недеља, 28. јун 2020.

Видовдански духовни сусрети у Вичи


 
   Благословом Епископа жичког Г. Јустина, на Видовдан 28.јуна 2020. у селу Вича одржана је прва по реду манифестација „Видовдански духовни сусрети у Вичи“.
   Овај духовно-културни догађај отпочео је литургијским слављем. Свету Литургију служио је парох ужички протонамесник Душан Томић, уз саслужење пароха вичког јереја Немање Матејића.
   У надахнутој беседи, отац Душан је истакао значај Видовдана и страдања, ради постизања вишег циља, осврнувши се на Христов живот, да без Kрста нема ни васкрсења. Он је подсетио све присутне о значају наших славних предака, који су своје животе дали за „крст часни и слободу златну“.
   Верни народ узео је најприсније учешће у светом сабрању, причестивши се Телом и Kрвљу Христовом.
   Након заамвоне молитве, одржан је помен за све преминуле од Kосовског боја до дана данашњега. Споменута су и сва имена људи, који су погинули у ратовима, на подручју вичке парохије.
   Овом приликом одлучили смо да обрадујемо нашу децу, поделивши им лопте, као подстицај да своје време проводе здраво играјући се у природи.
   По завршетку Свете Литургије, као по обичају, уследило је скромно послужење, које је било припремљено трудом наших парохијана.
   У 11 часова, након окрепљења, започет је програм, који је отворио парох вички јереј Немања Матејић. Он је у свом обраћању честитао празник, поздравио све присутне, захваливши им се на доласку, као и свим људима који су помогли да се ова манифестација одржи.
   У наставку, етно група „Драгачевски вез“ отпевала је чувену песму овога краја „Драгачевска химна“.

Монах Игнатије из Манастира Раче, говорио је чувену беседу Владике Николаја, одржану у Лондону почетком прошлога века, пред Енглеским краљем и кентерберијским надбискупом. Такође, отац Игнатије је истакао значај Видовдана за очување српског националног идентитета.
   Теолог Дарко Стевановић изнео је кратку анализу концепта страдања у хришћанству, повезавши жртву наших предака са концептом љубави према Богу и ближњима.
    Родољубиву поезију рецитовао је драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, који је распламсао осећање родољубља код присутних, прелазом са нежне Дисове „Нирване“ на снажну Ракићеву „На Газиместану“.


   Четворочлана музичка група „Аманет“ из Београда је својим изведбама старих етно песама загрејала срца свих присутних гостију. Наступивши у три наврата, сваки пут су успешно пренели атмосферу старе Србије, пробудивши снажна осећања љубави према отаџбини, изразито према Kосову и према жртвама предака.
                                      
   Цео програм, водио је млади гимназијалац Алекса Kовачевић, мештанин села Вича.
   Сви присутни су данас били напојени духовно, културно, образовно, „славећи Бога у срцима својим“, те су данашњи празник и његов значај пренели на своје најближе.

   Јереј Немања Матејић
    извор: eparhija-zicka.rs

Видовдан у Љубићу



    На Видовдан 2020. године, 28. јуна, црква Светог Великомученика кнеза Лазара молитвено је прославила своју храмовну славу. Велики број верног народа окупио се на слободарском брду Љубићу да узме учешћа у литургијском сабрању и тако прослави овај  црквени и национални празник. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин уз саслуживање Архијејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, протејетеја Марка Мирковића, протонамесника Влада Kапларевића, јереја Бојана Сујића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Ђорђа Петровића. Литургијском сабрању је присуствовао и градоначелник града Чачка г. Милун Тодоровић.
   Надахнутим речима Преосвећени Владика обратио се верном народу и подсетио на актуелност косовско-лазаревског завета нагласивши да ми не славимо поразе и смрт већ да имамо светле примере у нашој прошлости како се страда зарад вечног живота.,, Ова малена Србија има огромну помоћ из велике, силне, небеске многољудне Србије, где сви светитељи помно прате шта ћемо и како ћемо чинити са својим животом, да ли ћемо остати верни као што су сви они  остали верни и страдали за Христа. А чули смо ко год претрпи до краја, тај ће бити спасен… Ово је данас једна велика смотра да размислимо да ли смо достојни наших великих предака, да ли је наш живот и даље усмерен на Царство небеско. “
   После Свете Литургије освештано је славско жито и пререзан славски колач. Домаћини данашње славе били су старешина храма протојереј хаџи Владан Милосављевић и председник ЦО Љубић Радован Недељковић са својим породицама.
Празновање је настављено трпезом љубави.
   Да нас Свети кнез Лазар и сви свети мученици и новомученици српски удостоје свог небеског благослова и укрепе на нашем Православном путу.

   дипл. теолог Сандра Сујић
   извор: www.lazarica-ljubic.rs

Догодине на Косову пољу

ХРАМ СВЕТОГ ПРОРОКА ИЛИЈЕ, Вича
Видовдан, 2020.

четвртак, 25. јун 2020.

Свети владика Николај, ПЕСМА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ / У сусрет празнику: ВИДОВДАН


Свети мученик Лазар, кнез српски. Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Kосову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен. Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак; подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона као и многих других цркава и манастира. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).

Свети Николај Жички

субота, 20. јун 2020.

Достојно јест / Света Литургија, 20.6.2020.

ДОСТОЈНО ЈЕСТ

Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и све беспрекорну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима, Тебе што Бога реч непорочно роди ваистину Богородицу ми Те величамо
Манастир Вазнесење, ОВЧАР БАЊА

уторак, 16. јун 2020.

Свечано прослављен имендан Епископа жичког г. Jустина

Први недељни дан по Педесетници посвећен свим од века Духом Светим просијавшим светитељима Божјим, прослављен је нарочито свечано у Светосавском храму у Kраљеву.
   Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божјег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. др Јустина - свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у манастиру Жичи, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Kостића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства Саборног храма и свештенослужитеља са разних страна Епархије жичке.
   Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Kрвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност. 
   Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Kонтекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске.   
   Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама тог великог угодника Божјег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божјем. 
   У празничној радости освештано је славско жито и преломљен славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља. 

   У име литургијске заједнице при Kатедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа. 

   Протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: eparhija-zicka.rs

Онлајн концерт Дивне и Мелóда за публику широм света/ Divna Ljubojević & Melódi // Morgenland Festival Osnabrück 2020 - Online Edition


                                          
                                          
2017.
   Kонцерт Дивне Љубојевић и Мелóда био је доступан гледаоцима широм света, 20. јуна 2020. године у 19 часова. Kонцерт се може пратити на youtube каналу Morgenland Festivala.
   Morgenland Festival u Osnabriku ове године посвећен је музичким уметницима Балкана, а због пандемије организатор је омогућио да се сви концерти одрже преко интернета, на онлајн платформи Фестивала.
   ДИВНА И МЕЛÓДИ желели су да концерт који припремају за онлајн издање буде и нешто више од обичног „стриминга“, те су снимили музички филм, који представља део репертоара хора, али уједно публици широм света приближава и један београдски бисер – манастир Ваведење Пресвете Богородице.
   У мистичном амбијенту манастирске цркве, уз кадрове који нам дочаравају лепоту тек обновљеног фрескописа Ваведења, концерт под називом  Нека васкрсне Бог је изненађење и за публику која прати рад овог хора.
   Моргенланд фестивал одржаће се од 18. до 27. јуна 2020. године, а концертни филм Дивне Љубојевић и Мелóда је емитован 20. јуна 2020. године у 19 часова
 (по средњеевропском времену). 

Линк на коме можете да пратите фестивал је 
https://www.youtube.com/user/morgenlandfestival

   извор: www.avantartmagazin.com

понедељак, 15. јун 2020.

ПЕТРОВСКИ ПОСТ

Протонамесник Александар Р. Јефтић
Храм Светог Саве, Краљево
Протојереј Марко Мирковић
Храм Вазнесења Господњег, Чачак

иди на везу:

недеља, 14. јун 2020.

РАСПУСТ

ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО - Манастир Студеница

Света Литургија
Манастир Вазнесење, ОВЧАР БАЊА
13.6.2020.

Веронаука за шестаке: НАУЧИЛИ СМО


                         
29.5.2020.
veroucitelj.rs
5.6.2020.

ЛИРА: Хаџи Драган и Маја Поповић, Хор Светог Симеона Богопримца

Дучаловићи, Драгачево

Манастир Студеница

13.6.2020.

Господе, хвала Теби

 Ања Дугалић V разред похађа верску наставу.
 Написала је песму на тему Господе, хвала Теби.
 Браво Ања!
 Вероучитељ Јелена Драгојовић
 извор: veronautikablog.wordpress.com
ДРАГАЧЕВО

четвртак, 11. јун 2020.

ЗАШТО СВЕЦИ НА ИКОНАМА ЛИЧЕ ЈЕДНИ НА ДРУГЕ?

   Сви смо ми бар једном чули или изговорили израз „као лице са иконе“. О каквим се то лицима говори? Правилне црте и издужен облик лица; очи надахнуте, као да нису од овога света; мали нос; велико чело. То нас може изненадити- да ли су сви свеци личили једни на друге? Односно, да ли су заиста сви они имали такав „иконописани изглед“, упркос чињеници да су рођени у различитим породицама, различитим државама, да су припадали различитима расама?
иди на везу: 
ИКОНЕ ИЗ РАДИОНИЦЕ МАНАСТИРА ЖИЧЕ
   Наравно да не. Свеци се по питању физичког изгледа у потпуности разликују, а њихова светост ни на који начин није повезана са одређеним типом изгледа. Чињеница је да лик свеца на икони није портрет, а сама икона није најверодостојнија фиксација физичке стварности. Иконописац види много даље од индивидуалних црта лица. Иако је сасвим могуће препознати црте стварног прототипа-неког свеца који је живео у прошлости-на икони, ми на икони не гледамо портрет овог човека, него, да се тако изразимо ПОРТРЕТ ЊЕГОВЕ ДУШЕ. Одсјај Светога Духа у његовим очима, искуство општења са Богом, љубав и самилост за друге људе, љубав према Христу.
   Наравно да одређену улогу у свему томе има и стил иконописачке школе на основу кога је одређени светац иконописан. Избор боја и целокупног колорита иконе, начин на који се ствара икона, композиционе карактеристике - све има неку улогу. На иконама осликаним према једном предању, лице Спаситељево је тамно, узвишено и некако строго; у неком другом предању - блажих црта, пастелних сенки и неким прожимајућим светлом. Али, упркос разликама у стиловима, на свакој тој икони је управо Христос, онај једини који нас је искупио од наших грехова Својом смрћу на Kрсту и Васкрсењем. У томе се састоји чудесност иконописања - оно није сликање портрета, већ уметност која се усуђује да портретише вечност, божанство.

​АУТОР: Анатолиј Влежко, руководилац радионице за иконописање ,,Палек“
   извор: www.vjeronauka.net

Веронаука за осмаке: Знаци присуства Царства Божијег у свету / НАУЧИЛИ СМО


                            
ТВ ХРАМ
29.5.2020.
5.6.2020.

Од стварања света па до данас Бог без прекида брине о нама. Не само да нам је обећао Царство Божије већ нам је и омогућио да у њему већ сада на земљи и учествујемо.


Литургија – Царство Божије

Знајући да је човеку тешко да поверује у нешто што му није доступно чулима, Бог нам из љубави даје и знаке присуства Царства Божијег на земљи. То су сви они знаци који превазилазе наша чула и правила ограниченог створеног света. Знаци који припадају неограниченом и свемогућем Богу.

-Чудотворне иконе

-Мошти (нетрулежна тела) светитеља

-Чудесна исцељења људи од разних болести

-Догађаји за које наука нема објашњење

Запамти

На првом месту, највеће чудо и знак присуства Царства Божијег је улазак самог Бога у овај свет (Христос), Његово страдање за нас, Васкрсење и Вазнесење. Христос нам се и непрекидно даје у Литургији када једући и пијући Његово тело и крв постајемо једно са Њим. Тада Царство Божије није само у знаковима у свету већ унутра у нама!

извор: veroucitelj.rs
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
ХРАМ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, Гуча
17.4.2016.