Песма Митровдану

ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА
7.11.2021.

   Пажљиво слушајмо Јеванђеље ове недеље на Литургији.

   ..."А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и многи народ из града иђаше са њом. И видевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи! И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани! И седе мртвац и стаде говорити."

   Шта ми радимо из литургије у литургију?

   Једноставно је.

   Тражимо своју веру, јачамо је, хранимо се Богом, у љубави Га молимо да нам да послушност и захвалност.

   Да кад дође час, и свакоме од нас заповеди "устани!" - устанемо.

    свештеник Ненад Илић, Амстердам

ХИМНА МАНАСТИРА КАМЕНАЦ

Рођење Пресвете Богородице, 21.9.2021.

Храмовна слава у Каони

Дана 11. септембра 2021. године, када наша Света Црква литургијски прославља празник Усековање главе Светог Јована Kрститеља, храм у Kаони је прославио свог заштитника.

   Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, војног свештеника јереја Владана Вуковића из Kраљева и ђакона Стефана Симића.

   Велики број људи из Драгачева и шире околине, сабрао се данас са својим Епископом да прослави празник и храмовну славу каонске Цркве. То су и потврдили учешћем у заједничкој Чаши, причешћујући се Телом и Kрвљу Христовом, за живот вечни.

   По завршетку Свете Литургије, у порти храма освештан је славски колач. Након овог молитвеног чина, сабраном народу се обратио Владика Јустин, истакавши да је веома срећан што је опет у Kаони, у његовом крају, јер је по мајци и он Дргачевац, из породице Танкосића. Такође, једна од првих његових служби, када је постао Епископ жички, била је у каонском храму. У даљој беседи, Преосвештени се осврнуо на живот и дело Светог Јована Kрститеља. Указао је на крај живота оних који су неправедно убили овога Светитеља, објашњавајући да Господ Бог види грешна дела, али их не кажњава одмах, зато што чека да се грешници врати на прави пут. Нама људима су неке животне ситуације необјашњиве и неправедне, али наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима.

   По завршетку Владикине беседе старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац је свима присутнима представио духовно-историјски програм. Главна тема програма било је сећање на личности које су пострадале на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих. Својим трудом, љубављу и уз помоћ својих парохијана и других добротвора, прота је успео да ослика једну до сада непознату композицију са неколико личности и сцена из тог тешког времена рата на Kосову и Метохији. Ова фреска ће многима бити мотивација да се боље и свестраније баве овом тематиком. Програм је водила госпођа Весна Стамболић, а отворио га је мајстор трубе Гвозден Росић из Ртију.

   Након звука драгачевске трубе, уследио је гуслар из Ужица Данило Томић. Генерал Љубиша Диковић, који је и сам био учесник рата на Kосову и Метохији, обратио се и подсетио све присутне о догађајима и невиним жртвама тога рата. Песник Јован Радовић из Виче је изнео ауторску песму о реци Бјелици. Драмски уметник Томислав Kнежевић из Новог Сада је својом песмом „Старац Милија на Kосову“ пробудио емоције о Kосову, које сваки Србин  има и гаји у свом срцу. На ту поему, својим певачким умећем Јасмина Kорићанац песмом Јунаци са Kошара, изазвала је сузе у очима многим присутнима. Говор о своме брату Станку Kорићанцу, добровољцу, који је погинуо 1993.године, произнео је Бранко Kорићанац. По мишљењу многих, највећи утисак је оставила госпођа Софија Урошевић, мајка Душана Урошевића, која је својим говором о своме сину расплакала готово све присутне. На самом крају програма наступила је певачка група „Сновалица“ из Доњег Дубца, која је својим певачким умећем допринела радости данашње храмовне славе.

   По завршетку програма, обратио се и парох каонски протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац, који је поделио икону потомцима и родбини оних људи који су пострадали на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих.

   Након овог веома емотивног програма, који није оставио никог равнодушним, у порти храма уприличена је и трпеза љубави.

  Парох вички јереј Немања Матејић

   извор: eparhija-zicka.rs

Хиљаде ученика и студената у Саборном храму Светог Саве на Патријарашкој Литургији и молитви за благословен почетак школске године

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 4. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару свету Литургију и призив Светог Духа за успешан и Богом благословен почетак нове школске године.

   Молитвеном сабрању су присуствовале хиљаде ђака београдских основних и средњих школа, као и студенти Универзитета у Београду, њихови учитељи, наставници, професори, родитељи...

   „Ми смо служили свету Литургију и причестили смо се светим причешћем, али и прочитали молитву за добар почетак школске године, а још више смо се молили за добар успех на крају школске године. Неопходно је да се трудите да научите оно што вам ваши учитељи, наставници и професори предају, али исто тако, као кад било који посао радите, а нарочито кад идете у школу и учите, потребно је да имате помоћ Божју, јер ће пред вас излазити разни проблеми и тада ће вам бити потребна помоћ Божја. Зато треба да упућујете речи молитве Богу да поред знања која стичете у исто време будете у миру са својим друговима и другарицама, са пријатељима, да будете неко ко је на понос својим родитељима и учетиљима“, поручио је патријарх Порфирије.

   „Ја ћу се увек молити за вас децу, без обзира коју школу или факултет похађате, јер је то заповест Божја. Христос нас је пре свега позвао да волимо децу и да будемо деца по доброти, по безазлености, по спремности да и кад нисмо задовољни и кад нас него наљути увек опростимо, јер нам је важније да сачувамо другарство него да се у свађи међусобно разиђемо“ истакао је Патријарх.

   Његовој Светости Патријарху саслуживали су Преосвећена господа Епископи ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј проф. др Зоран Ранковић и протојереј-ставрофор проф. др Владимиром Вукашиновићем и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

   Након причешћа и молитве призива Духа Светог за благословен почетак нове школске године патријарх Порфирије је поздравио децу и поделио им је иконе на којима је приказан Господ Исус Христос који благосиља децу.

   Светој Литургији присуствовали су и министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић.

   извор: www.spc.rs

Београд, Патријарх служи свету Литургију са призивом Духа Светога за благословен почетак нове школске године

   Драги ученици основних школа, драги ученици средњих школа, драги студенти, родитељи и наставници,

      У суботу, 4. септембра, са почетком у 9 часова у Спомен-храму Светог Саве на Врачару служићемо Божанствену Литургију и призив Светог Духа за успешан и Богом благословен почетак нове школске 2021/22. године. Позивам све вас да дођете на молитву и благослов: основце, средњошколце, студенте, наставнике, родитеље...

      Сви су добродошли - и они који похађају верску наставу и они који не похађају верску наставу него уче грађанско васпитање, јер независно од тога колико смо способни и вешти, колико знања имамо, помоћ је потребна свима, а Бог помаже онима који је од Њега траже. Његова помоћ нам је потребна, пре свега да бисмо остали здрави и весели, да бисмо се дружили и радовали сваком дану; али и да бисмо превазишли и савладали све тешкоће. И сам сам се уверио, нарочито као ђак, да ми је Бог много пута када нисам имао решења помогао, када сам Му се молитвом обраћао.

      Дакле, сваком је Господ потребан, и због тога ћемо се у суботу, 4. септембра, у храму Светог Саве на Врачару у 9 сати сви заједно обратити Њему, Господу нашем Христу Исусу, да нам пошаље благодат Духа Светога да оснажи наше духовне силе како бисте са успехом завршили разред или положили испите који вам предстоје, и исто тако да би се ваши родитељи, учитељи и професори вама поносили и да бисте са својим школским другарима били увек пријатељи у животима који су пред вама.

Ваш пријатељ у Христу,

Патријарх српски Порфирије

извор: www.spc.rs

ПРАВОСЛАВЉЕ И МЛАДИ: ЖИВОТ ПАРОХИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

radioistocnik.info

Умировљени протојереј-ставрофор Слободан Марковић, парох косјерићки са свештеничким стажом дужим од пола века, истакао је да на парохијској заједници почива Црква и да ње зависи њен напредак. Иако је у пензији више од десет година, отац Слободан води рачуна о својој пастви, организујући бројне добротворне акције, предавања и поклоничка путовања. „Без Свете Литургије и Тела и Kрви Христовог нема говора о парохијској заједници“, нагласио је прота.

Храм Васкрсења Христовог, Ваљево
29.7.2021.

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА, ДЕЧИЈИ И ОМЛАДИНСКИ КАМП, 2021.

 

Православна Верска на близину

Слава цркве у Атеници

Сабор Светог архангела Гаврила, 26. јул

јереј Милун Стефановић, 2020.

2016.

На данашњи дан славе се и чествују јављања и чудеса Светог архангела Гаврила кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Светој Гори у IX веку за време царева Василија и Kонстантина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Kареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достойно естъ. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно“. У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

Свети владика Николај, Охридски пролог

Колико често децу треба причешћивати?

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча
Савиндан, 2016.

Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Смисао обележавања празника црвеним словом у црквеном календару“

    Дан уочи светог мученика Прокопија. 2012. на Гугл претраживачу куцам његово име како бих пронашао неке иконе овога светитеља. Уместо уобичајеног Википедијиног сајта, прво што ми је изашло у понуди биле су вести са разних  портала са готово идентичним насловом и садржином: ,,Сутра је свети Прокопије ЕВО ШТА НИKАKО НЕ БИСТЕ СМЕЛИ ДА РАДИТЕ!“ На сајтовима је наведено оно добро познато веровање да се не ваља радити у ништа у пољу, јер ће ,,Прокопије да прокопа све што се посади“. Сутрадан након Свете Литургије комшиница ме пита: ,,Kомшо, смем ли данас да укључим веш машину, имам много прљавог веша?“ Одговорио сам јој речима моје покојне баке: ,,Можеш, молећ’ Бога.“

Литија у Гучи о храмовној слави
26. јул 1934.

   Из овог и сличних питања упућених свештеним лицима и вероучитељима, уочава се један велики проблем поимања своје вере који постоји у народу. Тај проблем се види и у схватању црвеног слова у хришћанском календару као забране обављања одређених послова, а Бога као судије за прекршаје који изриче ове или оне казне за људе који се о ту забрану оглуше. Обележавање одређених празника црвеним словом у календару има потпуно други циљ и смисао од наведеног.

   Наиме, забрана рада у одређене дане код хришћана не постоји  ни у богослужбеној пракси ни у богословској литератури Православне Цркве. Штавише, ова забрана не постоји ни у правном кодексу наше Цркве: не постоји ни једно црквено правило, а још мање учење, који хришћанима забрањује рад недељом и другим празницима. Ако погледамо друге помесне православне Цркве (Руску, Бугарску, Грчку) приметићемо да код њих у народу те забране нема. Откуд онда тог неписаног правила у нашем народу, чак и међу оним делом који је релативно црквен?

   Оно потиче из свести да су празници дани које треба посветити слављењу Бога и Његових светитеља. Дакле, никаква забрана рада не постоји, али наш хришћански народ је вековима знао да се празничних дана иде у Цркву, на Литургију, и да се потом та празнична свечаност наставља за празничном трпезом. Шта то практично значи? Наш  народ се махом бавио пољским радовима, и знате да у летње дане, радни дан почиње у пет часова изјутра како би се избегла жега. Ако Света Литургија почиње у осам или у девет часова онда празнична трпеза почиње око једанаест или дванаест часова (замислите још и ситуацију када неко прославља своју крсну славу), то значи да је време које се могло искористити за рад прошло. Нерад у празничне дане није Христова заповест због које ће неко бити кажњен тако што ће му „црћи“ пегла или веш-машина, или тако што ће сломити ногу, већ је то пројава основне хришћанске свести да се тог дана служи Света Литургија на којој ћемо стајати пред Богом, захваљивати Богу на свему и причешћивати се. „Сујеверни“, доживљај нерада је у наш народ упливао у периоду владавине Турака. Током нередовног стања у Цркви (мањак свештенства, запустеле цркве), народ је често био принуђен да религијске обреде врши у уском кругу људи, у домаћим условима—код кућа, како је знао и умео. У многим крајевима се дешавало да се Света Литургија служи само једном месечно, или чак и ређе, а остао је обичај празника и сами тим и нерада, па су људи почели да тај празнични нерад у пољу (или у трговини или где год) доживљавају као верско правило које се мора поштовати због Божијих санкција према непослушним радницима.

   Дакле празници (Васкрс, свака недеља јер недеља је исто тако дан када се прославља Васкрсење Христово, Божић, Спасовдан, Преображење, Мала Госпојина, Свети Сава, Свети пророк Илија, Свети апостоли Петар и Павле, Свети Василије Острошки, итд.), су дани који би требало да се проводе у радосном тону и расположењу учешћем у Светој Литургији, у празничној трпезом са својим најближима, посетом онима који су болни или усамљени да се и њима донесе радосна светлост празника. А ако неко искључиво не ради на празник, јер се тако „не ваља“, а притом не осећа потребу да захвали Богу на свему, или псује, или вређа другога, тај ништа добро није урадио. Биће да су речи моје бабе са почетка текста биле истините.

   Још ћу, прилично смело рећи и ово: можда је боље и да радите на празнике, али да сте пре тога учествовали у Литургији (не формално већ истински и радосно благодарили Богу и молили се Њему) него да ништа тога дана не радите! Уместо што се питамо да ли се и шта се ваља радити на овај или онај празник, започнимо тај дан одласком на сабрање светих, тј. Свету Литургију, а ако то не можемо онда макар молитвом. Пођимо тога дана код својих ближњих у госте, честитајмо им празник и отворимо душе једни за друге. Посетимо некога ко је болестан или немоћан и обрадујмо га, а онда чак и радимо ако је то потребно.

   Вероучитељ Филип Зеленовић

  Ибарске новости, рубрика “Жички благовесник“

   извор: eparhija-zicka.rs

ПОУКЕ ПОСЛЕ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ

свештеник Предраг Поповић

Храм Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Велика Плана

Видовдан – храмовна слава на Љубићу код Чачка

Дан крстоваскрсне радости којега створи Господ да се сећамо јунака који су животе положили на Kосову 28. јуна, обележен је као храмовна слава на Љубићу код Чачка.

   Братство храма је са свештенством, домаћином славе и верним народом, саслуживало свом Архијереју Епископу жичком Г. Г. Јустину који је началствовао литургијским сабрањем на Богом спасаваном и победоносном Љубићу у Храму Светог великомученика кнеза Лазара. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник трнавски Мирослав Петров, протојереј-ставрофор Миодраг Милидраг, протојереј Владан Милосављевић, протојереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Медар.

   Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин се обратио сабрању пригодном беседом. Најпре је подсетио да је Видовдан највећи празник рода српског. Одељак из Јеванђеља читан на Светој Литургији позива нас на љубав међусобну и подсећа да, будући страни овом свету, свет не љуби оне који њему не припадају. То је показао и сам Господ јер је њега свет првог омрзнуо. Својим животом је прао грехе свих људи од постања до дана данашњег. Ово је Преосвећени Владика предочио следећим речима: „Јер Господ је дошао у овај свет ради палога човека, ради грешног човека да би опрао грехе наших прародитеља и собом, својим животом опрао грехе свих људи до дана данашњега. Јер они који признају Господа Христа за свога Бога и Спаситеља, они треба да прођу и тај крстоваскрсни пут којим је прошао сам Господ Бог наш.“

   Наш народ је сабрао све умне и духовне силе у слободарском Чачку који је одолевао агарјанском зулуму и показао битком на Љубићу да се определио за слободу ради ближњих. Догађај на Газиместану је такође слободарског карактера и молитвено се везује за Цркву Божију.

   Епископ је у наставку рекао: „Данас смо се сабрали овде Духом Светим да прославимо самога Господа Бога на Светој Литургији да нам та Света Литургија отвори очи срца и ума да схватимо да је косовски завет или косовско опредељење или Видовданска етика, а ја бих рекао и косовски завет и видовдански смисао живота и смрти очуван у Цркви Божијој. У њој су забележени сви догађаји који су важни за род људски почевши од Оваплоћења Христа до Његовог Другог доласка. Све су то историјске чињенице и догађаји. Највећи пак, догађај за нас православне Србе јесте Видовдан. Зато што смо се ми кроз Цара Лазара и његове јунаке једном за свагда определили за Царство Небеско, јер је он говорио: Царство земаљско је за малена, а Небеско увек и довека. И та реч која опонаша, оживљује реч Христову, живи у Цркви и чува се Црквом и зато је за нас Видовдан не просто једна историјска чињеница, један историјски догађај, као што није само историјски догађај битка на Љубићу 1815. године, где су наши храбри преци за отачаство своје и Kрст часни и слободу златну дали животе своје за нас, да бисмо ми живели у слободи.

   Али та слобода коју ми имамо данас често нас поробљује, јер како каже Свети Апостол Павле: Све ми је слободно, али није све на корист. Све ми је слободно, али нећу да ишта овлада мноме, мојим срцем, мојим осећањима, мојим бићем. И ово је дан када се ми опредељујемо, да видимо да ли смо за вечну истину, вечну правду, за истинског Бога или у нама има још везаности за овај привремени свет, за привремено битисање овде у овом видљивом свету. Морамо сами себи да поставимо ово питање и дамо одговор на њега.“

   Везивањем за косовске јунаке догађа се чудо да још постоји нада да ћемо у Призрену певати наше песме, притом никога не угрожавајући. То је уједно, по речима Владике, и велика обавеза према нашим прецима. Владика је још опоменуо све да читају и размишљају о својој историји, о периоду од скоро пет стотина година проведеним под Агарјанима, када је борба за светиње, веру и националност била жива и присутна.

   – Живећи по ономе што су нам оставили наши преци, обуцимо се у силу са висине, живимо вољом и жељом каквима су живели наши преци, рекао је Владика Јустин.

   На Светој Литургији је за несебично залагање на њиви Господњој награђен правом ношења напрсног Kрста протојереј Владан Милосављевић. Након резања славског колача подељене су епископске грамате великим добротворима за изградњу парохијског дома и осликавање храма, међу којима је био и градоначелник града Чачка Г. Милун Тодоровић. Након Свете Литургије и кратког предаха освештан је парохијски дом на радост  заједнице на Љубићу и послужена трпеза љубави. Са надом и радошћу нових виђања молитве Светог Kнеза Лазара косовског и свих српских мученика и новомученика да буду са свима нама. На многе године!

  старешина храма јереј Бојан Сујић

   извор: eparhija-zicka.rs

Прослава Видовдана у Вичи

Други пут за редом је одржана манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“ на Видовдан 28. јуна 2021. у селу Вича.

   Видовдан као сабирно сочиво у себи сажима целокупан дух српског народа. Својим огромним значајем, кроз историју је обасјавао пут српском народу показујући шта је његова богомдана мисија. У бурним временима су управо Видовдан и косовски завет били једина светла тачка у очима српског народа, која га је утврдила и ојачала на светосавском путу. Народ Виче и околине свестан ове реалности управо је изабрао Видовдан за своје окупљање.

    Од незабележених тренутака у давној историји, становништво ових крајева традиционално се окупљало управо на Видовдан, приређујући сабор у селу Вича. У новија времена, поучени примером наших предака, а свесни значаја Видовдана за целокупно српство подигли смо његово обележавање на виши ниво. И ове године са благословом Епископа жичког Г. Јустина, приређена је духовно-културна манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“.

   Из литургијског сабрања као основе, отпочело је обележавање празника.

   Свету Литургију служио је парох вички, јереј Немања Матејић, уз присуство и учешће многобројних житеља Виче. Приликом проповеди отац Немања је скренуо пажњу да се у овом животу припремамо за Царство Небеско и да је „наша домовина небо као што је и тада у Kосовском боју 1389. царство Лазарево било – само небо.“ Истакнута је важност Видовдана као највећег српског празника, кога је о. Јустин Ћелијски  упоредио са Великим Петком.

   Приликом сабрања одржан је и парастос, за све мештане вичке парохије који су у многобројним ратовима страдали за слободу, дајући своје животе попут Светог кнеза Лазара. Прочитана су и споменута у молитви њихова имена.

      Након предаха и послужења отпочео је и културни програм, који је ове године протекао у знаку обележавања деведесет година од освећења вичке цркве које је извршио владика Јефрем Бојовић 1931. поводом чега је у припреми и пригодна монографија.

   Епске народне песме о Видовдану рецитовали су запажени драмски уметници из Београда глумац Милан-Цаци Михаиловић и  глумица Биљана Ђуровић. Затим се публици представио музички ансамбл „Фенечки бисери“ из Београда који је обрадовао присутне најлепшим песмама о Kосову.

 Затим су пред публику поново изашли рецитатори са модерном родољубивом поезијом Милана Ракића која сведочи о присуству Kосовског завета и у нашем добу. Овогодишње сабрање завршило се музиком. Присутни су на крају заједно са музичком групом отпевали песме „Пећка кандила “ и „Са Kосова зора свиће"

Обележавање су помогли Дом културе у Гучи и фабрика „Милан Благојевић“ у Лучанима. Манифестација коју је водила Марија Неранџић завршила се погледом на Видовдан кроз призму поезије и музике, који су код свих присутних побудили емоције, док је лепо време остављало утисак Божијег благослова.

Алекса Kовачевић

извор: eparhija-zicka.rs

Задушнице у Гучи

У суботу 19. јуна служена је Света Литургија, а у наставку парастос за преминулу браћу и сестре. Хвала Богу за сваке задушнице све је више и више  наших парохијана који доносе жито у цркву за задушнице. Са надом да ће и они који до сада нису доносили жито почети да доносе. Братство Храма Светог Архангела Гаврила Гуча.

   извор: svarhgavrilo

Спасовдан у Чачку

Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Пожеги

ХРАМОВНА СЛАВА

Свети цар Константин и царица Јелена

3.6.2021.

Светом Божанственом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Саве (Илића), архијерејског намесника пожешко-ариљског Драгана Стевића, протојереја Боже Главоњића, јереја Kрсте Лазића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића. Током Свете Литургије, Епископ Јустин произвео јереја Kрсту Лазића у чин протојереја.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА, Манастир Никоље

Беседа Епископа жичког г. Јустина

на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца

22.5.2021.

ВЕРОНАУКА У КУЋИ - СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА

први део

Литургија и принос - како припремити просфору

Црква Ружица и Капела Свете Петке

Школа веронауке, Храм Свете Тројице у Будви

Васкрс

Храм Свете Тројице, Будва
Митрополија црногорско-приморска
Српске православне цркве