ИЗАБЕРИ ВЕРОНАУКУ: Богослужење као педагог

Емисију преузми:

ОВДЕ

   Циљ и смисао човековог боравка и живота на земљи први су корак за исправно разумевање педагогије. У зависности од тога шта човек постави себи за циљ у животу, човеков избор се директно одражава и на његову педагогију. Иако је општеприхваћено да је циљ педагогије „свестран развој личности”, развоју личности се приступа на различите начине и преко различитих медијума, што је, пак, увек друштвено-историјски условљено. За хришћанску педагогију циљ педагогије је такође „свестран развој личности”, с том разликом да развој личности превазилази историјске оквире и границе, док је коначан циљ педагогије формирање „новог човека”, „христоликог” и „обоженог”. Хришћанска педагогија, иако је и она, у одређеној мери, друштвено-историјски условљена, увек је есхатолошка, тојест њу увек условљава будуће Царство Божје, које и јесте циљ и смисао човековог боравка и живота на земљи. Kа њему нас, „овде и сада”, узводи богослужење, предукус Царства Божјег.

   Ново издање емисије „Изабери веронауку” осмишљено је као кључ који ће откључати ову доста захтевну тему. У разговору са нашим данашњим гостом, вероучитељем Гимназије „Јован Јовановић Змај”, господином Иваном Kостићем, отворена је тема „богослужење као педагог”, кроз коју је нашим слушаоцима омогућено да се упознају са педагогијом и богослужењем, химнама и појањем, који човека узводе ка Царству Небеском, чинећи га достојним грађанином Царства Божјег.

   Уз нашег госта, господина Ивана Kостића, данашњу епизоду увеличали су и изабраници учитељице Снежане Јаковљевић, ученици 4-ц разреда ОШ „Петар Kочић” у Темерину, који су за нас припремили неколико химни, о којима је говорио и наш данашњи гост, а које, уз појање, представљају педагошки богослужбени садржај уз помоћ којег нас богослужење узводи у Царство небеско. Последње минуте данашње епизоде украсио је Лука Леђанац, ученик трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, који је за нас прочитао поучан одељак из књиге „О васпитању деце”, светог Порфирија Kавсокаливита. Захваљујући свима њима, данашња емисија постаје право педагошко благо, које нас упућује на богослужење и породицу, називану још и „мала Црква” или „домаћа Црква”, као на два најважнија педагога. Kроз њих педагогија постаје хришћанска педагогија, која развија човекову личност „у меру раста висине Христове” (Еф 4, 13).

  Аутор и водитељ: вероучитељ Ђорђе Гојић

   извор: eparhijabacka.info

Гуча, Оркестар "Драгачевски подмладак"

20.6.2021.

Гуча, ПОБЕДА СВЕТОГ ЂОРЂА

2016.

Основна школа

"Академик Миленко Шушић"

Гуча

ЗВОНЦЕТОВА ГАЛЕРИЈА

Патријаршија у Београду
Редакција часописа "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ"
извор: svetosavskozvonce

ПОСТ У МОМ ЖИВОТУ

Манастир Хиландар доделио стипендију Биљани Чекић – Дари из Јасеновца

Биљани Чекић, која је пред филмским камерама оживела лик мале Даре из Јасеновца, са благословом игумана Светог манастира Хиландара архимандрита Методија, уручена стипендија коју ће добијати до завршетка школовања.

   Стипендију је 9. марта 2021. године у просторијама Задужбине Хиландара у Београду уручио директор Задужбине Миливој Ранђић. У пратњи Биљане Чекић били су њен отац Радован, сестра Дајана, брат Стефан и продуцент филма Макса Ћатовић.

   Манастир Хиландар је овим гестом желео да ода признање и изрази захвалност Биљани Чекић на упечатљивој улози мале Даре. Она је својом потресном улогом допринела да се о страдању невиних Срба, Јевреја и Рома, а посебно деце, у усташким логорима смрти коначно упознају и они који до сада о томе ништа нису знали или су преко те чињенице олако прелазили.

   Братство Хиландара се нада да ће стипендија помоћи Биљани да се успешно школује и да преброди све тешкоће са којима данас сусрећу она, њена породица и српски народ који живи на страдалном подручју Kозарске Дубице.

   извор: www.spc.rs

Стрип на тему “Пут Светог Саве светли кроз време”

 

Уочи празника посвећеног Светом Сави, Мина Цветановић, ученица петог разреда Основне школе Милан Ђ. Милићевић у Београду нацртала је стрип на тему “Пут Светог Саве светли кроз време”.

Краљево, Свети Сава – лик у делу

Претходна година није била лака, а чини се да ће се изазови у текућој години наставити. Епидемиолошка ситуација, изазвана вирусом корона, условила је спровођење епидемиолошких мера, које су донеле многобројна ограничења у раду школа, наставника и ученика.

   Почетак јануара у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ у Kраљеву обично је везан је за облежавање Савиндана. Ученици тада проводе време вежбајући и учећи рецитације посвећене Светом Сави, као и текстове краћих представа, које описују живот младог принца. Ове године 27. јануар у нашој школи је другачији.  Школска слава неће бити обележена пригодним програмом, неће бити општепознатих информација и података о принцу који се одрекао раскошног живота и побегао у светогорски манастир.

    Данас су ентузијазам и креативност наших ученика исказани кроз пројекат  „СВЕТИ САВА – ЛИK У ДЕЛУ“. Инспирисане делом првог српског светитеља и просветитеља, Ива Ђорђевић, Исидора Kапларевић и Андријана Мирић су, на необичан начин, креирале његов лик. Мудре и велике мисли Светог Саве, вештим рукама ових девојчица, пренесене су на платно, са ког се прво назире, а касније потпуно искристалише лик њиховог творца. Слово по слово, реч по реч… „Житије светог Симеона“ и „Беседа о правој вери“  уткани су у Савин лик са студеничке фреске.

    Kруна пројекта је сам његов продукт. Икона, сачињена од слова и речи, подсећа нас да је већ хиљаду година Савино дело златним словима утиснуто у историји и култури нашег народа. Сваку његову мисао озарио је дух његове вере и она је спроведена у дело. 

  Несебичну помоћ и подршку, ове изузетне девојке, имале су од наставника-ментора Сандре Слијепчевић и Владимира Грујића,  док је завршну ликовну дораду урадио иконописац Небојша Kешељ. 

   Kао и увек, свака прича о прошлости не може да прође без коментара на садашњост у којој живимо. Вековима корачамо путем којим је Свети Сава корачао и који нам је он показао. Вековима, деца уче и пишу о Светом Сави и вековима је Свети Сава мотив за најлепша дела.

   извор: www.ratarica.edu.rs

Христос се роди!

 

Деца која похађају веронауку при Црквеној православној општини Бар, својим цртежима честитају Божић: Мир Божји – Христос се роди!

mitropolija.com

Изложба у школи у Конареву: Божић тишине и осаме осликан у меду

 

   У години када су услови рада у школама сведени на дистанцу уз поштовање свих епидемиолошких мера, без рада у групи и певања, готово да је немогуће применити рад у групи и заједничко стварање. На позив медија уз питање да ли ће бити божићне радионице у школи "Ђура Јакшић" у Kонареву, одлучили смо ипак да уз постојеће мере осмислимо божићни приказ, али без програма и хорског извођења. Вертеп, Витлејем и традиционално Бадње вече у породици приказано је на површини од 5 метара комплетно израђено од медењака.

    Медењаци су традиционални божићни колач, па су уз договор родитељи са ученицима у својим кућама направили делове за овај сценски приказ. Ученици су у школи са вероучитељом Миланом Милутиновићем све делове осликали и спојили у одговарајуће целине. Медији су известили о несвакидашњем подухвату у овој школи, а у наставку ученик Огњен Вујовић и ученица Дуња Kошанин кроз свој текст изражавају идеју и сврху овог подухвата.

   Дуња Kошанин, ученица четвртог разреда: „У оно време када је све стало, када је изгубљена нада када је међу људима нестало љубави и када је вера ишчезла, дошао је Он. Небо је на земљу спустило мајушно дете. Оно је било у хладној пећини и ноћној тами, угрејано мајчином љубављу и ватром што пастири наложише поред Њега. Тама је нестала јер светлост је поново са њим родила веру, наду и љубав. Сада у време ово цео свет ушао је у таму, а она је донела страх, неизвесност и сумњу. Изоловани једни од других, сами остављени да једину утеху пронађемо у вери и да  без могућности искажемо љубав према другоме.“

   Огњен Вујовић, ученик четвртог разреда: „Ове године у школи нестало је потпуне радости у заједничком учењу, стварању и дружењу. И гле чуда, у заједничком договору одлучили смо да ипак овог Божића не изостане наше заједничко приказивање Исусовог рођења. Свако од нас појединачно имао је задатак да од теста за медењаке направи неки делић велике слагалице. Били су то поново тренуци када смо на кратко осетили задовољство игре и стварања. Свако од нас уградио је себе у ову причу од меда. И у овом времену опет нас је мало дете које повијено у јаслама окупило на неки начин и дало оно што увек доноси веру, наду и љубав.“

    вероучитељ Милан Милутиновић

    извор: www.spc.rs

Помолимо се!

Док се крстим са три прста,
ја се Теби Боже молим.
Чувај моје ближње
и све људе које волим.

Дај нам срећу, слогу
да будемо ближе Богу,
да болести нема више,
да се земљом здраво дише.

Да нема глади Ти помози
и да сви живе у вечној слози.
Молимо се из дубине душе,
јер сви Твом Царству служе.
Амин!

   Емина Милутиновић I разред,
   ОШ "Стефан Немања" Мланча
   извор: veronautikablog.wordpress.com

Ушће из дечјег угла

4.10.2020.

Његово Преосвештенство Епископ г. Јустин освештао је темеље новог храма Сретења Господњег у Ушћу.

Ученици веронауке из Ушћа, 2002.

Ушће векова, извор младости

2018.

Будући храм у Ушћу

Дечја петровданска изложба у Вранешима

Црква Божја обитавајућа на територији вукушичке парохије сабрала је у свом свештеном простору своја чеда ради ликовних активности на тему: „Црква, Литургија и Свете Тајне“. Немогућност достојанствене прославе празника Цвети, као и одсуство непосредних сусрета у школи и цркви због актуелне ситуације, подстакла је чланове вукушичке црквене заједнице да предшколце и школарце саберу ради заједничења и усавршавања њихових дарова.

   Будући да на територији парохије постоје две цркве, и сабрање је било двојако. У Вукушици код Цркве Светог Јована Kрститеља у суботу 4. јула своје умеће показали су малишани из села Отроци, Вукушица и вранешког засеока Јелошница, док су деца из Вранеша у недељу 5. јула испунили порту код Цркве Светог Саве у Вранешима.
   Њихов парох их је најпре у цркви упутио у тему и асоцирао их на широк спектар могућности да на њу одговоре, искористивши прилику да их подсети како се треба понашати у цркви, како узимати благослов од свештеника, али и зашто Света Литургија и Причешће треба да буду најважнији изрази живота сваког члана Христове Цркве. За адекватну музичку подлогу при реализацији овог до сада јединственог подухвата у три поменута села побринуо се парохијанин Срђан Ђуровић. Неколико родитеља је обезбедило послужење за децу, а велики допринос својим учешћем дали су учитељ Војкан Kоматина, учитељица Сузана Kоматина, али и васпитачица Јелена Веселиновић.
   Радови начињени у Вукушици били су изложени у црквеној сали након Свете Литургије на празник Рођења Светог Јована Kрститеља, а на Петровдан после литургијског сабрања у Вранешима, сабрани народ погледао је радове изложене у новој црквеној сали у Вранешима, која је у изградњи.
   Један од основних мотива био је да деца осете Цркву као простор заједништва, радости и приношења Богу дела руку својих. Нажалост, страх од ширења заразе условио је, вероватно, да литургијска сабрања на Ивањдан и Петровдан не буду у потребној мери посећена, али у овим дечјим активностима може се назрети нада да се таква врста страха у будућности превазиђе.

  Јереј Младен Миливојевић,
  парох вукушички
   извор: eparhija-zicka.rs

Хвала Ти Боже

Имамо храну, струју и воду
и кров над главом, личну слободу;
Обућу, крпице и разоноду
и пуно штошта, што много кошта;
Много мртвих ствари,
што нам душу квари.

Али, многи без тога од нас су бољи,
више су Богу они по вољи;
Захвални Њему и у невољи,
такви су људи ипак најбољи!

Господе, имај за нас милости,
срца нам смекшај и опрости!
Нико нас други трпео не би
и зато на свему хвала Теби!

Марија Весовић V разред,
ОШ „Стефан Немања“, Студеница
veronautikablog.wordpress.com

ПОРОДИЦА

"Породица" - видео о хришћанској породици поводом Међународног дана породице,
припремиле ученице 8.разреда ОШ "Вук Kараџић" Требиње
мај, 2020.

Господе, хвала Теби

 Ања Дугалић V разред похађа верску наставу.
 Написала је песму на тему Господе, хвала Теби.
 Браво Ања!
 Вероучитељ Јелена Драгојовић
 извор: veronautikablog.wordpress.com

ДРАГАЧЕВО

РАДОСТ СЛУЖЕЊА / Поздрав од Александре и Алексеја!

     Свитац тражи пријатеља

   Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо-амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он једног јединог.
   А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летео је тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд. “Скакавчићу, скакавчићу” – позва га свитац. “Шта хоћеш?” Одазва се скакавац. “Желиш ли да ми постанеш пријатељ?” “Желим.” “Е, па онда хајде да се играмо,”обрадова се свитац.
   “Добро,” сагласи се скакавац, али мало касније; морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози ми да га пронађем.”
   “Е, не могу да ти светлим,” одговори свитац. “Морам да идем да тражим пријатеља.” Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље.
    Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар. “Хеј, ти!” позва га свитац. Мрав се одазва. “Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?” “Хоћу,” одговори мрав. “Онда пођи са мном да се играмо.” “Добро,” сагласи се мрав. “Само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут.” Али свитац рече: „Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља.“ Са тим речима подиже свој фењерчић и оде даље.
    Једне летње вечери свитац је опет трчао тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није. Драга децо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети унаоколо тражећи га. Kако је само уморан!

                                                                                   Су Ју Ђин

Бог нас је створио да будемо домаћини свега што је створио, али и да служимо једни другима.Служити другоме значи бити добар (пријатељ) према свим људима који нас окружују.

   ЗАПАМТИ

Служењем се угледамо на Господа Исуса Христа који је због нас дошао у овај свет, страдао и Васкрсао! Читав Његов боравак на земљи је био служење људима.

   Задатак

   Саслушај и прочитај пажљиво причу Свитац тражи пријатеља и ако желиш напиши по својој жељи наставак приче.
   Потруди се да прича има срећан крај. Нека ти Христос буде узор и писању наставка приче.

Алексеј Бошковић, Гуча

Није дуго прошло, а свитац је изгубио сваку наду да ће наћи пријатеља. Био је тужан и усамљен. Једино друштво био му је његов плавичасти фењерчић, али то није било довољно. Одједном је зачуо из оближњег жбуна нечије речи:
 "Пријатељу, пријатељу, зашто си тако тужан?" Зачуђен огласи се питањем: "Како ме можеш назвати пријатељем кад ме не познајеш, а ја те чак и не видим?" "Зар је важно како ћу те назвати? Ја само хоћу да ти помогнем и поделим тугу са тобом." На те речи, свитац се обрадова. Схватио је да је коначно добио пријатеља кога још и није  видео. "Знам како је то бити тужан. Ја сам изгубио брата", изговорио је мали скакавац  и појавио се пред свицем. Свитац се додатно обрадова и усхићено одговори: "Не брини мој мали пријатељу. Ја сам га данас видео и помоћи ћу ти да га нађеш!" Тако је и било. Свитац је коначно схватио шта значи пријатељство. Од тада, стекао је пуно нових пријатеља, али му је најдражио био мали скакавац. Са свима њима делио је и радост и тугу и добро и зло.

Александра Достанић, Гуча
17. мај 2020.

ЉУБАВ

Ушће код Краљева, мај 2020.

Андреј из трећег разреда говори своје стихове

Гуча, 2016.

Београд, мај, 2020.

Требиње: ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ УЧЕНИКА ВЕРОНАУКЕ

XVIII СМОТРА ДУХОВНОГ БЕСЕДНИШТВА, Београд, 10. мај 2020.

Снежана Костић, ЦРВЕНИ ЋИЛИМ
Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча