Улазак у шесту годину постојања рубрике „Жички благовесник“ при Ибарским новостима

    Почетком месеца октобра 2016. године, локални краљевачки лист ,,Ибарске новости“ упутио је позив Цркви у Kраљеву да од тог тренутка у свом редовном издању има рубрику посвећену црквеним и духовним темама. По благослову Владике Јустина брзо је формиран тим на челу са ђаконом Стефаном Милошевским и неколико свештеника и вероучитеља из Kраљева и почело се са писањем и објављивањем текстова у рубрици под називом ,,Жички благовесник“. Први текст „Заборав жртава и Божије сећање“ је написао др Ратко Хрваћанин, тадашњи парох жички и он је објављен 28. октобра 2016. године.

       Лист ,,Ибарске новости“ излази једном седмично, петком. До данас за претходних пет година непрекидног рада, писања и објављивања изашло је две стотине тридесет два текста који су се бавили разним духовним, црквеним, поучним, савременим темама иза којих се крије хришћански садржај и  порука. Поред тема које су писане пером свештеника и вероучитеља објављивани су и текстови великих отаца и учитеља наше Православне Цркве како некадашњих тако и савремених особито поводом неког великог празника или пак значајног јубилеја. Па су се тако у зборнику текстова пронашле и мисли Св. Јована Златоустог, Св. Николаја Жичког, Св. Јустина Ћелијског, стараца Пајсија и Порфирија, архимандрита Емилијана, Георгија Kапсаниса, Рафаила Kарелина, оца Александра Шмемана, Илариона Алфејева, Матије Бећковића…

      Kако су различите околности кроз време утицале на то да се тим који се бави писањем и објављивањем ових текстова мења услед различитих дужности, послушања, промена, селидби свештеника, он је ипак опстао захваљујући новим члановима спремним да наставе овај леп континуитет. Тренутни аутори ове рубрике су ђакон Стефан Милошевски, ђакон Михајло Живковић (ова двојица су од самог почетка чланови ове мисионарске рубрике), вероучитељи Филип Зеленовић и Kлаудија Милошевски, и психолог Милош Благојевић. Овога месеца ће нам се придружити и вероучитељ Дејан Драмићанин. Овом приликом се захваљујемо свима који јесу и који су били део овог мисионарског пројекта. Вредно је пажње поменути њихова имена: јереј Ратко Хрваћанин, протојереј Миломир Радић, јереј Владимир Јовановић, јереј Младен Миливојевић, др Милица Станковић…

   Већ годину дана текстови ове рубрике излазе и на сајту наше епархије трудом протонамесника Александра Јевтића, уредника епархијског сајта.

   Ова рубрика, крајем овога месеца улази у своју шесту годину постојања. Не знамо да ли је дала некакав плод међу читаоцима овог часописа, али наше је да проповедамо.

   Ђакон Михајло Живковић

     извор: eparhija-zicka.rs

Из штампе изашао нови број Жичког Благовесника посвећен Светом Николају Велимировићу

У години када наша Света Црква обележава важан јубилеј – 140 година од рођења и 30 година од Преноса моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, Епархија жичка је са благословом Епископа Јустина низом свечаности покушала да се захвали Светом Владици на делима чији су трагови и даље видљиви. У склопу ових активности, као зрео плод дрвета које је засадио Свети Николај, на светло дана, пред очи читалачке публике, изашао је и нови број Жичког Благовесника.

    Овај број је у целости посвећен Светом Николају (Велимировићу), а насловљен је Свенародни владика. Предњу корицу краси необична икона на којој је Свети Владика приказан како на улицама Лондона свира фрулу на изненађење пролазника (аутор је Бојан Миљковић). На задњој корици је икона Светог Николаја из олтарске апсиде Манастира Тврдоша.

   Можемо са слободом рећи да је овај број часописа својеврсна историјско-богословска читанка која у великој мери доприноси јасном сагледавању лика и дела једног од најумнијих људи које је српски род дао. Радови расветљавају различите периоде Николајевог живота, те доприносе реалном опису онога што чини нимало једноставан развојни пут новог Златоуста. Описи његових савременика и сарадника, такође, из другачијег угла, помажу да Николајев лик заблиста у Христовој лепоти коју је стрпљиво вајао целог свог живота, препуног разним искушењима. Фотографије које прате текст, приказују Владикин ход кроз историју, где је крст Христов био крст народни, а крст народни крст Николајев.

   Од овог броја часопис Жички Благовесник је добио два нова члана Уредништва: монахињу Христину (Стојановић) и Милорада Васиљевића. Kао вредни сарадници часописа, чији текстови показују познавање различитих области мисаоног стваралаштва, висок степен проницљивости у савремене теме, али и утемељеност у Предању Цркве, придружени су Уредништву са циљем да часопис буде унапређен на радост читалаца, а све у славу Божију и Мајке Цркве.   

   Истовремено, позивамо свештенство, монаштво, вероучитеље, као и припаднике лаоса Божијег, да својим текстовима помогну да Свети Владика Николај и даље буде поносан на свој Жички Благовесник. Адреса на коју се текстови могу слати је z.blagovesnik@gmail.com.

    Уредник чаосписа,

    протонамесник Александар Р. Јевтић

     избор: eparhija-zicka.rs

Васкршњи број „Жичког благовесника“

У сусрет празнику Васкрсења Христовог светлост дана је угледао и нови број часописа Жички благовесник (април-јун 2018.).

   Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему Немам времена која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михаила Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења.
   Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. деку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа.
   Текст о мокрогорском проти Ратку Благојевићу је показао и мрачну страну скорије историје нашег народа, у коме је свештенство поред улоге народног учитеља често било овенчавано и венцем мучеништва за веру православну. Текст о конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938), аутора јереја Слободана Јаковљевића, обогатио је садржај темом која ће се у наставцима објављивати и у наредним бројевима. Текст о поклоничким путовањима Кипрана по Србији је изнео на светло дана како нас данас виде очи оних који долазе у ову земљу као странци.
   Нова рубрика Парохијске приче у савременом казивању догађаја којима смо сведоци покушала је да прикаже живу веру свакидашњице како бисмо били оснажени Духом који дише где хоће и кад хоће. Страница православног хумора је наставили да тражи и ствара осмех на лицу наших читалаца.
   Рубрика Лирски благовесник је поред текста уваженог Драгана Хамовића о песништву Рајка Петрова Нога, овога пута укључила и две песме Весне Радовић. Ове песме, из циклуса Зовем се Јефимија, инспирисане су ранохришћанском и српском средњовековном историјом. Њихов садржај и начин казивања, неодољиво нас подсећају на пут којим су српско песништво усмерили Настасијевић, Попа, Павловић, Лалић и други који су знали да наша књижевна историја и стваралаштво не почињу са двадесетим веком.
   Приказ издања Манастир Жича на старим разгледницама и фотографијама, аутора Виктора Маричића и Миланк Јемуовић, упућује да ово пажње вредно дело о нашој древној светињи буде узето у руке и прелистано од стране сваког љубитеља лепих речи и слик.
   Рубрика Веронаука овог пута поред приказа једне од школа са простора наше Епархије укључила је и извештај о извођењу веронауке у окружењу савремене паметне учионице у ОШ Вук Караџић у Краљеву. Посебну радост доносе дечји поетски и ликовни радови на тему Васкрса, где су кроз реч и слику исказани дечји доживљаји најрадоснијег празника.
   Летопис је испратио богослужбене активности широм наше Епархије којима је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

   уредник часописа протонамесник Александар Р. Јевтић
   извор: www.spc.rs

МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ И МИ

   Текст ће се бавити негативним аспектима коришћења мобилних телефона, посебно код деце и младих особа. Посебна пажња ће бити усмерена на штету коју претерана употреба мобилних телефона наноси когнитивном (сазнајном) функционисању ученика и студената. Сви смо приметили како је говор младих све сиромашнији. Социјални психолози сматрају да је таквом стању добрим делом допринело коришћење мобилних телефона, односно дописивање путем СМС порука, различитих апликација или друштвених мрежа. Неки теоретичари културе такође упозоравају да информисање путем телефона (мисли се на читање вести преко апликација и интернет портала) подстиче површност, пасивно-прималачки став и трагање за занимљивостима. Што је још важније, такве навике доводе до ,,сметњи“ у сазнајном функционисању, на тај начин да се размишљање замењује информисањем, долази до немогућности дуготрајне концентрације, измрвљености пажње, несклоности и неспособности да се прате сувише спори“ филмови, тешкоћа у разумевању текста са дугим и замршеним реченицама и слично.
                              
   Док шетамо улицом, све чешће можемо видети људе који гледају ка земљи, не зато што су лошег расположења, већ зато што гледају у екране мобилних телефона. Научници упозоравају да такав положај може довести до озбиљних оштећења на кичми и врату. У једном скорашњем тексту у дневном листу ,,Политика“, новинар Александар Апостоловски је говорећи о томе, између осталог, шаљиво устврдио: ,,Мој покушај да живим животом наших предака, било је то пре четврт века, претворио се у бајку. Коначно сам уздигнуте главе прошетао куче.“
Једно истраживање спроведено у Јапану, показало је да ученице средње школе проводе просечно седам сати користећи мобилне телефоне. Једна наша непрофитна организација је прошле године објавила резултате свог истраживања, где је испитано 1.200 тинејџера од којих је 50 % њих известило да осећа ,,зависност“ о мобилним уређајима. Податак је забрињавајући.     Не бих да будем песимистичан и да изводим исхитрене закључке, али ипак бих направио дигресију. Док сам седео у једном краљевачком кафеу, ушли су момак и девојка и сели за сто поред мог. Од четрдесетак минута колико су ту провели, разменили су не више од по три реченице (не рачунајући разговор са конобаром приликом наручивања пића), док су остататак времена провели гледајући у екране телефона. Није било пуно контакта очима, ни додиривања, наравно. Како то да је телефон, који између осталог служи да нас зближи тако што ћемо бити чешће у прилици да комуницирамо са пријатељима, довео до тога да када се нађемо очи у очи са људима не осећамо блискост? Ернест Џонс, писац биографије Сигмунда Фројда, у једној својој књизи наводи да је Фројд својој вереници написао преко девет стотина писама. Свакодневно су се дописивали, а прескок од два или три дана се морао исцрпно објашњавати. Често су једно другом слали два или три писма, од којих је ретко које било краће од четири густо исписане странице. Како то данас делује далеко, анахроно, несавремено. Отац Милош Весин наводи леп пример двоје младих људи који се забављају у Америци,  а престали су да користе мобилне телефоне. Када их је упитао како се договарају када да се виде, одговорили су да на крају састанка закажу термин наредног виђења и то је све.  Некоришћење телефона помогло им је и да направе ,,филтер“ својих пријатеља, тако да ће они којима су драги покушати да дођу до њих, а наравно увек их могу позвати на фиксни телефон.

„Бојим се дана када ће технологија угушити упућеност људи једних на друге. Свет ће имати генерацију идиота“, Алберт Ајнштајн

                                 
   Истраживања спроведена у Србији показују да више од половине ученика основне школе користи мобилне телефоне за време наставе. Ученици се снимају, играју игрице, преузимају апликације, док правилници о казнама не постоје. Код нас не постоји довољно података о томе колико често ученици и студенти користе телефоне приликом учења. Америчка истраживања доносе податке који су у најмању руку забрињавајући. Навешћу најкарактеристичнија. У једном истраживању у ком су снимани студенти, показано је да више од половине учесника, након мање од шест минута учења узима свој телефон у руке. Исто истраживање  наводи да они студенти који користе Фејсбук приликом учења имају ниже просечне оцене на факултетима. Једно друго истраживање у ком је учествовало више од 500 студената открило је да 73% њих није у стању да учи уколико поред њих није телефон, таблет или лаптоп, док је 38% њих известило да након десет минута морају да погледају у свој телефон или таблет. Такође је испитан и ефекат тзв. мултитаскинга (обављања две или више радњи истовремено или у кратком временском интервалу). Показано је да  ученици који пишу поруке или користе Фејсбук приликом учења или израде домаћих задатака имају ниже оцене у школи. Чак је и утврђено да уколико је неко власник смартфона, односно уколико има више пријатеља на друштвеним мрежама, негативно корелира са школским успехом ученика.
   Уколико бисмо сумирали већи број налаза, могли бисмо да закључимо да било каква употреба телефона током учења – дописивање, провера ствари, па и коришћење истог за учење, продужава време потребно да завршите, док истовремено смањује степен ретенције наученог, а самим тим и учинак на тесту за који се спремате. Капацитет краткорочне меморије је ограничен, те човеков мозак није у стању да обради велики број различитих информација када често мења фокус своје пажње. Такође, често гледање у телефон онемогућава дубљу обраду информација, тако да је теже научити градиво.
   Млади данас све мање читају књиге. Када некога питамо шта чита, обично ћемо добити одговор у ком се наводе веб странице са вестима које излазе из минута у минут или апликације у којима се може прочитати мноштво занимљивости о природи, историји, музици и слично. Књиге су досадне. Не држе пажњу. Или смо ми постали трагачи за сензацијама, па просто живећи брзе животе нисмо у стању да одвојимо рецимо један сат дневно како бисмо у тишини прочитали неку књигу. Нестрпљиви смо и немамо смирења. Да ли на нашем списку активности, на ком гледање у мобилни телефон одузима неколико сати дневно може да се нађе место за један и по сат недељно, колико траје недељна Литургија?

    Дипл. психолог Милош Благојевић
    Преузето: Жички благовесник, април-јун 2017.
    извор: eparhija-zicka.rs

Значај веронауке у образовању деце

Емисија “Жички благовесник“ на РТВ Краљево

Тема: Значај веронауке у образовању деце

Говори: јереј Новица Благојевић, координатор за Веронауку у Епархији жичкој

Божићно обраћање Епископа жичког г. Јустина

   Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и јединства.
   Богомладенац Христос је основа, извор и темељ сваког људског узрастања у добру. Враћајмо се увек Божићу, дану Христовог рођења, удубљујући се у Његову истину и поруку, потрудимо се да усагласимо свој живот са том Истином, радосно поздрављајући све и сва

   МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

   Нека би ови благдани покренули све нас ка новој нади вером у Бога и човека, да се мир Божији усели у срца наша и постане мир свих нас.
   Певајући тако Божићну песму анђела и пастира, призивамо на све вас Божији мир. Молитвено желимо срећну, благословену и у свему успешну 2017. годину милости Господње.

   Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа,
   Епископ жички Јустин

   извор: eparhija-zicka.rs

Нови број Жичког благовесника

Из штампе је изашао нови број Жичког благовесника, часописа Епархије жичке.  Поред тематског садржаја посвећеног празнику Рођења Христовог – Божићу, ту су и текстови посвећени темама из историје Цркве, богословља, Веронауке (радови наставника и ученика), разних области културе, преводи, прикази књига, као и Летопис богослужења Епископа жичког. Радујући се мисионарском делу које часопис чини на пољу изградње живе Цркве Христове, што и јесте основна улога богословља, препоручујемо текстове пажњи верног народа, као и оних који то тек треба да постану. Такође, позивамо свештенство да препозна важност деловања проповеди Речи Божије и да својим пастирским трудом учини да буде препозната истинска брига пастира за спасење и просвећеност поверене пастве. Штампарије нису настале због штампања, већ због читања. О важности заједничког подухвата сведочи и Уводна реч нашег Епископа, штампана у овом броју часописа.

Уредник

(Текстови за Васкршњи број су нам потребни најкасније до 15. фебруара 2017.г. Упутство видети ОВДЕ

 

   Часно свештенство, богољубиво монаштво, верни народе, драга децо наша духовна,

   Са радошћу вас поздрављамо и желимо добродошлицу на ово место саборовања и духовног узрастања. Пред нама је одговоран и свети посао: не само због осмишљавања садржаја прикладног за све узрасте, већ и првенствено због тога што су за покретање и уређивање Жичког благовесника везана многа значајна имена наше цркве. Наиме, овај лист је покренут на иницијативу Светог Владике Николаја Велимировића 1919. године и под именом Преглед цркве Епархије жичке излазио све до 1938. године. Тада мења име у Жички благовесник чије даље објављивање бива прекинуто ратним збивањима 1941. године. Ради бољег разумевања доприноса и значаја овог Николајевог дела, морамо се осврнути за тренутак на историјски контекст у коме се одвијало покретање и рад на овом гласилу. Било је то време буђења народно-религиозног покрета у коме је Свети Владика препознао душу нашег народа који је у себи носио чежњу да се, упркос општем страдању, призове и угледа на свете оце, свете подвижнике и угоднике. Свакако да је овај покрет био у опасности да прерасте у својеврсну народну елиту, те да од одушевљења Христом и подвигом прерасте у зилотизам и распе се у јерес и отпадништво. Будући свестан те опасности, богомудри Владика је уложио сав труд да потенцијал ревновања богомољачког покрета усмери ка саборности и тако га сачува у оквиру Цркве.
   Почетком рата редакција часописа престаје са радом све до 1997. године када по благослову блаженопочившег Епископа жичког Стефана (1978-2003), ово гласило наставља своју мисију. Блаженопочивши Епископ Хризостом (2003-2012), на иницијативу градске библиотеке „Свети Стефан Првовенчани“ у Краљеву чини још један корак даље у унапређењу, те даје благослов за дигитализацију часописа. На тај начин ова културна баштина постаје доступна свим истраживачима, на интернет презентацијама градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку (Преглед цркве Епархије жичке) као и Народне библиотеке Србије (Жички благовесник).
Жеља нам је да наставимо рад на унапређењу нашег Благовесника, да би, поред интернет презентације и простора на краљевачкој телевизији, ова делатност постала значајна мисија наше Цркве, како бисмо трудом, молитвом и залагањем читаве црквене заједнице учинили богочовечански подвиг изразом народног живота, а душу народну изаткали христоликим врлинама. У томе је спасење од приземног духа овога времена: да у нашим текстовима преовладава вечно жива Личност Богочовека Христа. Овакав подухват подразумева ревност и труд свих нас, јер су сви позвани и призвани да оприсутне и дочарају нашим читаоцима силу дејства Божијег – кроз знање, лично промишљање, искуство, кроз љубав и благодат, кроз врлине и тајне Духа Светога у Цркви. Нека Господ благослови наше мисли и молитвене жеље, а све у славу Божију и спасење рода нашег.

   Епископ жички Јустин
   извор: eparhija-zicka.rs

Његово Преосвештенство Епископ Жички г. Јустин, Црква Светог архангела Гаврила, Гуча, 30.11.2015.