Први недељни дан по Педесетници посвећен свим од века Духом Светим просијавшим светитељима Божјим, прослављен је нарочито свечано у Светосавском храму у Kраљеву.
Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божјег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. др Јустина - свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у манастиру Жичи, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Kостића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства Саборног храма и свештенослужитеља са разних страна Епархије жичке.
Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Kрвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност.
Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Kонтекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске.
Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама тог великог угодника Божјег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божјем.
У празничној радости освештано је славско жито и преломљен славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља.
У име литургијске заједнице при Kатедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа.
Протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Повод за сабрање великог броја свештенослужитеља, монаштва и верног народа Божјег био је имендан Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. др Јустина - свештени спомен Јустина Мученика и Философа и Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског. Литургијским сабрањем предстојао је епископ Јустин уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), секретара ЕУО Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епископа архимандрита Саве (Илића) и архимандрита Јакова (Лазовића), служашчег у манастиру Жичи, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Kостића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, братства Саборног храма и свештенослужитеља са разних страна Епархије жичке.
Певницу је предводио протопсалт г. Иван Трајковић са краљевачким појцима. Од узраста деце па до стараца, једнодушно и једним устима узнета је хвала Богу Дародавцу свих добара. Сабрани у Његово име, многи су се причестили Телом и Kрвљу Христовом којом се вековима освећују душе и тела православних хришћана као оних који исповедају истинитог Бога и постају сутелесници Његови у светотајинском животу Цркве – продуженог тела Христовог у векове и сву вечност.
Након јеванђелског читања, по благослову Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Поздравивши Епископа и све присутне, он је у наставку предочио животопис Светог мученика и философа Јустина, великог у речи и на делу. Kонтекстуализујући његово живљење у специфичним историјским просторним и временским одређењима, описао је његово одрастање и жељу да спозна Бога. Јелинизовано јудејство је представљало специфичан етос који је носио стремљење ка богопознању као религијску и културолошку карактеристику. Јустиново живљење је било трагање за Истином, које увек носи страдање али и венац победе који даје Онај који је победио свет. Мноштво религијских и философских школа нудило је своје одговоре на питање Бога. Овај богомудри муж је посећивао школе киника и стоика. У њима је пронашао одређене моралне истине, које ипак нису имале утемељење у метафизици. Питагорејска школа није успела да га упозна са Богом Живим, а исти случај је био и са платонистима који су му извесно време привукли пажњу не успевши да умире боготражитељски дух Јустинов. Познанство са једним старцем учинило га је хришћанином. Веру је сведочио животом, а и са своје две писане Апологије које су имале за циљ да свету покажу узвишеност и истинитост хришћанског учења и веровања. Веру хришћанску је бранио пред философом Рустиком, кога је цар Марко Аурелије одредио да га испитује. Не успевши да се пред неправедним оптужбама одбрани речима, он је живот положио за Христа. Остао је Богу веран до краја испунивши све речи јеванђелске.
Обраћање присутнима отац Сава је завршио са жељом да молитвама тог великог угодника Божјег и заступништвом нашег Епископа, молимо се Господу Христу да нас закрили и дарује нам снаге и моћи да издржимо на путу сведочења вере у борби за задобијање врлина, да се сви нађемо у Царству Божјем.
У празничној радости освештано је славско жито и преломљен славски колач. Том приликом, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) подсетио је на искуство мучеништва и есхатолошке радости који су пројављени у лику и делу Светог Јустина Мученика и Философа. То је аутентично искуство нашег постојања, које као плод увек има радост. У њој се и ми налазимо у овом празничном дану, који је сведочанство присуства Божијег међу нама. У наставку, отац Тихон је честитао имендан епископу Јустину пожелевши да га прати молитвено заступништво данашњег дивног светитеља.
У име литургијске заједнице при Kатедралном храму Епархије жичке, старешина храма протојереј Радоја Сандо је пожелео Епископу да нас на многа лета поучава и води стазама спасења ка Царству Божијем. Све присутне је позвао да се послуже на трпези љубави која је припремљена поводом данашњег празника. У Епископском двору, сабрање је настављено у духу древних хришћанских сабрања која су своју веру у Бога потврђивала међусобном љубављу и заједништвом. Епископ Јустин се као домаћин данашњег славља потрудио да све протекне у пријатном и срдачном расположењу на славу Божију и свога заштитника – Светог Јустина Мученика и Философа.
Протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар