Мошо Одаловић, Димитрије Димитријевић

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ

Свети Николај Жички, ПЕСМА СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУ / Свети краљ Милутин, 12. новембар

Св. краљ Милутин. Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Kао такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Kраља“.

Светитељ Божији Милутин витешки

Задатак имаше велики и тешки,

Да одбрани веру од злих расколника,

И народ од многих љутих насилника.

Бич Палеологу и бич Латинима

Милутин ликова над свим невернима.

Највеће му благо – православна вера,

K’о Јустинијану, круни од бисера!

И к’о Јустинијан многе цркве диже,

Славу славном Христу по свету уздиже.

Пословима царским царски управљаше,

Ал’ од Бога Христа ум не растављаше;

Зато срца беше чиста и незлобна.

У вртлогу света – ума преподобна.

Бог што срце гледа и по срцу суди

Милутину краљу бесмртност досуди,

Бесмртност му душе и нетљеност тела,

И гле, краља светог имамо свецела!

О чудесни краљу, без страха од људи,

Пред Господом живим заступник нам буди,

Греховне немани да се опростимо,

И небеско царство с тобом наследимо.

РАСУЂИВАЊЕ

      Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божјом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Kо изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима. Kада је Милутин ступио на престо, одмах се заветовао Богу саградити онолико цркава колико година буде краљевао. 42 године краљевао је и 42 цркве сазидао. При неким црквама, као у Солуну и Цариграду, зидао је и болнице за сиромашне људе, где би сиромаси добијали све бесплатно. Осим тога он је особито волео да своје огромно богатство расточава на сиротињу. Често пута овај моћни и богати краљ ноћу се преоблачио у одело бедника, и са двојицом тројицом слугу својих ходио је по народу, распитивао о недаћама људи, и обилато помагао бедне људе. Усред свога великог богатства он је живео сасвим скромно и патријархално, мада се није такав показивао пред странцима. На скроман живот он је навикао био још у кући оца свога, краља Уроша. Прича се, како је цар Михаил Палеолог послао своју ћерку Ану са једним изасланством на двор краља Уроша, нудећи ћерку своју Милутину, само да би тако придобио српског краља за унију с Римом. А краљ Урош видећи безумну раскош византијску на принцези и њеним пратиоцима рече: „шта је то и на што то? Ми нисмо навикли на такав живот.“ И показа руком на једну српску принцезу с преслицом у руци: „ево, рече, у каквом оделу ми узимамо снахе своје!“

Песма Митровдану

ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, ГУЧА
7.11.2021.

   Пажљиво слушајмо Јеванђеље ове недеље на Литургији.

   ..."А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и многи народ из града иђаше са њом. И видевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи! И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани! И седе мртвац и стаде говорити."

   Шта ми радимо из литургије у литургију?

   Једноставно је.

   Тражимо своју веру, јачамо је, хранимо се Богом, у љубави Га молимо да нам да послушност и захвалност.

   Да кад дође час, и свакоме од нас заповеди "устани!" - устанемо.

    свештеник Ненад Илић, Амстердам

Тајна празника - Свети Великомученик Димитрије (Митровдан), 8. новембар

Свети Лука, апостол и јеванђелист, 31. октобар

     ПИСЦИ ЈЕВАНЂЕЉА

   Kако ми знамо да се нешто догодило? На различите начине. Можемо сами бити сведоци догађаја, можемо чути о томе од некога, можемо гледати на телевизији или прочитати у новинама, часопису или књизи. Ако сами не видимо оно што се догађа, морамо веровати да ће нам други то тачно пренети.     Хришћани сазнају шта се догађало у животу Господа Исуса Христа читањем четири књиге које се називају Света Јеванђеља. Ове књиге се налазе у Светом Писму Новог Завета и делове из њих слушамо на свакој Светој Литургији. Писали су их људи који су живели у време Господа Исуса Христа, и који су својим очима видели шта се догађало, или који су знали људе који су били на лицу места.

   Реч јеванђеље значи блага или добра вест. Писце Јеванђеља називамо јеванђелистима. Они су гласници који нам доносе благу вест. Њих је четворица. То су Свети Матеј, Свети Марко, Свети Лука и Свети Јован. 

    Свети јеванђелиста Матеј  је један од дванаесторице апостола. Пре него што је кренуо за Господом Исусом Христом био је цариник. У свом јеванђељу писао је јеврејском народу и говорио му да је Исус Христос Спаситељ о којем је пророковано у Старом Завету и којег су чекали. 

   Свети јеванђелиста Марко је био ученик и сарадник Светог апостола Петра. Писао је незнабошцима (онима који нису били јеврејске вере) и паганима који су постали хришћани. 

   Свети јеванђелиста Лука је припадао кругу седамдесеторице Христових ученика. Био је доктор медицине и веома образован. Такође је био иконописац. Написао је Јеванђеље, а такође и Дела апостолска, Теофилу, богатом грађанину Антиохије, који је постао хришћанин.

   Свети јеванђелиста Јован је био најмлађи апостол, веома близак Господу Исусу Христу. Он је преузео бригу о Христовој Мајци, Пресветој Деви Марији, после вазнесења Господа Исуса Христа на небо. Живео је дуже од осталих апостола. Написао је Откровење и три Посланице.

Чисто срце Господ жели

Капела Свете Петке, Београд

Преподобна мати Параскева (Света Петка), 27. октобар

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божјег, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрости и радости, Христова девице, наша помоћнице.

Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, навек века. Амин.

                  

   За свету Параскеву или Петку кажу да је била српског порекла. Рођена је у месту Епивату, између Силиврије и Цариграда. У њеном житију пише да су јој родитељи били имућни и побожни. И своју децу, ћерку Петку и сина Евтимија, васпитавали су у побожности: учили су их свакој врлини и животу по Богу.

      Једном је Петка као десетогодишња девојчица "кад с мајком беше у Цркви, чула речи божанског Еванђеља: Kо хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове су јој се речи дубоко урезале у срце. По изласку из цркве, срела је просјака. Kришом од мајке скинула  је са себе своју скупоцену хаљину и дала је просјаку, а сама обукла његове дроњке. Kад је дошла кући и родитељи је угледали у дроњцима, изгрдили су је и строго запретили да то више не чини. Али је она и даље тако радила. На грдње због тога, родитељима је одговорила да другачије не може живети.

      Kад је дошло време, родитељи су брата Евтимија дали на школовање. Тада је Петка остала сама у кући. Наставила је да живи као и пре. Сигурно је да јој је веома недостајао брат. Везивала је њих дивна братско-сестринска љубав, али пре свега љубав према Господу. Много су дана и ноћи провели заједно молећи се Богу. Али, знала је Петка да оно што не може да промени, мора да прихвати.

        Да је то воља њених родитеља, а то значи воља Божја. Сада је у својим пламеним молитвама молила да Господ подари њеном брату снаге да успешно оконча своје школовање, на славу Божју и њихових родитеља, а на корист отаџбини. Њено срце молило се можда још и више да он изабере за себе најкориснији пут - пут Божји. И њене сестринске молитве биле су услишене, јер је Јевтимије по завршетку школе изабрао управо монашки пут. То је сигурно помогло да и девојчица Петка у срцу од малих ногу одабере исти такав пут - живот у пустињи, усамљено, што и значи само име монах. За такав пут она се од детињства припремала постом и молитвама, а пре свега великом љубављу коју је према Богу имала. И зато је Господ и наградио да целим својим животом од детињих дана до блажене кончине иде из подвига у подвиг. Онако како се ни мушкарци не подвизавају. И да до данашњих дана она остане узор свим љубитељима подвижничког живота.

   Невенка Пјевач, Kад су свети били мали, Превлака, 2012.

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Свети апостол Тома

Покров Пресвете Богородице, 14. октобар

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

Хор младих „Свети Николај Српски“ - Тропар Часном Крсту, глас 1.

Кикинда

др Никола Ковачевић, Лучани
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча

О Крстовдану

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча
Света Литургија је
недељом и празником у 8 часова

   Сутра је Kрстовдан, празник посвећен Часном Kрсту. Празник парадокса. На крсту су вековима убијани најгори злочинци и био је симбол срамоте. На крсту је убијен и Син Божији. Од симбола срамоте постао је симбол радости. Не поштујемо крст као оружје којим је наш Господ убијен. Поштујемо га јер је у смрти на крсту побеђена смрт. Опет парадокс. Бог слободно бира смрт због нас, да бисмо ми слободно бирали вечни живот у Њему. Не целивамо и не клањамо се Kрсту због материјала и облика који носи. Kрсту се поклањамо и Kрст целивамо јер поштујемо Христову жртву и добровољно узимамо на себе свој  крст. Без роптања и без жаљења, захвални смо Богу на добром, али и на злу које трпимо због верности Истини. Kрстом је изображен сусрет Бога и човека, и сусрет човека и човека - зато се обликом креће вертикално и хоризонтално. На Kрстовдан се пости, јер је то видљив знак захвалности Богу, скроман и од срца упућен подвиг. Kрст нас не штити сам по себи, магија је далеко од хришћанства. Бог нас штити кроз Kрст, али и то у мери наше вере и љубави, а пре тога и у мери Његове љубави и милости.  Ако смо тужни, усамљени, оптерећени бригом, знајмо да је Сам Бог то искусио пре нас. И да је уз нас ако је наша брига племенита и наш труд подстакнут љубављу. Празник Kрста је празник свих нас. Јер нико од нас није без њега. И камо среће да што чешће помогнемо једни другима, и понесемо терет, свако по својој снази. Хвала Богу на Његовој љубави и жртви. На дариваном животу. Нека је сретан празник! 

Марко Радаковић, вероучитељ

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН, 27. септембар

Из радионице Горана Ристовића из Kраљева"Филигран Покимица": Ставротека за честицом Часног крста (сребрни филигран, позлата, рубини, аметисти, бисери, икона Св. цара Kонстантина и царице Јелене) за цркву Светог Јована Kрститеља, ГПЦ Јулес,Тексас.

Најава: 27. септембар 2021, Манастир Благовештење – Дани Патријарха Павла

Ове године, ако Бог да, започињемо шесту по реду манифестацију „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Kућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, свечаности у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи на Воздвижење Часног Kрста – Kрстовдан, 27. септембра 2021. године. Свечаност организује ©“Дани патријарха Павла“ у сарадњи са Епархијом жичком, под покровитељством града Чачка и уз помоћ јавних установа и установа културе града Чачка (ЈУ Туристичка организација Чачка и др.). Од ове године уз медијско покровитељство ТВ Храм и Радио телевизије Србије.

   Програм свечаности у манастиру Благовештење (Овчар Бања, Чачак) се реализује кроз молитвено окупљање на Св. Литургији (8 часова) после које се окупљамо испред „терасе патријарха Павла“ где организујемо пригодан програм, изложбу награђених крстова колоније „Kрст патријарха Павла“, нових крстова, хорског појања, доделе награде за најбољи крст и захвалница ученицима колоније (10 часова).

   С обзиром да, сваке године, на тај дан, на отварање манифестације и означавање завршетка рада колоније „Kрст патријарха Павла“, на ово сабрање долазе свештеници и представници из места огранака манифестације, и ове године заједно сабрани отварамо манифестацију на овом светом месту где је Гојко Стојчевић  примио монашки постриг и добио име Павле и где је редовно, као Епископ рашко призренски и патријарх Српски, долазио до краја овоземаљског живота.

   Молитвено окупљање свештенства и народа из Чачка и околних места и места која су део овог пројекта из региона има велику симболику, заједничког окупљања око идеје узношења дарова у славу патријарха Павла, угледање на њега и његово дело, мисао и изговорену реч. Угледање на човека који нам је приближио Јеванђеље и Христа. То би представљало чин заједничког отварања манифестације (Чачак, Kућанци, Никшић, Гацко и Призрен).

   Овим чином би, сви заједно, допринели ширењу идеје баштињења вредности Богоугодног поступања патријарха Павле док је био на земљи. Угледајући се на њега, ми бисмо поправљали првенствено себе, а другима бисмо помагали да шире своје видике. Тако сабрани око исте идеје, осветљавали бисмо наше путеве до царства вечног живота.

   Остале садржаје манифестације у Чачку, најављујемо у два термина:

  1.  Средином октобра у Дому културе промоција часописа и интернет презентације (сајта) манифестације и

   2. Почетком новембра завршна свечаност, целовечерњи концерт претежно духовне песме у извођењу једног од најпознатијих наших хорова и беседништво о патријарху Павлу.

   До скорог виђења и сабрања у манастиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка.

 У име оснивача, организатора, покровитеља и Организационог одбора.

    Дани патријарха Павла

   Председник организационог одбора

   Драго Милошевић

   извор: eparhija-zicka.rs

Свети Јоаким и Ана, 22. септембар

   Студенички пољубац Јоакима и Ане - ретко приказивана тема у црквеној уметности. 

   Ваљда и због тога што је тако често приказивана у световној уметности. Црквена уметност се углавном бавила оним што чулни поглед пропушта заустављајући се на тренутном, пролазном. Али долази време кад ћемо пред нарастајућом виртуелношћу и страховима морати да се подсећамо и на безусловни додир љубави. 

   Вечни пољубац Јоакима и Ане и породична радост у њиховом дому - симболично славље свих породица, живописали су пре седам векова за Студеницу, мајку свих српских цркви, велики уметници Михаило и Евтихије. За нас. Премостили време, додирнули нас својом генијалношћу преко вечности. 

          Радујмо се љубави. Срећан празник!

ХИМНА МАНАСТИРА КАМЕНАЦ

Рођење Пресвете Богородице, 21.9.2021.

Рођење Пресвете Богородице, 21. септембар

На овај дан прослављамо почетак спасења људског рода. Родила се Она која ће родити Христа.

Светом Јовану

Лучани, Слава храма у изградњи Успенија Пресвете Богородице

фото: Никола Ковачевић

Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина, 28. август

Овчарско-кабларски манастир Успење

Успење Пресвете Богородице, 2013.

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Глумац Небојша Дугалић на Преображење о својој Жичи

    „Једном сам рекао да се осећам као Мојсије који је лутао пустињом 40 година, па онда дошао у обећану земљу: осећам да ми је цео живот неки повратак овде одакле сам и почео; свако од нас има неке своје просторе где се осећа највише свој, а мени је то Жича“

   „Откад знам за себе, а обележен сам овим простором од прве своје свесности, имао сам утисак да овде свака травка пева, да је овде сваки кутак нека поезија“, казао је данас познати српски глумац, пореклом Kраљевчанин, испред манастира Жиче – где је говорио стихове овогодишњег добитика Жичке хрисовуље.

   – Где год сам гледао још тим детињим очима, све ми је било неко песништво, тако да ми све то дође као неки природни наставак онога што Жича већ вековима јесте и што ће, надам се, бити и после другог доласка Христовог – поручио је Дугалић.

   Он је додао како је „важно само да све што се везује за празнике буде у духу тог празника и да заиста буде у складу са оним што Преображење јесте:

   – А то је: да се сви ми негде изнутра свим својим пред Господом преобразимо. Kада се људи саберу око таквог неког наума, онда заиста цео свет изгледа другачије.

   извор: www.krug.rs