Мошо Одаловић, Димитрије Димитријевић

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ

Мошо Одаловић, ЛИСТОПАДНА

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 8, 2021.

ШТА ЈЕ ХРАМ

УНУТРАШЊОСТ ХРАМА

СВАКИ ХРАМ СЕ САСТОЈИ ИЗ ТРИ ГЛАВНА ДЕЛА:

1. ПРИПРАТА

2. ЛАЂА

3. ОЛТАР

Стихови из књиге Душанке Бојичић,БУКВАР ПОНАШАЊА У ЦРКВИ

Гуча, ДЕЧИЈА НЕДЕЉА, 4-10. октобар

ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, Гуча

Епископ Фотије, НАРОДНО КОЛО

Данас у Добоју

после свете Литургије,

дечје народно

коло, као

мали цветови

распоређени унаоколо,

крећу се и

играју, а хармонију

и склад чувају

 

Kад крене коло,

реч утихне,

јер игра све

каже, векови

су у свако

коло уткани,

а кораци многи

небројани…

 

Осмех на лицу,

радост живота

чува, а ношња

величанствена, дивна,

штета што се

данас не носи више,

западном одећом

живот нам у

ранч претворише

 

Дивна деца,

још дивније коло,

около, наоколо

у јединству,

рукама ко једно,

овај свет још

наде има у

дечијим народним

колима, око

цркава и манастира

и у срцима

 

Епископ Фотије

извор: www.eparhijazt.com

Чудотворна икона Пресвете Богородице, ТРОЈЕРУЧИЦА, 25. јул

    Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана "Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Kада безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Манастир Хиландар

   Увече, када се стишао гнев халифов, Јован измоли од њега своју отсечену руку, и добивши је, дође са њом пред ову икону Пресвете Богомајке. Ставивши руку на њено место уз раме, светитељ припаде са сузама и усрдном молитвом Пречистој Владичици, просећи од Ње исцељење своје руке. Дуго се тако молећи пред Иконом, Јован пред њом и заспа. У сну му се јави Богомајка и исцели му руку као што је и била пре отсецања, једино што је видан био ожиљак на кожи, ради посведочења чуда. Из благодарности за исцељење, свети Дамаскин начини од сребра једну руку (тачније речено шаку) и приложи је свечесној Икони Богородице, која од тога и би названа "Тројеручица". Иако је затим била откривена невиност светог Дамаскина, он ипак напусти халифов двор и Дамаск и отиде у велику лавру светог Саве Освећеног (која се налази између Јерусалима и Мртвог Мора), где се ускоро и замонаши, имајући свагда са собом и ову чудотворну Икону Пречисте Богоматере.

   Пречиста Икона "Тројеручице" остала је у лаври светог Саве Освећеног све до 13 века, када би дата светом Сави првом архиепископу Српском, заједно са чудотворном Иконом "Млекопитатељнице". Свету "Тројеручицу" донео је св. Сава Српски у Србију, а затим је она, због немира и бурних времена, чудесно отишла сама из Србије и на једном магарету, без ичије помоћи, стигла у Свету Гору, пред свету обитељ Хиландарску. Монаси хиландарски са радошћу су је дочекали и свечано унели у манастирски саборни храм Светог Ваведења.

   Kасније, када је једном настао спор око избора игумана у Хиландару, света Икона Тројеручица сама је дошла на чудесан начин у игумански престо, и мада су је оци враћали у олтар, то се чудо три пута понављало, док није најзад она ту и остављена и тиме света Тројеручица постала и до данас остала игуманија Хиландарска. Зато у српској лаври Хиландарској ни до данас нема игумана, него само проигумани (тј. заменици). Еклисиарх и сва братија увек узимају благослов за службу и остале манастирске послове од свете Иконе Тројеручице, правећи метаније пред њом, пошто она стално стоји у игуманском престолу (код десне певнице).

   Митрополит Свете Горе Леонтије, боравећи у Русији 1686 године, саопштио је о овој светој Икони и ово: један живописац из Хиландарске обитељи, желећи да иконопише једну икону Пресвете Богородице, обележио је главне црте иконе на дрвету, па је онда накратко изишао из своје келије. Kада се вратио, угледао је на оном нацрту иконе нацртану још једну трећу руку. Помисливши да је то урадио неко од братије, он узе и избриса ту трећу руку. Но преко ноћи та Трећа рука се опет појави, а он је опет избриса. Kада се то понови и по трећи пут, он чу јасно глас Пресвете Богоматере, који му говораше: "Не усуђуј се да трећу руку избришеш; то је Моја воља!" Повинујући се овом гласу, иконописац изради икону Богородице Тројеручице, и од тада се ова чудотворна Икона тако изображава свуда у Православним Црквама, то јест са три руке. Такву једну икону добио је на дар из Свете Горе руски патријарх Никон у 17 веку, а недавно је братија манастира Хиландара послала једну потпуно верну копију Тројеручице у манастир Светог Саве Освећеног у Палестину.

Молитвама Пресвете Владичице наше Богородице нека Господ помилује и спасе нас. Амин.

ХРАМ

Служити у храму

Светог Саве, као у

предграђу Царства

Небеског је,

све је искричаво и

златно и

миомирисом одише

 

Само се

са Светом Софијом

поредити може,

о Боже, а

она из шестог

века и сада

слободу чека

 

Црква Светог Саве

је сада за

сво Православље

утеха и место мира,

овде Сам Господ Христос

благосиља

 Епископ Фотије

 извор: www.eparhijazt.com

НАГРАДА "МОМЧИЛО ТЕШИЋ" ЗА 2020 годину - ,,МАЛА ПРИЧА О ВЕЛИKОЈ ЖИЧИ"

писац: Милоје Радовић

илустратор: Бојан Миљковић

издавачи: Манастир Жича и Kњижара Прозор

   Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан), једногласно је донео одлуку да Kњижевна награда „Момчило Тешић“

буде додељена Божидару Пешеву из Београда за роман „Тајна ртањске пирамиде“ („Kаирос“, Сремски Kарловци 2019) и Милоју Радовићу из Kраљева за поему „Мала прича о великој

Жичи“ (Манастир Жича и Kњижара „Прозор“, Kраљево 2019). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело, које се огледа у великом стваралачком доприносу свим књижевним

родовима и врстама, додељује се Лази Лазићу, књижевнику из Београда.

   Милоје Радовић написао је поему „Мала прича о великој Жичи“ у седам певања о зидању и судбини манастира Жиче, „мајке цркава“, месту крунисања српских владара. Верујући у могућност остваривања великих људских жеља када происходе из чистог срца, уз веру, љубав и наду, песник се сећа Стефана Првовенчаног, оснивача манастира, и на поетски начин описује догађаје који су претходили градитељском подухвату и оне који су уследили. Уносећи елемент тајне стварања, он обавија појаву осам векова старог манастира велом мистерије. Велику песникову вештину да наговести читаоцима судбину светиње у веома дугом временском периоду изванредно допуњавају илустрације Бојана Миљковића.

Десанкин стих / Црква у Бранковини

Мошо Одаловић

НОВА ИЗДАЊА: Милоје Радовић, КУХИЊСКЕ ПЕСМЕ

Центар за културу Градац, Рашка
и
Књижара Прозор, Краљево

ВОЛИМ ПИСМО ЋИРИЛИЧНО

Гуча

Учили у

школи ми смо

најлепше на свету

писмо.

Поштујући

дивног Вука,

поста драга

нам азбука.

Са поносом,

добро знамо

да пишемо и читамо.

Научених

к'о из снова,

свих тридесет

дивних слова.

Осмех је

на мом лицу

кад пишемо

ћирилицу.

Свима кажем,

гласно, дично:

"ВОЛИМ ПИСМО

ЋИРИЛИЧНО!"

Вид Вицко Вукелић

бр. 4, 2021.
ДАР ШКОЛЕ УЧЕНИЦИМА ВЕРОНАУКЕ

Помаже Бог!

ПРОЛЕЋНА ПЕСМА

        Снимак из дворишта ОШ "Академик Миленко Шушић", Гуча

НА ЧАСУ ИСТОРИЈЕ

 

Часопис СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ

Мошо Одаловић, МИРИС ПРОЛЕЋА

Мошо Одаловић, ОЗИМА ПЕСМА

Мошо Одаловић, ТО СЕ ЗОВЕ ЉУБАВ

ЗДРАВИЦА / ВАСИЛИЦА

   Уочи празника св.Василија Великог, моја нана је правила Василицу, варијанту чеснице али са квасцем, шећером и сувим грожђем.

   Правим је по једном од рецепата из Грчке. Уживајте и не заборавите да убаците новчић!

  У 4 жуманца додати 240 гр шећера и две кашике воде. Мутити миксером док не постане светла и пенаста маса. Додати 150 гр омекшаног и, на коцкице исеченог путера. Мутити пола минута. Додати 3,8 дл сока од поморанџе и 1 дл брендија (може и без али повећати мало количину сока). Измешати варјачом. Умешати 530 гр брашна просејаног са кесицом ваниле, прашком за пециво и мало соде. Додати нарендану кору 1 поморанџе и 1 лимуна.

   Беланца умутити па их додати смеси нежно мешајући одоздо на горе.

   Излити у калуп од 26, може и 28 цм обложен папиром и пећи један сат на 180 степени. Охлађено посути прах шећером.

   Мени редовно избије вулканчић на средини, надам се да вама неће:)

   Грци је секу, једу и траже новчић у поноћ. Ми то чинимо ујутру.

   Срећан празник! 

   вероучитељ Силвија Аћимовић

Мошо Одаловић, Божић у брдима

Од Дучаловића до Лучана (Драгачево)
фото: Дубравка Маљукан-Дрљача

Јован Јовановић Змај, ХРИСТОС СЕ РОДИ

Христос се роди, дечице моја!

Христос се роди, будући свете,

роди с’ у доба гоњења сами’

а где се роди? – на простој слами!

И Христос прво био је дете.

Године сваке, а усред зиме,

засија звезда врх нашег стана,

над сваким селом, над сваким градом,

– срећни са хвалом, патници с надом

– негују спомен овога дана.

Народи с’ разни сећају спаса,

језиком својим хвале му поје,

разне су песме, разне су славе,

– а ми у духу Светога Саве

кличемо данас: Рождество твоје!

Христос се роди, дечице моја!

И Христос прво био је дете,

ал’ дете ово чекаху муке,

чекаху патње од сваке руке,

– тако се само стиже до мете.

Дивно је вече бадњега сјаја,

које нам данас срце отвара,

од сваког двора, зграде огромне,

од сваке ниске колибе скромне,

– све саме храмове Божје ствара.

А знате л’, само, шта нам још нуди

топлина ових часова лепи’?

У доброј деци савест се буди,

Христов им пример прожима груди,

– у доброј деци снага се крепи.

Сете се стазе Божијег сина

и одлуче се ходати њоме,

не бојати се никаквих мука,

већ бити чувар и десна рука

ох, роду своме – напаћеноме!

И благо роду где тако бива:

он неће бити ко сува грана,

већ је у цвету његова снага…

Христос се роди, дечице драга,

соколи сиви будућих дана!