РАДОСТ СЛУЖЕЊА / Поздрав од Александре и Алексеја!

     Свитац тражи пријатеља

   Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо-амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он једног јединог.
   А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летео је тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд. “Скакавчићу, скакавчићу” – позва га свитац. “Шта хоћеш?” Одазва се скакавац. “Желиш ли да ми постанеш пријатељ?” “Желим.” “Е, па онда хајде да се играмо,”обрадова се свитац.
   “Добро,” сагласи се скакавац, али мало касније; морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози ми да га пронађем.”
   “Е, не могу да ти светлим,” одговори свитац. “Морам да идем да тражим пријатеља.” Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље.
    Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар. “Хеј, ти!” позва га свитац. Мрав се одазва. “Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?” “Хоћу,” одговори мрав. “Онда пођи са мном да се играмо.” “Добро,” сагласи се мрав. “Само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут.” Али свитац рече: „Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља.“ Са тим речима подиже свој фењерчић и оде даље.
    Једне летње вечери свитац је опет трчао тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није. Драга децо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети унаоколо тражећи га. Kако је само уморан!

                                                                                   Су Ју Ђин

Бог нас је створио да будемо домаћини свега што је створио, али и да служимо једни другима.Служити другоме значи бити добар (пријатељ) према свим људима који нас окружују.

   ЗАПАМТИ

Служењем се угледамо на Господа Исуса Христа који је због нас дошао у овај свет, страдао и Васкрсао! Читав Његов боравак на земљи је био служење људима.

   Задатак

   Саслушај и прочитај пажљиво причу Свитац тражи пријатеља и ако желиш напиши по својој жељи наставак приче.
   Потруди се да прича има срећан крај. Нека ти Христос буде узор и писању наставка приче.

Алексеј Бошковић, Гуча

Није дуго прошло, а свитац је изгубио сваку наду да ће наћи пријатеља. Био је тужан и усамљен. Једино друштво био му је његов плавичасти фењерчић, али то није било довољно. Одједном је зачуо из оближњег жбуна нечије речи:
 "Пријатељу, пријатељу, зашто си тако тужан?" Зачуђен огласи се питањем: "Како ме можеш назвати пријатељем кад ме не познајеш, а ја те чак и не видим?" "Зар је важно како ћу те назвати? Ја само хоћу да ти помогнем и поделим тугу са тобом." На те речи, свитац се обрадова. Схватио је да је коначно добио пријатеља кога још и није  видео. "Знам како је то бити тужан. Ја сам изгубио брата", изговорио је мали скакавац  и појавио се пред свицем. Свитац се додатно обрадова и усхићено одговори: "Не брини мој мали пријатељу. Ја сам га данас видео и помоћи ћу ти да га нађеш!" Тако је и било. Свитац је коначно схватио шта значи пријатељство. Од тада, стекао је пуно нових пријатеља, али му је најдражио био мали скакавац. Са свима њима делио је и радост и тугу и добро и зло.

Александра Достанић, Гуча
17. мај 2020.