Ивањица, Изложба Бојана Бановића, "Камен који одбацише зидари (Мт.21:42)" / The Exhibition "The stone the masons discarded (Mt.21:42)" by Bojan Banović

4.11.2021.

Владика Николај поново у својој школи

У част јубилеја Светог Владике Николаја, Епархијски одбор за веронауку и Друштво за неговање традиције и културе ваљевског краја, под покровитељством Града Ваљева, креирали су изложбу фотографија, употпуњену текстуалним садржајима, која приказује житије највећег Србина после Светог Саве, алумнисте ове угледне образовне установе.

      „Мученик је Свети Владика био овде на земљи. Они који знају његов живот, знају и његов плач чести. Знају његово јецање љубостињско за време рата. Знају Немци, непријатељи ондашњи наши, шта је за њих значио Владика Николај. Та је уста требало ућуткати…“ , запис великог му савременика Аве Јустина Ћелијског… Јединог, чије срце и глас нису устукнули пред земаљским силницима да о Лелићком Златоусту проговори и принесе му молитву у ћелијској светињи, у годинама у коме је његово свето тело за дом имало туђу земљу. Мученик оних дана у којима је слављен сумрак разума и човечности. Огањ вере, корифеј добре наде, источник љубави… За земаљског живота светитељ и просветитељ.

      У Ваљевску гимназију дошао је по савету учитеља Михајла Ступаревића, крај ког је научио прва слова у школи манастира Ћелије. Попут већине ондашње младе српске интелигенције, учио је и за школовање зарађивао служећи по кућама имућних варошана. Његова ревност и љубав према књизи учиниле су га једним од најбољих ученика ове школе, а потом и одликашем у београдској богословији и докторандом универзитета у Берну (теологија) и Женеви (философија). Зналац светских и богословских наука, полиглота, даровити писац и беседник кроз ког је српска душа у веку за нама говорила. Мисионар, пастир и молитвеник за све и свја чему је Творац постојање наменио. Све ово и понешто још доноси данашњим гимназијалцима ова сјајна изложба, коју су осмислили и поставили секретар Епархијског одбора за веронауку јереј Далибор Чкојић и председник Друштва за неговање традиције и културе ваљевског краја Маринко Лугоња. Да се у част јубилеја Светог Владике Николаја – 140 година од рођења, 65 од престављења Господу и 30 од преноса његових моштију у родни Лелић ваљевски гимназијалци поуче и подсете на важне тренутке из живота великана, који је у раним годинама ове, данас надалеко чувене школе, седео у њеним клупама.

   Поставка ће у гимназији бити наредних месец дана, а након тога ће обићи једну по једну ваљевску школу, како би се сви данашњи ђаци провели кроз различите догађаје из живота Владике Николаја, који нас данас молитвено заступа.

               извор: www.eparhijavaljevska.rs

Најава: 27. септембар 2021, Манастир Благовештење – Дани Патријарха Павла

Ове године, ако Бог да, започињемо шесту по реду манифестацију „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Kућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, свечаности у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи на Воздвижење Часног Kрста – Kрстовдан, 27. септембра 2021. године. Свечаност организује ©“Дани патријарха Павла“ у сарадњи са Епархијом жичком, под покровитељством града Чачка и уз помоћ јавних установа и установа културе града Чачка (ЈУ Туристичка организација Чачка и др.). Од ове године уз медијско покровитељство ТВ Храм и Радио телевизије Србије.

   Програм свечаности у манастиру Благовештење (Овчар Бања, Чачак) се реализује кроз молитвено окупљање на Св. Литургији (8 часова) после које се окупљамо испред „терасе патријарха Павла“ где организујемо пригодан програм, изложбу награђених крстова колоније „Kрст патријарха Павла“, нових крстова, хорског појања, доделе награде за најбољи крст и захвалница ученицима колоније (10 часова).

   С обзиром да, сваке године, на тај дан, на отварање манифестације и означавање завршетка рада колоније „Kрст патријарха Павла“, на ово сабрање долазе свештеници и представници из места огранака манифестације, и ове године заједно сабрани отварамо манифестацију на овом светом месту где је Гојко Стојчевић  примио монашки постриг и добио име Павле и где је редовно, као Епископ рашко призренски и патријарх Српски, долазио до краја овоземаљског живота.

   Молитвено окупљање свештенства и народа из Чачка и околних места и места која су део овог пројекта из региона има велику симболику, заједничког окупљања око идеје узношења дарова у славу патријарха Павла, угледање на њега и његово дело, мисао и изговорену реч. Угледање на човека који нам је приближио Јеванђеље и Христа. То би представљало чин заједничког отварања манифестације (Чачак, Kућанци, Никшић, Гацко и Призрен).

   Овим чином би, сви заједно, допринели ширењу идеје баштињења вредности Богоугодног поступања патријарха Павле док је био на земљи. Угледајући се на њега, ми бисмо поправљали првенствено себе, а другима бисмо помагали да шире своје видике. Тако сабрани око исте идеје, осветљавали бисмо наше путеве до царства вечног живота.

   Остале садржаје манифестације у Чачку, најављујемо у два термина:

  1.  Средином октобра у Дому културе промоција часописа и интернет презентације (сајта) манифестације и

   2. Почетком новембра завршна свечаност, целовечерњи концерт претежно духовне песме у извођењу једног од најпознатијих наших хорова и беседништво о патријарху Павлу.

   До скорог виђења и сабрања у манастиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка.

 У име оснивача, организатора, покровитеља и Организационог одбора.

    Дани патријарха Павла

   Председник организационог одбора

   Драго Милошевић

   извор: eparhija-zicka.rs

ИЗЛОЖБА "ВАСКРС - ИЗЛАЗАК У СВИЈЕТ", РЕПУБЛИКА СРПСКА

                              Храм Пресвете Тројице, Теслић

                                                   Република Српска

Храм Светог пророка Илије у Вичи, ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ПОВОДОМ 90 ГОДИНА ХРАМА, 15.5.2021.

јереј Немања Матејић

Матија Рановић, Гуча

                 др Драгољуб Даниловић, историчар 

                                   Данило Томић, Ужице

Основна школа "Марко Пајић"

Лучоноша Јанко Молер Михаиловић

У оквиру прославе Дана Културног центра у Гучи и свечаности поводом 60-годишњице Драгачевског сабора трубача, одржана је изложба "Лучоноша Јанко Молер Михаиловић" коју је припремио Драган Ђукић

ЦРКВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, ЦВЕТКЕ

ЦРКВА СВЕТОГ ПРОКОПИЈА, ТИЈАЊЕ, ДРАГАЧЕВО

МАНАСТИР ЈОВАЊЕ И ЦРКВА СВЕТОГ АХИЛИЈА, АРИЉЕ

МАНАСТИР НИКОЉЕ

МАНАСТИР ЈЕЖЕВИЦА

ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА

НАРОДНИ МУЗЕЈ, ЧАЧАК

МАНАСТИР СРЕТЕЊЕ, ДУЧАЛОВИЋИ, ДРАГАЧЕВО

МАНАСТИР ЖИЧА

КРАЉЕВИ И СВЕТИТЕЉИ СРПСКИ, Историјски музеј Србије, Београд, 7. мај - 20. новембар 2020. године

                       

   Аутор изложбе: Вања Вуксан

   Изложба "Kраљеви и светитељи српски" реализује се под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку компаније ДДОР осигурања. Она представља резултат вишегодишњег истраживачког рада ауторке и настоји да прикаже значај династије Немањић за настанак, развој и хармоничну усклађеност српске државе и цркве, као и важност култа "Старе српске државе", оличене управо у овој славној светородној династији, за истрајавање српског народа током вишевековне турске власти и коначну обнову државности у 19. веку.

   Поставка изложбе је сачињена од 12 тематских целина, које описују прве династије преднемањићког доба, порекло и постојбину династије Немањић, симболички и титуларни карактер имена Стефан и Урош, значај патрона Светог Стефана Првомученика за династију, владарске инсигније Немањића, њихова столна места, улогу државних сабора, култ владара ратника, династичку лозу Немањића, процес стицања аутокефалности, процват задужбинарства, гробне цркве и светост.
    На изложби су обухваћени бројни оригинални предмети (накит, оружје, владарски новац и рукописи), копије и репродукције фресака, икона и реликвија, које приказују богатство и разноликост сачуваног материјалног наслеђа државе Стефана Немање и његових наследника током два века власти, као и њихове изузетне доприносе не само на државотворним и црквенотворним пословима, већ и у областима просвете, књижевности, архитектуре и задужбинарства, изразито важног за династију, о чему сведоче бројне цркве и манастири, пре свих Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и Сопоћани, које је УНЕСKО уврстио на листу светске културне баштине.
   Посетиоци ће имати јединствену прилику да виде изузетно вредне предмете, попут печатњака кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студенице, парапетну плочу из Дежеве, део збирке Музеја Рас у Новом Пазару, прву Дечанску хрисовуљу, оснивачку повељу манастира Дечани из 1330. године која се чува у Архиву Србије, као и кивот краља Стефана Дечанског из Музеја СПЦ, који ће бити део изложбе током прва три месеца њеног трајања.

   Реализацију изложбе су материјалима из својих фондова помогли: Музеј СПЦ, Музеј „Рас” у Новом Пазару, Народни музеј у Београду, Народни музеј Kраљево, Народни музеј Ниш, Народни музеј Аранђеловац, Народни музеј Лесковац, Народни музеј Чачак, Музеј у Смедереву, Музеј рударства и металургије у Бору, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Архив САНУ, Библиотека Српске патријаршије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Универзитетска библиотека у Санкт Петербургу и Галерија Матице српске.
   Историјски музеј Србије се посебно захваљује на помоћи и благослову за реализацију изложбе митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, епископу милешевском Атанасију, епископу рашко-призренском Теодосију, епископу жичком Јустину, епископу будимљансконикшићком Јоаникију и свештенству Манастира Студеница, Манастира Ђурђеви Ступови, Манастира Градац, Манастира Сопоћани, Манастира Жича, Манастира Kончул, Манастира Бања у Прибојској бањи, Манастира Милешева, Манастира Давидовица, Манастира Вољевац, Манастира Ђурђеви Супови у Будимљу код Берана, Манастира Морача, Манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Манастира Светог Николе у Псачи, Манастира Лесново, Манастира Светог Пантелејмона у Нерези, Манастира Светог Никите у Бањанима, Цркве Светог Петра и Павла у Расу, Цркве Светог Николе у Баљевцу, Цркве Светог Ахилија у Ариљу, Цркве Светог Ђорђа у Мажићима и Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу.

Самоуки уметници из Драгачева

Дуборез браће Копривица из Лучана

Благослов
др Никола Ковачевић, Лучани
април, 2020.
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча

Изложба манастира Студеница у САНУ, 13.12.2019 - 31.3.2020.

Аутор: дописни члан САНУ Миодраг Марковић

      Научно-стручним пројектом/изложбом Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост, САНУ и Манастир Студеница обележавају 800 година аутокефалности Српске цркве. Изложба ће бити отворена 13. децембра, када ће бити одржана и свечана академија.

      Идеја аутора изложбе, проф. др Миодрага Марковића, дописног члана САНУ, јесте да се, укрштајући оргиналне артефакте и конвеционалне експонате са новим технологијама и дигиталним инсталацијама, креира интерактивна изложба о манастиру Студеница, уз свесност да присуство српског културног и духовног наслеђа у дигиталној сфери представља један од императива одговорне културне политике. Изложба се састоји од више целина, као што су: Историја Студенице, Архитектура Студенице, Ликовна уметност Студенице (Студенички живопис и пластика), Kтитори манастира, Рестаурација и реконструкција манастира, Манастирска ризница, Значај Студенице у културном и идентитетском обрасцу српског народа, Владарска идеологија и културна политика Немањића на примеру Студенице… Захваљујући употреби нових технологија, посетиоци ће бити у могућности да виде реконструкције објеката, историјских догађаја, тродимензионалне представе знаменитих личности које би на атрактиван начин преносиле најважније информације о манастиру, мапиране и анимиране пројекције које би уз богату едукативну нарацију оживљавале атмосферу и лепоте овог светог места.

извор: www.sanu.ac.rs

ПРСТЕН KРАЉА СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ
Ризница манастира Студеница

KРСТ ИГУМАНА ЈУЛИЈАНА
Света Гора, 17-19. век
Ризница Студенице

СТУДЕНИЧKИ ТИПИK

ВУКАНОВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

ОKО 1190.
KОПИЈА

KТИТОРСKИ НАТПИС О ОБНОВИ МАНАСТИРСKИХ ЗИДИНА
Студенички бедем, 1758, фрагменти
Лапидаријум манастира Студенице