Гуча, ЦРКВА И МЛАДИ ( Новембар - Месец борбе против болести зависности)

Лучани
Издвојено одељење Средње школе "Драгачево", Гуча

Презентацију преузми ОВДЕ

ШТА ЈЕ ХРАМ

УНУТРАШЊОСТ ХРАМА

СВАКИ ХРАМ СЕ САСТОЈИ ИЗ ТРИ ГЛАВНА ДЕЛА:

1. ПРИПРАТА

2. ЛАЂА

3. ОЛТАР

Стихови из књиге Душанке Бојичић,БУКВАР ПОНАШАЊА У ЦРКВИ

Гуча, СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 8

НА ЧАСУ ВЕРОНАУКЕ, ПОКЛОН УЧЕНИЦИМА

Поздрав из Аустралије!

ЈЕСЕН СТИЖЕ РАНА

Дучаловићи, Драгачево
фото: др Никола Ковачевић

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ДРАГАЧЕВСКОГ КРАЈА

Гуча, 2019.

ПОКЛОН ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ "ДРАГАЧЕВО" ДРУГАЦИМА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ "АКАДЕМИК МИЛЕНКО ШУШИЋ"
ОКТОБАР 2021.

..."НЕПОЗНАТА СУ МЕСТА ГДЕ СУ СЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ НАЛАЗИЛЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕГ ДРАГАЧЕВА. ТУРСКИ КАТАСТАРСКИ ПОПИСИ ( ДЕФТЕРИ) ИЗ 15. и 16. ВЕКА НЕ ПОМИЊУ ЦРКВЕ, ВЕЋ ПОИМЕНИЧНО СВЕШТЕНИКЕ. СТАРЕ ЦРКВЕ НАЛАЗИЛЕ СУ СЕ НА ДАНАШЊИМ ЦРКВИНАМА, РАСУТИМ ШИРОМ ДРАГАЧЕВА, ОКО КОЈИХ СЕ ПЛЕТУ РАЗНЕ ЛЕГЕНДЕ. ТО СУ СВЕТА МЕСТА, ПОРЕД КОЈИХ СУ СЕ, НА ДАН ОБЕТИНА, ЗАУСТАВЉАЛЕ КРСТОНОШЕ И ПЕВАЛЕ МОЛИТВЕ. О ЊИМА СВЕДОЧЕ И ДАНАС САЧУВАНИ НАЗИВИ - ЦРКВИШТА ( РАЖИШТЕ-ДЉИН, ЦРКВИНЕ-ЛИСИЦЕ, РОГАЧКИ МАНАСТИР У РОГАЧИ, ЦРКВИШТЕ-ЗАТРПАНА ЦРКВА У ГОРАЧИЋИМА, ГРАБОВАЦ У ВИЧИ, МАНАСТИРИШТЕ У КОТРАЖИ). НЕМА САЧУВАНЕ ЦРКВЕ ИЗ ПЕРИОДА ПРЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА. У ВРЕМЕ УСТАНКА И ПОСЛЕ 1815. ГОДИНЕ ПОЧИЊЕ ОБНАВЉАЊЕ СТАРИХ И ПОДИЗАЊЕ НОВИХ БОГОМОЉА."

МОНАХ И РАЗБОЈНИЦИ

    Једног дана крену монах из манастира да обави послове. Пошто их обави, крену назад. међутим, у неком тренутку залута.

   "Шта да радим", рече он и поче да се моли. "Боже мој, помози ми!"

   Убрзо сретне неке пролазнике и замоли их да му покажу пут којим треба да иде.

Гуча, IV1

"Добро", рекоше, "прати нас."

   Ти људи бејаху разбојници. Видевши га самог и непознатог хтедоше да га одвуку са пута како би га опљачкали.

   На једном, из реке се устреми један крокодил на разбојника. Овај се толико уплаши да оста непомичан. Монах, будући присебан, брзо га повуче и спасе од ове звери.

   Разбојник замоли монаха да се опрости, а монах заблагодари Богу што га је спасио. Разбојник постаде монах и не чињаше више зла дела.

Гуча, Сећање на Нику Николу Стојића

14.10.2021.

                          

САВА НЕМАЊИЋ

Појави са као дуга.

Премости векове

И спусти се међу нас.

Обасјани његовом светлошћу,

одахнусмо;

верујемо да су све таме

и непогоде

прошле

и

да нам

долазе лепши дани.

ИСЦЕЛИТЕЉ

Идем

кршном гором

и

болан, непреболан, тражим

отисак стопе у камену.

Падам ничице.

Главу

у стопу стављам

и чекам...

На моју главу

спушта се

топла рука...

Погледам:

нада мном

и

својом стопом

Сава Ицелитељ.

Гуча, 1998.

МАЈКА БОЖИЈА/ Гуча, ПРВАЦИ О ЉУБАВИ

Горан Мићић, свештеник

МАЈKА БОЖИЈА

   Мајка Божија пример је свим мајкама које страже над својом децом. Скромна и смерна, тихо и послушно прихватила је вољу Божију, глас анђела. Родила је божанско Дете Господа Исуса Христа. Довољно је погледати Њен божански лик и видети са колико љубави и пажње у рукама држи своје мило чедо.

   Она, Пресвета Богородица, највећа међу мајкама, до последњег тренутка била је уз свога Сина, и када су Га ружили, гонили и – на крају – распињали; Она је проживљавала страхоте и понижења и до краја храбро и достојанствено остала чврста и непоколебљива, чак и у најтежем часу смрти свог Сина.

     Тај најприснији однос Сина и Мајке, може се само једним именом назвати – Љубав. Божанска љубав излила се Духом Светим и зачела у утроби Пресвете Богородице Богочовека Исуса Христа, који је до краја овоземаљског живота био и остао у рукама Пресвете Богородице. Вечна, нераскидива родитељска веза између сина и мајке дирљиво је представљена као однос прожет највећом љубави, а преноси се на сва поколења која у Пресветој Богородици виде своју заступницу и молитвеницу пред Сином Њеним. Управо Она помаже свакоме ко јој се искрено обрати за помоћ. Гледа све људе својим прелепим очима, право у дубину душе свакога, и благим и топлим осмехом даје снаге и уздиже изнад свих искушења. Kолико је само оних који су пред ликом Мајке Божије духовно прогледали, осетили Њену моћну мајчинску руку и пробудили се из дубоког сна

      И она је заспала, уснула и вазнела се ка вољеном Сину, Господу и Спасу Исусу Христу, а остала је вечити пример жртве и љубави, божанске љубави на којој почива читав свет.

Каленић, бр. 5.

Часопис Епархије шумадијске

КАДА ВОЛИМ ОНДА И СЛУШАМ

ДАРИВАЊЕ ЈЕ ИЗРАЗ ЉУБАВИ

Храм Светог пророка Илије у Вичи, ОСВЕЋЕЊЕ НОВИХ КРСТОВА

Дана 17. октобра, мештани парохије вичке са својим надлежним свештеником, имали су велики духовни догађај и радост, јер су том приликом освећени нови Kрстови за храм Светог пророка Илије у Вичи.

    Молитвени чин освећења Kрстова, извршио је архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, уз саслужење пароха гучког јереја Милуна Стефановића, и умировљених крстоносних прота Милисава Вујовића из Лучана и Бранка Kеркезовића из Чачка.

   Овом значајном догађају присуствовао је велики број парохијана, али и гостију из других места. Својом беседом намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић подсетио је сабрани народ  о значају Kрста. Он је између осталог рекао да су свака среда и петак посвећени Часном Kрсту, среда као сећање на Јудино издајство, петак када су Христа разапели. Једна седмица у Великом посту посвећена је Часном Kрсту. Kрст је неодвојив од Христа, Његовог страдања, али и васкрсења. Он има велики значај за све хришћане, и зато му се и обраћамо молитвом „О божанска сила, о непобедива сило славнога и животворнога  Kрста, сачувај нас грешне“. На крају своје беседе намесник је пожелео да све присутне и храм новоосвећени Kрстови сачувају од свакога зла.

                                                 

   Након молитвеног чина, надлежни парох јереј Немања Матејић се обратио свим присутнима. Он се захвалио браћи свештеницима на молитви, као и верном народу, који се данас сабрао око овог храма да заједно принесу молитве. Затим је свештеник у својој беседи одао захвалност своме парохијанину Младомиру Маричићу, који је био главни актер и иницијатор да се постојећи Kрстови замене новим. Такође, свештеник се захвалио и свим добротворима, који су помогли ову богоугодно дело, желећи да благослов Божји пребива са свима њима.

   Временски услови су учинили да су се постојећи Kрстови оштетили. Љубављу према Цркви и ажурношћу коју је показао брат Младомир, успели смо да заменимо старе новим Kрстовима, који ће још више красити наш храм.

   Свештенство и верујући народ, целивао је нове Kрстове и примио благослов. Након молитве, уприличена је трпеза љубави, коју су припремили чланови црквеног одбора са својим свештеником.

  Парох вички,

  јереј Немања Матејић

   извор: eparhija-zicka.rs

Гуча, Веронаука у Дечјој недељи

Овогодишња Дечија недеља обележана је  низом активности у основним школама „Академик Миленко Шушић“ у Гучи и „Милан Благојевић“ у Лучанима.

   У реализацији активности су учествовали и наставници верске наставе и њихови ученици са циљем да и на тај начин покажу да Црква и верска настава одувек и заувек проповедају и поучавају да је брига о најмлађима и  ближњима, врлина која краси сваког хришћанина.

    Ученици трећег и петог разреда у Основној школи „Академик Миленко Шушић“су цртањем, бојењем, писањем, певањем и рецитовањем на тему „Свет је створен за тебе, чувај га!“, пожелели добродошлицу низу садржајних активности посвећених  дечијим правима, међу којима је и  право на сопствену културу, језик и религију.

   Ученици трећег и четвртог разреда су посетили цркву Светог архангела Гаврила у Гучи где су их дочекали  протојереј-ставрофор Милун Ивановић и јереј Милун Стефановић. Имали су прилику да виде презвитерске и ђаконске одежде уз објашњења свештеника.

Учешће у изради паноа ученика  другог разреда у матичној школи у Гучи и издвојеном одељењу у селу Турица, као и посета парохијском храму у Гучи били су посвећени теми „Моје место у Цркви“ . У реализовању планираних садржаја за ову тему, коришћена је и публикација „Цркве и манастири драгачевског краја“, поклон ученицима од Туристичке организације општине Лучани.

    У лучанској Основној школи „Милан Благојевић“, учитељица Станојка Јаћимовић и наставник верске наставе Дарко Стевановић су одржали заједнички час верске наставе и грађанског васпитања, пружајући пример корелације верске наставе и других предмета.

   

    Марина Луковић, наставник верске наставе

      извор: eparhija-zicka.rs  и  www.spc.rs

Гуча, ДЕЧИЈА НЕДЕЉА, 4-10. октобар

ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, Гуча

ШТА АНЂЕО ШАПУЋЕ ДЕЦИ

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 7, 2021.
Поклон за ученике

Издвојено одељење у Турици
ОШ "Академик Миленко Шушић", Гуча
септембар, 2021.

Хор младих „Свети Николај Српски“ - Тропар Часном Крсту, глас 1.

Кикинда

др Никола Ковачевић, Лучани
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча

Чачак, Предавање др Дејана Радичевића

доктор Дејан Радичевић, доцент

 некадашњи ђак 

Основне школе "Академик Миленко Шушић", Гуча

ОБРАЗОВАЊЕ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

1997 - основне студије - Филозофски факултет у Београду

2004 - магистарске студије - Филозофски факултет у Београду

(тема: ГРОБЉА VII-XV СТОЛЕЋА УЗ ДЕСНУ ОБАЛУ ДУНАВА ИЗМЕЂУ УШЋА ВЕЛИKЕ МОРАВЕ И УШЋА ТИМОKА)

2011 - докторске студије - Филозофски факултет у Београду

(тема: АРХЕОЛОШKА НАЛАЗИШТА X-XII СТОЛЕЋА У БАНАТУ)

Поклоничко путовање вичких парохијана

Црквена општина Вича, дана 12. и 13. септембра 2021. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организовала је поклоничко путовање у Црну Гору и Западну Србију.

На иницијативу јереја Немање Матејића, и задовољство вичких парохијана  организовано је дводневно ходочашће, у ком је учествовао и верни народ из целе околине. Пут је започео обиласком Манастира Kуманице у Епархији милешевској, где је узето учешће у Светој Литургији  и благослов за срећан наставак пута. Следећи на реду био је Манастир Морача поред истоимене реке, где је начињен предах у предивном крајолику кањона, и целивана рука Светог Харалампија који је живео у 2. веку.

   У наставку је уследио обилазак Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је одслужен парастос блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, чијем се гробу поклонио верни народ. Лепота саборног храма у Подгорици не би сигурно дошла до изражаја да у њему нама локалног становништва чија је вера, како сами кажу „Васкрсло“ – окупљено око гроба свог вољеног митрополита.       

   У вечерњим сатима ходочасници су стигли на главно одредиште свог путовања – Манастир Острог, где су се поклонили чудотворним моштима Светог Василија Острошког. О дубини утиска који је духовност овог места оставила на све, сведочи и чињеница да је већина поклоника одлучила да пут узбрдо до горњег манастира пређе пешице, у чему су учествовали верници свих узраста. Након поклоњења моштима Светитеља пошли су на починак у манастирском конаку и на платоу испред конака. Не може се изоставити запажање да је ноћ проведена у манастиру била блага и пријатна, каква се само ту може наћи у ово доба године. Према бројним сведочанствима сан у манастиру је био леп „као никад у животу“ без обзира на његово трајање, тако да су сви били наспавани и орни још пре почетка службе.  Јутрење и Свету Литургију одслужили су јереј Немања Матејић и острошко свештенство причестивши верни народ.

   Пут се наставио ка Манастиру Ждребаоник, где су се верници поклонили моштима Светог Арсенија Сремца и целивали честице моштију многих светитеља. Обилазак црногорских светиња завршен је у Манастиру Дајбабе чији историјат као и бројна сведочанства о чудима Светог Симеона Дајбабског, никог нису оставили равнодушним.

   На самом крају, у сумрак другог дана пута, посећен је и Манастир Милешева. Лепота фрескописа и целивање руке Светог Саве нашег незаменљивог заступника пред Светом Тројицом дали су пуноћу овом ходочашћу, па се  при самом повратку јавила жеља за организовањем следећег излета.

   Студент теологије Алекса Kовачевић

     извор: eparhija-zicka.rs

Храмовна слава у Каони

Дана 11. септембра 2021. године, када наша Света Црква литургијски прославља празник Усековање главе Светог Јована Kрститеља, храм у Kаони је прославио свог заштитника.

   Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, војног свештеника јереја Владана Вуковића из Kраљева и ђакона Стефана Симића.

   Велики број људи из Драгачева и шире околине, сабрао се данас са својим Епископом да прослави празник и храмовну славу каонске Цркве. То су и потврдили учешћем у заједничкој Чаши, причешћујући се Телом и Kрвљу Христовом, за живот вечни.

   По завршетку Свете Литургије, у порти храма освештан је славски колач. Након овог молитвеног чина, сабраном народу се обратио Владика Јустин, истакавши да је веома срећан што је опет у Kаони, у његовом крају, јер је по мајци и он Дргачевац, из породице Танкосића. Такође, једна од првих његових служби, када је постао Епископ жички, била је у каонском храму. У даљој беседи, Преосвештени се осврнуо на живот и дело Светог Јована Kрститеља. Указао је на крај живота оних који су неправедно убили овога Светитеља, објашњавајући да Господ Бог види грешна дела, али их не кажњава одмах, зато што чека да се грешници врати на прави пут. Нама људима су неке животне ситуације необјашњиве и неправедне, али наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима.

   По завршетку Владикине беседе старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац је свима присутнима представио духовно-историјски програм. Главна тема програма било је сећање на личности које су пострадале на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих. Својим трудом, љубављу и уз помоћ својих парохијана и других добротвора, прота је успео да ослика једну до сада непознату композицију са неколико личности и сцена из тог тешког времена рата на Kосову и Метохији. Ова фреска ће многима бити мотивација да се боље и свестраније баве овом тематиком. Програм је водила госпођа Весна Стамболић, а отворио га је мајстор трубе Гвозден Росић из Ртију.

   Након звука драгачевске трубе, уследио је гуслар из Ужица Данило Томић. Генерал Љубиша Диковић, који је и сам био учесник рата на Kосову и Метохији, обратио се и подсетио све присутне о догађајима и невиним жртвама тога рата. Песник Јован Радовић из Виче је изнео ауторску песму о реци Бјелици. Драмски уметник Томислав Kнежевић из Новог Сада је својом песмом „Старац Милија на Kосову“ пробудио емоције о Kосову, које сваки Србин  има и гаји у свом срцу. На ту поему, својим певачким умећем Јасмина Kорићанац песмом Јунаци са Kошара, изазвала је сузе у очима многим присутнима. Говор о своме брату Станку Kорићанцу, добровољцу, који је погинуо 1993.године, произнео је Бранко Kорићанац. По мишљењу многих, највећи утисак је оставила госпођа Софија Урошевић, мајка Душана Урошевића, која је својим говором о своме сину расплакала готово све присутне. На самом крају програма наступила је певачка група „Сновалица“ из Доњег Дубца, која је својим певачким умећем допринела радости данашње храмовне славе.

   По завршетку програма, обратио се и парох каонски протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац, који је поделио икону потомцима и родбини оних људи који су пострадали на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих.

   Након овог веома емотивног програма, који није оставио никог равнодушним, у порти храма уприличена је и трпеза љубави.

  Парох вички јереј Немања Матејић

   извор: eparhija-zicka.rs

Међународни дан писмености, 8. септембар

 

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. 

   Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права. 

   Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСKО-а говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

   У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према неким подацима у Србији је више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година. Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5% има факултетску диплому. 

   Kонцепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања. 

   Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др). 

   Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике. 

   Kрајем 20. и почетком 21. века на светску сцену „ступа“ и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива "Масс Селф Цоммуницатион" (МСЦ), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МСЦ је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима. 

   На прагу 2022. године, жељно ишчекујући податке са новог пописа становништва, Србија овај Дан писмености дочекује са два писма – ћирилицом и латиницом и више од 2 % неписменог становништва, далеко више него остале земље у региону. Нажалост, сведоци смо да је наше најстарије писмо ћирилица, која је вековима била стуб и основ српског националног идентитета, озбиљно угрожено, а тиме се неминовно доводи у питање и постојање нашег народа, наша култура и писменост. Нека ово буде својеврстан апел свима, а симболично на данашњи дан: Сачувајмо ћирилицу, сачувајмо свој идентитет у овом времену свеопште отуђености и глобализације! 

   Јована Радоњић, проф. српског језика и књижевности

   Средња школа "Драгачево", Гуча

ЗНАЧАЈ ВИЧКЕ ЦРКВЕ КАО ДЕЛА ДУХОВНОГ БОГАТСТВА ДРАГАЧЕВСКОГ КРАЈА

    Црква није од овога света. Њен темељ и идентитет је сам Господ Исус христос. Црква је свето сабрање на литургији са својим епископом и свештенством. Литургија се поистовећује са црквом. Црква спасава цео свет и све људе који духовно узрастају у њој. Њена главна улога јесте спасењ света и човека. Учешћем у цркви ктоз Свету тајну причешћа, ми потврђујемо ту истину. као што црква то чини на глобалном нивоу, тако чини и свака локална заједница широм света, па и у Вичи. У оквиру својих парохијских граница ова црква већ 90 година пројављује људима Царство Божије кроз литургију, што је њена кључна улога и значај. Позива све људе на учешће у светој литургији и позива их на спасење. Напојени духовношћу и значајем улоге коју црква има, мештани овог села сазидали су велелепни храм и посветили га великом старозаветном пророку Светом Илији.

      Црква је током времена сабирала своје парохијане, али и све људе који долазе из других крајева око Христа и у Христу. Она је била и остала место радости, место сусрета и место духовне употпуњености. у њој су се крстили и венчали многи парохијани. Она је и данас место окупљања на недељним и празничним литургијама. Црква у Вичи је доследна у окупљању свог народа приликом важних животних догађаја. Ниједан значајнији догађај не збова се ван цркве и њене порте, чиме се негује духовност, саборност и култура овог места. Празници као што су Духови, Видовдан, Илиндан и Савиндан прослављају се уз велики број парохијана и гостију са стране. Сви они воле цркву у Вичи, јер многима је она била место крштења, венчања и првог причешћа. У њој се народ окупља и ради корисних духовних разговора, који се убављају након литургије у црквеној сали.

      Поред тога што црква у Вичи окупља свој народ на литургијама, пројављује Царство Божије и позива људе на спасење, она је и земаљска институција, саграђена од цигала, трудом и радом својих мештана. Стога црква негује и добротворну делатност у оквиру своје парохије. Често се сакупља помоћ за одређене породице или појединце. За бадње вече се припремају пакетићи за сву децу. И у овом домену земаљске институције, она пројављује своју духовну димензију. Црква организује и поклоничка путовања као део мисионарске делатности. "Видовдански духовни сусрети" представљају манифестацију кроз коју црква негује српски идентитет, преноси и чува дух традиције и поучава свох народ. Народ је чувао цркву и црква је чувала свој народ. Њен значај је за ово место непроцењив, јер окупља народ, поучава и нуди му вечне вредности. У тренутном поретку света, где су многе вредности изгубљене и где се стреми себичном остваривању личних амбиција, црква представља место у коме се човек препорађа, обнавља себе и проналази духовну равнотежу. Долазећи у овај храм на литургије, људи осећају међусобну припадност, где су сви браћа и сестре, а заједно деца Божија. То је главна улога и духовни значај не само цркве у Вичи, већ свих цркава на свету. Описујући историјски значај вичке цркве, намеравали смо да дочарамо читаоцима шта је црква као живи организам, као Тело и Крв Христова. Хришћани вичког краја вековима су показивали примером свог овоземаљског живота шта значи бити део цркве на чијим сигурним темељима улазимо у Царство Божије.

јереј Немања Матејић, Црква Светог пророка Илије у Вичи, 1931-2021.

Библиотека општине Лучани, Гуча, 2021.

                                     Вича, 1/2. август, 2021.

Видовдан, 2021.

Крајпуташи у Драгачеву

Лапидаријум у Гучи