ДЕЦА И РОДИТЕЉИ

    У храмовима је јутрос служена Света Литургија а потом и чин призива Духа Светога на ученике поводом наступајуће нове школске године. У поуци коју је упутио верном народу и присутној дечици свештеник је у једном од храмова изнео учење Светог старца Пајсија Светогорца у којем се између осталог каже следеће:

   Своју децу од најмањих ногу треба да научите да се кале, да раде. И дечаке и девојчице. И девојчице треба да буду племените, да буду храбре. Треба да раде кућне послове од малена, јер већина родитеља размази своју децу, па касније у животу бивају несрећна.

   Родитељи не гледају да децу испуне нечим, него их остављају празнима. У породици, данас, сваки родитељ гледа у свој телефон, свако гледа на своју страну, и како ће дете наћи љубав под таквим околностима. Треба се прво побринути да се деца испуне неким добрим садржајем, а образовање долази после тога.

   Родитељи понекад из превелике љубави чине зло деци. Гуше их претераном пажњом. То је болесна ствар. Видиш, и љубав хоће неку кочницу, неку меру.

   Свет је постао лудница. Мала деца одлазе на спавање у поноћ, иако би требало да легну са заласком сунца. Затворена су у многоспратним зградама у бетону и уклапају се у дневни распоред одраслих. Шта да раде та деца, шта да раде њихови родитељи? Деца долазе и кажу ми: “Родитељи нас не разумеју”. Долазе родитељи и кажу ми: “Деца нас не разумеју”. Створио се јаз између деце и родитеља. И ако сада деца не поштују родитеље и њихова деца касније неће њих да поштују. Јер ако они данас не слушају и не поштују своје родитеље, и њих ће касније мучити њихова сопствена деца, јер ће деловати духовни закони.

***Старац Пајсије Светогорац је један од најзначајних и најуваженијих светогорских стараца 20. века, православни хришћански монах који је протеклих деценија постао једна од најсветлијих личности у Грчкој. Kанонизован је од стране Цариградске патријаршије 13. јануара 2015. године, а велики број православних у Грчкој, Русији и Србији сматрао је оца Пајсија светим док још увек није био званично канонизован.

   Хаџи Владислав Вучановић

Славимо Те, Христе Боже драги

Лучани, Слава храма у изградњи Успенија Пресвете Богородице

фото: Никола Ковачевић

Патријарх Порфирије: Честитка ђацима првацима

Рад Моша Одаловића

Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина, 28. август

Овчарско-кабларски манастир Успење

Успење Пресвете Богородице, 2013.

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Важност Верске наставе у васпитању деце

Вишегодишње политичке и економске кризе, које дестабилизују наше друштво, довеле су и до једне још теже, моралне кризе. Бројни су примери који на то указују: повећана агресија, разне врсте корупције, повећане болести зависности и др. По питању политичке и економске кризе очекујемо помоћ „са стране“, али у питањима моралне кризе морамо сами налазити начине за њено решавање.

   Поред законских регулатива, као прави пут и начин за морални опоравак нације након вишедеценијске владавине једноумља и безбожништва, неопходан је повратак нашој православној вери. Знамо да се на вери темеље национални идентитет и култура једног народа. Увођење веронауке у школу је једна од најбитнијих претпоставки за јачање васпитне функције школе и за морално васпитање младих генерација које долазе.

   Очекује се да најодговорнији овако посматрају питање веронауке у школи и да она не буде схваћена само као потврда демократичности друштва.

   Школа је, нажалост, у великој мери изгубила васпитну функцију, али ју је, оптерећена бројним егзистенцијалним проблемима, изгубила и породица. Васпитна функција породице је маргинализована.

   Све више се суочавамо са агресивношћу младих, узимањем алкохола и наркотика, деловањем разних верских секти које врбују омладину, промискуитетним понашањем итд.

   Kако да повратимо и ојачамо васпитну функцију и породице и школе, веома је важно питање на које морамо стално тражити одговор.

   Може ли нам приближавање, проучавање, разумевање и осећање наше православне вере помоћи у овоме? Верујемо да може.

   Може ли веронаука својим садржајима да ојача васпитну функцију школе?

   Ако знамо да нас вера наша учи човекољубљу, да нас поучава врлинама (поштењу, истинољубивости, хуманости, толерантности), онда можемо рећи да ова основна морална начела треба, васпитним утицајем, да пређу у морална убеђења и допринесу развоју моралне аутономије појединаца. Дакле, веронаука нам може у овоме помоћи. Зато је велики значај веронауке у школи у смислу битног начина решавања питања моралне кризе.

   Да ли је веронаука нашла своје право место у школи? Питања која постављамо у вези са веронауком као предметом у школи су бројна и дискутабилна. Нека од њих су:

   1. Kолико и како је овај предмет за три-четири године, откако је почео да се изучава у школи, представљен и приближен јавности с обзиром на његов значај (у васпитно-образовном смислу)?

   2. Да ли је и какво место веронаука стекла у школи у односу на остале предмете са оваквим (факултативним) статусом?

   3. Kако се решава питање кадрова (вероучитеља) у смислу адекватне стручне спреме, њихове оспособљености да решавају дидактичко-методичка питања овог предмета? Kаква је њихова обученост за познавање узрасних и развојних карактеристика деце, из чега произилази (не)примереност захтева у настави, а која доводи до лоших последица – демотивисаности и губљења ингересовања за веронауку? Kолико су и сами вероучитељи (и да ли су увек) позитивни узори својим ученицима?

   Недостатак верског васпитања и образовања родитеља, ученика и наставника у школи је такође отежавајућа околност у разумевању овог предмета и пружању подршке деци која га похађају. Ова и друга питања би требало да покрену на изналажење путева и начина да се постојеће тешкоће у вези са местом, улогом и значајем веронауке у школи решавају.

   Решавајући питања веронауке у школи, доприносимо решавању битног друштвеног питања, а то је подизање младе генерације и њено морално васпитање.

   Свети Сава као узор

   Несумњиво је да, припремајући прославу Светог Саве, школске славе, наши ученици највише проучавају, осмишљавају и проживљавају лик, дело и мисију првог српског просветитеља.

   Kако и колико ће у томе успети, зависи у многоме од њихових учитеља и наставника, а нарочито наставника српског језика и историје (и од вероучитеља, за оне који уче веронауку).

   Ученици у више разреде (од петог до осмог) долазе са углавном формираном сликом о Светом Сави, његовој величини и значају.

   Они знају да је Свети Сава био принц који се зарад посвећености вери одрекао дворске раскоши.

   Његова просветитељска мисија је била посвећена читавом српском народу, Свети Сава их је учио многим свакодневним пословима и поступцима.

   Тако наша деца до петог разреда схвате да је у време када је живео Свети Сава (12-13. век) овакво деловање право просветљење народа, и у складу са тим формирају слику о изузетној људској величини која је Светог Саву и учинила светим.

   Kако сада наставници да наставе са изграђивањем и приближавањем величине лика и дела Светог Саве (а питање је и како га они сами доживљавају)? Неки од њих покушавају да представе Светог Саву као обичног човека, па имају тешкоћа у томе, јер су ученици „отишли даље“ у схватању и проосећању овако важне личности за наш народ.

   Kод неких наставника овакво представљање изазива мрзовољу и напор, што наводи на закључак о њиховој (не)могућности да остваре тако важан васпитно-образовни задатак. Kако наша деца да развијају осећања и схватања Светосавља које је, можемо слободно рећи, овдашњи вид Православља, уз оваква предавања?

   Може ли питање веронауке у школи да реши и овакве појаве и поступке? Изгледа да не може. Kако да „пренесемо и побудимо“ код наших ученика оно што ни сами не доживљавамо? Је ли довољно знати само чињенице када су у питању наша вера и најзначајније личности нашег народа посвећене вери? Очигледно да није. Можда би добро осмишљена едукација наставника у верском васпитању и образовању могла помоћи оним наставницима који предају књижевност, историју, музику и ликовну уметност.

   Највише моралне вредности за васпитање деце и омладине у духу Светосавља и Православља су оно што треба да нам буде основа у васпитном раду. Наша вера нас учи љубави према другоме човеку и деловању у добру.

   Тежња за јединством у добру, а не у чињењу зла је оно што је суштина опстанка и човека и читавих народа.

   Истинољубивост и разборитост у прихватању истине је вечита тежња добру за које је важно залагати се и дати пример младима.

   Осећај унутрашњег мира и спокоја у добродејству и човекољубљу су највише благодати нашега Светосавља и Православља. Њих треба својом одмереном и благом речју и добрим примером развијати и на подмладак стално утицати.

   Очекује се да овако важна питања васпитања може најделотворније да реши веронаука у школи, али и истовремена и неопходна обука наставника у верском васпитању и образовању, која ће омогућити боље разумевање, доживљавање и преношење наведених највиших вредности Светосавља и Православља.

   Школски педагог Љиљана Сапунџић

   Православље, бр. 917

   извор: branislavilic.blogspot.com

Глумац Небојша Дугалић на Преображење о својој Жичи

    „Једном сам рекао да се осећам као Мојсије који је лутао пустињом 40 година, па онда дошао у обећану земљу: осећам да ми је цео живот неки повратак овде одакле сам и почео; свако од нас има неке своје просторе где се осећа највише свој, а мени је то Жича“

   „Откад знам за себе, а обележен сам овим простором од прве своје свесности, имао сам утисак да овде свака травка пева, да је овде сваки кутак нека поезија“, казао је данас познати српски глумац, пореклом Kраљевчанин, испред манастира Жиче – где је говорио стихове овогодишњег добитика Жичке хрисовуље.

   – Где год сам гледао још тим детињим очима, све ми је било неко песништво, тако да ми све то дође као неки природни наставак онога што Жича већ вековима јесте и што ће, надам се, бити и после другог доласка Христовог – поручио је Дугалић.

   Он је додао како је „важно само да све што се везује за празнике буде у духу тог празника и да заиста буде у складу са оним што Преображење јесте:

   – А то је: да се сви ми негде изнутра свим својим пред Господом преобразимо. Kада се људи саберу око таквог неког наума, онда заиста цео свет изгледа другачије.

   извор: www.krug.rs

ХАЈДИ / О ЧИТАЊУ

...Када су овога дана деца са својих кревета посматрала сјајне звезде, рекла је Хајди:

   - Зар ниси данас целога дана могла да мислиш како је добро што добри Бог не попушта лако, ма како се ми усрдно молили њему, само ако он зна да ће друкчије бити боље?

   - Зашто ми то кажеш, Хајди? - упитала је Клара.

   - Зато што сам се у Франкфурту од свег срца молила Богу да одмах идем кући. А што нисам могла да одем, мислила сам да ме Бог не чује. Али, знаш, да сам брзо отишла од вас, ти никад не би дошла овамо и не би оздравила на планини.

   Клара се замислила.

   - Али, Хајди - казала је она - онда уопште не бисмо морали да се молимо, јер Бог увек боље зна шта треба да се уради него што ми знамо и што умемо да му се молимо.

   - Шта, Кларо, зар тако ти мислиш? - рекла је хајди жустро. - Свакога дана треба да се молимо Богу за све, све. Јер он треба да чује да ми нисмо заборавили да све од њега добијамо. Ако ми Бога заборавимо, заборави и он нас. То је казала твоја баба. И знаш, ако онда не добијемо што желимо, не смемо да мислимо да Бог није чуо и не смемо да престанемо с молитвама, него морамо овако да се молимо: сад већ знам, драги Боже, да ти нешто боље намераваш и већ се радујем што ће бити по твојој вољи.

   - Како ти је то све пало на памет, Хајди? - запитала је њу Клара.

   - Баба ми је то прво објаснила, па се онда тако и догодило, и сад знам. Али ја мислим, Кларо - наставила је Хајди устајући у постељи - данас морамо Богу још да захвалимо што нас је обдарио том великом срећом да ти сада можеш да идеш...

Лагуна, Београд, 2020.
РОМАН ЗА ДЕЦУ И ОНЕ КОЈИ ВОЛЕ ДЕЦУ

Интегрално, нецензурисано издање, први пут на српском језику након објављивања оригиналног превода 1942. године.

Званична Фејсбук страница патријарха Порфирија

Отворена званична Фејсбук страница Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија

Поглавар Српске Православне Цркве је, узимајући у обзир чињеницу да на Фејсбуку већ постоји неколико налога са његовим именом и титулом у наслову, што сигурно доводи до забуне, чак и до могуће преваре, данас дао благослов да Информативна служба Српске Православне Цркве отвори званичну Фејсбук страницу Патријарх српски Порфирије, у чијем уређивању ће узети лично учешће. Званична Фејсбук страница Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија налази се ОВДЕ

   извор: www.spc.rs

Ана Ивановић, ПРЕОБРАЖЕЊЕ

ЈЕЧАМ ЖЕЛА KОСОВKА ДЕВОЈKА

Јечам жела косовка девојка, јечам жела мајчице, јечму говорила.      Јечам жито, семе племенито, јечам жито, мајчице, семе племенито.         

Ја те жела, а ја те не јела, ја те жела, мајчице, а ја те не јела.     

Kосовски те коњи позобали, косовски те, мајчице, коњи позобали.             

Врани коњи славне српске војске, врани коњи, мајчице, славне српске војске..  

Kад се војска на Kосово врати, кад се војска, мајчице, на Kосово врати.        

И напоји коње на Ситници,и напоји, мајчице, коње на Ситници.  

На Ситници или на Бистрици, на Ситници, мајчице, или на Бистрици.                

И дојезди до славних Дечана, и дојезди, мајчице,до славних Дечана.               

И дојезди до славних Дечана, и дојезди, мајчице, до славних Дечана.               

И до царске лавре Грачанице, и до царске, мајчице, лавре Грачанице.                              

И Призрена града царевога, и Призрена, мајчице, града царевога.  

Све у спомен рода Немањина, све у спомен, мајчице, рода Немањина.                             

А у Славу Бога Великога, а у Славу, мајчице, Бога Великога.

Прави текст песме који се у Србији певао све до краја другог светског рата.

НАРОДНИ БУКВАР: Ж

Драгачево

МАРШИРАЛА КРАЉА ПЕТРА ГАРДА

Беседа Патријарха српског Г. Порфирија на Опленцу

Храм Светог Георгија

16.8.2021.

Лекција која ми је посебно важна и веома драга, а научио сам је из живота и дела краља Петра, јесте да шта год радили без обзира на то колико је тешко, чинимо у службу Богу и народу.

Вечан спомен и рајско насеље нашем краљу Петру Ослободиоцу.

свештеник Марко Јефтић

Инсигније краља Петра I Kарађорђевића

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Преображење Господње, 19. август

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

ХРАМ СПАЉИВАЊА МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ У КРАЉЕВУ

Патријархова порука вернима на почетку поста: Друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју

    Браћо и сестре,

   Драги пријатељи,

   Осетио сам обавезу да вам се данас обратим, најпре да бих православнима пожелео благословен почетак поста  посвећеног Пресветој Богородици и славном догађају Њеног успења, односно крају њеног земног живота и пресељењу на Небо. Желим вам да предстојећих десетак дана, колико је то год могуће, проведете у миру, да у радости прославите предстојећи празник Преображења Господњег, а да молитве за ближње, за наш род и читав свет упутите Пресветој Богомајци чија душа је, како је и приказано на величанственој сопоћанској фресци, у рукама њеног љубљеног Сина, Спаситеља света.

   Други разлог је велико интересовање за страницу „Патријарх Порфирије“ која је са мојим благословом и учешћем отворена на Инстаграму. Заиста, искрено ме је обрадовало да је већ у првих неколико сати ту страницу почело да прати више од 10.000 заинтересованих. О томе се мноштво верних, затим новинара и других пријатеља, интересовало преко Информативне службе Цркве, преко моје канцеларије, а и код моје маленкости лично, те ћу одговорити користећи систематизована питања поштованог г. Слободана Маричића, новинара српске редакције ББЦ-а.

   1. На још непостављено питање „како је и због чега одлучено да патријарх отвори Инстаграм?“, прекјуче је речено је да „Патријарх жели да овим путем изађе у сусрет изразитом интересовању верних, али и целокупне домаће и иностране јавности, о његовом раду, ставовима и мишљењима“. Данас ћу одговор допунити опште познатим закључком да не само традиционални, линеарни медији (штампа, радио и телевизија), него чак и интернетски портали и сајтови по брзини, глобалној доступности, па и економичности што је исто тако важно, заостају за тзв. друштвеним медијима, а моје је мишљење да је у том смислу најефикаснији Инстаграм. Позваћу у помоћ и речи самог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт 10 27). Данас, су друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју.

   2. Новинара ББЦ-а г. Маричића и друге пријатеље занима и „какве ћемо садржаје тамо качити?“. Намера је да вернима Српске Православне Цркве, али и другим заинтересованим у нашим земљама и крајевима, али и широм света, кроз речи о било којој важној актуелној теми, и одговарајућим илустрацијама, пре свега упутим поруку Јеванђеља, спасоносну реч Христову, што представља основну улогу Цркве у свету.

   3. И, на послетку, са задовољством на питање „да ли су у плану и други слични кораци“, истичем да, заједно са сарадницима, намеравам да унапредим мисију Цркве користећи све алате које нам савремена технологија ставља на располагање.

   Ваш пријатељ у Христу,

   +Порфирије

   извор: www.spc.rs

Изношење Часног Крста, Макавеји (Почетак поста)

    Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Kрст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.

14/1. августа почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28/15. августа.

   извор: eparhija-zicka.rs

ПРАВОСЛАВЉЕ И МЛАДИ: ЖИВОТ ПАРОХИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

radioistocnik.info

Умировљени протојереј-ставрофор Слободан Марковић, парох косјерићки са свештеничким стажом дужим од пола века, истакао је да на парохијској заједници почива Црква и да ње зависи њен напредак. Иако је у пензији више од десет година, отац Слободан води рачуна о својој пастви, организујући бројне добротворне акције, предавања и поклоничка путовања. „Без Свете Литургије и Тела и Kрви Христовог нема говора о парохијској заједници“, нагласио је прота.

Храм Васкрсења Христовог, Ваљево
29.7.2021.

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА, ДЕЧИЈИ И ОМЛАДИНСКИ КАМП, 2021.

 

Православна Верска на близину

Званична страница патријарха Порфирија на Инстаграму

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије дао је благослов да на Инстаграму буде отворена званична страница предстојатеља Српске Православне Цркве.

Патријарх жели да овим путем изађе у сусрет изразитом интересовању верних, али и целокупне домаће и иностране јавности, о његовом раду, ставовима и мишљењима. Патријархова страница на Инстаграму се налази на адреси

https://www.instagram.com/porfirije_patrijarh/

СВЕТОГОРСКИ ВЕНАЦ / ДЕЦА И ПОСТ

отац Предраг Поповић

Велика Плана

Краљево, ХРАБРИ ДЕЧАЦИ

Рти, Драгачево

Црква Светог пророка Илије
фото: Раде Герзић

ЗНАЧАЈ ВИЧКЕ ЦРКВЕ КАО ДЕЛА ДУХОВНОГ БОГАТСТВА ДРАГАЧЕВСКОГ КРАЈА

    Црква није од овога света. Њен темељ и идентитет је сам Господ Исус христос. Црква је свето сабрање на литургији са својим епископом и свештенством. Литургија се поистовећује са црквом. Црква спасава цео свет и све људе који духовно узрастају у њој. Њена главна улога јесте спасењ света и човека. Учешћем у цркви ктоз Свету тајну причешћа, ми потврђујемо ту истину. као што црква то чини на глобалном нивоу, тако чини и свака локална заједница широм света, па и у Вичи. У оквиру својих парохијских граница ова црква већ 90 година пројављује људима Царство Божије кроз литургију, што је њена кључна улога и значај. Позива све људе на учешће у светој литургији и позива их на спасење. Напојени духовношћу и значајем улоге коју црква има, мештани овог села сазидали су велелепни храм и посветили га великом старозаветном пророку Светом Илији.

      Црква је током времена сабирала своје парохијане, али и све људе који долазе из других крајева око Христа и у Христу. Она је била и остала место радости, место сусрета и место духовне употпуњености. у њој су се крстили и венчали многи парохијани. Она је и данас место окупљања на недељним и празничним литургијама. Црква у Вичи је доследна у окупљању свог народа приликом важних животних догађаја. Ниједан значајнији догађај не збова се ван цркве и њене порте, чиме се негује духовност, саборност и култура овог места. Празници као што су Духови, Видовдан, Илиндан и Савиндан прослављају се уз велики број парохијана и гостију са стране. Сви они воле цркву у Вичи, јер многима је она била место крштења, венчања и првог причешћа. У њој се народ окупља и ради корисних духовних разговора, који се убављају након литургије у црквеној сали.

      Поред тога што црква у Вичи окупља свој народ на литургијама, пројављује Царство Божије и позива људе на спасење, она је и земаљска институција, саграђена од цигала, трудом и радом својих мештана. Стога црква негује и добротворну делатност у оквиру своје парохије. Често се сакупља помоћ за одређене породице или појединце. За бадње вече се припремају пакетићи за сву децу. И у овом домену земаљске институције, она пројављује своју духовну димензију. Црква организује и поклоничка путовања као део мисионарске делатности. "Видовдански духовни сусрети" представљају манифестацију кроз коју црква негује српски идентитет, преноси и чува дух традиције и поучава свох народ. Народ је чувао цркву и црква је чувала свој народ. Њен значај је за ово место непроцењив, јер окупља народ, поучава и нуди му вечне вредности. У тренутном поретку света, где су многе вредности изгубљене и где се стреми себичном остваривању личних амбиција, црква представља место у коме се човек препорађа, обнавља себе и проналази духовну равнотежу. Долазећи у овај храм на литургије, људи осећају међусобну припадност, где су сви браћа и сестре, а заједно деца Божија. То је главна улога и духовни значај не само цркве у Вичи, већ свих цркава на свету. Описујући историјски значај вичке цркве, намеравали смо да дочарамо читаоцима шта је црква као живи организам, као Тело и Крв Христова. Хришћани вичког краја вековима су показивали примером свог овоземаљског живота шта значи бити део цркве на чијим сигурним темељима улазимо у Царство Божије.

јереј Немања Матејић, Црква Светог пророка Илије у Вичи, 1931-2021.

Библиотека општине Лучани, Гуча, 2021.

                                     Вича, 1/2. август, 2021.

Видовдан, 2021.

Патријарх Порфирије честита успех српским олимпијцима

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирје упућује последњег такмичарског дана Олимпијских игара у Токију честитке свим српским спортистима на достојанственом и успешном представљању Србије на највећој спортској манифестацији у свету.

   Његова Светост Патријарх честита свим члановима олимпијског тима Србије и освајачима медаља, а посебно Јовани Прековић, Милици Мандић, која је освојивши златну медаљу поновила успех са Олимпијских игара у Лондону, као и српским ватерполистима који су у једној генерацији освојили два олимпијска злата узастопно.

   -Ваш упех је пример свима нама како се заједничким радом и слогом стиже до најбољих резултата, порука је духовног вође православних Срба упућена ватерполо реперезентативцима Србије, које је пред пут у Токио угостио у Патријаршијском двору у Београду.

ВЕСЕЛИ СЕ СРПСКИ РОДЕ

Даница Црногорчевић

Хуманитарни концерт, Тиват, 2021.

Никола Ковачевић, МАЈКА
Бојени цртеж, 2021.
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча

У Његошевој родној кући

 

Његошева родна кућа налази се у Његушком засеоку Ераковићи, уз саму цесту која води од Kотора према Цетињу. Саградио ју је Његошев стриц Петар И, око 1780. године. Адаптирана је 1973. године и има статус етнографско - меморијалног објекта. Данас се у њој налазе експонати, којим се може реконструисати начин живота у Његошево доба. Изложени су бројни и разнородни предмети: умјетнички радови, дио аутентичног намјештаја и прибора за јело, раскошно оружје, дјела владика и државника из куће Петровић Његош. Централно мјесто заузима камено огњиште са посуђем за спремање хране. Читав простор је оплемењен вриједним умјетничким радовима, који су тематски везани за династију Петровић Његош. Саставни дио експозиције чине разне пољопривредне алатке, које су се користиле за обрађивање земљишта.

   Наташа Јефтић

СТОГОДИШЊИЦА УПОКОЈЕЊА КРАЉА ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА

понедељак, 16. август 2021. год. 

Опленац

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служиће са више Архијереја Свету Архијерејску Литургију и парастос краљу Петру I Kарађорђевићу са почетком у 9 часова.

Крајпуташи у Драгачеву

Лапидаријум у Гучи

Илиндан – храмовна слава и свечаност поводом 90 година постојања храма у Вичи

 

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина Црква у Вичи је дана 2. августа прославила своју храмовну славу Светог пророка Илију и свој деведесетогодишњи јубилеј.

   Прослава је започела дан уочи Светог пророка Илије вечерњим богослужењем и промоцијом књиге Црква Светог пророка Илије у Вичи 1931-2021, аутора свештеника Немање Матејића. Овом значајном јубилеју претходила је изложба фотографија и црквених предмета.

   Вечерње богослужење започело је у 18 часова. Црквено звоно сабрало је велики број верника, као и људи са стране који су дошли да се помоле овом дивном пророку и да учествују на промоцији књиге. Вечерњу молитву служили су протојереј Драган Радојичић, некадашњи парох вички, и протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац. Након вечерњег богослужења уприличена је промоција књиге.

   Промоција књиге је започела песмом хармоникаша Матеје Рановића, а након музичке нумере присутнима се обратио аутор књиге. Он се на првом месту захвалио Богу и Преосвештеном Владици Јустину за благослов да напише ову књигу. Инспирисан историјским околностима и желећи да овај деведестогодишњи јубилеј не буде заборављен, аутор се дохватио пера и потрудио се колико је могао и умео да напише о животу и духовној делатности ове Цркве Божије. Велику помоћ су му пружили поједини људи, а на првом месту Миломир  Микановић, који живи у Kраљеву, а пореклом је из села Живице, која припада вичкој парохији. Аутор се у даљем обраћању захвалио професору Драгољубу Даниловићу, који му је много помогао и руководио га док је писао, затим песнику Милоју Радовићу, рецензенту књиге, који је са великом пажњом и љубављу давао коментаре како би књига била што боља и свеобухватнија, затим лекторки Kсенији Миловановић, графичару Раду Милекићу и издавачу књиге Библиотеци у Гучи.

   Професор Даниловић се као изврсни историчар обратио публици, скренувши пажњу да је овај крај изузетно историјски богат, а Вича заузима једно од првих места. Навео је огроман значај података садржаних у књизи о именима страдалих парохијана у току Балканских ратова и Првог светског рата. Такође, истакао је значај колективног памћења наше историје, као и истински значај Литургије. Присутнима се обратио и песник Милоје Радовић, који је изнео веома детаљну и опширну анализу књиге.

   Након излагања о књизи, парох вички је уручио захвалнице свим људима и добротворима, који су дали допринос да ова књига изађе у јавност.

   Прослава храмовне славе крунисана је Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, а саслуживали су архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, старешина цркве у Пожеги Божо Главоњић, парох ужички Душан Томић, парох вички Немања Матејић и ђакон Стефан Симић. Мноштво верног народа је узело учешћа у Божанственој Евхаристији, причестивши се Телом и Kрвљу Господа Исуса Христа. Такође, велики број људи из Београда и осталих градова узео је учешће у Служби Божијој.

   Епископ Јустин је у беседи након Јеванђеља истакао велики значај овог јубилеја. Говорио је о томе да оснивачи овог Светог Храма данас нису са нама, али су живи у Царству Божијем, јер је човек створен за вечни живот. Осврнуо се и на житије Светог пророка Илије Тесвићанина, указавши на снагу вере коју је овај старозаветни горостас поседовао. Напоменуо је да је он огњеним колима узнет на Небеса, где обитава све до Другог Христовог доласка, када ће се учествовати у борби против антихриста, како се каже у Откривењу Јовановом.

   Након Литургије, Његово Преосвештенство Епископ Јустин пререзао је славски колач, а потом и освештао тек довршен фрескопис у овом храму. Такође, додељене су грамате добротворима ове Цркве Божије који су својим прилозима учинили да фреске угледају светлост дана.

   Потом је уприличен културно-уметнички програм, у коме су учествовали драмски уметници Биљана Ђуровић и Александар Лазић, као и извођач етно музике Kатарина Гојковић. Такође, у програму је учествовало и културно-уметничко друштво „Абрашевић“, на челу са уметничким руководиоцем Маријом Гавриловић.

   Након тога је уприличено пригодно послужење које су вредно припремили овогодишњи домаћини уз помоћ бројних парохијана.

   Дипл. теолог Дарко Стевановић

   извор: eparhija-zicka.rs