Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;
Kоји је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Kоји је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Kоји је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Kоји се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Kоји ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Kоји од Оца исходи, Kоји се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Kоји је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.
О Цркви и Богу ми не можемо ништа сазнати на начин на који сазнајемо, на пример, о кружењу воде у природи, или о годишњим добима, или о смени дана и ноћи. То је зато што је у Цркви све лично. Ти си личност и сваки човек је личност. Исто тако и Бог Света Тројица је личан, није никаква објективна појава о којој се може учити на начин на који се уобичајено учи. Kао што не можемо да опишемо своју личност, тако не можемо да опишемо ни личност неког човека. Ипак, ми другог можемо да упознајемо и да нам он тако постаје ближи. А неког можемо заиста упознати само ако га волимо. То је најпоузданији начин на који стичемо сазнања о другим личностима, па и о Богу.
Тешко се може тврдити да ми некога волимо због његових описивих особина, на пример, зато што је висок, низак, паметан, глуп, дебео, мршав, тих, бучан, смешљив, тужан… Просто га волимо.
Ако некога волимо онда имамо поверења у њега. Верујемо му и надамо се да ће нам учинити добро и у новим,непознатим и непровереним ситуацијама. Вера, нада и љубав су оно чиме се дише и живи у Цркви. Богу верујемо као што верујемо родитељима или пријатељима и тако га упознајемо. И тек кад почнемо да упознајемо Бога почињемо да заиста упознајемо себе и људе око себе.
Пошто је Бог недоступан обичном погледу, јер надилази све видљиво, Црква је сачувала један садржај вере, да људи на путу ка Богу не би залутали. То је Символ вере. Он се чита на свакој Литургији, као и на крштењу, када се улази у Цркву и постаје дете Божије.
Треба што чешће читати Символ вере и, ако је могуће, запамтити га.
Нема коментара:
Постави коментар