Данас када, уз помоћ Божију, добијамо новог Патријарха неколико чињеница из живота српске Цркве. Да се подсетимо и нешто научимо:
1. Српска Црква постоји од 1219. године и први поглавар је био Свети Сава са титулом Архиепископа српских и приморских земаља;
2. Од Светог Саве српска Црква је имала 56, од данас ће имати 57 поглавари. Првих 12 су носили титулу Архиепископа, а 45, од данас 46, су носили титулу Патријарха. Да не буде да не знам да сабирам - први патријарх је до избора био архиепископ;
3. Први патријарх био је Свети Јоаникије II, који је носио титулу архиепископа од 1338-1346, а од 1346-1354. титулу патријарха свих српских земаља и поморских;
4. Падом Србије под османску власт 1459. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена 1557. године, да би коначно била укинута од стране султана Мустафе III 1766. године;
5. Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Kарловачка митрополија са седиштем у Сремским Kарловцима;
6. Стварањем Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење. Од 1920. године средиште српске Цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је 1922. године признала уједињење покрајинских српских цркава (Kарловачке митрополије, Београдске митрополије, Цетињске митрополије итд.) и стварање патријаршије посебним томосом;
7. Први патријарх уједњене српске Цркве био је Димитрије Павловић;
8. Некада је Патријарха одређивао или потврђивао владар, некада је биран већином гласова на Сабору, а данас бирају сви Епископи тако што гласају за Епископа који је на Епархији дуже од 5 година. Гласа се док један не добије више од половине гласова. И тако док не добијемо три имена. Онда се три имена стављају у коверте и позива се најстарији игуман српске Цркве да уз помоћ Духа Светог извуче име оног који је најдостојнији од тројице кандидата, за које је гласало више од половине Епископа, да постане Патријарх;
9. Од 1920. године српски Патријарх носи на глави белу пану (платно преко црне камилавке) са крстом као симболом патријарашког достојанства (види фотографију испод).
10. Званична титула српског Патријарха гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски ( име ).
о. Марко Јефтић
Нема коментара:
Постави коментар