а неке иконе после 1840. године сликали су Јанко Михаиловић Молер и његов син Сретен Протић-Молеровић из драгачевских Негришора. Веома је значајна икона Исуса Христа из 1814. године, коју је вероватно сликао познати Никола Апостоловић.
Више богослужбених ствари и књига старијег је порекла.
Јовиша М. Славковић, СПОМЕНИЧКА БАШТИНА ДРАГАЧЕВА, Дечје новине, Горњи Милановац, 1993.
Традиционални сабор у манастиру Студеница
На празник Рођења Пресвете Богородице, који се у народу зове Мала Госпојина, око Манастира Студенице одржан је традиционални народни Сабор. Почео је Светом Литургијом у великом храму Богородице Добротворке. Литургијом је началствовао Игуман Манастира Студенице Архимандрит Тихон (Ракићевић) уз саслужење Архимандрита Дамјана (Цветковића), Протосинђела Саве (Илића), Јеромонаха Виталија (Милошевића), Протојереја-ставрофора Мирољуба Маринковића из Краљева и Протојереја-ставрофора Мирослава Поповића из Мелбурна у Аустралији, који сваке године на овај празник долази у Студеницу.
Овај празник у Студеници одржава везу са временима када су покрај наших храмова и манастира држани народни сабори на којима се наш народ сусретао, упознавао и дружио. Као што је речено у проповеди, данашњи долазак верника са разних страна на једно место – на Свету Литиргију представља оно будуће окупљање свег изабраног народа на једно место – у Царство Божије око Христа Спаситеља.
После Литургије верници су, по обичају, послужени у манастирској гостопримници после чега су наставили дружење око манастирског комплекса. На овај празник народ долази у Студеницу у току целог дана, а највише из студеничке околине и ивањичког краја.
извор: eparhija-zicka.rs
Овај празник у Студеници одржава везу са временима када су покрај наших храмова и манастира држани народни сабори на којима се наш народ сусретао, упознавао и дружио. Као што је речено у проповеди, данашњи долазак верника са разних страна на једно место – на Свету Литиргију представља оно будуће окупљање свег изабраног народа на једно место – у Царство Божије око Христа Спаситеља.
После Литургије верници су, по обичају, послужени у манастирској гостопримници после чега су наставили дружење око манастирског комплекса. На овај празник народ долази у Студеницу у току целог дана, а највише из студеничке околине и ивањичког краја.
извор: eparhija-zicka.rs
понедељак, 21. септембар 2015.
петак, 18. септембар 2015.
Тропар Рођења Пресвете Богородице
Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни.
Рођење Пресвете Богородице, 21. септембар
Рождество Пресвете Богородице. Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
среда, 16. септембар 2015.
уторак, 15. септембар 2015.
СТАРАЊЕ О НАЈДРАГОЦЕНИЈЕМ БЛАГУ
Исус му рече:
Ја сам пут и истина и живот;
нико не долази Оцу осим кроз мене
(Јн. 14, 6)
Тесан је пут и уска су врата која воде ка Богу. Чини се да никад није било теже васпитавати децу, но што је то у наше време, које је, кад је реч о хришћанском васпитању, у сваком погледу пуно разних искушења и препрека.
Родитељи су често суочени са доношењем тешких одлука у погледу одгоја деце, а све у жељи да их васпитавају тако да израсту у добре и вредне људе, али и у савесне и врлинске православне хришћане. Треба пронаћи начин да се одоли притиску овог света који од наше деце неумољиво захтева да се повинују његовим нормама, да буду попут оних који су се, услед неверја, револта, бесмисла у свом животу или тешког породичног стања, већ одали разним пороцима и разузданом понашању. Родитељи се често питају како да, као чувари најдрагоценијег блага, по речима Светог Николаја Жичког, преброде тренитне струје, којима свет покушава да нас понесе, и остану верне слуге Господа нашег Исуса Христа,
Зборник текстова о хришћанском васпитању деце Превела и приредила Милена Тејлор Манастир Светог архангела Михаила Превлака, 2011. |
Приређивач
О Духовдану, 2010.
понедељак, 14. септембар 2015.
Горњак-Манасија-Раваница
Манастири Горњак, Манасија и Раваница, 13.9.2015.
Певају монахиње манастира Манасија, 2007.
фото/видео: М.Луковић
ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА, 14. септембар
Данас почиње црквена Нова година, односно започет је нови годишњи циклус призивања молитвеног заступништва светих по минејском, месечном, богослужбеном кругу.
Тим поводом се у седиштима свих Цркава, тј. практично у седишту сваке Епархије, служи коленопреклона молитва Господу да благослови "венац године", да сачува Православље у миру, да цела година протекне добро, да Бог све градове и сва места сачува неповређене, да заштити христољубиве владаре и народу Божијем дарује победу над противницима. Моли се и за победу Православља над кривоверством, за плодове земаљске, за здрав и "благорастворен" ваздух, добро време и избављење од свих невоља.
Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети у септембру у славу Светог Цара Константина, рођеног у Србији, у Нишу. У Византији је дуго трајала дилема када треба славити почетак нове године, да ли у марту или пратити Васкрс? Одлукама Првог и (потврдом) Шестог Васељенског сабора одлучено је да се почетак године стави у септембар, јер је око јеврејске нове године, Исус Христос, ушавши у храм, огласио годину милости Господње, почео је про. Дуго је још времена узело док се Нова година није почела једнообразно прослављати 01. септембра по јулијанском календару, тако је и у Србији све до времена Цара Душана, Нова година почињала у марту.
Од 1989. године овај дан се, на предлог Васељенског Патријарха, обележава као дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. Овај празник пре свега подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
www.spc.rs
Тим поводом се у седиштима свих Цркава, тј. практично у седишту сваке Епархије, служи коленопреклона молитва Господу да благослови "венац године", да сачува Православље у миру, да цела година протекне добро, да Бог све градове и сва места сачува неповређене, да заштити христољубиве владаре и народу Божијем дарује победу над противницима. Моли се и за победу Православља над кривоверством, за плодове земаљске, за здрав и "благорастворен" ваздух, добро време и избављење од свих невоља.
Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети у септембру у славу Светог Цара Константина, рођеног у Србији, у Нишу. У Византији је дуго трајала дилема када треба славити почетак нове године, да ли у марту или пратити Васкрс? Одлукама Првог и (потврдом) Шестог Васељенског сабора одлучено је да се почетак године стави у септембар, јер је око јеврејске нове године, Исус Христос, ушавши у храм, огласио годину милости Господње, почео је про. Дуго је још времена узело док се Нова година није почела једнообразно прослављати 01. септембра по јулијанском календару, тако је и у Србији све до времена Цара Душана, Нова година почињала у марту.
Од 1989. године овај дан се, на предлог Васељенског Патријарха, обележава као дан твари Божије, односно свега од Бога створеног. Овај празник пре свега подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
www.spc.rs
субота, 12. септембар 2015.
четвртак, 10. септембар 2015.
среда, 9. септембар 2015.
ДОБРО ДОШЛИ НА ВЕРОНАУКУ!
1. Д о б р о д о ш л и ц а
Добродошли ђаци прваци, поздрављају вас другаци, веронауке ђаци!
Поздравља вас нови предмет,једна нова наука-веронаука.
Помоз' Бог!- Бог ти помого! Нико ти ништа не мого!
Учи нас наука нова –веронаука.
Најстарији предмет по пореклу (на свету), открива шта је било на почетку, како Бог све створи и историје пут отвори. Како Бог сиђе с неба и постаде беба, како беба порасте и све људе спасе. Врати се на небо, одакле је све кренуло, па ће опет доћи и свима помоћи.
Веронаука учи да имаш за пријатеља Бога, Који те воли ко најмилијег свога. Ко друге воли и њега други воле, па се друже после школе.
Веронаука учи како срећан бити,како у животу,мање(по)грешити.
Веронаука учи борби без престанка, да се не бојиш домаћег(писменог) задатка.
Веронаука учи да даш све од себе и помогнеш првоме до себе.
Веронаука паметно учи и никад не мучи, веронаука искуству учи и отвара очи. Веронаука открива скривено благо, што је давно закопано.
Веронаука учи како добар човек бити, као нпр.Хлеб (играчку) поделити.
Помози, поклони, подели и душу другара развесели. Ко је изабрао,није погрешио, ко је поверовао, (није осиромашио) он се обогатио.
Богат је онај који Бога има и верује у Њега пред људима. Богат је онај који веру верује и веронауку следује. Свако у нешто веровати жели, да му се душа весели.
Ето, то је Пријатељ мој, Који може бити и пријатељ твој!
2. Стихоклепци хоће да буду ко свеци (похвала љубави)
Научићемо читати и писати, али је важније веровати и волети!
Заволећемо (завршићемо) школе, али треба и људи да се воле.
Добићемо знање,али то није довољно да се иде даље (треба стећи души надање).
Добићемо знање, али је љубав право имање.
Научићемо свашта, али је најважније да се прашта.
Не вреде петице, без добре дечице.
Имаћемо знање, али треба души благостање.
Није (тако) страшно заборавити знање, страшно је не испунити
обећање.
Треба љубав, доброта и поштење да се човек ка Богу пење.
Веронаука учи да има награде за онога ко се помучи.
Расте тело, ал' треба и душа. Расте душа кад веронауку слуша.
Школа има душу, кад има веронауку нашу.
Ко нема веронауку у младости, гладан је у старости, јер души храна треба, као телу хлеба.
Слушаање лепог, гледање светог, даје доброг и племенитог ђака.
Веронаука помаже, колко може, да се ово постиже.
Ако ти је пријала прича ова, душа ти је сита, не тражи даље, да ти душа не скита.
С. Радовановић, 2012.
извор: eparhija-zicka.rs
Добродошли ђаци прваци, поздрављају вас другаци, веронауке ђаци!
Поздравља вас нови предмет,једна нова наука-веронаука.
Помоз' Бог!- Бог ти помого! Нико ти ништа не мого!
Учи нас наука нова –веронаука.
Најстарији предмет по пореклу (на свету), открива шта је било на почетку, како Бог све створи и историје пут отвори. Како Бог сиђе с неба и постаде беба, како беба порасте и све људе спасе. Врати се на небо, одакле је све кренуло, па ће опет доћи и свима помоћи.
Веронаука учи да имаш за пријатеља Бога, Који те воли ко најмилијег свога. Ко друге воли и њега други воле, па се друже после школе.
Веронаука учи како срећан бити,како у животу,мање(по)грешити.
Веронаука учи борби без престанка, да се не бојиш домаћег(писменог) задатка.
Веронаука учи да даш све од себе и помогнеш првоме до себе.
Веронаука паметно учи и никад не мучи, веронаука искуству учи и отвара очи. Веронаука открива скривено благо, што је давно закопано.
Веронаука учи како добар човек бити, као нпр.Хлеб (играчку) поделити.
Помози, поклони, подели и душу другара развесели. Ко је изабрао,није погрешио, ко је поверовао, (није осиромашио) он се обогатио.
Богат је онај који Бога има и верује у Њега пред људима. Богат је онај који веру верује и веронауку следује. Свако у нешто веровати жели, да му се душа весели.
Ето, то је Пријатељ мој, Који може бити и пријатељ твој!
2. Стихоклепци хоће да буду ко свеци (похвала љубави)
Научићемо читати и писати, али је важније веровати и волети!
Заволећемо (завршићемо) школе, али треба и људи да се воле.
Добићемо знање,али то није довољно да се иде даље (треба стећи души надање).
Добићемо знање, али је љубав право имање.
Научићемо свашта, али је најважније да се прашта.
Не вреде петице, без добре дечице.
Имаћемо знање, али треба души благостање.
Није (тако) страшно заборавити знање, страшно је не испунити
обећање.
Треба љубав, доброта и поштење да се човек ка Богу пење.
Веронаука учи да има награде за онога ко се помучи.
Расте тело, ал' треба и душа. Расте душа кад веронауку слуша.
Школа има душу, кад има веронауку нашу.
Ко нема веронауку у младости, гладан је у старости, јер души храна треба, као телу хлеба.
Слушаање лепог, гледање светог, даје доброг и племенитог ђака.
Веронаука помаже, колко може, да се ово постиже.
Ако ти је пријала прича ова, душа ти је сита, не тражи даље, да ти душа не скита.
С. Радовановић, 2012.
извор: eparhija-zicka.rs
Тропар Светом Јовану Крститељу
Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света и Који нам дарује велику милост.
Памјат праведнаго с похвалами, Тебје же довљејет свидјетељство Господње, Предтече, показалбосја, јеси воистину и пророков честњејшиј: јако и в струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја, благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавилшагосја плотију, вземљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.
Свети владика Николај, Светом Јовану
ти претеча беше славном Спаситељу,
ти чистотом твојом људске душе текну,
и ко страшна труба са Јордана јекну
будећ људе од сна и порока лена,
кад секира беше близу до корена.
Ја се теби клањам, ја се теби молим:
помози да свакој напасти одолим.
Дај ми од твог срца лавовске јачине,
дај ми од твог духа ангелске белине,
дај ми твоје моћи да постигнем пробом
Богу се покорит и владати собом,
крстити се постом, чистити се бдењем,
сладити молитвом и небеским зрењем,
и без страха ходиз мучеништву сваком,
са храброшћу твојом и са вером јаком.
О свети Јоване, Божји угодниче,
и за вишњу правду славни мучениче,
ти кога се војске нечастиви боје
немој се оглушит о мољење моје,
но укрепи мене молитвама твојим
да ко свећа право пред Господом стојим.
О свети Јоване, Дивни Крститељу,
ти претеча беше славном Спаситељу!
Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.
уторак, 8. септембар 2015.
Српски храм Светог пророка Илије у Кубер Пиди у пустињи у јужној Аустралији смештена је шест метара испод земље
Јединствена светиња Српске православне цркве – подземни храм Светог пророка Илије у месту Кубер Пиди у пустињи у јужној Аустралији – смештена је шест метара испод земље.
Храм, укопан у брдо због високих температура, које прелазе и 40 степени Целзијуса, необичан је по томе што нема ниједан потпорни стуб већ је цела црква исклесана у камену. Дугачак је 30, висок седам и широк 5,3 метра.
Освештан је 1993. године, а сада је постао права атракција. Наиме, десетине хиљада туриста долазе да га виде и диве се његовој несвакидашњој лепоти. У ходнику, уклесана у зиду, налази се фигура Светог пророка Илије. Изнад иконостаса је Ширшаја Небес са два анђела са стране. На горњем месту је Христос, а на галерији приказ крштења Христовог.
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Иринеј каже да су фреске, односно барељеф икона уклесане у сам камен ископане цркве.
Ту се некад налазило праисторијско море, па се зидови састоје од песка, креча и слани су, тако да их је немогуће фрескописати. То је урадио Новозеланђанин Норм Астон. Витраж је такође изведен на хору и кад сунце пролази кроз стакло, обасјава унутрашњост храма.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
Библијски хлеб
Израел - Према чланку објављеном на веб-сајту Библијска археологија(www.biblicalarshaeology.org), овога лета су чланови археолошког тима ангажованог на ископавањима у Тел Халифу(Tell Halif) у Израелу одлучили да направе старојеврејску пећ за печење хлеба која се помиње и у Светом Писму, односно танур(tannur - према Стронговом библијском конкордансу, ова реч помиње се 15 пута у Старом Завету), и да у њој испеку хлеб.
Пошто су саставили смесу земље и воде, извајали су на тлу ову глинену пећ, потом је испекли ложећи ватру у њој и око ње, и напослетку у њој испекли хлебове. Метода печења хлеба у овој древној пећници је врло примитивна - комади теста се лепе на унутрашњу страну танура, и када буду печени одвајају се од зида пећи. На сличан начин хлеб се и данас припрема понегде на Истоку, најпре у арапским земљама, а затим и у Авганистану и Ирану.Као и друга древна друштва, и стари Израиљци били су зависни од житарица, и то у толикој мери да је старојеврејска реч за хлеб, лехем(lechem -...), синоним за храну.
ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1163, 1.9.2015.
петак, 4. септембар 2015.
Деца читају српску историју: ЈЕФИМИЈА, ПРВА СРПСКА КЊИЖЕВНИЦА
Пчелица, Чачак, 2015. |
извор: Пчелица
Чачак, Стари занати и витешке игре
У оквиру завршног програма других Летњих духовних вечери, у порти Цркве Вазнесења Господњег су за децу и младе одржане радионице старих заната и витешеке игре Српског витешког реда "Свибор".
Професор Уметничке школе у Чачку Ана Богићевић је, са својим ученицима, представила је део традиционалних српских заната који су били актуелни у средњевековном периоду на нашим просторима - дуборез и византијски иконопис и образовне профиле ове школе - дрворезбар, клесар и конзерватор културних добара. Чланице удружења "Босиљак" из Чачка су посетиоце радионица упознале са заборављеним занатом ткање на разбоју. Одушевљена деца су учествовала у витешким играма удружења "Свибор" из Београда, водио их је Радивоје Радуловић, оснивач реда Свибор, који својим својим програмима чува витешку традицију као део европске културне баштине.
Летње духовне вечери организује Црква Светог Вазнесења у Чачку, трудећи се да окупи што већи број младих на предавањима и концертима истакнутих личности из црквеног живота - професора универзитета, духовника, писаца и музичара.
М. Луковић, "Просветни преглед", 3.9.2015.
Професор Уметничке школе у Чачку Ана Богићевић је, са својим ученицима, представила је део традиционалних српских заната који су били актуелни у средњевековном периоду на нашим просторима - дуборез и византијски иконопис и образовне профиле ове школе - дрворезбар, клесар и конзерватор културних добара. Чланице удружења "Босиљак" из Чачка су посетиоце радионица упознале са заборављеним занатом ткање на разбоју. Одушевљена деца су учествовала у витешким играма удружења "Свибор" из Београда, водио их је Радивоје Радуловић, оснивач реда Свибор, који својим својим програмима чува витешку традицију као део европске културне баштине.
Летње духовне вечери организује Црква Светог Вазнесења у Чачку, трудећи се да окупи што већи број младих на предавањима и концертима истакнутих личности из црквеног живота - професора универзитета, духовника, писаца и музичара.
М. Луковић, "Просветни преглед", 3.9.2015.
четвртак, 3. септембар 2015.
ИЗАБЕРИ ВЕРОНАУКУ!
ЗАШТО?
Зато што је помоћ у васпитању
Зато што подстиче на жив и искрен однос са ближњим
Зато што изграђује породичног човека са ставом
Зато што помаже бољем разумевању и поштовању породице и друштва у коме живимо
Зато што нам разоткрива тајне Бога, света и човека
Зато што нам помаже да спознајемо смисао постојања и пронађемо своје место у друштву
Јер негује традиционалне вредности...
Љубивоје Ршумовић, ЗДРАВИЦА НАРОДУ СРПСКОМ
3.9.2015. ЧЕТВРТАЦИ У издвојеном одељењу Основне школе "Академик Миленко Шушић" у Горњој Краварици наставу похађају четири ученика |
Буде уместо благослова
Што год радио деца ти се рађала
И када певао
И када сневао
И када мукама одолевао
Деца ти се рађала
ТРЕЋАЦИ |
И када патио
И када памтио па вратио
Деца ти се рађала
Није богат ко има волова
Већ кћери и синова
Није силан ко има пушака
Већ колевки
ПРЕДШКОЛАЦ |
Нек не буде плача
Осим дечјег
Силни нек се свађају
Слаби погађају
А теби нек се рађају
И када кадио
И воћке садио
Па и кад се љутио и богорадио
Деца ти се рађала
А даће Бог
Да роди зоб
И узри клас
Па да буде и за коње и за нас
И када свеца славио
И када школу правио
И кад се у чуду чудом бавио
Деца ти се рађала
Народе србски
Амин
среда, 2. септембар 2015.
Молебан за благословен почетак нове школске године
У храму Светог Саве у Краљеву, након вечерњег богослужења, 31. августа 2015. године, служен је молебан да Господ благослови почетак нове школске године.
По завршетку молебана, јереј Александар Р. Јевтић је присутну децу поздравио речима благослова и добре жеље за успех у предстојећој школској години. Он је подсетио на речи Данила Киша које поручују да се треба чувати човека једне књиге. Уместо неукости и уских погледа, потребно је сетити се примера Светих Отаца који су образованошћу задивљавали своје савременике. То је образованост заснована на Светом Писму, делима Светих Отаца, широкој мудрости људског искуства, али најпре на Образу тј. Лику Божијем у нама. Место за то је школа, али и Црква као Дом молитве и подршке за сва наша настојања. Просвећеност није лоша сама по себи, уколико не искључује настојање ка светости живота. О томе је дивно писао и упозоравао Свети Јустин Ћелијски, познат по упућивању на чињеницу да реч “просвета“ у себи као корен садржи реч светост.
Пожелевши деци да буду Света деца Божија, отац Александар је изразио жељу да се идуће године поново у још већем броју саберу на молитву око Господа, да би Му заблагодарили на успесима који им тек предстоје. У међувремену, храм Светог Саве у Краљеву ће увек радосно дочекивати сву децу која у њега буду долазила.
Отац Радоја Сандо, старешина храма Светог Саве у Краљеву, са братством овога храма, је деци поделио пригодан школски прибор који је као мотив и подсетник на молитву имао слику храма и икону Светог Саве.
извор: eparhija-zicka.rs
По завршетку молебана, јереј Александар Р. Јевтић је присутну децу поздравио речима благослова и добре жеље за успех у предстојећој школској години. Он је подсетио на речи Данила Киша које поручују да се треба чувати човека једне књиге. Уместо неукости и уских погледа, потребно је сетити се примера Светих Отаца који су образованошћу задивљавали своје савременике. То је образованост заснована на Светом Писму, делима Светих Отаца, широкој мудрости људског искуства, али најпре на Образу тј. Лику Божијем у нама. Место за то је школа, али и Црква као Дом молитве и подршке за сва наша настојања. Просвећеност није лоша сама по себи, уколико не искључује настојање ка светости живота. О томе је дивно писао и упозоравао Свети Јустин Ћелијски, познат по упућивању на чињеницу да реч “просвета“ у себи као корен садржи реч светост.
Пожелевши деци да буду Света деца Божија, отац Александар је изразио жељу да се идуће године поново у још већем броју саберу на молитву око Господа, да би Му заблагодарили на успесима који им тек предстоје. У међувремену, храм Светог Саве у Краљеву ће увек радосно дочекивати сву децу која у њега буду долазила.
Отац Радоја Сандо, старешина храма Светог Саве у Краљеву, са братством овога храма, је деци поделио пригодан школски прибор који је као мотив и подсетник на молитву имао слику храма и икону Светог Саве.
извор: eparhija-zicka.rs
Да ли сте знали? БЕЛИ АНЂЕО
A picture of the White Angel from the monastery Mileševa in Serbia was sent as a message in the first satellite broadcast signal from Europe to America after the Cuban Missile Crisis, as a symbol of peace and civilization. Later, the same signal, containing the White Angel, was transmitted to space in an attempt to communicate with extraterrestrial life forms.
White Angel (Serbian: Бели анђео) is a detail of one of the most well-known frescoes in Serbian culture in the Mileševa monastery, Mironosnice na Hristovom grobu (Myrrhbearers on Christ's Grave), dated c. 1235 in Serbia during the reign of King Stephen Vladislav I of Serbia. Considered one of the most beautiful works of Serbian and European art from the High Middle Ages, this fresco is considered to be one of the great achievements in European painting. It depicts the arrival of the myrrhbearers at the tomb of Christ on Sunday morning, after the events of the Crucifixion. Sitting on the stone is the Angel Gabriel, all dressed in white chiton, whose myrrh-bearing arm shows the place of Christ's resurrection, and his empty tomb.
White Angel (Serbian: Бели анђео) is a detail of one of the most well-known frescoes in Serbian culture in the Mileševa monastery, Mironosnice na Hristovom grobu (Myrrhbearers on Christ's Grave), dated c. 1235 in Serbia during the reign of King Stephen Vladislav I of Serbia. Considered one of the most beautiful works of Serbian and European art from the High Middle Ages, this fresco is considered to be one of the great achievements in European painting. It depicts the arrival of the myrrhbearers at the tomb of Christ on Sunday morning, after the events of the Crucifixion. Sitting on the stone is the Angel Gabriel, all dressed in white chiton, whose myrrh-bearing arm shows the place of Christ's resurrection, and his empty tomb.
Пријавите се на:
Постови (Atom)