"А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете, неће ући у њега" (Лука 18, 16)
понедељак, 8. новембар 2021.
Свети Николај Жички, ПЕСМА СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУ / Свети краљ Милутин, 12. новембар
четвртак, 16. септембар 2021.
Чачак, Предавање др Дејана Радичевића
1997 - основне студије - Филозофски факултет у Београду
2004 - магистарске студије - Филозофски факултет у Београду
(тема: ГРОБЉА VII-XV СТОЛЕЋА УЗ ДЕСНУ ОБАЛУ ДУНАВА ИЗМЕЂУ УШЋА ВЕЛИKЕ МОРАВЕ И УШЋА ТИМОKА)
2011 - докторске студије - Филозофски факултет у Београду
(тема: АРХЕОЛОШKА НАЛАЗИШТА X-XII СТОЛЕЋА У БАНАТУ)
петак, 13. август 2021.
ПРАВОСЛАВЉЕ И МЛАДИ: ЖИВОТ ПАРОХИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
Умировљени протојереј-ставрофор Слободан Марковић, парох косјерићки са свештеничким стажом дужим од пола века, истакао је да на парохијској заједници почива Црква и да ње зависи њен напредак. Иако је у пензији више од десет година, отац Слободан води рачуна о својој пастви, организујући бројне добротворне акције, предавања и поклоничка путовања. „Без Свете Литургије и Тела и Kрви Христовог нема говора о парохијској заједници“, нагласио је прота.
![]() |
| Храм Васкрсења Христовог, Ваљево 29.7.2021. |
среда, 17. фебруар 2021.
понедељак, 2. новембар 2020.
среда, 13. мај 2020.
уторак, 3. март 2020.
понедељак, 1. јул 2019.
Пред сликом Уроша Предића "Косовка девојка"
Посебно смо истакли у петак, на Видовдан 28. Јуна 2019. године, да је велика част за нашу општину и нашу установу, што је на наш позив баш овакво ремек-дело, симбол српског страдања и моралне победе, доспео у Музеј рудничко-таковског краја. Исидора Савић, кустос Музеја града Београда, изашла нам је у сусрет и говорила је о слици Уроша предића, која је већ у петак изазвала заслужену пажњу наших суграђана. Колико пута смо видели чувени мотив Уроша Предића, и тамо где треба а често и тамо где не треба. О томе је говорила Исидора Савић, као и о томе, да ово није једина представа под тим називом, и издвојила је још две, о којима сви ми заиста мало знамо јер у нашој свести нису изазвале оно што изазива слика Уроша Предића. Кустос Исидора Савић, говорила је о односу мита и епа, тј. колико је народна традиција имала утицаја на стварање ове представе, колико су мотиви Уроша Предића, ублажени у односу на традицију, баш зато да би били пријемчиви гледаоцу што и до данас траје. Ми смо поносни, зато што се ово дело по њеним речима врло ретко излаже и у Београду, а Милановчани имају прилику да га погледају до 27. јула у нашој галерији.
Захваљујемо се Музеју града Београда на изузетној сарадњи. Музеј је отворен радним даном до 19.00 сати и викендом од 11-16.00.
Фото: Саша Савовић
извор: www.facebook.com/muzej.rudnickotakovskogkraja
недеља, 3. фебруар 2019.
петак, 1. фебруар 2019.
"Свети Сава у историји, традицији и култури"
![]() |
| Манастир Хиландар, Савиндан, 2019. фото: монах Милутин Хиландарац |
четвртак, 12. октобар 2017.
Предавање игумана манастира Студеница, архимандрита др Тихона (Ракићевића), Гимназија, Чачак, 22.9.2017.
четвртак, 28. септембар 2017.
недеља, 17. септембар 2017.
Др Влајко Пановић „Најчешће грешке у васпитању деце“
субота, 16. септембар 2017.
Саборни дани краља Стефана Првовенчаног
Саборност или доношење историјски важних одлука у хришћанском, саборном духу, представља главну карактеристику српског народа у његовој вишевековној традицији. Када је српски народ већински прихватио хришћанску веру, а то је време друге половине XII и прве половине XIII века, црквени и државни сабори су постали главно место одлучивања и изградње државотворности. Хришћанско и византијско наслеђе, као и грчко-римска правна традиција, имали су пресудан утицај на стварање ауторитета српске аутокефалне Цркве и одговорне државе, међународно признатих од најважнијих чинилаца средњовековног света. Сабори црквено-државног карактера су се у средњовековном периоду одржавали у манастиру Жичи, Расу, Дежеву, Скопљу, Серу, Пећи, Смедереву, а у нововековном периоду у Сремским Карловцима, Темишвару и Београду. На саборима су се доносиле одлуке које су имале далекосежан значај. Саборност је пре свега произилазила из осећања одговорности и зрелости оних који су представљали носиоце државне и црквене власти. Као што сама реч каже, на саборима се сабирало, заједничарило, расправљало, промишљало и одлучивало. Сабор је представљао институцију на којој су и водећи људи цркве и државе били само “прими интер парес”(први међу једнакима), али чији је ауторитет утврђивао друге да донесу најбоље одлуке. На сабору у Дежеву 1282.године краљ Драгутин је предао краљевску власт свом брату Милутину. Признате и поштоване личности, несумњивог ауторитета, предлагали су одлуке које и нису морале да се усвоје. Један од таквих догађаја био је 1317.године, када је краљ Стефан Урош II Милутин предлагао да за архиепископа буде изабран његов блиски сарадник, пријатељ и епископ Данило, али је црквени сабор одлучио да изабере Никодима...
Деветим чланом Жичке повеље утврђено је да се у храму Спаса нашег постављају сви краљеви који ће владати овом државом, и архиепископи и епископи и игумани да се овде постављају. Тако је у доба владавине Стефана Првовенчаног и архиепископа Саве, Жичи додељено место крунисања и свечаног проглашења краљева, и хиротонисања црквених великодостојника. Жича је постала истовремено и престоница српских краљева и престо Велике архиепископије српске, или „свети и божаствени престо Светог Саве“. Чак и када се привремено седиште архиепископа преместило у Пећ, манастир Жича је и даље било за сваког српског архиепископа, и од 1346. патријарха, најважније место управљања Црквом. О томе нам између осталог сведоче подаци о архиепископу Јевстатију I, патријарху Спиридону и објављивању Есфигменске повеље у „патријаршији у Жичи“. Традиција из времена краља Стефана Првовенчаног, Светог Симона монаха, прекинута је половином XV века због пада државе српских деспота под власт Турака Османлија...
извор: www.kv-biblio.org.rs
понедељак, 19. септембар 2016.
ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЦЕ
ПРЕДАВАЧ ЈЕ БИО ПРОФ. ДР ВЛАЈКО ПАНОВИЋ, КЛИНИЧКИ ПСИХОЛОГ И СПЕЦИЈАЛИСТА МЕДИЦИНСКЕ ПСИХОТЕРАПИЈЕ НА ВМА.
извор: Тв Галаксија, 18.9.2016.























