четвртак, 26. новембар 2020.

Даница Црногорчевић, БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО

   Богородице дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.

   Богородице Дјево, радујсја благодатнаја Марије, Господ с Тобоју. Благословена Ти в женах и благословен плод чрева твојего, јако Спаса родила јеси душ нашим.

ПОРОДИЦА ДАНАС: КРСНА СЛАВА


                                                    децембар, 2018.


БОЖИЋНИ ПОСТ / КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ

Човек мора да зна циљ и смисао живота. То је најважније. Ако то зна, онда ће он моћи да употреби своје снаге и дарове на оно што је добро и племенито, и њему и породици, и његовом народу, свима.


Патријарх Павле

Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.

Свети Фотије патријарх Цариградски

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења
издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!
(14) 28. новембар - (24. децембар) 6. јануар
преузми везу:

Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
издвојено одељење Турица, XI 2020.
Браћо и сестре нека свима вама буде срећан почетак поста мир радост и свако добро од Господа желимо свима вама.У  времену који су пред нама битно је да сачувамо породице и да радост и утеху за све што нас мучи и боли нађемо у Господу. Молимо Господа за све што нам треба и он ће нам као добри отац све дати. Не ослањајте се на људе, не ослањајте се на никога осим на Господа.У данима поста и опроста  помиримо се пре свега сами са собом. Опростимо себи све оно што нас боли и сваку нашу патњу предајемо Господу. Господе ти си ми утеха помози ми ја не знам, не умем, не могу. Будите срећни. Радујте се. Благодарите Господу на свему. Желим да се и свима вама захвалим на љубави искрености и подршци према мојој породици. Радујте ми се и ми ћемо се радовати са вама.

Ковачевићи, Краљево

среда, 25. новембар 2020.

Крст на Каблару

Свештеник Горан Живковић, Слава у доба короне

    Новембар, децембар и јануар су месеци у којима више од 90% Срба слави своју крсну славу. Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Архангеловдан, затим следи св.Алимпије, св.Андреј Првозвани, св.Сава Освећени, св.Никола кога слави пола нације и затим у јануару имамо светог Стефана и Јовањдан… У међувремену имамо и мање заступљене славе као што су св.Стефан Дечански, св.Матеј или света Варвара… Први пут ове године Срби-свечари се суочавају са новим искушењем-опаким корона вирусом! Тако многи говоре својим свештеницима приликом свећења славске водице да ове године „неће да славе славу“ мислећи тиме да неће имати госте у оном броју у коме су их имали прошлих година. Међутим, треба имати у виду да суштину славе не чини број гостију већ славски колач који симболише самога Христа, вино, жито и славска свећа. Госте и ручак можемо имати сваки дан, а славски колач се сече само тог дана у години! Зато треба рећи „ове године нећемо имати број гостију као прошлих година на слави“, а не „нећемо славити славу“. Такође, свако искушење у животу, па и ово, не бива тек тако! Ако не можемо прославити славу као прошлих година, у том обиму весеља и радости дружећи се са драгим нам гостима, онда можемо мало времена посветити светитељу кога славимо, а који нас заступа пред самим престолом Творца и моли Му се за наш дом. Будимо крајње поштени-колико Срба данас зна нешто више о свом светитељу заштитнику? Дакле, у ком веку је живео, чиме се бавио, чиме нас је задужио итд. Пођимо од оног светитеља кога слави једна половина Срба, а друга иде на славе-светог Николе. Kолико свечара зна у ком је веку он живео, или да није био рибар већ Епископ Цркве Христове, шта значи оно „мирликијски“ када се он помиње итд. Да не говоримо о томе да је култ овог светитеља изузетно јак и међу западним хришћанима о чему сведочи чињеница да Американци и дан-данас тзв.Деда мраза зову „Санта Kлоз“ што је св.Никола од мила. Наши „другосрбијанци“ који инсистирају на Деда мразу нису ни свесни да је овај „бренд“ вишевековни изум хришћанске цркве украден од секулариста и дехристијанизован по називу. Него, да се вратим на св.Николу. Мира Ликијска је град који се налазио у Малој Азији и у коме је столовао Епископ који је из хришћанске ревности ударио шамар јеретику Арију на Првом васељенском Сабору у Никеји 325.године. Лепо је за свакога ко слави светог Николу да зна нешто више о харитативном раду овог светитеља, о његовим чудима која су се пројављивала као последица усрдних и јаких молитава, о његовој ревности за православље у доба великих теолошких расправа итд. Наравно, битно је наћи доброг, не претерано масног шарана за ту славу, спремити ајвар, туршију, кисели купус, укусне посне колаче итд.-и кроз те делатности се угађа Богу јер је гостољубље једна од највећих врлина. Ово треба урадити, а оно не заборавити тј. прво треба научити нешто о духовном значају светитеља кога славимо, а затим и спремити славу како доликује тако великом догађају. Прво је духовно па онда телесно, сложиће се сваки православни хришћанин.

   Поента у односу на оно што нам се тренутно дешава је да ове године нисмо толико оптерећени спремањем свечаних ручкова јер већина Срба прославља славу у најужем кругу породице те има много више времена да се упозна са животом свог покровитеља пред Богом. Тако ће се они који славе Ђурђиц пријатно изненадити када прочитају да је свети Георгије био у чину сличном пуковнику са својих 20 и нешто година, да је био један од најперспективнијих официра Римске империје, али да је стао пред цара и супротставио му се када је овај решио да „збрише хришћанство са лица земље“. Они који славе св.Димитрија установиће да је и њихов светитељ имао врло узбудљив живот, а лепо је да знају да он ни мудром цару Јустинијану није дозволио да му дира мошти. Наиме, цар је послао изасланике у Солун да узму део моштију овог светитеља за храм свете Софије, али реакција светитеља је била да су од моштију севале варнице па се делегација вратила у Цариград празних шака. Много тога можемо научити из житија свих ових светитеља, а сада је право време да се томе мало и посветимо-то нека нам буде главна поука за све ове дане обележене короном!

    Протонамесник Горан Живковић

    извор: www.cudo.rs

уторак, 24. новембар 2020.

ВЕРОНАУКА ЗА ОСНОВЦЕ: VIII разред, ПОСТ

                                

ДАРОВИ: Душица М. Филиповић

 

Тв Храм, 2017.


Некадашњи ђак Основне школе 
"Академик Миленко Шушић, Гуча

..." и зато у фигури, држању и говору српска мајка има тако много измирено човечног и савладано достојанственог. Она српска мајка коју сам нешто мало описала, и која ми често стаје пред очи, чини ми се, овако на размак и у симболу, као нека врста моралне отаџбине читавој једној држави и генерацији..."

Исидора Секулић, "Похвала српској мајци" (1936)

Додела ордена "Мајка девет Југовића" као мајци четворо деце
Манастир Грачаница на Косову и Метохији

субота, 21. новембар 2020.

У СЕЋАЊЕ НА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

Храм Светог Саве, Београд, Савиндан, 2020.

Аранђеловдан – крсна слава Епископа жичког Г. Јустина

 Небеске силе су заштитници свих људи. Библијска пророштва говоре да ће у одсудној борби добра и зла пред Други долазак Божији на земљу, небеске силе предвођене архангелом Михаилом бити савезници људи против Сатане и његових палих анђела. Стога, не чуди што је Сабор архангела Михаила једна од најзаступљенијих крсних слава у српском народу. Истовремено, ово је слава и Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, као и архимандрита Дамјана (Цветковића).

   У краљевачком Светосавском храму поводом празника служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић) са осталим члановима братства овог храма, архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, као и протојереј Милинко Тимотијевић и јереј Немања Тимотијевић – отац и брат ужичког ђакона Александра Тимотијевића који је у току Литургије рукоположен за презвитера. Сабрање се радосно сагласило са овом Епископовом одлуком појући заједничким гласом – Достојан! Помолили смо се и за блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да га Господ настани у Царству своме међу свима Светима.

   Литургија је и овога пута пројавила своје изворно дејство да дели различите дарове Духа за служење и изградњу Тела Христовог на спасење света. У време различитих савремених искушења и обесвећења света и човека, Литургија наставља да чува и обнавља лик Божији у човеку дајући нам непоколебиву наду у коначну Победу добра која је утеха и ослонац свима који Цркви као Мајци са поверењем и љубављу притичу. Небеске силе као заштитници рода људског, данас су посебно излиле благослов на све оне који их у Цркви, попут својих предака, неодступно поштују и славе у различитим историјским изазовима и искушењима.

   Светом Причешћу – Леку бесмртности, приступили смо са страхом Божијим, вером и љубављу. Уз појање тропара и кондака данашњем празнику освештани су славски колач и жито. У име братства храма и овдашње литургијске заједнице, Епископу Јустину обратио се старешина храма протојереј Радоја Сандо. Он је Епископу захвалио што нас предводи као стадо Христово предстојећи литургијским сабрањима и утврђујући нас у вери. Пожелео је да Свети архангел Михаил и све небеске силе руководе и својим крилима штите нашег Владику који све нас – свештенство и верни народ ове Епархије, очински води ка Царству Божијем.

   Kао што је претходних дана и званично најављено, славско послужење ове године организовано је у складу са актуелним здравственим препорукама.


Нека Свеблаги Господ и небеске силе, молитвама Преосвећеног нашег Владике и свих Светих, заштите човечанство од свих видљивих и невидљивих искушења бивајући са нама у све дане живота нашега! 

   Протонамесник Александар Р. Јевтић

   извор: eparhija-zicka.rs

Аранђеловдан, Први снег у Драгачеву

   Свима који славе - срећна слава!   

   Анђеоска лепота... Kад човек погледа лик Арханђела Михаила на ове четири његове можда најпознатије иконе (Хиландар, Ватопед, Рубљов, Византијски музеј у Атини), не може а да се не замисли над лепотом. 

   Војсковођа Божије невидљиве восјке, победник над силама зла, побеђује Божијом лепотом. 

   "Лепота ће спасити свет" записао је Достојевски.

   свештеник Ненад Илић

Патријарх румунски Данило, МОЛИТВА

 

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
                                               zica.org.rs

ТАЈНЕ ПРАЗНИКА: САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - Аранђеловдан

петак, 20. новембар 2020.

ВЕЧАН СПОМЕН, БЛАЖЕНА УСПОМЕНА НАШЕМ СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ. ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

   У својој полувековној историји постојања "Светосавско звонце" је увек грађено са посебном љубављу и пажњом Свајатјејших Патријараха. Од Патријарха Германа, по чијој идеји и благослову креће са оснивањем и радом 1967/68. године и живи свој мисионарски рад међу децом и омладином током тешких комунистичких времена, па преко Блажене успомене Патријарха Павла, са чијим благословом је вођен на разделу два века: 20. и 21. када сатрудује са вероучитељима као помоћно наставно (дидактичко) средство у раду децом која слушају православну катихетику. Под Благочестијем Патријарха Иринеја, "Светосавско звонце" долази до заокруживања својих мисионарских активности што се огледа најпре кроз достизања тиража од 40.000 по броју, што га чини најтиражнијим часописом СПЦ, затим покретања двојезичног билингвалног издања (упоредни српски и енглески) за нашу децу у далеким земљама расејања енглеског говорног подручја, покретања анимиране видео продукције цртаног серијала, затим образовно документарних емисија, до постављања техничких услова за рад инетернет дечје телевизије “ТВ Звонце”, као и покретање Школског центра “ЗВОНЦЕ” при Патријаршији СПЦ за рад са талентованим ђацима. Такође под будним око Патријарха Иринеја, долази и до покретања и развоја мисионарских пројеката "Светосавског звонца" великог развојног капацитета као што су: “Стопама наших предака”, “Светониколајевска Академија”, “Божићни пакетићи за децу угроженог социјалног статуса”, а сво време се развијају и велики Kонкурси међународног карактера за дечију креативу: писање, сликање, музику итд.
   Свјатјејшиј патријарх Иринеј, имао је слуха за све ове развојне мисонарске активности "Светосавског звонца", будно и са великим инетересовањем је пратио сваки њихов сегмент и пружао свесрдну подршку и охрабрење редакцији да настави у том правцу свој рад и развој овог изузетног важног мисионарског подухвата наше Свете Мајке Цркве.
Ваша Светости, хвала Вам на подршци, охрабрењу, заступништву и благослову са којим су нам се сва врата на која смо наилазили отварала. Дали сте нам и показали личним примером, како и на који начин да се боримо за Нашу Живу Цркву мали народ  који израста у велике људе.
    ☦️Вечан помен и Царство Божије.

      извор: www.facebook.com

преузми везу:

Животопис Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја

уторак, 17. новембар 2020.

ШУМАДИЈА У СРЦУ СРБИЈЕ / Аутор - Writer Милан Ружић, Шумадијски Јесењин / Jesenjin from Sumadija


      Добрици Ерићу

    Набасам тако понекад на шумадијског Јесењина. Он ми прича, он ми чита, па просипа бисере пред мене, а онда нестане. Нема њега по неколико дана па се однекуд појави ногавица зелених од траве и чарапа мокрих од јутарње росе. Прича ми тад како река хучи и куда гром одјекује, а крије где је видео шумадијске сирене и обронке дивне. Вирове што дубе земљу плоднију од њега самог. Некад неће ни да прича, јер у свађи је са својом главом.

    Груне каткад издалека проносећи мисао по земљи, о томе како мисли жаба и чему се смеју деца. Kао какав чаробњак се ствара и нестаје, па ми прича где и куда да ухватим светлуцање које баца пахуља додирнута првим сунчевим зраком, а неотопљена, бела и невина као душа тог човека. Обели тако Србија децембром, а чаробњак никако да дође. Сањам приче, песме и осмехе, а разбаруш на глави ниоткуд да се појави. Реагујем на сваки звук, препада ме свака мисао, пресече ме свака реч, али све је џаба. Ево лети мај и загрева се јун, али тог чаробњака још увек нема. Неки кажу да су га видели и чули, али им не верујем.

   Сигуран сам да је негде на неком пропланку засео и пише. Ствара. Његово је перо као чаробни штап, а његове су креације моћније од свега. Осмишљава царевине и баца маховину по злу. Штипа сунце за образе и подсмева се месечини. Направио је раскорак изнад Рудника и Авале и одмрсује ластавице што су му се уплеле у косу. Цвеће се скупило око тог чаробњака и пева из свег гласа. Пева гласно, али се не чује колико се чује он и његово перо и ако ниједан једини звук не испуштају. Ори се Шумадија песмом и игром и како дуне ветар тако земљорадници одлажу послове и грле своју децу која већ одавно потајно причају са тим чаробњаком. Он тресе јабуке, мирише цвеће, распреда врзино коло, дружи се са вилама и умиљава се ветру. Оном врућем шумадијском што нам свима душу греје таман до тачке где наступа чаробњакова поезија.

    Тад се сви и освежимо и угрејемо. Почињемо да личимо на себе после ко зна колико времена, зарастамо у шуму детињства и хранимо се млеком Србије. Срце нам звонима манастирским откуцава, а зло се мучи и труди се да исплива, али му чаробњакова песма не дозвољава и на крају га дави.

    А он, опет се појављује у свој својој величини са ластама у коси, смиљем и босиљем око свога врата, осмехом несташним и брадом што се бели, док поносно и пркосно пева и стоји у јесен поред потока само зато што му се боја Шумадије са бојом очију раздраганих слаже.

    To Dobrica Eric

   Sometimes, I come across Jesenjin from Sumadija. He talks to me, reads to me, casts pearls before me, and then disappears.He is absent for a few days, and then appears from somewhere with his legs covered with green grass and socks wet from the morning dew.He tells me then how the river roars, where the thunder echoes but he hides where he saw the sirens of Sumadija and the beautiful slopes. Whirlpools that dig the earth more fertile than he is.Sometimes he will not even talk, because he is in a quarrel with his head.

   He pops in sometimes from afar spreading a thought through the world, about how a frog thinks and what children laugh at. Like a wizard, he appears and disappears, and so tells me where and whither to catch the glitter thrown by a snowflake touched by the first sunrays but still unmelted, white and innocent as the soul of that man. Serbia dresses in white in December, but there is no sigh of the wizard. I dream of stories, songs and smiles, but no mess on my head to appear. I react to every sound, every thought frightens me, every word cuts me off, but everything is in vain. Here flies May and June is warming up, but that wizard is still missing. Some say they saw and heard him, but I do not believe them.

    I am sure he sits down somewhere in a clearing and writes. Creates. His pen is like a magic wand, and his creations are more powerful than anything. He designs empires and throws moss at evil. He pinches the sun cheeks and mocks the moon. He made a gap above Rudnik and Avala and untangles the swallows that were tangled into his hair. Flowers gathered around that wizard and sings aloud.Sings aloud, but you cannot hear it in a way that he and his pen can be heard, even though they do not make a single sound. Sumadija echoes with song and dance, and as the wind blows, the farmers postpone their jobs and hug their children, who have been secretly talking to that wizard for a long time.He shakes apples, smells flowers, unravels a witches' Sabbath, hangs out with fairies and caresses the wind.The hot one from Sumadija that warms our souls right up to the point where the wizard's poetry appears.

   Then we all refresh and warm up.We start to look like ourselves after who knows how long, we heal in the forest of childhood and we feed on the milk of Serbia.Our heart beats with the monastery bells, and evil is tormented and tries to swim away, but the wizard's song does not allow it and in the end, it drowns it.

   And he, he reappears in all his greatness with swallows in his hair, immortelle and basil around his neck, a mischievous smile and a white beard, while he proudly and defiantly sings and stands by the stream in autumn only because the color of Sumadija matches the color of his cheerful eyes.

   извор: www.facebook.com

Гуча, НА ЧАСУ ВЕРОНАУКЕ