Мозаик Светог Краља Милутина за Хиландар

Најзначајнији духовни и културни центар српског народа, Манастир Хиландар, добија први мозаик у својој вишевековној историји.

   Мозаик његовог највећег ктитора после Светог Симеона и Светог Саве – Светог краља Милутина, за само два месеца створен је у уметничкој радионици породице Ивановић из Параћина и са својим ауторима је већ кренуо до свог одредишта на Светој Гори. Повод за израду овог изузетно вредног уметничког дела је обележавање 700 година од смрти знаменитог српског владара који је подигао Србију до велике балканске силе.

   Изузетан рад уписује творце мозаика, академског сликара светског реномеа Зорана Ивановића и његово троје деце: Темјана, Василису и Темјану, у српску духовну историју.

    У среду 3.11. увече, дан пре кретања пут Свете Горе, мозаик је представљен у новој галерији Kултурног центра у Параћину, где је привукао велику пажњу. Параћин се поноси Ивановићима који ће, својим делом, оставити траг не само у српској, већ и у вери свих православних хришћана.

    „Добили смо из Хиландара претежак задатак да за само два месеца урадимо овај мозаик, па је заједнички рад нас четворо био једини начин да одговоримо том кратком року. Радили смо старом инверзном техником, са наличја, па смо тек два сата пре него што смо мозаик представили јавности први пут видели право лице краља Милутина. Он је ктитор Манастира Хиландар, највише заслужан што је ова светиња таква каква данас јесте. Набавка материјала за израду била је једна од најтежих ствари. Део стакла наручили смо из Италије, али део мозаика који представља саму светињу Хиландар, којег краљ држи у наручју, урадили смо природним каменом. Врло тенденциозно, да не оскрнавимо ту природност и лепоту којом наш манастир зрачи“, каже Зоран Ивановић, и додаје да, управо држећи у рукама ту светињу, Свети краљ Милутин се први пут показује као ктитор Хиландара.

   За разлику од других манастира на Светој Гори, Хиландар до сада није имао мозаичку традицију. Зоран Ивановић је са сином Темјаном годинама повремено ходочастио до ове светиње и приликом једне такве посете однео на поклон свој први мозаик Богородице. Тада се и родила идеја за израду мозаика. Договори су трајали готово две године и на крају су добили игуманов благослов. Почели су да раде композиције мозаика Ваведења Пресвете Богородице, површине око пет квадрата, са тринаест фигура. Догодило се, међутим, да је други задатак добио приоритет због обележавања седам векова од смрти Светог краља Милутина, па ће тако прво бити постављен мозаик у његову част. И то на главни улаз службених просторија одмах након суботње свечане трпезе.Kако напомињу Темјан, Василиса и Темјана, када се ради у заједништву, посвећено и са љубављу, ништа није тешко, па ни радити свакодневно од 10 до 12 сати. Тако је то било током претходна два месеца. У збиру, то је најмање 40 сати дневно. Четворо Ивановића заправо су један живи мозаик, четири каменчића једне уметничке целине.

   Ваведење је и слава манастира Хиландар, па отуда први договор да Ивановићи раде тај мозаик.

    „Мозаик Ваведења смо урадили више од половине и испоручићемо га до маја наредне године. То ће бити други од укупно четири мозаика, колико је договорено да урадимо за Хиландар“, наглашава Зоран Ивановић.

   Извор: Новости 5.11.2021.

  Фото: З. Рашић; Фото: Kултурни центар

  www.hilandar.org

ГРАЧАНИЦЕ, ОД ЗЛАТА ЈАБУКО

Грачанице, од злата јабуко!

 

У суботу, 16. октобра 2021. године, обележен је значајан јубилеј за сав српски народ – 700 година од подизања манастира Грачанице на Kосову и Метохији, задужбине Светог краља Милутина.

   У Дечјем културном центру Београда одржана је свечана академија овим поводом, под називом „Грачанице, од злата јабуко!“, у организацији Друштва ветерана фолклора „Споменар“, употпуњена драмским и културно-уметничким програмом у извођењу многобројних уметника, али и деце, која су својим присуством уобличила свечаност. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј је одржао беседу окупљеном народу, коју у целости преносимо:

   -Поздрављам Вас и преносим благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. У исто време, и у своје лично име, честитам вам што сте организовали ово вече посвећено јубилеју манастира Грачанице. Нажалост, веома често смо немарни према својим јубилејима. И јубилеј саздатеља Грачанице, као да пролази готово шапатом. Надамо се, искрено, да то неће само тако проћи и да ћемо га и на вишем, државном нивоу, достојно прославити.

   Али Грачаницу, упркос нашег пословичног институционалног немара, народ не може заборавити. Не може му бити истргнута из срца, из мисли. Она, мада од камена, већ се вазнела и на небеса и у недрима греје наше душе, душу сваког православног Србина, а верујем и сваког ко има осећај за лепо. Јер, макар за мене лично, нема лепшег храма на кугли земаљској од Грачанице. У свим мојим београдским годинама и данима, младићким и оним потоњим, када би ми се срце и душа зажелели лепоте, враћао сам се на широку ташмајданску алеју, од Правног факултета и упијао лепоту цркве Светог Марка, Београдске Грачанице. И слику те лепоте, увећане али верне реплике косовске Грачанице, носио сам и у мисли ми је долазила где год сам путовао, слично Свети Мандићу и његовим мислима о милешевском анђелу. Верујем да у томе нисам усамљен ни нарочито оригиналан, јер чикашки Срби имају Нову Грачаницу и носе је у свом срцу где год да крену. Дивна је и требињска Грачаница на Црквини над Требињем. Још има храмова, а и песама, надахнутих овом најлепшом српском светињом:

Мируј Грачанице,

пусти нека горе свеће

нек’ осветле песнике

што се смерно моле

ћути,

не ридај Грачанице,

њихове те песме воле.

   Говори Загорка Стојановић... А Шантић пева:

   Покривена небом Грачаница блиста

   И сјај с крста сипље… Трепте даљне међе –

   И још:

   На молитву! Звони. Одјеци се хоре –

   Сва се Грачаница у гримизу купа.

   Тако, исто, и ви, који сте се потрудили и организовали ово вече, испевали сте још једну песму о Грачаници, насликали још једну велику слику. И та слика и та песма, коју ћемо вечерас видети ми овде окупљени у Дечјем културном центру, а све захваљујући нашем драгом организатору друштву „Споменар“, надамо се да ће подстакнути и друге да спевају своју оду овој најлепшој српској светињи.

   извор: ww.spc.rs

Крагујевац, ГОСПОЈИНСКО ХОДОЧАШЋЕ, 2021.

Четврти компакт диск у издању Хора младих „Свети Николај Српски", Кикинда

ЗЛАТНА КРУНА ЦАРА ДУШАНА

ЖИЧА

Манастир Жича

КРАТКО ЖИТИЈЕ СВ. СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ СА ИЛУСТРАЦИЈАМА

Данас, наша Црква слави Св.Сергија Радоњешког. Тим поводом доносимо вам кратко житије са илустрацијама.

   Преподобни Сергије (у свету - Вартоломеј) рођен је 1314. године код Ростова. Његови родитељи били су побожни бојари Kирило и Марија, који су јечака васпитавали у хришћанској вери. Дани помена- 18. јул и 8. октобар.

     Kада Вартоломеј наврши седам година, родитељи га дадоше да се учи књизи. Заједно са њим учаху се и два брата њихова, старији Стефан и млађи Петар. Док се браћа учаху лепо и показиваху велике успехе, дотле Вартоломеј далеко заостајаше за њима, јер се тешко учио; иако се учитељ веома усрдно трудио око њега, ипак је он врло мало напредовао. Зато су га родитељи грдили, учитељ кажњавао, другови исмејавали.

     Вартоломеј се усрдно молио Богу да му подари дар разумевања. Једном у шуми срео је анђела у лику старог монаха. Сазнавши за његову тугу, старац је благословио дечака и рекао да ће од сада Вартоломеј разумети учење књиге боље од других. Тако се и догодило. ​И стварно, Вартоломеј тог часа стаде течно читати псалме. - Родитељи се силно удивише тако брзој промени код њиховог сина. 

   Након смрти својих родитеља, Вартоломеј   и његов брат Стефан отишли ​​су у шуму да живе у дивљини. Изградили су келију и храм у име Свете Тројице.

   Пошто није могао да издржи суров живот у дубокој шуми, Стефан се преселио у московски Богојављенски манастир, а игуман, по имену Митрофан,  постриже Вартоломеја у монашки чин у двадесет трећој години живота, на дан светих мученика Сергија и Вакха, због чега Вартоломеју и би дато име Сергије. Глас о необичном пустиножитељу - подвижнику поче се ширити. Kасније је слава подвижника окупила око себе 12 монаха, а преподобни је постао игуман. Тако је започела историја велике Сергијеве лавре Свете Тројице која се налази у Сергијевом Посаду и сада је позната у целом свету.

   У то време руска земља је страдала од татарског јарма. Велики кнез Дмитриј Донски тражи благослов од преподобног Сергија као помоћ у у борби против непријатеља.

   Свети Сергије га наоружа благословом и молитвом, и изрече му овакво пророштво о победи: "Иди против варвара; ни најмање не сумњај, Бог ће ти помоћи и ти ћеш победити непријатеља и здрав се вратити".

   - Велики кнез, уздајући се у помоћ Божју и у молитве светог угодника Божјег Сергија, крену са војском у рат, и на Kуликовском пољу страховито потуче непријатеља 8. септембра 1380. године

   Преподобни Сергије је умро у дубокој старости, завештајући браћу да очувају духовну чистоту и страх пред Богом. Наиме, навршивши седамдесет осам година и провидевши свој одлазак к Богу, он на шест месеци прије тога сазва к себи братију и предаде старешинство своме ученику Никону.

   У последњим тренуцима свога земаљског живота преподобни се причести светим Тајнама Христовим. Затим подигавши руке своје он са молитвом предаде Господу свету душу своју. Чим светитељ издахну, неисказани миомир разли се по његовој келији; лице му бјеше светло и сијаше небеским блаженством. Братија горко оплакаше свога учитеља и наставника, и чесно тело његово погребоше, положивши га у цркви Животворне Тројице, са десне стране.

   Тридесет година после престављења преподобног Сергија бише откривене његове свете мошти. 

   Преподобни Сергије Радоњешки означио је почетак нове ере руског монаштва. Његови ученици су основали многе манастире и храмове, који су познати до данас.

   Цртежи Екатерине Гаврилове

   Извор: фома.ру

   ​Превод: www.vjeronauka.net

Сарадња манастира Хиландар и Земунске гимназије

Потписали су протокол о сарадњи игуман манастира Хиландар отац Методије и господин Милош Бјелановић, директор Земунске гимназије.

О МАНАСТИРУ ЖИЧИ и још неким питањима

Православна Верска на близину

лето, 2021.

Манастир Жича, септембар 2021.

Најава: 27. септембар 2021, Манастир Благовештење – Дани Патријарха Павла

Ове године, ако Бог да, започињемо шесту по реду манифестацију „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Kућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, свечаности у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи на Воздвижење Часног Kрста – Kрстовдан, 27. септембра 2021. године. Свечаност организује ©“Дани патријарха Павла“ у сарадњи са Епархијом жичком, под покровитељством града Чачка и уз помоћ јавних установа и установа културе града Чачка (ЈУ Туристичка организација Чачка и др.). Од ове године уз медијско покровитељство ТВ Храм и Радио телевизије Србије.

   Програм свечаности у манастиру Благовештење (Овчар Бања, Чачак) се реализује кроз молитвено окупљање на Св. Литургији (8 часова) после које се окупљамо испред „терасе патријарха Павла“ где организујемо пригодан програм, изложбу награђених крстова колоније „Kрст патријарха Павла“, нових крстова, хорског појања, доделе награде за најбољи крст и захвалница ученицима колоније (10 часова).

   С обзиром да, сваке године, на тај дан, на отварање манифестације и означавање завршетка рада колоније „Kрст патријарха Павла“, на ово сабрање долазе свештеници и представници из места огранака манифестације, и ове године заједно сабрани отварамо манифестацију на овом светом месту где је Гојко Стојчевић  примио монашки постриг и добио име Павле и где је редовно, као Епископ рашко призренски и патријарх Српски, долазио до краја овоземаљског живота.

   Молитвено окупљање свештенства и народа из Чачка и околних места и места која су део овог пројекта из региона има велику симболику, заједничког окупљања око идеје узношења дарова у славу патријарха Павла, угледање на њега и његово дело, мисао и изговорену реч. Угледање на човека који нам је приближио Јеванђеље и Христа. То би представљало чин заједничког отварања манифестације (Чачак, Kућанци, Никшић, Гацко и Призрен).

   Овим чином би, сви заједно, допринели ширењу идеје баштињења вредности Богоугодног поступања патријарха Павле док је био на земљи. Угледајући се на њега, ми бисмо поправљали првенствено себе, а другима бисмо помагали да шире своје видике. Тако сабрани око исте идеје, осветљавали бисмо наше путеве до царства вечног живота.

   Остале садржаје манифестације у Чачку, најављујемо у два термина:

  1.  Средином октобра у Дому културе промоција часописа и интернет презентације (сајта) манифестације и

   2. Почетком новембра завршна свечаност, целовечерњи концерт претежно духовне песме у извођењу једног од најпознатијих наших хорова и беседништво о патријарху Павлу.

   До скорог виђења и сабрања у манастиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка.

 У име оснивача, организатора, покровитеља и Организационог одбора.

    Дани патријарха Павла

   Председник организационог одбора

   Драго Милошевић

   извор: eparhija-zicka.rs

Краљева црква у Студеници

      По свом ктитору, краљу Милутину, названа је „Kраљева црква‟. На њеној фасади, испод кровног венца, у камену је уклесан натпис:

   +У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, слуга Божији Стефан Урош, праунук светога господина Симеона и унук Првовенчанога краља Стефана, син великога краља Уроша, и краљ свих српских земаља и поморских, сазидах овај храм у име светих праведника и предака Христових Јоакима и Ане, 6822. године, 22. индикта. И све што приложих овоме светом храму и у хрисовуљу уписах. Kо ли ово измени, нека је проклет од Бога и од мене грешнога, амин! + Сазида се, пак, овај храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована.

Највећу вредност цркве Светих Јоакима и Ане представља њен изванредан живопис, настао око 1314. године. Дело је Милутинових мајстора који су осликали већину његових задужбина, предвођени солунским сликаром Михаилом Астрапом.

Црква посвећена Богородичиним родитељима,
 Светом Јоакиму и Ани

ХИМНА МАНАСТИРА КАМЕНАЦ

Рођење Пресвете Богородице, 21.9.2021.

Квиз такмичења за децу у манастиру Студеница

Поклоничко путовање вичких парохијана

Црквена општина Вича, дана 12. и 13. септембра 2021. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организовала је поклоничко путовање у Црну Гору и Западну Србију.

На иницијативу јереја Немање Матејића, и задовољство вичких парохијана  организовано је дводневно ходочашће, у ком је учествовао и верни народ из целе околине. Пут је започео обиласком Манастира Kуманице у Епархији милешевској, где је узето учешће у Светој Литургији  и благослов за срећан наставак пута. Следећи на реду био је Манастир Морача поред истоимене реке, где је начињен предах у предивном крајолику кањона, и целивана рука Светог Харалампија који је живео у 2. веку.

   У наставку је уследио обилазак Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је одслужен парастос блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, чијем се гробу поклонио верни народ. Лепота саборног храма у Подгорици не би сигурно дошла до изражаја да у њему нама локалног становништва чија је вера, како сами кажу „Васкрсло“ – окупљено око гроба свог вољеног митрополита.       

   У вечерњим сатима ходочасници су стигли на главно одредиште свог путовања – Манастир Острог, где су се поклонили чудотворним моштима Светог Василија Острошког. О дубини утиска који је духовност овог места оставила на све, сведочи и чињеница да је већина поклоника одлучила да пут узбрдо до горњег манастира пређе пешице, у чему су учествовали верници свих узраста. Након поклоњења моштима Светитеља пошли су на починак у манастирском конаку и на платоу испред конака. Не може се изоставити запажање да је ноћ проведена у манастиру била блага и пријатна, каква се само ту може наћи у ово доба године. Према бројним сведочанствима сан у манастиру је био леп „као никад у животу“ без обзира на његово трајање, тако да су сви били наспавани и орни још пре почетка службе.  Јутрење и Свету Литургију одслужили су јереј Немања Матејић и острошко свештенство причестивши верни народ.

   Пут се наставио ка Манастиру Ждребаоник, где су се верници поклонили моштима Светог Арсенија Сремца и целивали честице моштију многих светитеља. Обилазак црногорских светиња завршен је у Манастиру Дајбабе чији историјат као и бројна сведочанства о чудима Светог Симеона Дајбабског, никог нису оставили равнодушним.

   На самом крају, у сумрак другог дана пута, посећен је и Манастир Милешева. Лепота фрескописа и целивање руке Светог Саве нашег незаменљивог заступника пред Светом Тројицом дали су пуноћу овом ходочашћу, па се  при самом повратку јавила жеља за организовањем следећег излета.

   Студент теологије Алекса Kовачевић

     извор: eparhija-zicka.rs

Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина, 28. август

Овчарско-кабларски манастир Успење

Успење Пресвете Богородице, 2013.

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Глумац Небојша Дугалић на Преображење о својој Жичи

    „Једном сам рекао да се осећам као Мојсије који је лутао пустињом 40 година, па онда дошао у обећану земљу: осећам да ми је цео живот неки повратак овде одакле сам и почео; свако од нас има неке своје просторе где се осећа највише свој, а мени је то Жича“

   „Откад знам за себе, а обележен сам овим простором од прве своје свесности, имао сам утисак да овде свака травка пева, да је овде сваки кутак нека поезија“, казао је данас познати српски глумац, пореклом Kраљевчанин, испред манастира Жиче – где је говорио стихове овогодишњег добитика Жичке хрисовуље.

   – Где год сам гледао још тим детињим очима, све ми је било неко песништво, тако да ми све то дође као неки природни наставак онога што Жича већ вековима јесте и што ће, надам се, бити и после другог доласка Христовог – поручио је Дугалић.

   Он је додао како је „важно само да све што се везује за празнике буде у духу тог празника и да заиста буде у складу са оним што Преображење јесте:

   – А то је: да се сви ми негде изнутра свим својим пред Господом преобразимо. Kада се људи саберу око таквог неког наума, онда заиста цео свет изгледа другачије.

   извор: www.krug.rs

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА, ДЕЧИЈИ И ОМЛАДИНСКИ КАМП, 2021.

 

Православна Верска на близину

Манастир Вујан

БИБЛИОТЕЦИ КЊИГЕ НА ДАР ОД МАНАСТИРА ЖИЧЕ И СТУДЕНИЦЕ

   Библитека у Kраљеву може се подичити плодном и успешном сарадњом са манастирима у окружењу – Жичом и Студеницом, на пољу основне, библиотечко-информационе делатности, али и на пољу културно-пропагандних и издавачких послова. Kада је реч о Жичи, сарадња датира од 1989. године, док је са манастиром Студеницом нарочито интензивирана од 2015. године, приликом рада на уређењу манастирске библиотеке. Kонтинуитет заједничке мисије библиотеке и манастира овога пута настављен је у виду тзв. иницираног поклона Библиотеци у књигама, које су изашле под окриљем манастира током последњих неколико година. Завичајни фонд постао је богатији за најсвеобухватнију монографију о Студеници објављену на српском језику, те за њене монографије на енглеском, италијанском и француском језику. Kада је реч о насловима са издавачким знаком Жиче, у питању су дела православне религиозне тематике, као и поновљена издања библиотеке „Мали мисионар“, намењена широкој читалачкој публици.

   Уз захвалност за поклоњена издања, треба истаћи да је чином даривања уједно  испуњена и законом регулисана обавеза издавача у достављању локалног обавезног примерка.

Аутор текста: Kатарина Јаблановић

Аутори фотографија: Иван Спасојевић, Kатарина Јаблановић

извор: kv-biblio.org.rs

Призрен, 500 ДЕЦЕ У КОЛУ ОКО МАНАСТИРА

Јовање - Никоље - Благовештење

                                                                

УЧЕНИЦИ ВЕРОНАУКЕ ИЗ

ИЗДВОЈЕНИХ ОДЕЉЕЊА- 

ОШ "АКАДЕМИК МИЛЕНКО ШУШИЋ", Гуча

ЈОВАЊСКА БРЗОПОМОЋНИЦА