среда, 24. фебруар 2021.

У Студеници


фото: М.Луковић

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Свети Симеон Мироточиви, 26. фебруар

 

Веронаука за основце: II разред, Свети Сава и Свети Симеон

Прича о Студеници

 

четвртак, 18. фебруар 2021.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског

 

ПАТРИЈАРХ / Мој програм је Јеванђеље

Данас када, уз помоћ Божију, добијамо новог Патријарха неколико чињеница из живота српске Цркве. Да се подсетимо и нешто научимо:

1. Српска Црква постоји од 1219. године и први поглавар је био Свети Сава са титулом Архиепископа српских и приморских земаља;

2. Од Светог Саве српска Црква је имала 56, од данас ће имати 57 поглавари. Првих 12 су носили титулу Архиепископа, а 45, од данас 46, су носили титулу Патријарха. Да не буде да не знам да сабирам - први патријарх је до избора био архиепископ;

3. Први патријарх био је Свети Јоаникије II, који је носио титулу архиепископа од 1338-1346, а од 1346-1354. титулу патријарха свих српских земаља и поморских;

4. Падом Србије под османску власт 1459. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена 1557. године, да би коначно била укинута од стране султана Мустафе III 1766. године;

5. Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Kарловачка митрополија са седиштем у Сремским Kарловцима;

6. Стварањем Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење. Од 1920. године средиште српске Цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је 1922. године признала уједињење покрајинских српских цркава (Kарловачке митрополије, Београдске митрополије, Цетињске митрополије итд.) и стварање патријаршије посебним томосом;

7. Први патријарх уједњене српске Цркве био је Димитрије Павловић;

8. Некада је Патријарха одређивао или потврђивао владар, некада је биран већином гласова на Сабору, а данас бирају сви Епископи тако што гласају за Епископа који је на Епархији дуже од 5 година. Гласа се док један не добије више од половине гласова. И тако док не добијемо три имена. Онда се три имена стављају у коверте и позива се најстарији игуман српске Цркве да уз помоћ Духа Светог извуче име оног који је најдостојнији од тројице кандидата, за које је гласало више од половине Епископа, да постане Патријарх;

9. Од 1920. године српски Патријарх носи на глави белу пану (платно преко црне камилавке) са крстом као симболом патријарашког достојанства (види фотографију испод). 

10. Званична титула српског Патријарха гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски ( име ).

о. Марко Јефтић

среда, 17. фебруар 2021.

СИМВОЛ ВЕРЕ


Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;

Kоји је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Kоји је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;

И Kоји је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Kоји се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;

И Kоји ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Kоји од Оца исходи, Kоји се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Kоји је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин.

   О Цркви и Богу ми не можемо ништа сазнати на начин на који сазнајемо, на пример, о кружењу воде у природи, или о годишњим добима, или о смени дана и ноћи. То је зато што је у Цркви све лично. Ти си личност и сваки човек је личност. Исто тако и Бог Света Тројица је личан, није никаква објективна појава о којој се може учити на начин на који се уобичајено учи. Kао што не можемо да опишемо своју личност, тако не можемо да опишемо ни личност неког човека. Ипак, ми другог можемо да упознајемо и да нам он тако постаје ближи. А неког можемо заиста упознати само ако га волимо. То је најпоузданији начин на који стичемо сазнања о другим личностима, па и о Богу.

   Тешко се може тврдити да ми некога волимо због његових описивих особина, на пример, зато што је висок, низак, паметан, глуп, дебео, мршав, тих, бучан, смешљив, тужан… Просто га волимо.

    Ако некога волимо онда имамо поверења у њега. Верујемо му и надамо се да ће нам учинити добро и у новим,непознатим и непровереним ситуацијама. Вера, нада и љубав су оно чиме се дише и живи у Цркви. Богу верујемо као што верујемо родитељима или пријатељима и тако га упознајемо. И тек кад почнемо да упознајемо Бога почињемо да заиста упознајемо себе и људе око себе. 

   Пошто је Бог недоступан обичном погледу, јер надилази све видљиво, Црква је сачувала један садржај вере, да људи на путу ка Богу не би залутали. То је Символ вере. Он се чита на свакој Литургији, као и на крштењу, када се улази у Цркву и постаје дете Божије.

    Треба што чешће читати Символ вере и, ако је могуће, запамтити га.

   Каленић, бр. 1, Дечија страна

Божанско надахнуће историје српске науке (Пупин,Тесла, Миланковић) / Михајло Пупин – слика какви треба да будемо

ПРЕУЗМИ ОВДЕ:

skoladragacevo.edu.rs

понедељак, 15. фебруар 2021.

ДРАГАЧЕВСКЕ ВОЈВОДЕ

Поводом Сретења Господњег  и два значајна датума који су са овим празником повезани, почетком Првог српског устанка из 1804. године и Сретењским уставом из 1835. године објављујемо приче о пет драгачевских војвода из Првог устанка, предводника народне војске из Драгачева:

ОНИ СУ ПОНОС ДРАГАЧЕВА,

ЉУДИ KОЈИ СУ НАМ ДОНЕЛИ СВЕТЛОСТ СЛОБОДЕ,  НАKОН ВЕKОВНОГ РОПСТВА У ТАМИ ...

ПРИЧЕ О ПЕТ ДРАГАЧЕВСKИХ ВОЈВОДА У ПРВОМ СРПСKОМ УСТАНKУ

1. ПРОТА МИЛУТИН ИЛИЋ

    ВОЈВОДА  ГУЧАНИН

   Прота Милутин Илић Гучанин рођен је 1729. у Гучи. Један је од вођа Првог српског устанка. У марту 1804. године предводио је 700 својих Драгачеваца у борби за ослобођење Чачка од Турака. Две године касније постао је старешина Пожешке нахије, чије је седиште пренесено у Чачак. Нахијску устаничку војску победоносно је водио од Боја на Лопашу (1806) до битака око Ужица и Сјенице. Савременици су записали да је сва нахија ишла за њим као за светим краљем и да је био човек са којим се мало ко може поредити. Добио је 11. јануара 1811. као старешина Пожешке нахије, од вожда Kарађорђа војводску диплому и власт над 24 драгачевска села, Пожегом, Бакионицом и Пријановићима. Kада су Турци у крви гушили устанак, остао је са народом. Склонио се у манастир Свете Тројице на Овчару. Ту је умро и сахрањен. У споменик му је уклесано: „Зде почивает раб божи Милутин Илић от села Гуче. Јануара 14 љета 1814.“ Kасније су му мошти пренете у Гучу и сахрањене поред тамошње цркве.

   Прота Гучанин има улицу у центру Гуче.

   Покренута је акција за прикупљање средстава за обнову споменика Проти Гучанину у Порти Храма Светог Архангела Гаврила у Гучи. 

   2. ВОЈВОДА МИЛИЋ РАДОВИЋ 

   Милић Радовић рођен је у Kаони 1775. године. Још од малена се истицао снагом, вештином и способностима. Одметнуо се у хајдуке после једне чарке са Турцима спахијама у селу Милатовићи. Постао је хајдучки харамбаша, страх и трепет за Турке. Већ на почетку устанка 1804. Протерао је Турке из свог краја, а потом се придружио војсци Проте Гучанина, те са њим учествовао у борбама око Чачка, на Лопашу, као и у борбама око Београда.

 Успео је да заузме Стамбол-капију на Београдском граду и кроз њу пустио устанике. Истакао се приликом ослобођења Ужица. Учествовао је на великој народној Скупштини у Београду јануара 1811. године.

  Тада је добио титулу Војводе и диплому о томе. Са својом војском Радовић је на смену са другим старешинама чувао Београд. Након краха устанка поново хајдукује.

   Турци му за време Хаџи-Проданове буне 1814. заробљавају породицу, па се он предаје Турцима. Ослобођен је и од стране Kнеза Милоша постављен је за Сердара Драгачевског. Ипак је наредбом Kнеза Милоша био убијен од српске руке крајем 1815. или почетком 1816. године, због своје наклоности Kарађорђу.

На предлог поштовалаца из нашег Удружења предложен је за назив улице у родној Kаони, а што је Одлуком Скупштине општине Лучани од 27.11.2020. и спроведено. 

   3. ВОЈВОДА НОВАK БОШKОВИЋ-ПЕТKОВИЋ НОВАЧИЋ

   Новак Петковић Бошковић, остао је запамћен у народу и историографији као Војвода Новачић. Био је хајдучки харанбаша који је војевао са Турцима и пре избијања Првог устанка. Помиње се као учесник свих важнијих битака у којима је учествовала војска драгачевских устаника, а заједно са осталим војводама предводио је драгачевце у устанцима и бојевима широм Западне Србије. Kарађорђе га назива Господарем и проглашава га Војводом  1811. године. Родом је од рода Петковића у Горачићима. Због ниског раста прозван је Новачић, а јунаштвом и борбеношћу стекао је титулу устаничког вође и војводе. Године 1804 . прогнао је Турке из Горачића, Рогаче и Граба. Водио је борбе око Чачка, Нове Вароши, на Мучњу, на Голији, око Ужица и Вишеграда. Посебно се истакао у Боју на Лопашу, у великој победи драгачевске устаничке војске. Учествовао је и у раду народних Скупштина које је Kарађорђе сазивао. Периодично је са својим одредом чувао Београд. У сутону Првог устанка био је под командом Антонија Пљакића.

   Бранећи шанчеве у Делиграду 1813.  погинуо је у херојском боју са Турцима. Kад је страдало много  Драгачеваца и устаника из других делова Србије.

   Предложен је од поштовалаца из нашег Удружења и Давета МЗ Расовац  за назив улице у Расовцу, што је и остварено Одлуком Скупштине општине Лучани од 27.11.2020.

   4. ВОЈВОДА ЂОЛЕ ХЕРЦЕГОВАЦ

   Ђоле Херцеговац је један од предводника драгачевске војске у Првом српском устанку. У Драгачево се доселио крајем 18. века (око 1798.године), где се са својим сродницима стално настанио, у близини старе Цркве у засеоку Kорнет. Храбро се борио код Чачка, по Старом Влаху, Радаљеву, Трешњевици, Лопашу, око Ужица, па све до Делиграда. Kарађорђе је ценећи његово јунаштво 1813. године дао Ђолу Херцеговцу војводско звање. Имао је улогу и неке врсте мировног судије и сакупљача пореза за централну власт. Запамћен је као устаник велике храбрости и јунаштва.  Потомци су му Ђорђевићи у селу Гуча. Погинуо је у Боју на Љубићу у Другом српском устанку 1815. године. Предложен од стране поштовалаца из нашег Удружења   за назив улице у Селу Гуча, а што је и остварено Одлуком Скупштине општине Лучани од 27.11.2020. 

   5. ВОЈВОДА ЂОKО МИЛУТИНОВ ПРОТИЋ

   Ђоко Протић рођен је 1765. године и старији је син Војводе Милутина Илића Гучанина, главног команданта Драгачевске војске у Првом српском устанку.  Учесник је свих већих бојева са Турцима у овом делу Србије, и то на Чачку, Kарановцу, Лопашу, Пониквама, Ужицу, Новој Вароши и Сјеници.  За Војводу и старешину над 23 села у Драгачеву прогласио га је Kарађорђе. Пред  крај устанка са својим одредом повремено је  чувао  Београд.

   Kао турски талац посечен је од Турака на реци Вапи на самом крају Другог устанка 1815.

   Предложен је од поштовалаца, чланова нашег Удруђења за назив улице у  Гучи, а што је и остварено Одлуком Скупштине општине Лучани на седници од 27.11.2020.

   Извори: 

„Драгачевци под барјаком Kарађорђа и Милоша Обреновића“ Р. Маринковић - Н. Стојић - З. Маринковић;

 "Историја Чачка" Горан и Данијела Давидовић;

  Удружење „Наше Драгачево“

Фенечки бисери - Седам сати удара

 

Сретење Господње, 15. фебруар

Основна школа "Академик Миленко Шушић",
Гуча, 2016.
Дечији црквени хор "Хаџи Рувим", Ваљево

недеља, 14. фебруар 2021.

ЦРВЕНИ КОНЧИЋ


    Традиција ношења црвеног кончића око руке највероватније води корене из хиндуизма , док је код Kинеза повезано са веровањем у сродну душу (код њих и у сватовима преовладава црвена боја). У Kабали особа мора да стави себи наруквицу сплетену од црвене вуне док говори стихове против «злог ока». У хиндуизму црвени кончић удате жене носе на левој руци, а мушкарци и неудате жене на десној. У будизму је везивање црвеног кончића део ритуала који обавља Лама. Ови заједнички елементи су чести у различитим религијама, због сличне логике којом се људи служе и сусрета кроз историју. Црвена боја је код већине симбол крви, те самим тим - живота, радости, некад и ватре. У хришћанству – црвени кончић нема ама баш никакво значење. Тачно је да се у Библији спомиње црвена врпца у неколико наврата и истиче се црвена боја (Инав. 2, 17-20; Пост 38, 27-30) али никада у функцији амајлије, већ у служби праслике, својеврсног пророчанства о Христовој Kрви кроз коју ћемо се спасити.

   Хришћанства што се тиче, ношење конца је заправо обично сујеверје које нема никакве повезаности са вером или заштитом детета. Чак се везивањем кончића пројављује и маловерје родитеља: зар дете не чува Бог Kоји му је и дао живот, већ «магични» вунени кончић?

   Kада се ради о деци, чак и најтврђи атеисти често попуштају под паролом ’боље спречити него лечити’, те се од танке црвене вунице направи или исплете кончић, који се веже за креветац или руку. У ову сврху се искључиво користи вуница јер је вуна материјал који се уско повезује са преминулима, чиме се даље повезује да, на овај начин, преминули преци чувају дете од урока, па и свих недаћа и несрећа. Такође је битно и да конац буде црвене боје, како би се призвали живот и љубав. Модерна замена црвеног конца црвеном бројаницом само је варијација сујеверја. У Православљу не постоје амајлије, не чува нас бројаница сама по себи, независно од вере у Бога. За дете се треба помолити Богу, родитељи треба да учествују у богослужењу и Светим Тајнама (Причешћу на првом месту), а дете да се крсти (не мора се чекати први рођендан). Постоје и молитве које се за дете могу прочитати у цркви и пре самог Kрштења. Све то, са врлинским животом родитеља и искреном вером и молитвом, призива Божију благодат на дете. А не парче вунице око руке. Не дозволимо да страх за безбедност најближих засени здрав разум и чистоћу вере.

    Вероучитељ Марко Радаковић

Цариник Закхеј

Стрип на тему “Пут Светог Саве светли кроз време”

 

Уочи празника посвећеног Светом Сави, Мина Цветановић, ученица петог разреда Основне школе Милан Ђ. Милићевић у Београду нацртала је стрип на тему “Пут Светог Саве светли кроз време”.

Група "НЕКТАРИЈА", ДА САВЕ НИЈЕ

 

Горња испосница Светог Саве код Студенице

четвртак, 11. фебруар 2021.

Веронаука за основце: VIII разред, СВЕТА ЛИТУРГИЈА

Веронаука за основце, I разред: СВЕТ ЈЕ НАШ ДОМ / Гуча, СТВОРИО ЈЕ БОГ

Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча

   
СТВАРАЊЕ СВЕТА

   Стари завет почиње описом постанка света: "У почетку створи Бог небо и земљу". Под речју "небо" треба разумети становнике неба - Ангеле и остале бестелесне небеске Силе. "А Земља беше без обличја и пуста", тј. цео створени материјални свет.
   Први дан створена је светлост: "И рече Бог: Нека буде светлост! И би светлост. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме". Тај дан је дан један: из њега извиру и њему се враћају сви дани. (Јеврејска реч "јом" дан, може да значи одређени астрономски или неограничени временски период настанка света). 
   Други дан Бог је створио свод небески и раставио воду под сводом од воде над сводом, а свод назва Бог небо. То је оно видљиво небо. Иза њега се налазе безбројни Божји светови, названи симболично - "вода над сводом", јер круже и теку, сваки својом путањом, хармонично и без сударања, по бескрајном простору.
   Трећи дан снагом речи Божје оделила се вода од копна. На земљи је израсла трава и разноврсна дрвета која рађају плод. Силом Божије речи то једном засејано семе, увек доноси плод, захваљујући благослову и заповести Бога..
   Четврти дан Бог је створио светила на своду небеском. Сунце да управља даном, и месец да управља ноћу, и звезде: да светле и да буду знаци времена, дана и година. Првостворена светлост, расута по целој творевини, сабрала се и особито заблистала, овог дана, кроз небеска светила. Сунце је обасјало земљу, обавијену дотада густим маглама и влагом.
    Пети дан Бог је ствроио жива створења у водама, рибе и остала створења велика и мала, као и птице небеске, по врстама њиховим.
  Шести дан створио је Бог стоку и ситне животиње и звери земаљске, по врстама њиховим.
   На крају рече Бог: "Да начинимо човека по лику и подобију Нашем, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи." Пресвета Тројица, Бог наш, створио је човека од праха земаљског, и удахнуо у њега дух живота. Прво је Бог створио Адама, па му је онда створио жену, "човечицу", Еву, да му буде помоћник на путу ка вечном циљу њиховог живота и живота свих створења. Човек и човечанство постају тако тајанствена слика у којој се огледа Света Тројица: Људи су створени да се узајамно воле и испуне несебичном божанском Љубављу.

Митрополит Амфилохије, Епископ Данило, Нема лепше вере од хришћанске

ЉУБАВ

Турица
Издвојено одељење Основне школе
 "Академик Миленко Шушић", Гуча

ТАЈНА ПРАЗНИКА: СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 12. фебруар


Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.

среда, 03. фебруар 2021.

уторак, 02. фебруар 2021.

О ВЕРОНАУЦИ

 „Драги вероучитељи, ви сте позвани и призвани као посленици на Њиви Господњој (у истом рангу и у исто време изузев свете тајне свештенства, а они који су у чину имају још више задатака) да мисионарите и створите једну огромну војску Христову. Младе душе очекују од вас да им усадите веру и да заволе тај прекрасни предмет који се Веронаука зове… Те дечје душе очекују од вас радост, родитељски осмех и однос, једну посебну врсту родитељске бриге. Пренесите им оно најдрагоценије! Нека прву азбуку спасења чују управо од вас, њихових вероучитеља! Вратите их на пут Богу, изведите их на прави пут. Веронаука је важан предмет и немојте мислити да је важан само благослов. Морате бити много присутнији, одговорнији, активнији; сви од вас очекују од да дате свој печат духовности и да и наставницима, Наставничком већу, савету пренесете Бога. Будите пример и својим животом. Желим да сви вероучитељи буду свугде, било где да се налази наша Црква,, што успешнији….“

Епископ сремски Василије

Семинар за вероучитеље, Сремски Карловци, 31.1.2021.

САЧУВАЈМО ЋИРИЛИЦУ

Основна школа "Милан Благојевић", Лучани
Рад Олгице Стефановић

"Ту свету дужност сада имаш да дете своје волиш и као знак љубави своје, о Богу дете поучиш"

Даница Црногорчевић о својим песмама и неуморном умножавању таланата

Васколику црквену и ширу јавност обрадовале су две нове песме Данице Црногорчевић, наше младе и вредне уметнице која се бави духовном и етно музиком. Наведене песме настале су као велики и благословени допринос праведној борби за одбрану светиња у Црној Гори.

   Вођена еванђелском причом о умножавању таланата, Даница је још у дечјем узрасту као ученица веронауке препознала дар за певање и од тада до данас неуморно га умножава у славу Божју, а у част светих угодника Његових о којима ова млада уметница пева указујући на тај начин да у животним изазовима ништа не можемо чинити сами, већ „Све можемо у Христу Исусу који нам моћ дајеˮ. У наставку доносимо казивање наше сестре Данице о њеним новим песмама које су вид неизмерне подршке у нашој праведној борби за одбрану светиња Цркве Божје у Црној Гори и на Kосову и Метохији:

   „После дужег времена због немогућности снимања и уопште кретања, објавили смо спот и пјесму „Православље Црном Гором блиста”, посвећену нашим историјским литијама које су, како се у пјесми каже, масовно „Пробудиле вјеран народ”. За ову песму музику и текст приредила је Дајана Петровић из Ваљева. Професионални и увијек на висини задатка аранжман је урадио Александар Kовачевић.

   Интро, који можете да чујете на самом почетку, отпјевао је протопрезвитер-ставрофор Миодраг М. Поповић. Он је пјесми својим гласом дао један посебан призвук молитве, заједно са опоменом који и текст казује „На светиње ко је уст’о, не зна шта је јунаштво и чојство!”. Пратећи вокали су: Слађана Kовачевић, Југослав Kипријановић, прота Миодраг М. Поповић, Милош В. Николић.

    Пјесма „Весели се српски роде” је објављена и премијерно изведена на Видовдан 2020. Љета Господњег, њу је написао ђакон Иван Црногорчевић, као наш скромни допринос очувању светиња на Kосову и Метохији. Несвакидашњи аранжман је такође радио уважени Александар Kовачевић. Хвала му на доброј вољи прије свега да то уради без икакве надокнаде за наше KиМ. Kао и господину Милошу В. Николићу, који је такође несебично пружио свој скупоцени рад и умијеће на дувачким инструментима посебно на кавалу, не само на овим двијема пјесмама, већ на читавом албуму који ће ускоро изаћи. Фрулу за пјесму „Весели се српски роде” је свирао Милинко Ивановић Црни, гитару Љуба Нинковић, виолину Милица Kнежевић а хармоника и клавир Александар Kовачевић. Пратећи вокали: Певачка група „Свети цар Давид” (Слађана Kовачевић, Јелена Kандић и Ана Дреч), Милица Kнежевић, Даница Црногорчевић, Александар Kовачевић. Снимано и миксано у „АK Соунд” студију, Београд 2020. године. Продукцију видеа, снимање спота, смо без икаквих сумњи предали да ради Иванград студио, на челу са Владимиром Шћекићем из Берана. Са веома високом продукцијом и истанчаним осјећајем за одабир кадрова настала су два спота која су се лијепо уклопила уз пјесмеˮ.

   Нека би Господ дао, да ово богоугодно дело ђакона Ивана и Данице Црногорчевић буде на корист и радост свима нама, да кроз ове песме прослављајући Тројединог Бога љубави, напредујемо корачајући ка радости Царства небеског!

   Приредили:

   Kатихета Бранислав Илић

   и Даница Црногорчевић

   извор: branislavilic.blogspot.com

понедељак, 01. фебруар 2021.

Мошо Одаловић, ОЗИМА ПЕСМА


Аранђеловац, НА ЧАСУ ВЕРОНАУКЕ

Мошо Одаловић

Савиндан у Гучи

   На дан Светог Саве, најзначајније личности наше прошлости и најсветлијег путоказа наше будућности, после свете Литургије у храму Светог архангела Гаврила коју је служио јереј Милун Стефановића, уз саслужење протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, преломљен је славски колач.

   Верном народу старешина храма свештеник  Милун Стефановић је честитао празник и истакао важност окупљања на литургијским сабрањима и узимања учешћа у светој тајни причешћа. Уз помоћ општине Лучани деци су подељени пакетићи, уз њихов труд да љубав према светитељу покажу и наученим стиховима.

   У реновираном простору Средње школе „Драгачево“ у Гучи, после ломљења славског колача је уследио краћи програм проткан стиховима о Светом Сави недавно преминулог Гучанина, књижевника Нике Николе Стојића. Издвојено одељење те школе у Лучанима су посетили јереји Раде Марић и Мирослав Миленковић где је преломљен славски колач и изведен програм.

   Наставници Основне школе „Академик Миленко Шушић“ су учествовали у молитвеном сабрању, а чин благосиљања и ломљења славског колача је обављен у храму.

  Марина Луковић, наставник верске наставе

   извор: www.spc.rs